2

Kanjon reke Sutjeske – kroz bespuća lepote i slavnih dana

sutjeska volujak wikimedia.org

izvor: wikimedia.org

Na istoku Bosne i Hercegovine, krševite planinske zemlje, nalazi se entitet Republika Srpska. A u ovoj oblasti, tik uz granicu sa Crnom Gorom, protegle su se stene Dinarida, planina koje duboko sežu u Balkansko poluostrvo, a među njima, u duboko prosečenom kanjonu, istorijski i po lepoti znamenita reka Sutjeska.

sutjeska reka delalic hamo

izvor: foto Delalić Hamo

Kako i samo ime ove reke kaže, uska i klisurasta dolina i nju krasi. I kao i za mnoge druge koje vijugaju kroz krševitu Hercegovinu, ne zna se čije su obale lepše, u svoj svojoj divljini i strminama kojima priroda kao da se razmeće.

sutjeska kanjon reka dalibor delibasic

izvor: foto Dalibor Delibašić

Kao što svoj put probija kroz kamen, iz kamena i izvire. I to baš ispod vrha Vlasulja, na gorostasnoj planini Volujak, na visini od preko hiljadu i po metara.

sutjeska vlasulja volujak

izvor: panoramio.com

Tako ona počinje, kako joj i dolikuje, na krševitim obroncima planinskog masiva na koje se nastavljaju Maglić i Bioč. Tako prikuplja vode sa volujačkih obronaka Vilišta i Kuka i skuplja snagu za svoj siloviti prodor kroz stene.

sutjeska volujak panoramio

izvor: panoramio.com

Ona se izliva iz kamena mnogo vekova unazad, jer i sama planina ovde stoji još od ledenog doba, a dokaz za to su tragovi nekadašnjih lednika i veliki cirk Urdeni dolovi sa najlepšim ledničkim Trnovačkim jezerom, srcolikog oblika i neobične modre boje, u kome se ogledaju vrhovi Maglića, Bioča, Volujka i Trnovačkog Durmitora.

iserbia.rs

izvor: iserbia.rs

Kad se Sutjeska spusti sa Volujka, smiruje se uz kotlinu Čemerno.

sutjeska cemerno mapio.net

izvor: mapio.net

Iz nje se skuplja mnoštvo potočića i rečice Trtorišnica i Klobučarica, koji se spajaju kod mesta Žugovina i donose joj svoje vode, pa je u ovom delu reka tako bistra i plitka da se kroz kristalnu čistoću vidi svaki kamenčić njenog korita.

sutjeska reka panoramio1

izvor: panoramio.com

Sa druge strane su volujačke padine osute bukovom i četinarskom šumom i visoravni Previje prepune pašnjaka, livada punih leptira i kamenitih grebena, koji se kao čuvari nadnose na bistre vode Sutjeske.

sutjeska volujak wikimedia1

izvor: wikimedia.org

Tako osnažena mnogobrojnim rečicama i njihovim hladnim vodama, Sutjeska počinje da dubi svoju uzanu i duboku dolinu čije su strane osute šumama čije drveće izrasta i na najnepristupačnijim mestima.

sutjeska kanjon bor jajos peszt

izvor: foto Lajoš Pešt

Sa jedne strane njenih obala izdigla se Zelengora, planina neverovatne lepote, prepuna malih jezera, plavih kao nebo, koja su zbog svoje neverovatne plavetnosti nazvana “gorske oči” i impozantnih klisura Jabučnice i Hrčavke, bistrih planinskih reka koje žure da se uliju u Sutjesku, jedna pre ulaska, a druga po izlasku iz kanjona. Na njenim padinama je i lovište nacionalnog parka, u kome se uzgaja, lovi, ali i štiti divljač, medvedi, divlje svinje, divokoze i tetrebi.

stjeska fb np sutjeska

izvor: Fejsbuk grupa NP Sutjeska

Ipak, sva lepota najviše zablista na visini. Kod jednog od mnogobrojnih jezera nazvanih “gorske oči”, Donjih bara, kreće uspon uz kanjon Sutjeske sve do vidikovca Borić.

sutjeska donje bare panoramio

izvor: panoramio.com

I kad se stane na isturenu strminu ispod dva vrha, a daleko dole se plavi Sutjeska, čoveku se učini kao da će poleteti poput ptice.

sutjeska boric npsutjeska.info

izvor: NP Sutjeska.info

Preko okolnih planinskih vrhova, katuna rasutih po pašnjacima iz kojih se uzdižu kamenite goleti, zelenih gustih šuma i strmog kanjona koji čuva ostatke starih tvrđava, sve do modre Drine koja u daljini blista na suncu.

sutjeska kanjoni fejsbuk np sutjeska

izvor: Fejsbuk grupa NP Sutjeska

A daleko u dnu doline Sutjeska lagano teče. Odjednom se širi zaravan Suha, kroz koju protiče Suški potok, koji se uliva u reku i koji razdvaja Volujak od Maglića. Od njega se uzdiže gusta prašuma Perućica, kroz koju i sam  teče i sliva svoje brzake niz maglićke padine.

sutjeska suski potok mirko petkovic

izvor: foto Mirko Petrović

Odavde počinje kanjon Sutjeske, usečen među strme obronke Tovarnice i Volujka, sa stranama koje se skoro vertikalno dižu i do hiljadu metara iznad reke i skoro pa je i zaklanjaju od sunca.

sutjeska kanjon zimi panoramio

izvor: panoramio.com

Na samom ulasku nalazi se tunel Vratar, nazvan po nekadašnjoj srednjovekovnoj tvrđavi koja je nekada čuvala celu dolinu Sutjeske.

sutjeska kanjon tunel vratar izgori panoramio

izvor: panoramio.com

Stari zapisi kažu da su ovde bila podignuta utvrđenja sa obe strane reke, koja su služila za nadgledanje karavana koji su prolazili trgovačkim putem koji je povezivao unutrašnjost zemlje sa primorjem.

sutjeska kanjon reka vladimirNSSerbia

izvor: foto VladimirNSSerbia

Čuveni putopisac Konstantin Jiriček je u svojim beleškama ostavio pisani trag o tvrđavi podignutoj na veoma strmoj litici, na samom početku klanca, koja je služila kao carinarnica. Danas ostataka bedema gotovo da nema jer su prilikom gradnje puta zatrpani.

sutjeska iznad reke posle skretanja dragan sremac

izvor: foto Dragan Sremac

Odavde počinje područje Nacionalnog parka Sutjeska, koji je proglašen za prirodnu oblast od velikog značaja još sredinom 20. veka.

sutjeska np panoramio

izvor: panoramio.com

Kroz samo njegovo središte vekovima vijuga brza reka, po kojoj je park i dobio ime, a priroda za divljenje, prepuna planina, reka, jezera, pitomih dolina i visokih planinskih masiva, pašnjaka i stoletnih šuma je možda i najlepša u ovom delu Balkana. Zbog toga se i nalazi na listi zaštićenih područja Uneska.

sutjeska np npsutjeska.net

izvor: NP Sutjeska.net

U parku ka nebeskim visinama stremi Maglić, na kome se nalazi istoimeni vrh, najviša tačka Bosne i Hercegovine. Ova golema planina propela se na tromeđi Bosne, Hercegovine i Stare Hercegovine i njeni strmi obronci pravi su izazov za alpiniste i planinare da je osvajaju iz nacionalnog parka.

sutjeska maglic tomicaplanoinom.com

izvor: tomica-planinom.com

I dok Sutjeska svojim kanjonom mrvi njeno podnožje, šapuće tajne iz ko zna koliko davnih dana. I Maglić je ovde još od ledenog doba i krečnjak od koga je sazdan izrovan je tragovima iskonskih lednika. I sav šumi u granama bukava i borova, i sav blješti kada se sunce prospe po njegovim visokim kamenim visovima i bujnim jarkozelenim pašnjacima.

sutjeska prijevor pkencijan.com1

izvor: pkencijan.com

Pa kad se obronci survaju preko visoravni Prijevora i Vučeva, Mratinjske gore i bujne Perućice i sa njih brojni izvori, u dubini ih čeka Sutjeska, koja huči i grabi kroz prepreke i valja veliko kamenje odlomljeno od stena.

sutjeska kanjon reka nihad ciko

izvor: foto Nihad Čiko

Na padinama Maglića sve do samog kanjona Sutjeske proteže se velika prašuma Perućica, jedinstveni šumski rezervat u Evropi i najlepši biser nacionalnog parka. Ovo jedinstveno blago prirode jedno je od retkih sačuvanih prašuma na našem kontinentu.

sutjeska perucica fb np sutjeska

izvor: Fejsbuk grupa NP Sutjeska

Otkrivena je sredinom prošlog veka, kada su šumari istraživali Maglić i sliv reke Perućice.

sutjeska reka perucica panoramio

izvor: panoramio.com

Tada su u uvali između Volujka i visoravni Snježnice pronašli veliku uvalu sa prelepim bukvama, čije su šume bile neverovatno guste a stabla visoka preko pedeset metara. Pa pošto je cela oblast bila drugačija od svih ostalih koje se pojavljuju na Dinarskim planinama, ne samo po gustim stablima i visini već i po lepoti,  vrlo brzo je postala zaštićeno prirodno dobro.

sutjeska perucica prasuma i reka kovacevic miso

izvor: foto Kovačević Mišo

Sudar kontinentalne klime i blizina mora još su u ledeno doba omogućili biljakama da prežive u ovoj neobičnoj oblasti. Pa i kada su se vrhovi prekrili ledenim kapama glečera, o čemu nam govore mnogi ostaci iz ovih pradavnih vremena, niži delovi su ostali bez snega, zahvaljujući čemu je uspeo da preživi crni grab i mnogi četinari.

