0

Poluostrvo Jamal – kroz ruske tundre do kraja sveta

jamal bigcountry.ru

izvor: bigcountry.ru

Rusija, ogromna zemlja, proteže se svojim veličanstvenim prostranstvima na dva kontinenta – Evropu i Aziju. Granicu među njima pravi gorostasni planinski venac Urala i istoimeno jezero. A na mestu gde se ova velika planina spaja sa obalom Karskog mora, nalazi se veliko poluostrvo Jamal, zemlja tišine, večnog leda, tutnjave brzih nogu irvasa i tradicije nomadskih naroda.

jamal gazprom.ru

izvor: gazprom.ru

Ovo daleko bespuće puno beline i jakih vetrova koji rasipaju napadale snegove dobilo je ime upravo od svojih starosedelaca Neneca. I ono ga najbolje opisuje – na njihovom jeziku Jamal znači “kraj sveta”.

jamal4

izvor: yamal.ru

I zaista, u nepreglednim ravnicama i močvarama, malim jezerima i rekama zaleđenim u većem delu godine izgleda kao da nema života i kao da posle ovih ledenih bespuća ne postoji više ništa.

jamal8

izvor: yamal.ru

Njegove obale sa ledenim talasima zapljuskuje ogromno Karsko more, i samo deo Severnog ledenog okeana. Ono je tokom najvećeg dela godine zaleđeno, a na obalama Jamala omeđeno je velikim šelfom, ispod čije površine se nalaze ogromne rezerve prirodnog gasa i nafte.

jamal karsko more turizm-puteshestvuem.ru

izvor: turizm-puteshestvuem.ru

Sa jedne strane more ga dubi sve do velike delte na ušću Oba u Opski zaliv i deli od Gidenskog poluostrva. Na ovim obalama je najveća luka Jamala, Novi Port, napravljena početkom 20. veka od nekadašnjeg ribarskog sela koje je bilo sigurna luka za prekomorske i rečne brodove.

jamal opski zaliv vesti.ru

izvor: vesti.ru

Sa druge strane poluostrva visoki obronci Polarnog Urala silaze do Bajdaračkog zaliva i dele Jamal od evropskog dela Rusije i Jugorskog poluostrva.

jamal bajdarotski zaliv spbonk.ru

izvor: spbonk.ru

Na severu ga od arktičkih ledenih prostranstava deli samo ostrvo Beli, a dalje je bespuće Severnog pola, nepregledne vode prepune santi leda, vetrova koji mrznu sve pred sobom i tame koja zimi zaogrne čitavo prostranstvo dok čeka da ga Zemlja ponovo okrene ka Suncu. Zato mu i ime “kraj sveta” zaista pristaje.

jamal ka arktiku fedpress.ru

izvor: fedpress.ru

I samo poluostrvo je u okviru Polarnog kruga. Po tome je drugačije od ostatka sveta jer mu mesto na kome se izdužilo određuje i klimu i sudbinu.

jamal17

izvor: yamal.ru

Od najdavnijih vremena ova zemlja je prekrivena ledom. Kada je u ledeno doba on počeo da se povlači na krajnji sever i ostao još samo na planinama u vidu glečera, Jamal je bio jedan od krajeva sa koga se najkasnije povukao ka svojoj severnoj ledenoj kapi, ali je ostao tik uz njega. Zato je večita belina za sobom ostavila neobičnu pustoš – tundru.

jamal tundra topcrop.ru

izvor: topcrop.ru

Kada su istraživači počeli da ga otkrivaju, bili su zadivljeni lepotama priode koje su, iako surove, ostavljale bez daha. I sve ih je mamilo da idu napred iako su mnogi ostajali večno zarobljeni u snežnim bespućima Sibira.

jamal14

izvor: yamal.ru

A kasnije, u 16. veku, ruski car je naredio pohod na zemlje velikog Oba. On je uspešno izveden tako da se početkom 17. veka pojavilo i prvo utvrđenje Obdorsk, na kome je kasnije podignut veliki grad Salehard.

salehard

izvor: salehard.ru

Duboko na kopnu Jamala, ispod površine ovih nepreglednih ravnica, skriva se večno zamrznuta kora, ostala još iz ledenog doba, a duge zime, koje traju od oktobra do juna, kratka prohladna leta i jaki hladni vetrovi omogućavaju da to ostane zauvek tako. Jedino se uz obale reka i jezera led otapa u kratko arktičko leto, ali samo u tankom sloju. Ipak, i to je dovoljno za biljke i životinje da u sebe udahnu život.

