4

Pobuna u nevidljivoj knjizi

binding_image

izvor: smithsonianmagazine.com

Dok noć curi kao kroz veliki levak najavljujući mutno praskozorje nad malim gradom, u čijoj se magli svetiljke i njihovi odsjaji u mokrim pločnicima gase kao umiruće žeravice, jedna prilika ogrnuta mekim baršunastim šalom stoji kraj prozora čela naslonjenog na oznojeno staklo. Spirale dima zgasle cigarete odavno su ostale upletene u njenu kosu. Tu je još samo pogled koji bludi u nekim svojim svetovima koji mu blaže potmulu tugu i razočaranje.

Prilika kraj prozora je Julijana Klajn, spisateljica koja je pre godinu dana objavila svoj prvi roman U mreži zmaja i nije prodala ni jedan jedini primerak. Dok vuče korake po izbledelom tepihu mrmlja sebi u bradu reči kao mantru: „Promašena žena sa nevidljivom knjigom…“ Ni njoj samoj nije jasno kako je moguće da niko, ama baš niko, nije poželeo da kupi ili se bar zainteresuje za njenu knjigu. Zna samo da je to tako, ali zašto, ne razume, iako noći i dane provodi iščekujući bar neki dobar glas.

A glasa nema. I ne čudi je više ništa, ceo život joj je jedna tamna stranica koja se raspada poput spaljene knjige koja se mrvi u pepeo. Sama u svoja četiri zida, napuštena i zaboravljena, ni u svom književnom prvencu nije našla spas. „Promašena žena sa nevidljivom knjigom“, izreče opet gorko se osmehnuvši.

Sagnu se da sa poda podigne časopis koji se otvorio na stranici sa koje joj se osmehivala devojka u venčanici posutoj biserima i kao da je ujede za srce. Zatomi potmulu tugu na dno srca i sede za sto. Otvori laptop, uključi ga i pomilova prstima tastaturu, one kvržice na slovima F i J. Filip i Julijana, kao sečivo joj pade na um priča od koje uvek bezuspešno beži u pisanje. Bar da joj uspeva, ali ništa od svega…

Prvi zraci sunca na prstima se šunjaju kroz njen prozor a ona počinje da piše. Drugi roman sa boljom pričom, pričom koja će se dopasti čitaocima, koja će se rasprodati i učiniti je slavnom. Koji će joj pomoći da prestane da bude promašena žena. Koji neće biti nevidljiva knjiga.

 

Dok Julijana na belim stranicama ostavlja guste redove crnih slova, ona ni ne sluti da je iza njih posmatraju dva velika zelena zabrinuta oka. To je gleda junakinja njenog prvog romana, Helena Gortan, uspešna mlada inspektorka krvnih i seksualnih delikata koja je rešila zamršen slučaj ubistava u svom gradu i zadobila poštovanje mnogo iskusnijih i starijih kolega. Ona žuri ka istražnom zatvoru da sa istim onim koga je sa zadovoljstvom strpala iza rešetaka porazgovara o svojoj situaciji. Nemir joj se uvlači u dušu jer ne želi da ga sretne, a zna da joj jedino on može pomoći.

Helena dobuje prstima po stolu sobe za posetu dok na vrata uvode Simona Grosa, čiji zlurad osmeh boji prostoriju nekom čudnom napetom jezom. Kroz glavu joj prolaze ona silna ženska tela koja je unakazio u svojim sumanutim seksualnim igrama i trudi se da odagna slike koje noćima kreću u pohode na nju.

– O, otkud ova čast da Vas vidim, draga gospođice Gortan? – ironično joj se upilji Simon u lice.

– Da skratimo, Gros, nisam došla da ćaskam. Došla sam da mi pomogneš jer nemam kome drugom da se obratim za pomoć. Inače vrlo dobro znaš šta o tebi mislim.

– Da, znam, jako si lepo oplela po meni na konferenciji za štampu. Samo ja znam kako se prolazi u zatvoru posle takve priče o osumnjičenom, a da me još niste ni osudili. Tako da bi trebalo dobro da razmisliš šta ću ja tebi tražiti zauzvrat – pogleda je s potmulim gnevom i protrlja svežu brazgotinu preko nadlaktice.

– Dobro je, Gros, za neke si stvari sam kriv što si ovde, a ja sam spremna na kompromise, ovo mi je važno.

– Da čujem – reče krijući zainteresovanost.

– Ona je opet počela da piše.

– Ko je počeo da piše?

– Kako ko? Pa Julijana Klajn. I opet mene gura u svoj roman, opet ja rešavam neke slučajeve.