sutjeska perucica pinterst.com

izvor: pinterest.com

U dubini bukovih, jelovih i javorovih šuma skriveno je ogromno blago biljnog i životinjskog sveta. I ne zna se da li sve više odiše životom među gusto zbijenim stoletnim stablima, koja su na pojedinim mestima tako gusto isprepletena da su čak i neprohodna ili po planinskim vrletima, na kojima se gnezdi preko stotinu vrsta ptica, ali i selice, koje u jesen i proleće ovde nalaze svoja privremena skrovišta.

sutjeska sume fb np sutjeska

izvor: Fejsbuk grupa NP Sutjeska

I dok u dubini šume tišinu lomi kuckanje detlića o  koru hrasta kitnjaka staru nekoliko vekova, u dnu vlažne paprati izranjaju gljive, a kroz gusto šiblje ponegde izvire plašljive oči srndaća i divokoza, grančice se lome pod teškim korakom medveda i divljih veprova u potrazi za hranom. Šunjaju se ovde i divlje mačke i lisice, sve u borbi za opstanak, a nad svima njima, nad kamenim grebenima i surim strminama, preko neba preleću orlovi krstaši.

sutjeska divokoze fejsbuk np sutjeska

izvor: Fejsbuk grupa NP Sutjeska

Najveće lepote Sutjeske i celog kraja koji je okružuje najbolje se doživljava sa vidikovaca. Jedan od najlepših izdiže se iznad stoletnih vrhova Perućice.

sutjeska vodopad skakavac fb np sutjeska

izvor: Fejsbuk grupa NP Sutjeska

To je Dragoš sedlo, zastrašujuć u lepoti svog vidika. Sa njega se otvara veličanstven pogled na duboku, šumovitu i nepristupačnu uvalu Perućice i vodopad Skakavac na istoimenoj reci, koji se u srcu prašume stropoštava sa visine od preko 70 metara. Sa druge strane do neba se uspinju kamene litice Volujka, vrh Maglića, a preko kanjona visovi Zelengore. Pogled za nezaborav sa više od hiljadu trista metara!

sutjeska vodopad skakavac vladan scekic

izvor: foto Vladan Šćekić

Sa druge strane izdiže se Beškita, sastavljen od dva maglićka platoa povezana stazom sa kojih se pruža veličanstven pogled na prašumu i Dolinu heroja u Tjentištu.

sutjeska beskita thewildone.me

izvor: thewildone.me

Iznad njega se ide kroz gustu šumu, sve do visoravni i vidikovca Prijevor, ispod samog vrha Maglića. I opet nas čeka pogled od koga zastaje dah na lanac vrhova, od Trnovačkog Durmitora, Studenca i Badnja na Volujku, pa sve do zelengorskih obrisa na horizontu. A ispod su se rasuli prijevorski katuni, u kojima leti sve bruji od mukanja krava i zvona ovna predvodnika.

Prijevor2

izvor: Fejsbuk grupa NP Sutjeska

Kad Sutjeska izađe iz svog kanjona, u malom proširenju na obali, između Prosječenice, i Ćurevske klisure, smestilo se Tjentište.

sutjeska curevo panoramio

izvor: panoramio.com

I baš na mestu gde se Usovački potok uliva u brzu reku, nalazi se spomen kompleks Dolina heroja iz Drugog svetskog rata.Njega čini Spomenik bitke na Sutjesci, podignut početkom sedamdesetih godina prošlog veka, koji je napravio vajar Miodrag Živković i pored kosturnica palih boraca.

sutjeska spomenik fb np sutjeska

izvor: Fejsbuk grupa NP Sutjeska

U obližnjem spomen – muzeju, delu arhitekte Ranka Radovića, sagrađenom sedamdesetih godina, među freskama oslikanih zidova upisana su imena čak 7 hiljada poginulih.

sutjeska muzej spomen dom tjentiste panoramio

izvor: panoramio.com

Baš ovde, o ovoj prirodi bogatoj lepotama i bujnim šumama, pod ograncima Zelengore, Ozrena, Milin klade, Volujaka, Maglića i Vučeva, sredinom 20. veka dogodila su se velika stradanja. Rekao bi čovek da je tako nešto nemoguće na ovakvim idiličnim livadama i vrhovima koji ponosno streme ka nebu, ali je ipak istina. Na ovom mestu odigrala se jedna od najvećih bitaka u Drugom svetskom ratu na tlu naše nekadašnje zemlje. Bila je to čuvena Peta ofanziva tokom koje su se partizani povlačili iz Sandžaka i Crne Gore prema reci Sutjesci. U danima juna baš na Tjentištu probijen je nemački obruč i tada su jedinice sa lakšim ranjenicima su uspele da prođu i nastave dalje. Bitka na Sutjesci ostala je zapisana u istorijskim analima.

sutjeska spomenik tjentiste trebinje059

izvor: trebinje059.com

A sve je okom kamere zabeleženo i na filmu “Sutjeska”, koji je sedamdesetih godina snimljen na ovom mestu, sa učešćem mnogih stranih slavnih filmskih glumaca.

sutjeska zelengora panoramio.com

izvor: panoramio.com

I Sutjeska nastavlja da teče dalje, kao i svaka reka koja ne haje za smrt na svojim obalama već, kako je priroda to udesila, neumitno teče ka svom ušću.

sutjeska kanjon reka panoramio1

izvor: panoramio.com

Kod Suvoda brzo joj se pridružuje Hrčavka, njena najveća pritoka, koja se dubokim kanjonom probija sa Zelengore i čini još jednu od prirodnih lepota ovog veličanstvenog parka od koje zastaje dah.

sutjeska hrcavka panoramio

izvor: panoramio.com

I sve dalje, pod padinama Vučeva, dok joj se približavaju Ćurevski potok i Bukovik, sve do sela Kosmana, kod koga  Sutjeska okončava svoj put. Ovde se uz šum svojih nabujalih voda spaja sa lepoticom Drinom, da je ona dalje sa sobom nosi kroz nove kanjone i nove reke.

sutjeska usce panoramio

izvor: panoramio.com

A dok nad maglićkim vrhovima zalazi sunce, u smiraju dana priroda se sprema da spava. Pa visoko nad rekom koja huči čovek može da bude srećan što na planeti još uvek postoji parče koje je ostalo netaknuto njegovom rukom. I da je na njemu sve prepušteno prirodnim iskonskim zakonima: rađanje i umiranje, život i smrt spleteni u svojim večitim ciklusima, među stablima i granama, među životinjama i cvetovima na kojima drhte leptiri. I tako za sva vremena priroda caruje da je niko ne poremeti i ne oskrnavi.

Sunset at Maglic Mountain - Sonnenuntergang am Maglic

izvor: ralfdarius.photoshelter.com

 

 

 

Advertisements
2

Srećna žena

woman-in-window-1920x800… Dok gleda kroz prozor svoga stana na cvetnu baštu, jedno sigurno zna: ona je uspešna žena. Još na fakultetu student generacije. Već tad se videlo da joj se smeši uspešna karijera u diplomatiji.

Sa druge strane, u ta neka davna vremena nije znala da tamo negde postoji on, nezadovoljan mladi čovek. Večiti student bezperspektivnog fakulteta. Ogorčen životom bez posla i bez budućnosti u zemlji u kojoj nema mnogo srećnih.

Ona je ceo život provela putujući sa roditeljima. Pre nego što je krenula očevim stopama, obišla je bezmalo ceo svet, upoznala različite kulture, naučila jezike. Na kraju je i sama počela da predstavlja svoju zemlju u drugim državama. I skrasila se u jednoj evropskoj, za koju su svi rekli da je prava sreća što je baš tu dobila službu.

On je ceo život proveo na periferiji jednog grada, među običnim ljudima koji su svake godine brinuli kako da sakupe novac za letovanje i kako da od septembra prave zimnicu i obuku decu za novu školsku godinu. Inostranstvo je video tek kad se raspala njegova zemlja i on morao da izađe iz nje jer više nije imala more.

Ona je ceo život posvetila karijeri jer joj je taj ulog uvek bio isplativ. Znanje koje je sticala joj je bilo sve i u njemu se osećala sigurnom i jakom. I činilo da zaboravljala strepnju da će uvek ostati sama. Iako je već uveliko gazila četrdesete. A nije se tome nadala kao mlada devojka. Znala je da nije lepa, ali je znala i da je svima draga zbog svoje blage naravi. I dok je među prijateljima zbog toga bila omiljena, muškarce je to nekako odbijalo. Ta popustljivost i želja da im ugodi i uvek bude sve bez svađa i smicalica uvek su ih terale. Nije ni sama znala zašto bi im tako brzo, kako su govorili drugima, postajala dosadna. Na kraju je digla ruke, tugujući ponekad u najlepšim svetskim gradovima što je i u njima sama.

On je, činilo mu se ponekad, vodio besciljan život. Nije mu se učilo, nije mu se radilo, nije mu se ni izlazilo. Drugovi su se poženili, dobili i decu, a on kao da je u jednom trenutku stao i nije mu se išlo ni unapred ni unazad. Okružen koleginicama na studijama, svakoj je umeo da nađe manu. Ili bi mu bila ružna, ili nedovoljno pametna, ili primitivka, ili provincijalka. Uvredio se jednom kad mu je jedna odbrusila da nije jasno otkud mu tako visoki kriterijumi kad je i sam ispod proseka. Svašta! Ali i sam je ponekad shvatao da ono što ceo život traži: devojku lepu poput filmske glumice, pametne, sposobne, ali i ženstvene, sa beskrajnim divljenjem u očima kada ga pogleda, izgleda nikada neće naći. To ga je činilo ciničnim i sve više ispunjavalo zavišću i verom da su svi srećniji od njega iako je on mnogo više od njih zaslužio.