LADAKH (INDIA)

izvor: umeda.ru

Ni padavina nema mnogo, ali kad nekoliko puta u godini napada sneg, ne topi se do leta, pa onako visok prekrije svu zemlju svojim plavičastim sjajem pod niskim suncem na obzorju.

jamal12

izvor: foto Kamil Nurejev

Ova beskrajno ravna i polugola zemlja ponegde je prošarana šumama breza i patuljastih vrba, ali i obdarena mnogobrojnim jezerima. Najveće od njih je Jambuto, koje vodu dobija od Zelene reke, a iz njega ističe najveća reka Jamala, Mordijaha, koja se sa svoja dva rukavca uliva u Karsko more i nosi sa sobom otopljene snegove.

jamal jezero jambuto rutraveller.ru

izvor: rutraveller.ru

Njegove vode su prepune ribom, obale obavijene tajgom, močvarama i barskim biljkama, a svuda okolo su sibirski borovi, jele, ariši i breze. Visoka vlaga koja izbija iz zemlje natopljene vodom daje ovom kraju više života nego hladna i surova tundra.

jamal smotra.ru

izvor: smotra.ru

I reke su ovde mirne i spore i zamrznu se već u ranu jesen, pa do leta ostanu zaleđene do samog dna. A kad u nekoliko sunčanih meseci njihove vode počnu da se tope, poplave okolnu golu zemlju sa tek izniklim niskim kržljavim biljkama.

jamal7

izvor: foto Kamil Nurejev

Najznačajnija od njih je Juribej, koja nastaje iz dve manje reke koje otiču iz mnogobrojnih jezera beskrajne ravne tundre. Veći deo godine je pokrivena ledom, a svoje vode spaja sa Karskim morem u Bajdaračkom zalivu.

jamal reka juribej foto igor podgorny

izvor: foto Igor Podgorni

Ali, nemojte da vas zavara ovaj naizgled neprijateljski kraj. U njemu ima života na pretek. I ne samo biljnog i životinjskog nego i ljudi. Priroda uvek pokazuje kako je žilava i nepredvidiva i kako njenu selekciju uvek prođu najjači.

jamal9

izvor: yamal.ru

Zbog niskih temperatura i kratkih sunčanih dana drveće ne može da izraste kao na drugim mestima naše planete. Zbog toga je tundra i dobila ovo ime, jer na laponskom jeziku znači “ledina bez drveća”. Najtiša je zimi, kad se sunce uopšte ne izdiže iznad horizonta, pa je sve prekriveno belinom nad večno smrznutom zemljom.

jamal smotra.ru2

izvor: smotra.ru

Zato je živom svetu važno leto, da na najbolji mogući način žudno iskoristi svetlost koja se rasipa po ispošćenoj zemlji.

jamal mahovina distant-lessons.ru

izvor: distant-lessons.ru

Cela tundra se u to vreme sva razbukta najlepšim bojama kad se probude patuljaste biljke i cvetovi i kad sunce obasja mahovinu i lišaj.

jamal tundra wallpapers.ru

izvor: desktopwallpapers.ru

Da je na ovoj večno smrznutoj zemlji uvek bilo života pokazuju i ostaci pronađenog mladunčeta mamuta starog 37 hiljada godina.

jamal irvas all-about-russia.ru

izvor: all-about-russia.ru

A danas po njenim snegovima gaze irvasi i polarne lisice, predatori obmotani debelim krznom postavljenim potkožnom mašću. Priroda im je napravila skraćene njuške, repove i uši da se ne bi smrzli i tako ih prilagodila surovim uslovima ledenog severa. Njihova hrana su leminzi i sitni glodari koji se skrivaju u šupljinama ledene kore.

jamal polarna lisica hqwallpapers.ru

izvor: hqwallpapers.ru

Pa dok po jezerima pliva retka vrsta guske crvenovoljke i dugorepe patke, nebo preleću veliki sibirski ždralovi.

jamal crvenogruda guska

izvor: yamal.ru

Preko zime je sve pusto, ali zato u leto sve vrvi od miliona ptica selica i biljaka i životinja koje se žudno okreću ka suncu i upijaju njegovu blistavu svetlost. A i hrane tada ima u izobilju jer insekti svoje larve polažu pod ledom koji se stvara na površini bara, pa je najslađi zalogaj iščeprkati ih iz ustajale vode.

jamal sibirski ždral natureworld.ru

izvor: natureworld.ru

A da ovde mogu da opstanu i ljudi, dokaz su nomadski narodi Nenci i Kanti, čiji su neizostavni pratioci irvasi, koje su pripitomili i drže ih kao domaće životinje, koriste za vuču, ali se i hrane njihovim mesom i od njihove kože prave sebi toplu odeću i obuću i šatore koji ih štite od ledenih jamalskih vetrova.

neneci russiatrek.org

izvro: russiatrek.org

Ali, da priroda ima večnog neprijatelja u čoveku, pokazuje eksploatisanje prirodnog gasa i nafte, kojih u ovom području, pokazala su istraživanja, ima toliko mnogo da bi Rusiju time mogli da snabdevaju narednih sto godina. To ugrožava i stanište životinja i dovodi do topljenja leda, ali i promene u klimi. Cela priroda se tako opasno menja.