– Je l’? Pa šta ja imam s tim što ćeš ti opet da se razmećeš po policijskim proslavama i na naslovnim stranama dok ti i tvoje kolege glupaci teatralno hapsite poštene ljude…

– Poštene poput tebe? Daj, pusti tu priču. Nemam vremena za to. Slušaj: Julijana je nikakav pisac, roman joj je glup i pun rupa u priči. Od mene je napravila neku nesrećnicu kojoj je cela familija pobijena i koja od života ima samo ubistva, leševe i kriminalce. Ja tako neću da živim.

– Meni se sviđa. Sviđa mi se kako me je opisala, oštar, hladnokrvan, lukav, spretan i domišljat. Niste mi ništa mogli sve do pretposlednjeg poglavlja.

– Daj, molim te, ne pričaj gluposti. Sumnja je pala na tebe još na sredini knjige, ali to sad uopšte nije važno. Važno je to da sam ja bila spremna da trpim da se bavim poslom koji me uopšte ne zanima i traumiram se svakodnevno pod uslovom da postanem slavna, da svi saznaju za mene, kao što su neke moje kolege koji se hvališu po policiji. Oni su kao rešili slučajeve i o njima se čita pa su se pojavili u celim serijalima, bre. A ja? Ništa! Ni jednu jedinu knjigu niko nije pročitao, bre! Ej, bre, niko!

– Kako niko?

– Tako lepo – niko! Ni za tebe niko ne zna, džaba ti sve!

– Čekaj, hoćeš da mi kažeš da me ovde ni za šta maltretriraju po zatvoru a za mene od čitalaca niko nije čuo?!

– To ti kažem.

– Pa nemoguće! Pa ja ću i nju da skratim za glavu…

– Da, baš si iz zatvora strašno opasan. Slušaj, ja mislim da je njena knjiga nekako nevidljiva, nešto je sa njom pogrešno, nekako je nestala, ne umem da objasnim.

– Kako, bre, nevidljiva?

– Ne znam, ona stalno to govori, da je knjiga nevidljiva.

– I šta ja da radim?

– Slušaj me, najvažnije je da je nekako sprečimo da napiše novu knjigu u istom žanru. Ne ide joj, brate mili, očigledno ne ume da piše krimi romane pa je niko ne čita. Ja želim da budem u drugačijoj knjizi, hoću da budem bogata, da šopngujem, putujem po svetu, da se bavim modom, da se bogato udam! Da, da imam veliko venčanje na ivici jedne litice nad morem, pod velikim baldahinom sa koga duvaju bele zavese, da bude mnogo cveća i da svi budu veseli… Da mi na ruci blista veliki dijamantski prsten a da iza mene klizi šlep od venčanice dug tri metra… – zaneseno zatvori oči i poče da maše rukama. – A šta umesto toga imam? Leševe, ubice, ni kučeta ni mačeta, pa seks bar da mi je smislila u romanu, nego, bre, ništa! Kao da sam robot a ne žena…

– Pa to sa seksom mogu da ti pomognem…

– Ne, hvala, sa tobom seks nema srećan kraj. Ne bih da budem jedna od onih sa fotografija na tabli.

– Dobro, razumem šta hoćeš. Ali, gde sam ja tu dobar?

– Spremna sam da potegnem veze i da one ubijene devojke oživim.

– Kako da ih oživiš? – zaprepasti se on.

– Pa to je samo knjiga, mašta, a ako je niko i ne pročita, onda ona i ne postoji, zar ne? Onda ni te devojke nisu ubijene, niko za to ni ne zna.

– Čekaj, pa zašto ja onda sedim u zatvoru?

– E baš tako, pomozi mi da je sprečim da napiše još jedan glup roman, i bićeš napolju. Ja sve vreme pokušavam sama da sredim nešto, ostavljam joj časopise otvorene na stranama sa venčanicama, ne bi li se dosetila da me bogato uda, ali ona ništa ne reaguje…

– Ne brini, to ću ja srediti.

Pade rukovanje i raziđoše se.