Situacija je počela da se menja kada je ona u svojoj novoj službi upoznala nove ljude. Blaga čak i prema podređenima, odmah je postala omiljena. Onako kako to obično biva u stranoj zemlji, svi su bliskiji nego što bi bili da su kod svoje kuće. A njoj se nekako najviše približila jedna energična i drčna Crnotravka, spremna da prevrne i nebo i zemlju ako odluči da nešto uradi.

Njoj su njene priče ispočetka bile smešne, pristala je da joj gleda u šolju čisto iz zabave, mada u to nikada nije verovala. Ali kada joj je rekla da vidi da će se uskoro udati, i da će se lično pobrinuti da joj se to i ostvari, iznenadila se.

A Crnotravka je rešila i više ništa nije moglo da je zaustavi. Uporna i u svom životu, rešena da se uda za onog koga je zacrtala, da dobije službu u inostranstvu menjajući političke partije na vlasti, da rodi decu u stranoj zemlji i tako im omogući tuđe državljanstvo, odmah se setila depresivnog druga svoga muža. I točak je počeo da se okreće.

On je sedeo jedno veče gledajući TV, na kome nije bilo ničega zanimljivog, misleći o nepostojećoj devojci, lepoj kao filmska glumica, kad je zazvonio telefon. Sa druge strane Crnotravka mu je javila da se sprema za dalek put jer mu je našla ženu njegovog života.

Kad joj je Crnotravka pokazala sliku budućeg mladoženje, ona se stidljivo osmehnula. Rekla je da je simpatičan. Kad je čula da mu se dopada, obradovala se. Crnotravka je bila tako ubedljiva i tako je lepo pričala da je i sama postala ushićena i delovalo je sve kao san. I kaže, ne smeta mu ni što je malo starija od njega. Lep život joj se smešio, konačno da i ona bude potpuno srećna.

Kad je video sliku buduće mlade, on je tri dana besneo i nije hteo da se javlja na telefon. Na kraju je drugu i njegovoj ženi Crnotravki poslao poruku da mu ne pada na pamet da se oženi ružnom, debelom i matorom ženom samo zato što nema nikoga i da je spreman da mu se to obije o glavu.

Danima je trajalo ubeđivanje. Crnotravka, uporna u svom naumu, u celu priču uvela je i njegove roditelje i prijatelje. I svi su počeli da ga savetuju, da se prisećaju mnogih brakova koji su sklopljeni bez ljubavi, pa kasnije postali čvršći nego oni koji su prešli put od grande amore do kopanja očiju po sudu, da će bekstvom iz zemlje u kojoj nema mnogo srećnih postati srećan i da bi mnogi dali da su na njegovom mestu. I Crnotravka je sipala priče: da nije važno što ona nije lepa, zato je veoma dobra, da nije važno što je starija od njega jer to danas ionako nije važno, da nije važno što mu se ne sviđa jer ga pored nje čeka život sa mnogo novca i putovanjima po svetu. I na kraju poentirala: pa šta i ako je ružna i debela? Kad se ugasi svetlo, sve su žene iste…

I mladoženja je počeo da se lomi. Mislio je o životu punom putovanja, svečanih večera sa kremom diplomatije, velikom stanu u evropskoj metropoli opremljenom po poslednjoj modi i para toliko da mu baš svi zavide. Baš svi oni za koje je mislio da im je pripalo mnogo, a on je zaslužio više. Ma, da, valjda će izdržati pored takve žene kad već postoje tolike kompenzacije… i zavist ostatka sveta… I pristao je.

Crnotravka je bila kuma na svadbi. Ona je bila najsrećnija mlada koja se ikada udavala. Nije je oneraspoložilo ni to što se mladoženja ponašao kao da mu je neko umro. Konačno se udaje! Došao je i njen dan!

A onda je došao bračni život vesele mlade prepune očekivanja i depresivnog ćutljivog mladoženje koji je otaljavao svoje bračne dužnosti. Ponekad čak pomišljajući da sve otera do đavola i vrati se u svoju zemlju u kojoj je malo srećnih. Izgledala mu je u noćima u kojima je gledao svoju ženu kako spava kao pravi Eldorado. Da se vrati sprečavalo ga jedino to što bi svi rekli da nije uspeo i to bi jedva dočekali. Da mu se smeju i da ga sažaljevaju.

Crnotravka je tešila svoju novopečenu kumu, koja joj se žalila da je muž često neraspoložen, da je nostalgija pritisnula njegovu dušu, da mu nedostaju roditelji i život koji je za sobom ostavio. I da bi bilo lepo kad bi malo negde otputovali da se bolje upoznaju.

I ona je krenula da se sprema za putovanja. Od Pariza, Londona, preko engleskih zamkova i konjskih trka, do škotskih jezera, norveških fjordova i amsterdamskih kanala. I muž se oraspoložio. Postala je srećna, a kad je otkrila da je u drugom stanju, izgubivši nadu da će se to desiti jer se plašila svojih godina, mislila je da će se onesvestiti od sreće.

…I sedi sada sama pored prozora i gladi svoj veliki stomak. Samo još nekoliko dana i ona će postati majka. Jedva čeka taj dan da zagrli to malo biće. Zna da će tada konačno biti potpuno srećna. I ne, neće da razmišlja o tome da joj muž ne prilazi otkad je ostala trudna. Neće da misli ni to koliko ga je puta krišom uhvatila kako sa gađenjem gleda u njeno izmenjeno telo. Ponekad misli da je to od početka bila greška. Ali samo u jednom nije. U tom malom biću koje joj se pomera ispod srca. A kad sve ovo prođe i ponovo bude ona stara, možda će i on drugačije da je gleda, možda će ih i dete vezati čvršće nego bilo šta drugo. Ali, nije ni važno. Imaće dete… Šta god da bude, ona će za sebe ostati srećna žena…

 

 

 

 

2

Majstori, majstori

majstoriKo je nekada u svom životu živeo u zajednici sa više generacija, dobro zna kakav je to čaroban doživljaj. A kad počnu da pristižu supružnici, nastaje pravi luna park. Nekome tu zapadnu i vožnje na ringišpilu ili balerini, a meni je nekako najviše dopadala kruška, onako za sve pare.

Greši onaj ko misli da je najteže onom koji dođe. Ne, ne, kruška sleduje onom koji treba da uklopi dve strane koje bi rado da se združe, ali baš bi nekako sad da se razgaće, a eto ne mogu jer nisu opuštene. A u gaćama, naravno, nikada po kući nisu ni išle nego im baš sad došlo.

Elem, kad mi se smučila kuknjava za obnaživanjem, upadanje u sobu da se saopšti neka važna misao na temu politike ili fudbala, noćno tumaranje po kući u potrazi za kupatilom, hiljadu pitanja na temu: “Gde su lekovi? A voda?” itd, rešim ja da kupimo svoj stan.

Pare imamo, jer smo posahranjivali koga smo mogli, sačekali da neke cene skoče, neke padnu, da neko sazri, neko posenili, neko dobrano odlepi i rekoh, nema više šta da se čeka. Inače odlepih i ja. I krenemo. Smicalice oko pronalaženja stana opisala sam u jednom drugom tekstu. Ali ako ste mislili da je tu mukama došao kraj, onda ne znate šta znači opremati stan i napinjati se sa majstorima u igri ko će kome više da opšti po mozgu.

Stan smo kaparisali jednog vrućeg septembarskog dana. I u isto vreme pala je ideja: pošto sam ja komunikativna i uglavnom polugola, jer mi je od rođenja vruće, biću zadužena za majstore. Nisam baš najbolje razumela kakve veze to ima sa mojim oblačenjem, ali još onomad kad smo prvi put došli da vidimo stan, umesto stepenica stajala je daska i ja, uvek sa jedva prelaznom ocenom iz fizike, krenem da se penjem za mojim dragim koji ima duplo veću težinu od mene. Pošto sam uz vrisku poletela u vazduh sa uzdrmane daske, a i kratka suknjica mi se solidno zalepršala, radnici koji su vredno radili i gradili su odmah skočili da mi pomažu i tada sam osvojila njihova srca. Zato je delovalo da ću ja sa njima lako.

Sa druge strane, moj muž, ozbiljan i uvek pristojno obučen, ostao je zadužen za važne razgovore na najvišem nivou, koji su se završili onog dana kada smo ugovor overili u sudu. Ko zna zna, ko ne zna juri se sa majstorima.

Ključeve smo dobili za Novu godinu. Bio je to najoriginalniji novogodišnji poklon mog života. I najdraži, naravno. Čaroliju smo dopunili tako što smo okitili jelku u praznom stanu i tu dočekali 1. januar, gledajući sa prozora vatromet. I ona se tu završila.

Pošto sam se mesec dana unazad zanimala po internetu nameštajem, tepisima, zavesama i ostalim glupostima jer ništa nismo imali, ako ne računamo moju “spremu” u vidu peškira i kuhinjskih krpa, već smo sve znali šta želimo, samo je sve trebalo naručiti i čekati da dođe. Samo.