jamal1

izvor: yamal.ru

Otada su počele da se pojavljuju i neobične promene u samoj zemlji. Pre nekoliko godina otkriven je veliki duboki krater, koji je podstakao maštu znatiželjnika iz celog sveta pa su otpočela nagađanja da li je ponor dubok 60 metara posledica pada meteora ili čak NLO-a. Međutim, istraživnja su pokazala da je on posledica eksplozije usled nagomilavanja pritiska podzemnih gasova, a sve zbog globalnog otopljavanja i porasta temperature u ovom delu Sibira. Visok nivo metana tako je napravio nekoliko manjih kratera na Jamalu.

jamal krater nlo-mir.ru

izvor: nlo-mir.ru

Ali, dok još priroda isteruje svoje, možemo biti mirni. I zamisliti kako izgleda noć jednog Neneca pod otvorenim nebom preko koga se kao plava, zelena i crvenkasta zavesa vijori polarna svetlost. I dok su za nas nešto uobičajeno izlazak i zalazak sunca, za njega je to igra svetlosti na tamnom nebu. I iako mu priroda mnogo toga uzima i daje hladnoću, led i tamu, opet mu daje i lepotu istrajnosti, jednostavnog života i spajanje sa njom samom, a to je i suština čoveka kao živog bića.

ob jamal polarna svetlost

izvor:yamal.ru

 

 

 

 

18

Ko to kaže da ja neznam da pišem?

slovoImala sam jednu drugaricu sa kojom sam zajedno studirala srpsku književnost i jezik. Obe smo to malo odužile, ali je ona, verovala sam dugo, imala više sreće sa ispitima iz gramatike. Naime, postojao je tada stari profesor koji se spremao u penziju i kapom i šakom delio šestice studentima, da se deca ne zlopate na kraju njegove karijere.

Ja sam kilavila i nisam stigla da se provučem kod starog profesora. To sam godinama prebacivala sebi jer je iz mog ugla to bio odličan način da se rešim proklete gramatike. Umesto toga, dopala mi je nova profesorka, “opasna, vampirka, cepidlaka, smaračica”, kako su studenti voleli da pričaju. Dopala mi je i hvala Bogu na tome.

Ono što me je ona naučila ispalo je neprocenjivo. Zahvaljujući njoj gramatika našeg jezika mi je legla na srce. I usuđujem se da kažem da sam sa fakulteta izašla potkovana za svoj poziv.

Kada sam počela da se bavim lekturom, moja drugarica koja se onomad provukla kod starog profesora odlučila je da krene mojim stopama. Reče da je to lak posao, pa bi i ona da proba.

Preko svojih kanala dobila je lekturu knjige hrvatske autorke koju je trebalo da sredi i hrvatske izraze “prevede” na srpski. Knjiga tanka, iz oblasti hrono ishrane. Što bi reko čovek – laganica.

Međutim, ispade na kraju da sam knjigu maltene prevela i sredila ja. I danju i noću, i u rano jutro i u kasno veče dobijala sam pozive sa pitanjima i nedoumicama. Ne samo što sam razrešavala gramatičke i pravopisne dileme nego sam postala i prevodilac sa hrvatskog jezika, mada oko toga nije bilo mnogo šta ni da se radi. Vrhunac perverzije je bio kad me je po milioniti put pozvala da me pita šta je to “juha” na hrvatskom.

Kada se sve uspešno završilo, zatražila je od mene iskren odgovor na pitanje da li da nastavi dalje sa tim poslom, odnosno da li ja mislim da je ona za to i kako mi se čini da se snalazi. Ja sam odlučila iskreno da odgovorim, kako je i tražila:

– Mislim da ti ovaj posao ne leži baš najbolje. Čini mi se da si oštećena na polju gramatike jer nisi imala prilike da je dovoljno naučiš na fakultetu. Jedino ako budeš htela ponovo da je učiš pa da se ne mučiš. Sem toga, bolje da se ne hvataš više hrvatskog, jer ako ne znaš šta je juha, a imaš je na svakoj kesici Podravkine supe u svim prodavnicama, ne znam šta da ti kažem…

Verovali ili ne, dragarica se veoma uvredila na ovu moju iskrenost, koju je sama tražila. Rekla mi je da ona gramatiku zna, ali da je bila pod pritiskom zbog novog posla i koncentracija joj je bila slaba. A što se tiče juhe, pa, zaboga, ona je celog života bila zaštićena i majka je nije napravila domaćicom, a i muž je drži kao malo vode na dlanu i kuva, pa zašto bi ona uopšte išta oko kuhinje morala da zna. Ta, pobogu, ona je intelektualka i dama.

A ja sam verovatno kuvarica na kazanu narodne kuhinje. I majmun jer radim tuđe poslove.