 

Dok je Helena lakim korakom pod razgrejanim suncem maštala o venčanju na obali mora, Simon Gros je duboko promišljao šta mu je činiti. „Ako Julijana Klajn napiše novi roman“, mislio je, „u kojoj će ovu Helenu da pretvori u gusku koja se samo šminka i presvlači, a to žene progutaju, još može da postane i slavna, pa da se sete i njene prve knjige. Onda ništa od izlaska iz zatvora. Ne, ne, najbolje bi bilo da nikada više ništa ne napiše, to je karta na koju treba da igram. A znam i kako ću, jedini prijatelj koji mi ovde čuva leđa, sutra izlazi napolje. E, moja Julijana, kakvi smo ti mi likovi! Sprema ti se pubuna u tvojoj nevidljivoj knjizi, srce moje!“

 

Čekajući svetlost dana da izroni iz magle i zlatni vatreni zraci sve potope, Julijana je čela naslonjenog na oznojeno staklo prozora smišljala kako da isplete novu priču koja joj se zametala u mislima. Kad je legla da malo odspava pre nego što zapiše sve što je zamislila, nije mogla da zna da je Helenine oči sa iščekivanjem posmatraju između gusto zbijenih slova ekrana laptopa. Nije mogla da zna ni da je, čim je pala u san, zapaljena cigareta, koju ona nikad nije ni upalila, pala u korpu punu izgužvanih papira posutih alkoholom sa konceptima koji joj se nisu dopadali. I da je plamen brzo liznuo zavesu progutavši je začas. I da su boje vatre brzo zapljusnule tepih i pretvorile se u hiljade plamenova koji su se ogledali u prozorskom oknu.

Samo je Helena naslutila u trenu da je tog jutra iz zatvora pušten najpoznatiji piroman malog grada Jagoš Švab i da je izigrana. Njen očajnički krik prolomio se kroz vatru koja je gutala laptop:

– Simone, prokletniče, kako ću se sada udati…?!

 

Epilog

O požaru i smrti Julijane Klajn pričalo se neko vreme, pa se sve zaboravilo, kao i u svakom malom gradu. Jedina osoba koja je nešto duže zadovoljno trljala ruke bila je Dalija Magaš, zakonita supruga Filipa Magaša, čoveka koji ju je godinama varao sa Julijanom Klajn i na kraju ostavio od straha da će biti razotkriven. Posmatrajući punu neotpakovanu kutiju sa primercima romana U mreži zmaja, koju je gurnula u najdalji ćošak jedine knjižare malog grada u kojoj je radila, osmehnula se i glasno izgovorila:

– Tako ti i treba, preljubnice, niti ćeš biti slavna, a bogami ni živa…

 

 

 

7

Čitajmo domaće – izazov by Shonery

books-1757734_960_720

Iako sam mislila da tako neće biti, ova godina mi je počela u znaku izazova. Ovo je drugi na koji sam se odvažila baš zato što veoma podržavam domaće pisce i njihova dela, pogotovo one koji se tek probijaju i dokazuju na književnoj sceni.

Zato me je ideja Neše Popovića Šonerija zaista povukla da vam predstavim veliki broj knjiga koji sam prošle godine pročitala, sa posebnim osvrtom na domaće pisce.

Kako sam razumela, izazov se sastoji iz dva dela, prvog da se prikažu strani a potom i domaći pisci. Prethodne godine trudila sam se da pročitam neke od najvećih klasika svih vremena, a o nekima sam i pisala svoje utiske. Ako bih među njima morala da biram, rekla bih da su najveći trag na mene ostavile knjige Senka vetra Karlosa Ruisa Safona i Lovac na zmajeve Haleda Hoseinija. Najviše me uplašio Isterivač đavola Vilijama Pitera Blatija, a potresli Ubiti pticu rugalicu Harper Li i Pred svitanje Suzan Luis. Bez daha sam čitala Sneška Ju Nesbea, a najveće razočaranje je Keri Stivena Kinga i smatram da je film bolji nego knjiga.

soneri pocetak

A evo i celog spiska:

  1. Stiven King, Keri
  2. Hana Kent, Agnesina ispovijed
  3. Džoana Rouling, Hari Poter i kamen mudrosti
  4.                             Hari Poter i dvorana tajni
  5. Ju Nesbe, Odmazda
  6.                 Sneško
  7. Virdžinija Vulf, Gospođa Dalovej
  8. Suzan Luis, Pred svitanje
  9. Džejms Frej, Paramparčad
  10. Džordž Eliot, Vodenica na Flosi
  11. Džefri Eugenides, Midlseks, nešto između
  12. Frensis Skot Ficdžerald, Veliki Getsbi
  13. Haled Hoseini, Lovac na zmajeve
  14. Simon de Bovoar, Drugi pol
  15. Robert Luis Stivenson, Crna strela
  16. Herbert Džordž Vels, Vremeplov
  17. Ivet Manesis Korporon, Sve boje duge
  18. Harper Li, Ubiti pticu rugalicu
  19. Džordž Lukas, Ratovi zvezda
  20. Selindžer, Lovac u žitu
  21. R. L. Stajn, Žurka na Noć veštica
  22. Mišel Zink, Proročanstvo sestara
  23. Henri Miler, Rakova obratnica
  24. Nik Hornbi, Džulijet
  25. Vilijam Piter Blati, Isterivač đavola
  26. Karlos Ruis Safon, Senka vetra
  27. Džejms Paterson, Meri, Meri
  28. Danijela Stil, Dobra žena
  29.                       Do poslednjeg dana
  30. Dženifer Krusi, Lud za tobom