U januaru svi hvataju krivinu, a majstori još više nego inače. Zato je sve moralo da se čeka po mesec dana i to ne kad vam kažu, nego kad stignu. Ponekad je delovalo da se nadaju da ću odustati, ali nisu računali na lujku koja je spremna da ih čekića danima u praznom ledenom stanu, i po najvećoj mećavi, i po ledenoj kiši.

Prvo nas je odrao drugar koji je krečio. Zavuko onako drugarski. Jeste da smo imali zidove sa neobičnim šarama, al’ da smo znali, sami bi žvrketali po njima, ispalo bi nas jeftinije.

Onda su majstori doneli pogrešan nameštaj. I napuklo ogledalo. Saznala sam to od momka koji je došao da sve sklopi i više puta legao na bračni krevet koji je napravio. A nisam uopšte bila polugola.

Onda su posle mesec dana doneli pravi nameštaj. Tada su ga sklapali sami. I strašno im je smetalo što je u stanu hladno. Citiraću: “Bračo, je l’ i vama ovde ladno ko u kapeli?” I ja sam se smejala. Jer sam ih u “kapeli” čekala četiri sata. Uredno obučena u skijaško odelo jer je udario minus.

Onda je došao majstor da ugradi klimu usred mećave. I preživeo je. Čak i na merdevinama dok ga je zasipao sneg. Zavuko nam je kad se ispostavilo da klima nije dobro nameštena, pa smo ga jurili mesecima. Tada je muž poveo ozbiljne razgovore na visokom nivou sa gazdom. Majstor je odjednom našao vremena i došao da se sa nama okumi. Tada sam prvi put slušala tužne priče o ženama i deci po bolnicama i teškoći da se porodične tragedije uklope sa mukotrpnim poslom za male pare. Ne padajte na foru. Svi su imali istu priču.

Onda je došao majstor da napravi kuhinju. Jedan dan sam ga lično spasavala iz smeta koji je zavejao ulaz u zgradu, jer bila je to godina sa biblijskim mećavama. Ni on nije sve uradio kako treba, ali je kako treba uzeo pare. I opet nigde nisi mogao da ga nađeš. I opet su bili u pitanju porođaji, spontani pobačaji, lečenja od raznih vrsta zavisnosti i slično. Dok na kraju nisam lično upala u njegovu radionicu i uzela sve što mi je bilo potrebno. Nema, bato, sad me juri, a ja ću na spontani i porođaj u isto vreme.

Taman kad je granulo proleće i mi rešili da se uselimo, digao se parket u celom stanu. Mesecima smo čekali parketara da popravi svoj fušeraj. Dete mu je bilo u bolnici, kao i pola bliže i dalje familije. Kad je došao, smrtno se zaljubio u mene. Matorom pohotnom dijabetičaru zaličila sam na prvu ljubav iz mladosti. Molio me je da mu otkrijem koliko imam kila jer je tako tanak struk samo jednom u životu sreo i zaneo ga. Pripisala sam to laku za parket i poremećenoj glukozi i oterala čiču u tri p.m. Jedva je odustao od šesnaestog po redu lakiranja.

I na kraju se uselismo! Za nevericu! Sretoh jednog dana na stepenicama radnike koji su nam zidali zgradu i skupljali me dok sam letela sa daske kako šljemaju pivo. Gledaju komšinicu kako se po vrućini poliva crevom u bašti i uživaju. Dolazi baba da ih zamoli da joj pogledaju ventilator u kupatilu. Razbežaše se. Kažu, jednom otac u bolnici, a drugi mora ženu da vozi na dijalizu. Toliko o tome. Eh, majstori, majstori…

 

2

Mala bajka na rubu Deliblatske peščare

klodi pogled od spoda

izvor: miranov.site

U južnom Banatu rasula se Deliblatska peščara na sve strane. Priljubila se uz obale Dunava pa sve do obronaka Karpata. Neobična u svojoj lepoti, prepuna zatalasanih peščanih dina, najlepša je kad u proleće sva procevta pa se njene livade oboje prelivima banatskih božura i orhideja dok je pod modrim nebom preleću sokolovi i orlovi.

deliblatska444

izvor: serbia.com

Sve ovo liči na bajku, zar ne? I pitate se da li je moguće da ovakav svet pun tišine i lepote zaista postoji. Naravno, ali u njemu postoji još jedno skriveno mesto koje je još čarobnije i lepše.

klodi delib panoramio

izvor: panoramio.com

Na rubu peščare smestilo se malo izletište Devojački bunar. Krajem 19. veka, dok je ovde još zasipao dah austrougarskih vremena, među kućama i velikim vinogradima koji su se talasali niz peščaru, nastala je Vekerlova kolonija. Mnogo godina kasnije, kad je ovde već bila srpska zemlja, iskopan je veliki bunar oko koga su se skupljale devojke i nosile vodu radnicima u peščari, umornim i iscrpljenim od jakog sunca. Tako je po njima i celo mesto Devojački bunar dobilo ime.

klodi devojacki bunar boris dimitrov

izvor: foto Boris Dmitrov

I baš ovde, među zamršenim putevima, bujnim rastinjem i zapletenim granama lišća, skrio se jedan čaroban vrt u kome kao da je neko vilinskim štapićem prosuo svetlucavu prašinu i napravio malu bajku. U bašti gospođe Klotilde kao da je mašta zavladala svetom. On potpuno neočekivano izbija pred pogledom putnika namernika. Uz belu ogradu od grana drveta pruža se veliki travnjak sa neobičnim figurama koje kao da su pobegle iz nekog dečjeg lutkarskog pozorišta i svoj mir našle u ovom skrivenom ćošku sveta. Ima tu svega, i figura devojaka, i momaka, i životinja, i pesama ispisanih na dugim stranicama, i cveća, i drveća, dok ih sve nadvisuje kućica kao iz bajke.

klodi dobordoslica

izvor: miranov.site

Gospođa Klotilda Kolbert Milovanović stvara ovaj magični vrt. Ona je ta koja kao neka čarobnica pravi ove neobične skulpture i uklapa ih sa prirodom kao da su oduvek čekale da budu spojene.

pravljicno_bitje3

izvor: miran.site

Naizgled neobično, ali sasvim jednostavno. Gospođa Klotilda je iz sveta oko sebe crpla i inspiraciju i materijale za svoje figure. I od njih napravila bajku. Ako bismo je pitali koja joj je najdraža, sigurno ne bi mogla da se odluči. Jer svaka ima svoj pečat i zauzima važno mesto u ovom vrtu nestvarne lepote.

pravljicno_bitje

izvor: miranov.site

Sve ovde odiše životom i ljubavlju prema prirodi. Leptir koji sa svojim mrežastim krilima kao da se sprema da poleti.

klodi metuli miranov.site

izvor: miranov.site

Muzikant koji kao da će sa svojom tamburom zasvirati najlepše vojvođanske pesme.

klodi muzikant miranov.site

izvor:

Crvenkapa koja blista u svojoj crvenoj kreaciji sa korpom punom ruža.

rdeca_kapica

izvor: miranov.site

Mlada koja usred vrta u svojoj dugoj beloj venčanici kao da čeka svog mladoženju.

klodi mlada

izvor: miranov.site

Neobične skulpture nastale su u vreme kada je gospođa Klotilda posle mnogo dana knjigovodstvenog rada konačno dobila malo vremena za sebe. Ova neobična žena, u mladosti državna prvakinja u skoku padobranom, pokazuje da je sve u vezi sa njom posebno. I da i životne nedaće mogu da se prevaziđu ako ste hrabri i snagom se branite od njih. A da ništa nije slomilo njenu dušu, pokazala je kada je počela da razvija svoj talenat, duboko zapretan u njoj i, poput velikih umetnika, stvara svoja dela.

pravljicno_bitje4

izvor: miranov.site

Sve što je vodilo bila je mašta, domišljatost i želja da iz prirode i svog okruženja uzme ono što joj je potrebno. Tako je nastao par nojeva od ženskih čizmica na štiklu i perja od posebne vrste trava. Oni ne samo da se šepure u vrtu nego i obaveštavaju da ste na pravom putu, u Aveniji kaktusa.

klodi nojevi

izvor: miranov.site

Pilot je nastao od starog debla drveta, a i njegov mali avion, koji je od ukrštenih grana, pa kao da je na svojim krilima spreman da poleti i vine se u visine zajedno sa banatskim orlovima i sokolovima.

klodi pilot miranov.site

izvor: miranov.site

Ipak, najkreativnije je nastala žirafa. Dok se lutkica pripija uz njen vrat, mini suknja koja je čini pravom namigušom joj tako lepo stoji zahvaljujući pričvršćenom poklopcu od WC šolje koji se ispod nje skriva. Gospođa Klotilda je u svojoj kreativnosti umela da sačuva svaku stvar i od nje napravi nešto korisno.

klodi zirafa

izvor: miranov.site

Da u njoj ne leži samo talenat na kome bi pozavideli i mnogi vajari, već i prava pesnikinja, vidi se po pesmama koje je ispevala o peščari, a koje poput starih pisama na pergamentima vise sa grana drveća po rubu vrta da ne smetaju skulpturama u njihovom šepurenju.

klodi pesma

izvor: miran.site

A da jedan talenat prati drugi, dokaz su i slike kojih gospođa Klotilda ima na pretek. Ni one nisu obične, već, naprotiv, jedinstvene kao i sve drugo što dotakne njena ruka koja na sve strane širi magiju. I ovde ona najveću inspiraciju crpi iz peščare i njene veličanstvene prirode.