Šta sam ja iz ove poduže živopisne priče naučila:

1.Ne znači da ste pismeni ako ste završili Filološki fakultet. Jezivo, ali istinito. A ako to nisu diplomci srpskog jezika, šta je onda ostalo za ostale, kojima to nije struka…

I pored onolikog učenja, ni ja nisam znala sve. Učila sam svaki dan otkad sam postala lektor. Pravopis mi je postao knjiga koja mi se zalepila za ruku. Ponekad sam se i sama iznenađivala koliko je stvari za koje sam mislila da se pišu ovako, a ispalo je onako. Naučila sam da se neke reči pišu i spojeno i odvojeno, u zavisnosti od konteksta, da se ponekad piše, a ponekad ne veliko slovo u nekoj reči i gomile sitnica i sitnica.

Ne mislim da ove finese mora svako ko piše blog da prati i zna. I meni se ponekad desi da omašim, najčešće u brzini. Ali ipak sam ubeđena da osnovna pravila moraju da se poštuju jer to nije zbog drugih nego zbog nas samih. To stvara sliku o nama, o našem obrazovanju i kulturi.

Znam da postoje ljudi koji namerno omalovažavaju pravopis i pravila koja nameću učene glave iz Matice srpske ( o sukobu sa jednim takvim sam već pisala u tekstu » », ali, među (svima) nama, ja delim ljude koji su za i protiv pravopisa. I smatram da takav stav mnogo toga govori o njima, a ne o meni.

Zato kad ja pišem tekst, iskucam sve i svašta u brzini, u želji da mi ne pobegne nijedna misao koja se u moru ostalih roji u mojoj glavi. A kad završim, onda sednem i opet sam lektor. Lovim svoje greške i ispravljam ih. Našta bi ličilo da mi tekst bez toga ide među ljude? Pa, odma’ bi se obesila…

Pa zato ne vidim nikakav problem u tome da svi svoje greške pronalazimo, ispravljamo i svakim danom se usavršavamo.

2. Ljudi strašno lažu. Svi kažu da vole iskrenost i mole da im iskreno kažete šta mislite. A kada to uradite ili im, ne daj Bože, uputite neku kritiku, odma’ će oči da vam vade, da se brane i obavezno da vas nešto uvrede i tako otkriju šta zaista misle o vama, iako ih vi niste pitali.

Oni u stvari žele da čuju sve najbolje o svom radu. Moja drugarica bi, na primer, najviše volela da sam ja rekla:

– Ti si odlična za posao lekture. Još nisam srela nekoga ko se tako dobro snalazi u gramatici i pravopisu, sve mi se čini da si prirodno nadarena. A hrvatski izrazi tek! Pa svaka ti čast, nemam pojma otkud ih znaš kad se sa njima u životu nikako nismo susretali. Ne, ne, ne prihvatam da sam ti pomagala, to je bilo samo par konsultacija, draga, samo napred…

E tako, bezočno laganje i uvlačenje u dupe. To svima treba, da sujeta bude smirena i da može na miru da se ušuška u svoj varljivi svet. I svima sve najbolje: svi su najpametniji, najlepši, najbolji ljubavnici, najmudriji savetnici, najvredniji radnici, najiskusniji zavodnici, najodaniji prijatelji, najbolji kuvari, najnepravednije potkačeni, svi su ljubomorni na njih i u njihovim postupcima nema ni trunke krivice niti odgovornosti.

 

E pa ja ne želim da lažem. Zato sam izabrala da ćutim. Ako mi se svidi pohvalim, ali ne odgovaram više ni na jedno pitanje, a šta u svojoj glavi mislim, to samo ja znam. Pa neka svako radi šta mu duša ište, sam sebi kroji i sliku, i život i sudbinu.

A vi, drugari sa bloga, pišite kao i dosad. Nisam ni videla mnogo kardinalnih grešaka. Možda malo kozmetičkog doterivanja i ništa više. Ali uvek mislite na ono što smo još u školi naučili. Ipak je to opšta kultura. I samo bez onih današnjih Fejsbuk fazona : “Mawa, ala bix te poljubijo!”, molim vas! Sve ostalo se da preživeti!

P.S. Ah, da, zaboravih najvažnije! Drugarica je postala nastavnica srpskog u školi. Sada uči decu, a ja svim majkama poručujem da drže fige što jače kada im dođe vreme mature u 8. razredu. Živeli!

 

9

Hoću pos’o

hocu posoGledam oko sebe, oni koji najviše imaju najviše kukaju. A gledam, opet, bračni par sa decom iz mog komšiluka, ne rade ni jedno ni drugo, a svakog leta na svoj automobil natrpaju stvari i odu na more u Grčku. Ne bi oni zbog sebe, nego zbog dece… Stara fora.