soneri unutra

Među domaćim piscima našli su se i oni već vrlo poznati i oni koji tek stižu do svoje publike. Od ovih drugih neću izdvajati nikoga, samo zato što su mi svi podjednako važni i divim im se jer su se upustili u borbu osvajanja čitalaca. Dobro, možda ipak malo hoću, bar one o čijim sam knjigama pisala utiske pa onda i vi možete zaviriti i otkriti ponešto o njima. A verujte mi na reč da ćete imate šta i da vidite. Evo i njih:

  1. Nešo Popović Shonery, Drugo carstvo
  2. Draga Majstorović, Tokovi snova
  3. Pavica Veljović, Justicijo, digni glavu
  4. Blogdan, Obloge od mastila
  5. Miljan Paunović, Soba tajni
  6. Dalibor Ćulibrk, Neobičan dan
  7. Elizabet Suzana Kozina, Blokiraj se sama
  8. Dušan Baranin, Knez Mihailo
  9. Zoran Bežanović, Pogrešna meta
  10. Mirjana Radman, Suglasnost
  11. Zuko Džumhur/Momo Kapor, Zelena čoja Montenegra
  12. Branislav Jocić, Rajkov put do zvezda
  13. Bratislav Stamenković, Propovednik
  14. Zorica Zoja Mladenović, Putovanja
  15. Dušan Sekulić, Brdski vrtovi
  16. Željko Toprek, Travarijev testament
  17. Ružica Vasić, Domodržnica
  18. Nataša Vajić, Sudbina strijelca
  19. Ivana Canić, Oštri krugovi
  20. Zorica Mišić, Beli most
  21. Jovan Z. Ostojić, Leve pritoke Drine
  22. Filip David, Kuća sećanja i zaborava
  23. Maja Simonović, Poziv
  24. Sonja Končar Ničić, Njanjava
  25. Snežana Ševo, Ubistvo iz zodijaka
  26. Jan Klajn, Zečije uši
  27. Ljiljana Banović, Vidimo se u prethodnim životima
  28. Nikola Đokić, Vilin konjic
  29.                         Spasi me od sebe
  30. Danijela Jovančić, Petoparci
  31. Tadija Čaluković, Mutant u vozu
  32. Martina Milosavljević, Slobodna
  33. Dragana Bečejski Cvetković, Panuka
  34. Dragan Stojanović, Gugutke bulevara
  35. Snežana Glidžić, Zavet iz davnina
  36. Maja Gojkov, Kameni most
  37. Snežana Kanački, Polaris poslednji grad
  38. Marijana Ilić, On je ja i ja sam on
  39. Duška Mušić, Zovem se Duška
  40. Marat M’saev Daam, Karneval rđe
  41. Milorad Novaković, Y
  42.                                      Jadi s prelivom

I zbirke poezije:

43. Nemanja Stanojević, Mijazme

44. Suzana Matić, Samosanacije

45. Valentina Novković, Kap na suš

46. Darija Stanković, Žena sa umom boje izlazećeg sunca

47. Pietra fon Tillen, Kazalište mrtve žene u živoj pjesmi

48.                                   Lirska biblija u Judinim poljima

49. Dylan Horman, Achtung, baby, dolaze nereči

50. Biljana Kotur, Vetrovanje

51. Nebojša Petronijević, Ono što bih voleo da znaš

52. Zvjezdana Čagalj, Baždarena

 

Verovatno ste primetili da u domaće pisce ubrajam sve iz regiona. Kada mi nije potreban prevod da bih ono što čitam razumela, doživljavam ga bliskim sebi jer čitanje tome i služi, da spoji sve koji se razumeju u veštini pisanja i ljubavi čitanja. Toliko od mene zasad, žurim da čitam nove nade domaće književnosti. ❤

soneri kraj

 

 

 

 

 

 

0

Leve pritoke Drine – kroz spletove uspomena i korena

leve

Roman Leve pritoke Drine Jovana Z. Ostojića, pseudonima Ivane Uspenski, od samog početka preneće na vas topli dah jedne životne priče, tek toliko da vam zagolica pažnju i sve jače mami da saznate šta je istina a šta mašta, koliko se u glavnom liku skriva pisac i kako to Bosna, ma koliko vrletna i naizgled surova bila, ipak nosi jednu posebnu toplinu koju pohrani kao klicu svakom ko se u njenim sapetim planinama rodi i ostavi dubok trag.  Jer ko jednom njenu zemlju zagrebe zauvek je pod svojim noktima nosi kao poziv na povratak.