klodi slika pescare

izvor: miranov.site

A da ni slike nisu obične, pokazuje način na koji ih stvara. Cveće na njima nije naslikano već je od pravih osušenih cvetova, staze su od pravog peska iz Deliblata, čipkane haljine od orahovog lišća, toliko izjedenog lisnim vašima da su od njega ostale samo žilice.

klodi slika iz puscave miranov.site

izvor: miranov.site

Ipak, najupečatljivija je trodimenzionalna slika devojke sleđa, čija duga plava kosa izgleda tako stvarno, kao da je prava.

klodi kosa miranov

izvor: miranov.site

Tajna leži u tome da baš ova trava iz peščare kad se sasuši daje lepotu ovoj atraktivnoj plavuši.

klodi trava koju koristi za kosu

izvor: miranov.site

I ovde je sve tesno povezano sa prirodom, kao da je gospođa Klotilda našla pravi način da se sa njom tako dobro spoji da jedna drugoj štedro dele svoje darove. Da je tako, dokaz je i nekoliko kaktusa koje je zasadila usred vrta, a oni su, očigledno zadovoljni u svom okruženju, počeli toliko da se razmnožavaju da ih je sad puna bašta. Preživljavaju čak i duge peščarske zime i jake košave koje duvaju sa Karpata.

klodi kaktusi

izvor: miran.site

Da ni zima ovde nije turobna već, naprotiv, vrlo vesela, najavljuje Deda Mraz sa torbama punim darova, koji, kad se sve zabeli od snega, kao da na skijama kreće na svoj dalek put. A ukrasno novogodišnje osvetljenje koje je gospođa Klotilda postavila u svom vrtu, samo još više pojačava čaroliju.

klodi deda mraz miranov.site

izvor: miranov.site

Iznad celog vrta stoji mali putokaz “Prečica do raja”. Nastala je zahvaljujući komšinici koja je bila prinuđena da stanuje u zgradi na groblju, pa kad se preselila u kuću do ovog čarobnog vrta, imala je utisak da je došla u sam raj.

 

klodi precica do raja

izvor: miran.site

I nije daleko od istine. Živeti pored gospođe Klotilde je kao biti na samom ulazu u raj. Put do nje jeste teško pronaći i proći kroz zapleteno šiblje i nabujalu prirodu, ali do raja se ionako ne stiže lako. A da on zaista i postoji, dokaz je baš ovaj mali skriveni bajkoviti kutak sveta, u kome su se jedna žena i priroda tako čvrsto sljubile da i čaroliju pretvaraju u stvarnost.

pravljicno_bitje2

izvor: miranov.site

P.S. Veliku zahvalnost dugujem gospodinu Miranu, bez čijeg teksta “Čarovnica iz puščavskega raja” (http://miranov.site/klodi/) i predivnih slika, ova priča ne bi ni nastala.

4

Frizerka

frizerka

Znate ono kad imate veliko društvo, pa ono neminovno počne da se širi kada svako sebi nađe devojku ili momka? E pa, situacija ponekad ume da postane i zakučasta, slažete se?

Da ne bih opet bila pogrešno shvaćena, preciziraću na početku: ne dovede svako sa sobom egzotičnu ličnost, ima i normalnih, znači ne generalizujem, samo pričam o ekstremima. I drugo: Bog mi je svedok da sam kao mama kvočka koja društvo drži na okupu, ponekad i pod pretnju šamarima, učinila sve da i najekstremnijima pružim dobrodošlicu. Džaba.

Ne bih umela da kažem ko je prednjačio u dovođenju različitih kreatura. Drugarice su sa sobom dovodile i snagatore sumnjive seksualne opredeljenosti, i narkomane, i švalerske tipove sa očima koje kao da igraju na ulju. Možda je najupadljiviji bio lik koga je jedna od nas upoznala preko interneta, a prvi susret su upriličili, ni manje – ni više, nego na mom rođendanu, kada se stasiti mladi čovek pojavio u crvenom odelu i sa enormno velikim buketom ruža i celo veče uredno razgovarao sam sa sobom. Niko ništa nije rekao ni kada je posle dve nedelje objavila da se udaje za njega i pitala me da budem kuma, uredno me obavestivši da su se prijavili u emisiju “48 sati svadba” i da ću, jupi, biti na TV-u! Na TV-u, hvala Bogu, nisam bila jer nije bilo ni svadbe, a ona se jedva otkačila od njega jer se ispostavilo da je patološki lažov i progonitelj. I to valjda kad je uminuo prvi zanos.

Drugari su, sa druge strane, imali svoj fetiš – devojke koje ih maltretiraju i ponižavaju. Ne znam da li su im u četiri zida glumile domine sa bičem, ali one su ih mnogo privlačile, mada ja nikako nisam uspevala da ukačim zašto. Što one bezobraznije, oni luđi!

A to je trebalo preživeti. I pljuvanje po njihovim intelektualnim kvalitetima, i izlive besa i razmaženosti usred pune sobe, a ponekad čak i poneki šut u bubrege, da dotični ućuti jer se ne čuje TV.

Ipak, da konačno pređem na naslov teksta. Najupadljiviji ekstrem svih mojih iskustava bila je verenica jednog drugara. Kamo sreće da je ostala samo na statusu “relationship”, pa makar i “it’s complicated”, ali ne, on je ipak morao sebi da urniše život sa “engaged”…

Upoznali smo je dok je još bila meka kao svila i dok je više vremena volela da provode nasamo, kao dva zaljubljena goluba. Ubrzo je pala veridba i ona se sa tonom posteljine i neseserima punim makaza i češljeva preselila kod njega. Da, frizerka, kao što i naslov kaže.

Odmah mi je najavila dve stvari: odsad je ona moja frizerka za dž i čim se bude porodila, biću među odabranima da dete vidim i pre nego što prođu babine. U jebote, kakva privilegija. Ipak, imponovalo mi je, baš kako je i htela. Toliko da sam odmah optužila verenikovu sestru, a moju veoma dobru drugaricu, da nije lepo što ne trpi buduću snajku. Ta valjda želi bratu sreću…

Iako me unakazila frizurom, nisam htela ništa da kažem, bilo mi je drago što su srećni i počeli smo da se družimo učetvoro, njih dvoje i moj bivši dečko,a sadašnji muž i ja. Primetila sam da voli da lažucka, ali nisam joj uzimala za zlo, verovala sam da pokušava da se uklopi. Primetila sam i da svakih mesec dana objavljuje da je trudna, ali iako se ništa nije događalo, mislila sam da i to radi jer mnogo želi da postane majka. I držala sam joj palčeve, od srca.

Situacija je počela da se komplikuje kad je krenula da mi napija dečka. Da se razumemo, nije ga vezivala za radijator i sipala mu uz pomoć levka vinjak u usta, ali kad kreneš da nekome ko uopšte ne pije nalivaš čašice dok se ne obeznani, ne znam šta da mislim. Kad sam ga jedne večeri jedva odnela kući, a 3 broja sam manja od njega, počelo je mnogo da mi smeta. On se branio da mu je glupo da odbije, a ona da on baš voli da popije. Počela sam da pizdim.

U jednom od tih pijanstava ga je napalila da se ofarba u plavo! Budala je pristala. Kad se pojavio u stilu ala Marko Milošević, mislila sam da ću da se onesvestim! Bio je žut kao limun, a čelo mu je bilo u crvenim pečatima. Pitala sam šta mu je sa glavom, a rečeno mi je da se ne razumem i da se ne mešam. Posle sam otkrila da su se njene frizerske sposobnosti svodile na to da blanš meša sa hidrogenom iz flaše za rakiju i to odokativnu meru. Idiotu je čelo gorelo još par dana, a priznao mi je da mu je sve sprala tek kad se uplašila jer mu je buknulo lice.

Rešila sam da malo proredimo viđanja. Možda i zato što je postajala sve agresivnija jer je majčinstvo uporno izostajalo, a laži su se sve više gomilale. U isto vreme, budući svekar i svekrva, a za nju već sadašnji, jer je u njenoj glavi veridba = venčanje su joj u vešernici zgrade opremili i otvorili mali frizerski salon. Da nas ne urniše više u domaćoj radinosti nego po PS-u. I ceo kraj je dolazio da uvaži verenicu drugara. Doduše, ne više od jednom. Što zbog usluge, što zbog prikupljanja informacija, laganja i spletkarenja među drugovima, supružnicima i članovima porodica.

Tako je drugar prvi put u životu svoj rođendan proslavio sa verenicom, njenom mušterijom, mojim dečkom i sa mnom. Ostali nisu hteli ni da privire.

Kulminacija se desila na mom rođendanu. Sa jedne strane omražena ogovaruša frizerka, a na drugoj svi ostali. Ja u sredini, balansiram. Ne volim da se bilo ko oseća neprijatno u mojoj kući. Glupača.

Ustade ti frizerka, uključi muziku i ščepa mog dečka da sa njim odigra sentiš… Pored živog verenika ili, kako ona kaže, muža. U tom trenutku život mi se pretvorio u “Matriks”. Sve je stalo a ja, kao okom kamere, gledam oko sebe: frizerka uz bujno poprsje stiska mog dečka, koji me gleda kao da ima pet godina a šćapila ga veštica iz Ivice i Marice, verenik ožalošćeno gleda u patos, a celo društvo kao jato orlova prodorno gleda u mene očekujući moj potez. Kroz glavu mi histerično prolaze misli da već neko vreme sumnjam da je ova bacila oko na mog dečka i vidim da nisam jedina koja to misli. Skače mi pritisak…

Odleđujem se i prilazim vereniku, uzimam ga za ruku da sa njim igram sentiš. Njega to kao da je obradovalo, pa se smeška i igra sa mnom. Ostali su, vidim, zadovoljni mojim potezom, a frizerka odjednom počinje da krešti  šta ja ima da igram sa njenim mužem. I zašto sam se pripila uz njega? Ja joj samo preko ramena odgovaram: “Ja tako volim!” Moj dečko biva otkačen istog trenutka i ona sa verenikom napušta rođus. Mission complete!