Nije da sam kao neke babe iz komšiluka koje pretresaju temu o’kle im pare, nego se pitam: kako, bre?! Ja kao radim, a nemam za toliko. A neko ima. Nemam pojma kako. Što bi rekla moja majka: mora da diluju drogu… Mora…

A ja nisam imala dok sam bila nezaposlena. Nemam ni sad baš nešto, ali valjda dok ne se ne odlučim na to dilovanje, pa ima da mi svane. Naravno, pod uslovom da mi u 5 AM policija jarcem ne razvali vrata.

I vi sad sigurno mislite da ću da vam kukam o pričama sa biroa. Ma, jok, nisam ni privirila na isti. A za to postoji razlog.

Odem ja na biro kad sam napunila 26 godina. Nevaljalica, kilavila sa završetkom fakulteta, pa izgubila pravo na zdravstvenu knjižicu. Nekada davno, kaže legenda, upravo su vam oni preuzimali brigu o zdravstvenom osiguranju kad postanete večiti student. Al’ nema, bato, više. Rešili da tome stanu na put.

Odem ja tamo i oni mi kažu da ne može više tako. Pa da odlučim: ili da dižem dokumenta sa fakulteta i prestanem sa studiranjem ili da odem u RFZO, sad su oni nadležni za mene. Naravno da mi nije palo na pamet da prekidam studije, pa odem gde su mi rekli.

U RFZO-u nađem ja i vezu, jednu isfrustriranu doktorku koja je radila na pregledima oko produžavanja vozačke dozvole. Međutim, ona se u međuvremenu predomisli, iz straha da ne izgubi posao. Da nevolja bude veća, ona to saopšti na šalteru radnice koja treba da mi »zato što je dobra« overi knjižicu. Počne doktorka da drami da neće ona zbog mene da izgubi posao i da neće da krši zakon i da pere ruke od svega i uzrujana pobeže niz stepenice.

Ustiju otvorenih da uleti muva, zapanjeno se okrenem ka šalteruši i susretnem se sa njenim pogledom hladnim da me smrzne. Preko one stvari odluči da mi overi knjižicu na mesec dana (!) Ja se opet zgranem i pitam je šta da radim ako se nešto razbolim posle toga. A ona će meni:

-To nije moj problem. Kod mene dođi ako kreneš na dijalizu ili dobiješ rak, a za ostalo nemoj da dolaziš.

-E pa dabogda tebi tako overavali knjižicu – podivljam ja i izletim kao tajfun, besna i na sebe i na suludu doktorku, i na odvratnu šalterušu, i na prokletu birokratiju.

E zato su mi se smučili odma’, u startu. I više nikad nisam otišla ni kog koga od njih. Kursevi za ikebane i poslovi kontrolora bus-plusa me nikad nisu posebno ložili. Problem sa knjižicom sam rešila udajom, pa bi neki zlobnici rekli da je to bio razlog da prelomim. Lažu, majke mi, ne verujte im.

Al’ sa zaposlenjem je išlo malo teže. Tu mi ni udaja nije pomogla. Čim sam diplomirala, krenem da tražim posao. Puna entuzijazma počnem da obijam noge po školama i nosim svoj cv i nudim se da predajem, da menjam, da radim bilo šta. Idem tako od sopstvene osnovne, u kojoj više nikoga ne znam, do MOC-a, ŽOC-a i ostalih »oceva«, gde će verovatno da me rastrgnu čim uđem na čas, ali, ljudi, hoću pos’o.

Posle jednog putešestvija po nenormalnom pljusku, kada sam po konkursu lično odnela svoja dokumenta i ušla u školu potpuno mokra jer me neki dripac u besnom automobilu na ulazu dodatno polio vodom iz bare, sekretar mi otvoreno kaže:

-Devojko, džabe dolazite, svi ovi konkursi su raspisani unapred za nekog. Čak i za zamenu vam treba debela veza. Pa da znate, bolje se angažujte na tu stranu.

Zahvalim mu se na iskrenosti i, šta ću, krenem da jurim vezu. Al’, ne lezi vraže, naći ću je samo ako mi je tata lično direktor škole ili možda političar ili budžovan zvučnog imena. Tražila, tražila i polako počela da dižem ruke. Svi kažu da nisam tehnološki višak, a gledam neke druge, ubacuju ih u školu pravo posle fakulteta i još drugim nastavnicama otkidaju od časova da bi njima nešto namakli. Tuga…

Bacim se na privatno davanje časova. Nekada je od toga mogla fina parica da se uzme. Opet krenem da obijam po školama i ostavljam ceduljice i oglase sa svojim brojem telefona da radim šta hoće, čak ću i lektiru i domaće zadatke da pišem. Zbog toga mene i meni slične  ocrniše profesori na jednoj Fejsbuk grupi. Kažu, zbog takvih zlotvora kakvi smo mi deca ništa neće da uče. Samo ne znam koja jer meni se javio sveukupno: niko.

