Majstori, majstori

majstoriKo je nekada u svom životu živeo u zajednici sa više generacija, dobro zna kakav je to čaroban doživljaj. A kad počnu da pristižu supružnici, nastaje pravi luna park. Nekome tu zapadnu i vožnje na ringišpilu ili balerini, a meni je nekako najviše dopadala kruška, onako za sve pare.

Greši onaj ko misli da je najteže onom koji dođe. Ne, ne, kruška sleduje onom koji treba da uklopi dve strane koje bi rado da se združe, ali baš bi nekako sad da se razgaće, a eto ne mogu jer nisu opuštene. A u gaćama, naravno, nikada po kući nisu ni išle nego im baš sad došlo.

Elem, kad mi se smučila kuknjava za obnaživanjem, upadanje u sobu da se saopšti neka važna misao na temu politike ili fudbala, noćno tumaranje po kući u potrazi za kupatilom, hiljadu pitanja na temu: “Gde su lekovi? A voda?” itd, rešim ja da kupimo svoj stan.

Pare imamo, jer smo posahranjivali koga smo mogli, sačekali da neke cene skoče, neke padnu, da neko sazri, neko posenili, neko dobrano odlepi i rekoh, nema više šta da se čeka. Inače odlepih i ja. I krenemo. Smicalice oko pronalaženja stana opisala sam u jednom drugom tekstu. Ali ako ste mislili da je tu mukama došao kraj, onda ne znate šta znači opremati stan i napinjati se sa majstorima u igri ko će kome više da opšti po mozgu.

Stan smo kaparisali jednog vrućeg septembarskog dana. I u isto vreme pala je ideja: pošto sam ja komunikativna i uglavnom polugola, jer mi je od rođenja vruće, biću zadužena za majstore. Nisam baš najbolje razumela kakve veze to ima sa mojim oblačenjem, ali još onomad kad smo prvi put došli da vidimo stan, umesto stepenica stajala je daska i ja, uvek sa jedva prelaznom ocenom iz fizike, krenem da se penjem za mojim dragim koji ima duplo veću težinu od mene. Pošto sam uz vrisku poletela u vazduh sa uzdrmane daske, a i kratka suknjica mi se solidno zalepršala, radnici koji su vredno radili i gradili su odmah skočili da mi pomažu i tada sam osvojila njihova srca. Zato je delovalo da ću ja sa njima lako.

Sa druge strane, moj muž, ozbiljan i uvek pristojno obučen, ostao je zadužen za važne razgovore na najvišem nivou, koji su se završili onog dana kada smo ugovor overili u sudu. Ko zna zna, ko ne zna juri se sa majstorima.

Ključeve smo dobili za Novu godinu. Bio je to najoriginalniji novogodišnji poklon mog života. I najdraži, naravno. Čaroliju smo dopunili tako što smo okitili jelku u praznom stanu i tu dočekali 1. januar, gledajući sa prozora vatromet. I ona se tu završila.

Pošto sam se mesec dana unazad zanimala po internetu nameštajem, tepisima, zavesama i ostalim glupostima jer ništa nismo imali, ako ne računamo moju “spremu” u vidu peškira i kuhinjskih krpa, već smo sve znali šta želimo, samo je sve trebalo naručiti i čekati da dođe. Samo.

U januaru svi hvataju krivinu, a majstori još više nego inače. Zato je sve moralo da se čeka po mesec dana i to ne kad vam kažu, nego kad stignu. Ponekad je delovalo da se nadaju da ću odustati, ali nisu računali na lujku koja je spremna da ih čekića danima u praznom ledenom stanu, i po najvećoj mećavi, i po ledenoj kiši.

Prvo nas je odrao drugar koji je krečio. Zavuko onako drugarski. Jeste da smo imali zidove sa neobičnim šarama, al’ da smo znali, sami bi žvrketali po njima, ispalo bi nas jeftinije.

Onda su majstori doneli pogrešan nameštaj. I napuklo ogledalo. Saznala sam to od momka koji je došao da sve sklopi i više puta legao na bračni krevet koji je napravio. A nisam uopšte bila polugola.

Onda su posle mesec dana doneli pravi nameštaj. Tada su ga sklapali sami. I strašno im je smetalo što je u stanu hladno. Citiraću: “Bračo, je l’ i vama ovde ladno ko u kapeli?” I ja sam se smejala. Jer sam ih u “kapeli” čekala četiri sata. Uredno obučena u skijaško odelo jer je udario minus.

Onda je došao majstor da ugradi klimu usred mećave. I preživeo je. Čak i na merdevinama dok ga je zasipao sneg. Zavuko nam je kad se ispostavilo da klima nije dobro nameštena, pa smo ga jurili mesecima. Tada je muž poveo ozbiljne razgovore na visokom nivou sa gazdom. Majstor je odjednom našao vremena i došao da se sa nama okumi. Tada sam prvi put slušala tužne priče o ženama i deci po bolnicama i teškoći da se porodične tragedije uklope sa mukotrpnim poslom za male pare. Ne padajte na foru. Svi su imali istu priču.

Onda je došao majstor da napravi kuhinju. Jedan dan sam ga lično spasavala iz smeta koji je zavejao ulaz u zgradu, jer bila je to godina sa biblijskim mećavama. Ni on nije sve uradio kako treba, ali je kako treba uzeo pare. I opet nigde nisi mogao da ga nađeš. I opet su bili u pitanju porođaji, spontani pobačaji, lečenja od raznih vrsta zavisnosti i slično. Dok na kraju nisam lično upala u njegovu radionicu i uzela sve što mi je bilo potrebno. Nema, bato, sad me juri, a ja ću na spontani i porođaj u isto vreme.

Taman kad je granulo proleće i mi rešili da se uselimo, digao se parket u celom stanu. Mesecima smo čekali parketara da popravi svoj fušeraj. Dete mu je bilo u bolnici, kao i pola bliže i dalje familije. Kad je došao, smrtno se zaljubio u mene. Matorom pohotnom dijabetičaru zaličila sam na prvu ljubav iz mladosti. Molio me je da mu otkrijem koliko imam kila jer je tako tanak struk samo jednom u životu sreo i zaneo ga. Pripisala sam to laku za parket i poremećenoj glukozi i oterala čiču u tri p.m. Jedva je odustao od šesnaestog po redu lakiranja.

I na kraju se uselismo! Za nevericu! Sretoh jednog dana na stepenicama radnike koji su nam zidali zgradu i skupljali me dok sam letela sa daske kako šljemaju pivo. Gledaju komšinicu kako se po vrućini poliva crevom u bašti i uživaju. Dolazi baba da ih zamoli da joj pogledaju ventilator u kupatilu. Razbežaše se. Kažu, jednom otac u bolnici, a drugi mora ženu da vozi na dijalizu. Toliko o tome. Eh, majstori, majstori…

 

Advertisements

2 thoughts on “Majstori, majstori

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s