Saša je čovek za koga bi se, prema današnjim merilima, moglo reći da je uspeo u životu. Sa suprugom Bečlijkom i malim sinom živi u Frankfurtu, radi posao koji voli i obasut je ljubavlju i porodičnom srećom. Povratak na dedinu sahranu u Bosnu, rodni kraj iz koga je kao veoma mlad otišao, pokrenuće u njemu uspomene i nostalgiju za starim danima, ali i dovesti do spoznaje da se u najdubljim ćoškovima duše kriju najtananija pitanja za koja moramo imati veliku hrabrost da bismo ih pustili iz tih zapretanih dubina. Pitanja koja jednom sebi postavljena mogu da okrenu život naglavačke i suoče nas sa istinom da smo oko sebe stvorili veliku šarenu lažu u kojoj smo nešto sasvim drugo od onoga što zapravo jesmo.

Pisac raskošnog stila na najbolji način spaja realističke metode dostojne naših najpoznatijih književnika i priziva u pomoć elemente modernističke proze tek da nagovesti tu tešku borbu savremenog čoveka skučenog u današnjem surovom svetu otuđenja i zaborava na bližnjega svoga.

Sa jedne strane su tehnički veoma uspelo obavljeni zadaci koji roman čine veoma vrednim: čvrsta fabula koja veštom rukom pisca drži preplet uspomena i sadašnjosti, psihološki iznijansirani likovi, uzročno-posledične veze događaja i verno, slikovito opisana zbivanja i duševna stanja.

Sa druge strane je toplina koja odiše svakom stranicom: ćopićevski razvijene skice detinjstva i izuzetni opisi pejzaža istočne Bosne na padinama Javora, uz mnoštvo metafora, onomatopeja i metonimija u kojima sve odiše mirisima, bojama i zvukovima pa iz korica kao da se čuje kako Drina huči u svom kanjonu, šušte vodopadi Tišće, mirišu od sunca i leta nabrekle livade, u prohladnoj kući „domaća, na starim novinama, sušena kamilica“ a na pucketavoj vatri u kaminu širi dah pečenog kestenja.

       …Kao po dogovoru, sunce je izašlo iza izgužvanih oblaka, potpuno čisto, potpuno nevino i obasjalo smaragdnozeleni proplanak. More maslačaka valjalo se pod tečnim, letnjim vetrom. Kroz prozor automobila nadirali su izmešani mirisi lišća, vode, cveta i ploda. Nad svom tom divotom letnjeg raja uzdizala se još u daljini ista kuća, na istom mestu gde je odvajkada bila, isto onako belog krova i isto onako velikih prozora koje sam pamtio. Kao da to mesto nikada i nisam ostavljao. Šljivik koji je, dok je automobil štektao noseći me uzbrdo, ostao miran sa desne strane, nudio je onaj isti hlad. Laknulo mi je ili sam bar to u momentu pomislio. Dugi uzdah olakšanja nesvesno mi se oteo iz grudi. I dalje je bilo života, tragovi čoveka su bili svuda. Seno je uredno naslagano na gomile, trava pokošena, put nasut novim šljunkom. Bilo je jednostavno, zapravo vrlo jednostavno. Sve čoveka može da razočara na ovome svetu, sve, osim života. Život će uvek na kraju odneti pobedu, čak i tamo gde se najmanje nadaš. Probiće zid sobe u koju ga zatvoriš, mislio sam, i to je čudo, naći će način da posadi seme, da se provuče, da udahne vodu i vazduh…

 

I neće samo raskošna bosanska priroda osvojiti srce pripovedača. Naći će se romantike i u praškim starim trgovima, hajdelberškim čarobnim knjižarama i frankfurtskim vlažnim ulicama. Pokazaće tada pisac sav svoj istančani osećaj da otkrije lepotu u svemu što ga okružuje, ali u isto vreme vešto povezati hladne kiše sa Sašinim tugama i beznađem i sunce, toplinu i prštavi vatromet sa trenucima ustreptalosti duše i prvim danima porodične sreće.