Nije to vereništvo još dugo trajalo. Nije pomoglo ni što je verenik počeo da radi dva posla ne bi li svoju obesnu verenicu zadovoljio u sve većim prohtevima. A nije ni čudo što je bila očajna, mušterija ni od korova. Ničim izazvana ispade bojkotovana. Za to sam, naravno, ja bila optužena. Prava sam manipulatorka, nema šta…

U napadu dosade, odlučila je da počne da prodaje kozmetiku na Bulevaru. Dok je verenik skapavao od posla, spanđala se sa prvim prodavcem koji je imao kutiju do njene. Ostavila ga je pod izgovorom da sa “kolegom” čeka blizance. I tražila da joj kolima prenese posteljinu i frizersku opremu iz salona.

Blizance je rodila kao što sam i ja. Vereniku je na sledeću proslavu rođendana došao ceo kraj. Nije mu bilo lako, ali na kraju je ipak odahnuo. I mi svi zajedno sa njim.

10

Kad nastavnica voli Cecu

nasta

Prošle nedelje proslavile su se mnoge maturske večeri i zasigurno će maturantima zauvek ostati u sećanju. Nekima po lepom, a nekima, bogami, i po nekoj traumici.

Sticajem okolnosti, svake godine sam na čuvenom “okupljanju u školskom dvorištu” moje nekadašnje osnovne škole, ali ne zato što sam za posmatranje nego zato što obično imam po nekoliko učenika koje pripremam za maturski ispit i strašno ih uveseljava da dođem da ih  vidim kako izgledaju kad se doteraju za to veoma važno veče.

Ali, ako mislite da ću pljuvati po kreacijama devojčica, koje su kod pojedinih, najblaže rečeno tragične, varate se. Već sam se navikla na satenske haljine i sandale sa platformama u kojima nabadaju tako da se i na kladionici može staviti tip da li će slomiti vrat ili će uspešno izbeći ortopediju.  Isto kao što sam navikla i da kijam kao majmun od alergijske kijavice  usred njihovog vriskanja sa trubačima, koje dodatno potpali paljenje baklji na ramenima drugova, pa na kraju završim i okrvavljenog nosa. Od toga što manijački tresem isti, ne od tuče sa osmacima.

Ove godine se pojavilo nešto potpuno novo. Osim što sam manje kijala.  Devojčice su bile kao lutke, tek je poneka imala vrtoglave štikle. Većina je bila čak i u starkama, što je davalo poseban šmek njihovom izgledu. Pomislila sam kako su konačno shvatile da tako izgledaju mnogo lepše uz svoje pratioce u košuljicama i sa ružama u rukama. Ali, onda se pojavila razredna…

Usred razveseljenih glava izronila je jedna sredovečna karijatida u satenskoj haljini do zemlje fluorescentne žuto-zelene boje sa spuštenim ramenima, ispod koje se nazirao crni brushalter sa sve bretelama. Ovu drečeću kreaciju dopunjavala je crna kožna pismo tašna, jedva zakopčana, ko da je natrpavala u nju vežbanke sa pismenim zadacima, crne kožne salonke u koje je jedva spakovala svoja stopala i, da pokaže da ima ukusa, minđuše iste boje u obliku resa. Jednom rečju – skot!

Ostala sam sa otvorenim ustima, tek toliko da mi uleti muva. Nisam mogla da verujem da je žena, prosvetna radnica, intelektualka, uspela da  za matursko veče svog odeljenja izgleda kao transvestit, ljubitelj “Zvezda Granda”. Ne, ne , verujte, ovako bi nekako trebalo da izgleda Ceca kad zapali masu na Marakani, nema druge…

Zapitala sam  se onda, jedva zatvorivši usta, kako su klinke s’vatile, a ona nije. I iako nisam od onih koji smatraju da je škola najviše kriva za vaspitanje dece, jer mislim da su za to isključivo »nadležni« roditelji, sada sam pomislila da bi moje mišljenje možda trebalo korigovati. Upravo sam ugledala sjajan primer kako razredni starešina pruža idiotski primer mlađim naraštajima, da ne kažem  upropašćuje ih.

I da ne budem kao baba koju je pregazilo vreme sa pričom: “U naše vreme je to bilo mnogo drugačije”, ali stvarno jeste. Ne samo da su nastavnici i profesori bili pristojni ljudi, koji su strogo vodili računa kako se ponašaju u našem prisustvu, pa sam  kad sam jednog profesora u gimnaziji čula da upotrebljava reč “zezanje” ostala poluzbunjena mišlju:”Jooo, ovaj reko ružnu reč”, nego smo one koji nisu pazili mi  sami doživljavali kao idiote.

Jeste, bilo je tu alkosa, koji su se stalno na predavanjima osećali na poneku rakijicu, imala sam čak i jednu profesorku u gimnaziji koja je toliko imala problema sa hormonima da se nije znalo da li joj više raste brada, stalno ima dvosmislene seksualne aluzije ili  zaskače  šofere busa na ekskurzijama, ali mi smo takve svi nekako prećutno pomalo prezirali.

Da li će to raditi i današnja deca? Iskreno se nadam da hoće. I razumem ja da nije lako raditi u školi. Doduše, ne znam , jer nikako da dobijem priliku, ali ne bih sad o tome, jer su me onomad kad sam pljuvala po stručnosti današnjih nastavnika, zamalo isti linčovali, pa bi se moglo očekivati i da me proglase za lisicu koja ironiše nad kiselim grožđem. I da bih i sama morala da nađem ventil, pa bih pila i rakijicu posle svakodnevne dreke, a i verovatno se opuštala uz Cecu, Karleušu ili Daru Bubamaru. A i što da ne? Pa danas je i Ekstra Nena vrstan stručnjak na jednom univerzitetu! Uostalom, ko sam ja da pravim sisteme vrednosti? Mnogo bre filozofiram, a duplo sam golo…

I nema tu mesta čuđenju. To je sve normalno, pa i nastavnici su živi ljudi i imaju svoja zadovoljstva. Pa onda valjda nije ni čudno kad dovedu decu na ekskurziju u Beograd, pa prilikom posete Zvezdinom stadionu, sasvim slučajno im padne na pamet da pretrče ulicu i zamole našu “srpsku majku” da podeli deci autograme. A u stvari najviše ustreptalim učiteljicama, koje u sebi sve ciče od sreće što im je pala na pamet jedna tako izvanredna i nimalo providna ideja da zloupotrebe decu. Da ne pričam o tome koliko je nevažno da li se to dopalo roditeljima. Ma šta kao nije? Danas svi slušaju Cecu, a oni koji kažu da to ne rade – lažu! Svi smo mi pomalo Ceca!!!

E pa takva će da se na maturskoj večeri utegne u svilu i kadifu, vajkajući se pomalo da bi joj saten mnogo bolje padao preko silikonskih grudi, ali, avaj, prokleta je ta sirotinjska prosvetarska plata. Ma nije ni važno, bitno da je ona sebi lepa i nadasve in…

 

 

8

Stara planina – netaknuta priroda balkanske lepotice

stara planina ziveti

izvor: zivetisaprirodom.info

Na istoku Srbije, na samoj granici sa Bugarskom, uzvisio se veliki planinski venac sav načičkan graničnim kamenjem i karaulama koji dele ove dve, prirodnim lepotama bogate zemlje. To je Stara planina, prava lepotica Balkana, čije mnoge skrivene čari još čekaju da budu otkrivene.

stara planina zivetisaprirodom.info

izvor:zivetisaprirodom.info

Ova ogromna planina samo je jednim manjim, zapadnim delom u Srbiji. Njen ostatak, još lepši i impozantniji, deli Bugarsku na dva dela. I tako leži s jedne strane od doline Timoka, a sa druge daleko do rta Emine na Crnom moru.

stara staraplaninaxtreme6

izvor: staraplaninaxtreme.com

I sav od veličanstvenih vrhova, prevoja, dolina, reka i potoka proteže se ovaj karpatsko-balkanski gorostas svojim velikim lukom. Rekao bi čovek kao da je zaposeo pola Balkana. A nije ni čudo, jer i sama planina, pored imena Stara, nosi i ono kojim je krstila celo Balkansko poluostrvo.

stara carolije5

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

I kao što samo ime kaže, jer Balkan na persijskom znači onaj koji se uzdiže i ide u visine, njeni venci se propinju visoko ka nebu. A posebno Botev, najviša kota Stare planine, koja se među bujnim bugarskim pašnjacima izdiže svojim granitnim vrhom, omeđenim bezbrojnim prevojima koji krase ceo krajolik.

stara botev skyscrapercity.com

izvor:skyscrapercity.com

A kao što joj ime Stara kaže, Balkansko poluostrvo krasi od najranijih vremena, tačnije još od ledenog doba kada su se venci ovog kraja planete nabirali i stvarali vrhove kakvi postoje i danas.

stara carolije8

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Iako svega trećinom u Srbiji, ova veličanstvena planina nije štedela na prirodnim lepotama u našoj zemlji. Pa se ne zna koji je njen deo lepši, sve od Vrške čuke iznad Zaječara pa do Srebrne glave kao najistočnije tačke naše zemlje.