Što da mi plaćaju kad ionako sve imaju prepričano na internetu, a i neke majke mi se ismejaše u lice kad sam svoju frizerku u salonu zamolila da zalepim oglas na njenu tablu: »Ta, neću mu valjda uzimati profesora za maternji jezik?! Pa zna da ga govori!«

Da idiotizam bude veći, jedno prepodne vidim na nekoj petparačkoj televiziji uz muzički program u dnu ekrana idu oglasi. Potezom očajnika, pošaljem i ja, klasika: profesorka, lektire, matura, sastavi… Kad mi se nakačiše manijaci! Kažu vole profesorke, pa šta bih ja sve mogla da ih naučim, pa da im pošaljem neki »vrući« MMS, sa naočarima i knjigom, al’ obavezno gola… O, Bože sveti i Bogorodice! Prekrstih se, mada nisam neka vernica i prekidoh sa oglasima.

I kao što u životu obično biva, sve je došlo samo, samo ako čovek ume da čeka. Nisam uspela ni na jednom konkursu, niko me nije zvao ni za administrativne poslove preko Infostuda i ostalih sajtova za zapošljavanje. Za časove srpskog i engleskog našle su me same neke majke koje su želele da im se deca usavrše. Posle su me preporučivale i tako sam se »razgranala«. A onda me jednog dana pozvao drug koji radi u novinama i pitao da li želim da radim sa njima. To je, čini mi se, bio najlepši dan u mom životu.

Ali drugačije i ne može. Ovo je zemlja Srbija, pa ili se naoružaj strpljenjem i guraj kao konj ka svom cilju ili odma’ skupi stvari i idi odavde. I jeste ovde teško, al’ ni tamo ne cvetaju ruže. Pa šta ćeš, uzmi šta ti život da i ne zanovetaj mnogo. Možda ti se i posreći…

 

0

Zlatibor – planinska lepota u bojama zlata

zlatibor vivatravel.rs

izvor:vivatravel.rs

Na pola puta do mora, lep toliko da se zbog njega putovanje prekida samo da bi se udahnuo mirisni dah visokih borova i pokošene trave sa bezbrojnih livada, Zlatibor čeka svakog putnika da se u njega iznova zaljubi.

zlatibor vivatravel

izvor:vivatravel.rs

Ova velika planina prepuna talasastih visoravni i vrhova koji se nad njima nadnose leži na severu Starog Vlaha, na tromeđi Raške, Hercegovine i Polimlja. A da mu granice oduvek dele ustalasana brda, zna se još od starijih vremena, kad je bio kraj koji je delio Srbiju, Austrougarsku i Tursku.

zlatibor zlatibor.org dejan knezevic

izvor:foto Dejan Knežević

Njegove granice su prepune priodnih lepota i ne zna se koja je lepša od koje.Da li one na severu, gde ga omeđuje reka Sušica, pritoka Đetinje, koja ga sa svojom uskom klisurom i veštačkim jezerom Vrutci deli od planine Ponikve?

djetinja jeyero vrutci serbianoutdoor

izvor: serbianoutdoor.com

Da li na istoku, gde ga oivičava Veliki Rzav i deli od planine Kukutnice?

zlatibor panoramio alin potok

izvor: panoramio.com

Ili na zapadu, gde ga omeđuju sela Mokra Gora, Semegnjevo i Jablanica, reka Kamišna koja krivuda Kremanskom kotlinom i odvaja ga od Tare i Republike Srpske?

djetinja kremanska kotlina

izvor: kremna.rs

Ili na jugu, gde prirodnu granicu Zlatibora čini reka Uvac sa svojim veličanstvenim meandrima i razdvaja ga od planina Zlatar i Murtenica?

zlatibor murtenica nenad maric

izvor: foto Nenad Marić

Ova prelepa planina je od najranijih vremena naseljena. Prvo su je otkrili Iliri, pa potom Rimljani, a zatim se ovde doseljavaju Sloveni. Iz tih vremena su i ostaci starih grobalja, takozvane gradine i tumulusi.

zlatibor carolije rs8

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Sve do 19. veka cela oblast bila je deo raške oblasti kao župa Rujno, i to po imenu kržljave biljke ruj neobične crvene boje, koja se koristila za bojenje i štavljenje kože koja se izvozila u Dubrovnik, a koja se i danas može pronaći u nekim zlatiborskim selima.

zlatibor carolije rs6

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Vremenom, ime Zlatibor se sve više ustaljuje. Dok su jedni spremni da veruju da je ono nastalo po zlatnoj boji pašnjaka, što nije verovatno jer pašnjaci nisu toliko stari, drugi veruju u predanje da su doseljenici iz Hercegovine i Crne Gore hvalili zlatiborske šume pune borova. Ipak, najverovatnije je tumačenje da je poteklo od retke vrste belog bora, koji se naziva i zlatni. Jedini preostali primerak ovog drveta se danas može naći još samo u selu Negbine i on je pod zaštitom države.