Saša će tokom celog romana biti u raljama svojevrsnog dualizma – detinjstva u Bosni i gradovima Evrope, razapetosti između dve žene, rastrzanosti između dva života i dve porodice, između korena i velikog sveta, između želja i odgovornosti i obaveza, između realnosti i mašte, uspomena i snova. Prateći ugao gledanja pripovedača, samo ćemo zajedno sa njim naslućivati i otkrivati šta drugi likovi misle, u prošlosti tražiti razrešenja neophodna za razumevanje sadašnjice, osećati empatiju pri svakom pogrešnom potezu, iznenađenje pri neočekivanom obrtu a ponekad i blago razočaranje kada razum uspe da nadvlada srce. A priznaćete da se samo velikim talentom mogu stvoriti tako životni likovi čije nedoumice i strepnje, greške i ispravke, vrline i mane čuče u svakome od nas.

Svojim nemerljivim darom pisac nas vodi kroz vrtlog problema svakog savremenog čoveka – teškoćama koje razapinju dušu tokom potraga za samim sobom i svojim najskrivenijim željama, tajnama i snovima, nedaćama kada naizgled čvrste veze među najbližima postaju krhke i iskidane, preispitivanjima koja vode ka zapetljanim lavirintima srca, usamljenosti, neshvaćenosti i teskobama u svetu koji nas okružuje i spoznaji da je porodicu nekada punu poštovanja i topline smenila otuđenost i samoživost nauštrb razumevanja i negovanja sigurne mirne luke.

… Ali ovo je moje mesto. Tako sam odabrao sâm. Nema sumnje. Više od sveg tog nedostajanja, bilo gde drugde nedostajao bih sam sebi tako rascepljen. Pristao sam da se vratim jer mi nedostaju oči koje vide i uši koje čuju mene samog kako dišem u letnje podne na vetru kraj Tišće. To je polen u vazduhu koji diše i teški miris ciklama i cveta višnje. To su stene i hod bosih stopala. To je sve ono što nisam smeo da prigrlim usled zaraćene stvarnosti koja mi je proždrla život poput sočne crvene, ali otrovne jabuke…

U romanu postoji samo jedan san, dovoljan da ga simbolikom celog oboji. U njemu jedna srna skončava u talasima nabujalog Dunava. I tada, ali i na jednom sasvim drugom mestu, ova životinja koja odiše nevinošću, ali i večitom borbom za opstanak, najaviće velike tuge i pokazati koliko je sudbina ponekad iznad svih naših moći da joj se odupremo. Borbu za ljubav, sreću i život kakav želimo ume da nadvlada i neka viša sila koja preplavi naše nade kao divljačan nabujali Dunav.

Ova priča razotkriva i neke tajne muške duše, njene rastrzanosti između želja i mogućnosti, iskonske želje i požude nasuprot ljubavi i odgovornosti prema porodici i spoznaji o jačini samokontrole i  nadmoći razuma nasuprot nagonu.

Misli koje raspinju Sašinu dušu skrivaju se u svakom od nas i skoro da ne postoji osoba koja se sa njima u životu ne susretne. Neko bude hrabar pa dotakne svoje najdublje damare i suoči se sa svojim tajnama i strahovima, a neko posegne za obmanom i proživi život tako da se na njegovom kraju zapita gde je zatrpao svoje prohujale nade i želje. Neki će ovde prepoznati i opomenu koliko je svako od nas samo jedno majušno seme maslačka poput onih sa javorskih livada koga vetrovi života nose na neslućene strane poigravajući se sa našim dušama i određujući im i tok i putovanja.

Pisac suštinu romana neprekidno, postojano poput otkucaja srca, provlači – da se od svojih korena i sebe samog ne može pobeći. I kao što ta pusta planina mrvljena bujnom zelenom Drinom zadoji i nikada do kraja ne pusti, tako niko od nas ne može da se odvoji od svog sopstva. Čak ako to i pokuša, vratiće se sam tamo gde jedino nalazi spokoj i sreću.

0

Popsugar Reading Challenge 2018 – Mission Complete

celendz senka vetra pocetak

Prethodna godina donela mi je toliko knjiga da je zasenila sve prethodne. Što zbog posla, što zbog zadatka koji sam sama sebi nametnula, donela mi je na čitanje neke od najboljih knjiga svih vremena i zahvaljujući tome osećam se odistinski nagrađenom.

Za one koji ne znaju, na sajtu Goodreads, pravoj društvenoj mreži za ljubitelje knjiga, osim ocenjivanja, pisanja utisaka, razmenjivanja komentara sa ostalim članovima, ali i postavljanja novih izdanja, svake godine možete učestvovati u čitalačkom izazovu koji se sastoji od 40 zadataka na koje odgovarate i tako bogatite svoju biblioteku pročitanih knjiga.