stara staraplaninaxtreme

izvor:staraplaninaxtreme.com

Pa se ne zna koja je rečica na njenim obroncima živopisnija i od kog od mnogobrojnih vodopada najviše zastaje dah.

stara kameni mostic igor djoedjevic

izvor: foto Igor Đorđević

Lepote netaknute prirode kojom se odlikuje cela istočna Srbija na ovoj veličanstvenoj planini počinju iznad Knjaževca i obronaka Zaglavka. Ona se ovde sve više propinje ka nebu, a posle kupastog Svetog Nikole, proteže se gorostasniji deo – Visok i  najviši srpski vrh Stare planine – Midžor.

stara jesen carolije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ovaj deo planinskog masiva vodi planinu ka jugu  i prepun je oštro usečenih i dubokih dolina kratkih reka i potoka koji sami oblikuju planinske stene i stvaraju bezbrojne vodopade velike lepote, kraška polja, vrtače, uvale, kanjone i dubodoline.

stara dragan sremac

izvor: foto Dragan Sremac

I Jovan Cvijić, naš čuveni geograf, proučavao je Staru planinu, a posebno Visok, najlepši deo ove balkanske lepotice.

stara carolije13

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ispod najvišeg vrha srpskog dela Stare planine nalazi se Babin zub, sa grupom stena ostenjaka neobičnog oblika.

stara babin zub dr josip saric

izvor: dr Josip Šarić

Na njemu se nalazi i vidikovac sa koga se vide sva pobrđa i vrhovi ove prelepe planine. Njegovo ime vezano je za legendu ovog kraja.

stara babin zub vidikovac silvana petkovic

izvor: foto Silvana Petković

Naime, priča kaže da je neka baba sa Stare planine Turcima prenela harač. Prvo su je tresli na Tresibabi, po čemu je prevoj sa velikim pašnjakom dobio ime i na kome sočnu zelenu travu pasu velika krda krava i ovaca, zahvaljujući kojima nastaju nadaleko čuveni specijaliteti od mleka, a posebno pirotski kačkavalj.

stara ovce igor djordjevic

izvor: foto Igor Đorđević

Potom su babu mučili na pašnjacima Mučibabe, na kojima u slobodi i punoj snazi žive divlji konji, čija se sjajna dlaka presijava na jarkom suncu, a griva vijori na planinskom vetru.

stara divlji konji carolije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

I na kraju, slomili su joj zub na vrhu Babin zub ne bi li otkrila gde je sakrila harač i po tome je velika stena i dobila ime.

stara babin zub silvana petkovic

izvor: foto Silvana Petković

Podno njega već se oseća ruka čoveka koja je prirodu zauzdala da bi je prilagodila sebi. Tu je pravi mali skijaški raj sa raznim skijaškim stazama Konjarnika i Jabučkog ravništa, sa čijih uspona puca pogled na planinske obronke koje često umeju da zaposednu oblaci.

stara skijaski raj marijusz michailov

izvor: foto Marijuš Mihailov

Na padinama Babinog zuba nalaze se najlepše staroplaninske livade koje se u proleće razbukte u nijansama najlepših boja.

stara livada carolije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

I onda se sve razbudi i zanese u zujanju, kuckanju i šušketanju između cvetova planinskih perunika, ljiljana, žutog gorocveta i laganih krila leptira, kojih u ovom kraju postoji preko stotinu vrsta.

stara leptir marko vulovic

izvor: foto Marko Vulović

A lekovito bilje kao da se rasulo po livadama, dok imele i rastavići kao da čekaju da ih neko ubere.

 

stara livade milan kopcok

izvor: foto Milan Kopčok

Na Midžoru, najvišoj tački našeg dela Stare planine, na samoj granici Srbije i Bugarske, blizu sunca, na vetrometini i pod teškim snegovima rastu biljke još od ledenog doba. I dok je na svojim obroncima sav posut stoletnim tamnim šumama bukve, hrasta i smrče, sam vrh je pust, tek ponegde izrastaju žbunovi kleke i borovnice, kao da ništa ne želi da zakloni vidik na sve četiri strane sveta i svu lepotu Srbije i  Čiprovskih planina u Bugarskoj.

stara midzor igor djoric

izvor: foto Igor Đorić

Ispod Midžora počinje predeo bezbrojnih rečica i vodopada, koji u proleće, kad počnu da se tope snegovi, šume u gustom spletu zelenila.

stara midzor silvana petkovic

izvor: foto Silvana Petković

Sa jedne strane vrha su dva Piljska vodopada na potoku Lisevski do, koji se sliva ispod impozantnog vrha Pilj u blizini Babinog zuba. Do gornjeg je teško doći jer se nalazi u gustom i neprohodnom spletu bujnih biljaka, ali zato je donji sa svojom visinom preko 60 metara na drugom mestu po visini vodopada u našoj zemlji.

stara piljski wikipedia.org

izvor: wikipedia.org

Njegov huk i pad su nešto što leti oduzima dah, a zimi, kada ga vešta umetnica zima zaledi, pravi je izazov za planinare da se uzveru uz njegove ledene kaskade, stvrdnute dok ih ne otope topli zraci sunca koje nosi proleće. Ono što je najzanimljivije je da otkriven tek početkom našeg veka, i to od strane  Vladimira Manića.

stara piljski vodopad i.drljan

izvor: foto I. Drljan

Sa druge strane Midžora, na mestu gde se stvaraju izvorišni krakovi Trgoviškog Timoka, skrio se potok Bukovski do. Na njemu se nalazi veličanstveni vodopad Bigar, koji se sa visinom od preko 30 metara nalazi na trećem mestu srpskih vodopada. Sa njegovog vrha voda se survava niz šupljikave stene nastale od bigra, po čemu je i dobio ime, a njegov pad je u isto vreme i ušće u Stanjansku reku.

stara bigar lazar subotic

izvor: foto Lazar Subotić

Sa treće strane vrha nalazi se Kaluđerska reka sa koje se sliva najviši vodopad u Srbiji. Sa visine od 232 metra Kaluđerski skokovi sa svojim vertikalnim i nagnutim kaskadama predstavljaju paravo malo remek-delo prirode. I oni su otkriveni tek pre nekoliko godina jer se skrivaju iza veoma strmih i rizičnih useka i najnepristupačnijih delova Stare planine. Odmah su izazvali veliku pažnju jer se sastoje od čitavog niza manjih vodopada koji su povezani u veliku celinu. Ali, do njih se i danas ne stiže lako, posebno ne leti kada je vegetacija izuzetno bujna. Zato je najlepši u rano proleće, kada biljke još spavaju, a snegovi koji se slivaju sa vrhova prave veličanstvene vodopade.

stara kaludjerski skokovi wikipedia.org

izvor: wikipedia.org

I Kaluđerska reka tako teče dalje i sa drugim potocima i rečicama stvara Toplodolsku reku kod sela Topli Do, u čijem ataru se nalazi više vodopada nego što cela Srbija ima i koji je zbog svoje lepote od kraja prošlog veka proglašen za zaštićeni park prirode.

stara toplodolska reka snezana lazic

izvor: foto Snežana Lazić

U blizini Toplodolske reke, u gustom zelenilu podno vrha Čungulj, skrio se potok Čunguljski do i vodopad Čunguljski skok.

stara cungulj vladimirnssrbija

izvor: foto VladimirNSSrbija

Otkriven je krajem prošlog veka kada su na nepristupačnom terenu zalutali istraživači i zaljubljenici u ovu planinu koja zauvek osvaja srca onih koji na nju dođu. Njegova visina se s godinama menja jer svake naredne useče po još jedan centimetar u stenu, a to mu uspeva zahvaljujući jakim i brzim bujicama od topljenja zimskih snegova. Do danas je premašio visinu od 40 metara.

stara cunguljski skok stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

I samo selo Topli Do kao da je zaustavljeno u vremenu jer se u njemu čuvaju kuće baš onakve kako su izgledale pre više vekova.

stara topli do vladan scekic

izvor: foto Vladan Šćekić

U ovom delu Stare planine nalaze se i druga živopisna sela koja čuvaju neke stare dane i jedinstvena su u svojoj autentičnosti.

stara planina milan simonovic carolije rs

izvor: foto Milan Simonović

U blizini sela Rsovci, na brdu Kamik, iznad obale reke Visočice, nalazi se crkva Svetog Petra i Pavla, u narodu poznatija kao Pećinska crkva, nastala u 14. veku prilikom pregrađivanja jedne od brojnih pećina.

stara pecinska crkva wikipedia.org

izvor: wikipedia.org

Ono po čemu je čuvena je njen severni zid na kome se nalazi sačuvana jedinstvena freska Isusa Hrista na kojoj je mlad i ćelav. Zasigurno se zna da je freska nastala zahvaljujući slikarima sa Sinaja koje je knez Lazar pozvao da mu ukrase crkve u Kruševcu. A zašto je baš ovakva freska naslikana, to niko ne zna. Tako je ostala slika Isusa jedinstvena u svetu, a razlog zašto nije uklonjena stoji u pretpostavci da se nalazi na pećinskoj isposnici, a ne u samoj crkvi, pa je tako izmakla episkopskoj cenzuri, jer Isus nikako ne bi mogao da bude prikazan ćelav.

stara celavi isus juznevesti.com

izvor: juznevesti.com

U blizini Rsovaca je još jedno živopisno selo Visočka Ržana, u kome se takođe nalazi stari manastir, ali i Jelovačko vrelo, izvor prepun vode koja izbija iz ujezerene vrtače. Izmerena dubina kanala iz koga ističe voda iznosi čak 16 metara, a potok koji od njega nastaje se veoma brzo uliva u Dojkinačku reku.