zlatibor zlatni bor negbine nenad maric

izvor: foto Nenad Marić

Svako ko dođe na Zlatibor prošeta pored jezera na Kraljevim vodama. Prođe obalom ispod visokih borova i uživa u jarkom plavetnilu vode, a kad dođe zima, u njegovoj snežnoj površini ispod koje se plavi led. Retko ko zna da je ono veštačko i da je napravljeno posle Drugog svetskog rata samo radi turističkih lepota, a da ga hladnim vodama puni Obudojevički potok.

zlatibor tidatravel.co.rs

izvor: tidatravel.co.rs

Retko ko zna i po čemu je važna Kraljeva česma na njegovoj obali, na kojoj je uklesano ime kralja Aleksandra I i godina 1893. A ta priča je za Zlatibor od velikog značaja jer govori o tome kako je ova prelepa planina postala mesto na koje su svi počeli da dolaze i iznova mu se vraćaju. Naime, on je još od 18. veka bio primamljiv za mondenski svet, ali je tek poseta kralja Aleksandra Obrenovića na Preobraženje i njegov boravak na tadašnjem Kulaševcu, zainteresovala mnoge da počnu da upoznaju Zlatibor. Zahvaljujući njegovom boravku, ovaj kraj je dobio ime Kraljeve vode, a u njegovu čast podignuta je i česma pored koje će pola veka kasnije nastati i jezero. A posle boravka i kralja Petra I, izgrađeni su mnogobrojni hoteli, drveni letnjikovci, vile i santorijumi jer se verovalo da opojni i čisti zlatiborski vazduh leči mnoge bolesti.

cesma(2)

izvor: zlatibor.org

Ali, centar Zlatibora je samo mali komad prirode koji se ovde može udahnuti. Prave lepote zaslepljuju na koju god stranu da krenete i što se više udaljujete od mnogobrojnih kuća i vila, priroda vas sve jače opija svojim čarima.

zlatibor zlatiborbudnispokoj

izvor: zlatiborbudnispokoj.com

Krenete li na sever, ili možda bolje reći, vratite li se, jer mnogi ovim putem zapravo dolaze na Zlatibor, upoznaćete njegove visoke grebene i krečnjačke litice.

zlatibor dizajnzona

izvor: dizajnzona.com

Dolina reke Sušice probija se na mestima gde se zlatiborske serpentine dodiruju sa krečnjacima Tare. Pošto krečnjačke stene bolje propuštaju vodu, ova reka u letnjim mesecima nestaje u kamenu, zahvaljujući čemu je i dobila ime. Ona teče neobičnim tokom, čas ponire, čas izvire, pa se na kraju pojavljuje na svetlosti dana na Ristanovića polju i svoje vode stapa sa Đetinjom u njenoj dubokoj klisuri.

djetinja kanjon s jovicic

izvor: foto S. Jovičić

Na drugoj strani je ravno Braneško polje sa svojim bujnim pašnjacima prošaranim borovima i prava je slika ove pitome planine. Na njemu sunce tako nežno miluje cvetne zaravni da se prosto ne može verovati da Zlatibor može da bude divalj, strm i izbrazdan visovima i izdubljen rekama. Hrastovi i bukve ovde tiho šume, a poneka breza uz potok treperi na vetru.

zlatibor opusteno.rs

izvor: opušteno.rs

A u talasastom zelenilu polja nalazi se etno – park Jokino vrelo, sa malim jezerom koje puni planinska reka, puno riba koje mreškaju površinu vode.

zlatibor jokino vrelo zlatibor.co

izvor: zlatibor. rs

Ka istoku Zlatibor dobija svoje pravo planinsko lice. Među visokim vrhovima: Glavudžom, Čukerom, Konjoderom vijuga Crni Rzav. On svoje divlje vode, koje povremeno prave duboki kanjon, nosi u Drinu.

zlatibor crni rzav vlada marinković

izvor: foto Vlada Marinković

I put vodi sve dalje, kroz šumom obrasle padine i grebene od serpentina. Sve dok se u gustom zelenilu u blizini sela Rožanstvo ne pojavi strma staza koja se spušta do velike Stopića pećine. Ona je nedavno otkrivena, a to ni ne čudi je skrivena gustom šumom. Pećina je rečna i vekovima je njene jame dubio Trnavski potok. On na veličanstven način izvire iz njenog ulaza, ogromnog otvora obraslog zelenilom. A nasuprot prirodi, u koju se savršeno uklapa, stoji velika gvozdena kapija koja obeležava granicu imanja porodice Stopić.

zlatibor stopića pećina darkoni NS

izvor: foto darkoni ns

U pećini potok utiče ne samo na oblike nego i na temperaturu, pa je u njoj leti toplo, a zimi hladno. I tako je još od davnog ledenog doba, u kome je nastala i u kojoj debeli krečnjački slojevi veći od 100 metara grade nekoliko različitih celina. Svaki od njih ima slikovit naziv: Svetla i Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal. Iako u njoj nema mnogo ukrasa, pećina je poznata po takozvanim duruzima, otvorima na tavanici, po vodopadu Izvor života, ali najviše po nizu bigrenih kada koje se ubrajaju među najveće i najdublje u Srbiji. One često umeju da budu poplavljene, a neke od njih su se pretvorile u prava podzemna jezera.