Zadaci mogu biti jednostavniji ili složeniji, ali svaki ima svoju poentu. Zahvaljujući učešću tokom protekle dve godine otkrila sam mnoge nove izuzetne naslove, pročitala neke od najvećih klasika, ali i naučila šta znače pojmovi tolerancija i pravo na različitosti.

Iako vam se u početku može učiniti da su poneki zadaci teški ili besmisleni, njihovo rešavanje i potraga za knjigama ostavljaju neverovatno dobar osećaj. A kada sve završite i pogledate koliko ste sjajnih dela pročitali, shvatate da ste postigli nešto neprocenjivo.

celendz hepines

Ovo su moji rešeni prošlogodišnji zadaci:

 

1)Knjiga po kojoj je snimljen film koji si već odgledao

Stiven King, Keri

 

2)Kriminalistički roman o istinitim događajima

Hana Kent, Agnesina ispovijed

 

3)Naredna knjiga iz već započetog serijala

Džoana Rouling, Hari Poter i dvorana tajni

 

4)Knjiga u kojoj je opisana pljačka

Ju Nesbe, Odmazda

 

5)Skandinavski triler

Ju Nesbe, Sneško

celendz snesko

6)Priča o istorijskoj ličnosti

Dušan Baranin, Knez Mihailo

 

7)Knjiga u kojoj se radnja dešava u zemlji koju volite

Virdžinija Vulf, Gospođa Dalovej

celendz gospodja dalovej

8)Deo dana u naslovu

Suzan Luis, Pred svitanje

 

9)Knjiga o antiheroju

Džejms Frej, Paramparčad

 

10)Knjiga o smrti ili žalosti

Zoran Bežanović, Pogrešna meta

 

11)Knjiga književnice koja je koristila muški pseudonim

Džordž Eliot, Vodenica na Flosi

celendz vodenica na flosi

12)Knjiga na temu LGBT

Džefri Eugenides, Midlseks, nešto između

celendz nesto izmedju

13)Knjiga po kojoj je napravljena pozorišna predstava ili mjuzikl

Frensis Skot Ficdžerald, Veliki Getsbi

 

14)Autor druge etničke pripadnosti od tvoje

Haled Hoseini, Lovac na zmajeve

 

15)Knjiga o feminizmu

Simon de Bovoar, Drugi pol

 

16)Knjiga u kojoj se govori o mentalnom zdravlju ili poremećaju

Mirjana Radman, Suglasnost

 

17)Knjiga koju ste pozajmili ili dobili na poklon

Blogdan, Obloge od mastila

celendz blogdan

18)Knjiga koju su napisala dva autora

Zuko Džumhur/Momo Kapor, Zelena čoja Montenegra

 

19)Knjiga o sportu ili sportisti

Branislav Jocić, Rajkov put do zvezda

celendz rajkov put do zvezda

20)Knjiga domaćeg pisca

Bratislav Stamenković, Propovednik

 

21)Omiljena boja u naslovu

Robert Luis Stivenson, Crna strela

 

22)Knjiga sa aliteracijom u naslovu

Željko Toprek, Travarijev testament

 

23)Knjiga o putovanju kroz vreme

Herbert Džordž Vels, Vremeplov

celendz zvezdane staze i vremeplov

24)Knjiga sa atmosferskom pojavom u naslovu

Ivet Manesis Korporon, Sve boje duge

celendz sve boje duge

25)Knjiga čija se radnja dešava na moru

Ružica Vasić, Domodržnica

 

26)Knjiga u čijem se naslovu pojavljuje životinja

Harper Li, Ubiti pticu rugalicu

drozd poc

27)Knjiga smeštena na drugu planetu

Džordž Lukas, Ratovi zvezda

 

28)Knjiga u čijem je naslovu stih pesme

Džerom Dejvid Selindžer, Lovac u žitu

 

29)Knjiga čija se radnja dešava na Noć veštica

R. L. Stajn, Žurka na Noć veštica

 

30)Knjiga u kojoj se pojavljuju blizanci

Mišel Zink, Proročanstvo sestara

celendz bliznakinje

31)Knjiga spomenuta u nekoj drugoj knjizi

Nikola Đokić, Vilin konjic

 

32)Knjiga koju ste pronašli u književnom klubu poznate ličnosti ili na nečijem blogu ili bukstagramu

Henri Miler, Rakova obratnica

 

33)Dečji klasik koji nikada nisi pročitao

Džoana Rouling, Hari Poter i kamen mudrosti

hp

34)Knjiga objavljena 2018.