stara vrelo snezana lazic

izvor: foto Snežana Lazić

Reka koja vijuga kroz ceo ovaj staroplaninski masiv je Visočica. Ona izvire u bugarskim Berovskim planinama pa se sliva sa obronaka Stare planine i teče kroz kamenio korito Gornjevisočke kotline. Kad počne da se sužava, okružuju je kose od krečnjaka u pravoj liniji ili lukovima, koje ovdašnje stanovništvo zove glame i kukle, i one joj daju lepotu obala. Ali još veću daju joj mnogobrojne pritoke koje je presecaju i kao da se nadmeću što atraktivnijim kanjonima.

stara visocica dejan todorov

izvor: foto Dejan Todorov

Jedna od pritoka, poznata po svojoj prelepoj dolini je Dojkinačka reka.

stara planina dojkinacka reka

izvor: panoramio.com

U svom gornjem delu zove se Arbinje, a po njoj i ceo taj kraj, možda i najlepši deo Stare planine.

stara milan simonovic3

izvor: foto Milan Simonović

Ovde se na padinama brda spuštaju guste bukove i četinarske šume, a uz reku protežu tresave, nagomilana voda koja ostaje iza reke i miruje poput rita.

stara arbinje milan simonovic

izvor: foto Milan Simonović

Na njenim obalama obraslim mahovinom, podno vrha Tri čuke, raste biljka rosulja, retka mesožderka poznata po svojim listovima u obliku lopte iz kojih luči lepljivu tečnost nalik na rosu, kojom privlači neoprezne insekte.

vlasina rosulja piovlasina.org

izvor: piovlasina.org

Prvi vodopad u slivu Arbinja je Tupavica na rečici Međudolski do, pritoci Dojkinačke reke. Na njemu voda pada sa više od dvadeset metara i to ga čini među najlepšim u Srbiji. Ne zna se kad je privlačniji, da li u zimu kada se pretvori u pravu zavesu od ledenica ili kada se tokom proleća i jeseni slapovi stropoštavaju niz liticu od peščara. Ali u svako godišnje doba hladna i čista voda daje poseban pečat ovom čarobnom krajoliku.

stara tupavica wikipedia org

izvor: wikipedia.org

Iznad Arbinja nalazi se i vrh Kopren, na čijim padinama se nalaze guste šume u kojima sve vrvi od životinja.

stara kopren ivan stojmenov

izvor: foto Ivan Stojmenov

Ovde je i veliko lovište u kom lovci pretražuju obronke u potrazi za srnama, jelenima divljim svinjama, lisicama, vukovima i medvedima. U visokim granama gnezde se retke vrste ptica, u hladovini stoletnih stabala skrivaju se retke biljke, poput orhideja, šafrana i krilastih zvončića, a na vlažnim proplancima u visokoj travi vrganji, lisičarke i livadski šampinjoni.

stara safrani carolije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

U podnožju Koprena nalaze se četiri velika vodopada. Jedan od njih je na Dabidžinom potoku. I kao što to na Staroj planini obično biva, i on čuva skrivenu lepotu. U blizini izvorišta Tri kladenca, mestu odakle svoj put započinje Dojkinačka reka, na Jelovačkoj reci nalazi se Koprenski vodopad.

stara koprenski vodopadi ivan miladinov

izvor: foto Ivan Miladinov

Sa više različitih slapova on je vodopad koji svoje vode survava na najvišoj nadmorskoj visini.

stara koprenski lazar subotic

izvor: foto Lazar Subotić

Leti je sav u bujnom zelenilu, a zimi prekriven visokim snežnim smetovima, a reka nastavlja dalje kroz kraško polje Ponor, sa koga voda ne otiče, ali je to ne sprečava da izvire na bezbroj mesta.

stara ponor snezana lazic

izvor: foto Snežana Lazić

Najatraktivnija pritoka Visočice je Rosomačka reka i sa najupečatljivijim kanjonom, neobična je i jedinstvena u svojoj lepoti. Ovde su usečeni čuveni Rosomački lonci, nastali još pre dvesta miliona godina tokom kojih je voda koja je padala sa kaskada dubila stene padajući u korito i kinetičkom energijom stvarala današnje slojevite oblike. Na samom dnu nalaze se veliki virovi koji podsećaju na kotlove ili lonce, a lokalno stanovništvo ih naziva i Rosomačko grlo. Neki od njih su tako uski da iznose samo 4 metra u prečniku i prohodni su samo leti.

rosomacki lonci rosomaca carolije rs i djordjevic

izvor: foto I. Đorđević

 Ipak, najveća i najpoznatija klisura, koju pravi reka Visočica su Vladikine ploče, nastale takođe još u ledeno doba naše planete kada su u sedimentima nastali veličanstveni uklješteni meandri. Voda je u davnim danima tekla normalnom dolinom i širokim dnom i lagano krivudala. Međutim, kada je došlo da naglog povećanja nivoa, ona nije imala vremena da ispravi svoje korito i tako je nastala klisura.

stara vladikine ploce sasa rancic

izvor: foto Saša Rančić

U njoj se nalazi čak 15 pećina. Najveća među njima, pećina Vladikina ploča, nalazi se na ulasku u klisuru i prepuna je rečnih kanala i jezeraca koji se povremeno pojavljuju i presušuju.

stara pecina vladikine ploce snezana lazic

izvor: foto Snežana Lazić

 A onda, iznenada, obala se širi i rastvara. Ta velika modra voda je Zavojsko jezero, jedinstveno u Srbiji po svom neobičnom nastanku. Naime, u proleće početkom šezdesetih godina prošlog veka, posle obilnih kiša i snegova koji su se topili sa visokih vrhova, stvorila se prava lavina od zemlje koja je zatrpala reku Visočicu i preprečila joj put.

stara zavojsko panoramio.com1

izvor: panoramio.com

Preko noći nastala je prirodna brana koja se brzo zajezerila i potopila nekoliko sela. Zauzvrat, priroda je napravila jedno od najlepših jezera u ovom delu Balkana – Zavojsko jezero sa svojom jarkom plavozelenom bojom najlepši je ukras Stare planine.

stara zavojsko dragan sremac

izvor: foto Dragan Sremac

Vojska je probila branu jer je visoka voda pretila da potopi mnoga sela, pa se čak smatralo da ugrožava i grad Niš i napravila hidroelektranu Pirot nizvodno od sela Zavoj, po kome je jezero i dobilo ime.

stara zavojsko panoramio

izvor: panoramio.com

Visočica se kod Mrtvačevog mosta spaja sa Toplodolskom rekom, pa njih dve zajedno teku dalje kao Temštica. Odatle kreće kanjon Temštice, jedan od najlepših i najatraktivnijih u Srbiji. Posebnu lepotu daju mu uklještenu meandri duboki preko dvesta metara, koji lagano, ali uporno, milionima godina mrve stene crvenog peščara.

stara klisura temska panoramio

izvor: panoramio.com

Zbog toga ga mnogi nazivaju Mali Kolorado, a da je njegova snaga umela dobro da se iskoristi, dokaz je brana Temac, podignuta još pre Drugog svetskog rata. Na obalama klisure skrivaju se biljke koje tu žive od najstarijih vremena, a u najužim liticama mahovina obavija veliko kamenje oko kojih obilazi reka.

stara brana zimi milan simonovic

izvor: foto Milan Simonović

Temštica u svojim poslednjim kilometrima teče kroz dolinu oko sela Temska i čuvenog manastira Sveti Đorđe iz 11. veka, pa dalje niz padine Stare planine sve do ušća u Nišavu u blizini Pirota.

stara sveti djordje tt-group.net

izvor: tt-group.net

Na samom jugu izdiže se Vidlič kao veliki odsek nad Dimitrovgradom i Pirotskom kotlinom.

stara pirotska kotlina panoramio.

izvor: panoramio.com

Ovu planinu koju okružuju Visočica i Nišava razdeljuje granica sa Bugarskom. Neki je smatraju delom Stare planine, a neki opet misle da je nastala pre 250 miliona godina kao nabor koji se prevukao preko nje, a da je zapravo masiv za sebe.

stara vidlic podnozje snezana lazic

izvor: foto Snežana Lazić

I kao poslednji, najistočniji deo Srbije, uzdiže se Srebrna glava, daleka i teško pristupačna za mnoge planinare.

stara srebrna glava slavisa milanov

izvor: foto Slaviša Milanov

U vrletima oblasti Visok ovaj zaobljen vrh se poput kape uzdiže na jednom od najviših grebena Stare planine. Iznad uspavanog sela Senokos izranja iznad šuma breze kroz koje teku bezbrojni potoci i visinskih pašnjaka sa kojih vidik puca na sve strane.

stara srebrna glava pogled na kom stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

I nije ovo kraj priče o Staroj planini. Ona je prepuna skrivenih dragulja prirode, pa ni sami ne možete da znate šta će izroniti iza sledećeg žbuna i šumarka, da li neki potok koji se u slapovima spušta nizbrdo, da li neko jezerce ustajale vode, da li reka puna riba koje se vide kad joj priđete blizu, da li neki cvet ili gljiva na proplanku do koga se probijaju sunčevi zraci ili prostor sa koga puca vidik na srpske i bugarske vrhove i reke koje moćnim tokom dube doline. I ne zna se šta je lepše. Možda baš to nepoznato što tek čeka da se otkrije.

stara milan simonovic za naslovnu

izvor: foto Milan Simonović