Nataša Vajić, Sudbina strijelca

natasa vajic

35)Knjiga nagrađena od strane posetilaca Goodreadsa

Nik Hornbi, Džulijet

celendz dzulijet

36)Knjiga čija se radnja dešava sedamdesetih godina

Zorica Mišić, Beli most

 

37)Knjiga koju ste hteli da pročitate prošle godine ali niste

Filip David, Kuća sećanja i zaborava

celendz kuca secanja i zaborava

38)Knjiga sa ružnim koricama

Vilijam Piter Blati, Isterivač đavola

celendy isterivac djavola

39)Knjiga čija se radnja odigrava u knjižari ili biblioteci

Karlos Ruiz Safon, Senka vetra

 

40)Najomiljenija knjiga čitalaca iz izazova 2015, 2016. ili 2017.

Džejms Paterson, Meri, Meri

 

Vidite i sami koliko sam odličnih knjiga zahvaljujući književnom izazovu pročitala. Ako sam nekoga zainteresovala, dobra vest je da su zadaci za književni izazov 2019. već postavljeni. Na sajtu Goodreadsa možete posetiti i grupu sa diskusijom u kojoj možete pronaći savete i ideje ostalih učesnika ako negde zapnete. Budući da se ovde nalazi čak 900 miliona knjiga, sigurna sam da ćete pronaći rešenja ili, ako i ne učestvujete, bar da pronađete nešto zanimljivo za čitanje. Slede ovogodišnji zadaci sa mojim “slobodnijim” prevodom, ali i original za one koji bi da prevode sami. 🙂

celendz hepines1

Popsugar Reading Challenge 2019.

  1. Knjiga ekranizovana u 2019.

2. Knjiga koja budi nostalgiju u vama

3. Knjiga ispovest muzičara (dokumentarac ili izmišljeni lik)

4. Knjiga po kojoj bi trebalo snimiti film

5. Knjiga najmanje milion puta ocenjena od strane članova Goodreadsa

6. Knjiga u čijem se naslovu ili na koricama nalazi biljka

7. Ponovo pročitana omiljena knjiga

8. Knjiga u kojoj se govori o hobiju

9. Knjiga koju si planirao da pročitaš u 2018.

10. Knjiga koja u svom naslovu sadrži reči “pop”, “sugar” ili “challenge”

11. Knjiga koja na koricama ima deo garderobe ili aksesoara

12. Knjiga inspirisana mitologijom, legendom ili folklorom

13. Knjiga odštampana posthumno

14. Knjiga čija se radnja odigrava u svemiru

15. Knjiga koju su napisale dve autorke

16. Knjiga koja u svom naslovu sadrži reči poput “slatko”, “slano”, “gorko”, “začinjeno”

17. Knjiga čija se radnja odigrava u Skandinaviji

18. Knjiga čija se radnja odigrava u toku samo jednog dana

19. Prvi put objavljen roman

20. Knjiga izdata 2019.

21. Knjiga u kojoj je glavni lik izumrlo ili stvorenje iz mašte

22. Knjiga u kojoj se spominje poznata ličnost kojoj se diviš

23. Knjiga u kojoj se pojavljuje reč “ljubav” u naslovu

24. Knjiga u kojoj je glavni lik detektiv-amater

25. Knjiga o porodici

26. Knjiga čiji je autor iz Azije, Afrike ili Južne Amerike

27. Knjiga u čijem se naslovu nalazi horoskopski znak ili astrološki pojam

28. Knjiga koju si video da neko čita na TV-u ili na filmu

29. Novo izdanje klasika

30. Knjiga sa pitanjem u naslovu

31. Knjiga čija se radnja dešava na univerzitetu, koledžu ili kampusu

32. Knjiga čiji lik ima supermoći

33. Knjiga ispričana iz više različitih pripovedačkih perspektiva

34. Knjiga u kojoj se odigrava venčanje

35. Knjiga čiji autor ima isto početno slovo imena i prezimena

36. Priča o duhovima

37. Knjiga čiji je naslov fraza od dve reči

38. Roman o istinitom događaju

39. Knjiga u kojoj se spominje pazl ili društvena igra

40. Knjiga iz prethodnih čitalačkih izazova koja vas je najviše zainteresovala

PS18_2019ReadingChallenge_Printable

Ako se zaista zainteresujete, želim vam da sve zadatke uspešno rešite. A svima ostalima mnogo divnih knjiga i spokojnih časova u čitanju ❤

celendz kraj