zlatibor stopića pećina zivetisaprirodom.info

izvor: zivetisaprirodom.info

I sve tako do Sirogojna. U ovom nadaleko čuvenom selu najlepša je priroda stopljena sa uhvaćenim starim dahom Srbije, koji kao da je u Starom selu zauvek stao. U ovom muzeju pod otvorenim nebom prikazan je sav život nekadašnjeg zlatiborskog sela. Sve seoske kuće sa detaljima iz domaćinstva, kao i prateći objekti u dvorištima su autentični i preneti u ovaj nesvakidašnji muzejski prostor. Od predmeta koji se izrađuju u starim grnčarskim, kačarskim, tesarskim radionicama, preko talasastih padina na kojima raste sočna zelena trava, pa sve do drvenih taraba i čuvarkuća na krovovima kućica, stvara pravu planinsku idilu u kojoj jedino nedostaju zvuci pastirske frule i blejanje ovaca po pašnjacima, pa da se vreme zaista vrati unazad.

IMG_4590

U ovom delu Zlatibora, kod sela Gostilje, koje je dobilo ime po nadaleko čuvenom gostoprimstvu svojih meštana, naizgled niotkuda, kao i svaka prirodna lepota, izvire veliki vodopad. Na Gostiljskom potoku, u idiličnoj netaknutoj prirodi, voda se survava sa 20 metara prskajući po okolnim stenama i kamenju koje svojom jačinom drobi.

zlatibor gostilje tamara

izvor: foto Tamara Ristić Kuburović

Prema predanju, u virovima podno visokog slapa i danas se kupaju vile. I nije to tako teško zamisliti. Pogotovo kada se voda koja preliva stene obrasle mahovinom zasija pod sunčevim zracima, a bistri brzaci nose dah studene vode. Pa i kad padne sa visoke stene, potok nastavlja da pravi nove brzake, kaskade i virove. Pa priroda postane veličanstvena u spoju vode, krasa, starih stabala i mostića sa kojih se pruža pogled od koga zastaje dah.

zlatibor vodopad gostilje vilapina.rs

izvor: vilapina.rs

Pored vodopada, selo je poznato i po tome što se u njemu nalazi kuća Dimitrija Tucovića, jednog od prvih socijalista u Srbiji. Ova starinska zlatiborska brvnara kao da čuva i dalje dah starih vremena.

zlatibor gostilje dimitrije tucović zlatibor.org

izvor: zlatibor.org

A među šumama i livadama zelenih brda, prepunih krečnjaka i uvala pod Čigotom, skriva se najlepše cveće Zlatibora. Ovde sve vrvi od šarenila lekovitih biljaka lincure, hajdučke trave i majčine dušice, a kad dođe proleće, sve se do izvorišta Ljubiške reke zamiriše od narcisa i zelenkada u cvetu.

zlatibor čigota wikimedia

izvor: wikimedia.com

A pod njenim padinama, na Carevom brdu izvire Crni Rzav, koji teče preko celog Zlatibora. Ime je dobio po crnim serpentinama na dnu svog korita koji mu daju tamnu boju, a zahvaljujući tome je i voda leti toplija.

zlatibor reka carolije rs

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Pa sve dalje ka jugu izdiže se Brijač, najviši vrh ove oblasti, koji Zlatibor već spaja sa vencem planine Murtenice.

zlatibor skycrapercity

izvor: skyscrapercity.com

Još jedno po prirodnim lepotama čuveno mesto Zlatibora su Vodice, idilični proplanci obojeni zelenom bojom trave, plavom bojom reke i prepuni senki borova pod kojima se kriju gljive i livadsko cveće.

zlatibor vodice vivatravel.rs

izvor: vivatravel.com

A putem dalje u planinskom zelenilu ugnezdilo se selo Dobroselica. Ono je poznato po crkvi – brvnari, kakvih nema još mnogo u ovom kraju. Dobroselička je najlepša od njih i izgrađena je početkom 19. veka. Prema legendi, podigao je jedan hajduk, pa su je zbog njega Turci zapalili, ali je od potpunog uništenja spasila iznenadna kiša. Svoj današnji izgled dobila je kada je u prošlom veku obnovljena, pa iako je starinsku šindru zamenio crep na krovu, to nije mnogo zatomilo dah starog sela.

zlatibor crkva dobroselica srbijatop10

izvor:srbijatop10.com

Na zapadu preko prostranih pašnjaka, suvata na kojima lenjo pasu šarene krave i zakosa sa velikim stogovima sena rasipaju se bezbrojne vrste lekovitog bilja. U proleće se tu sve šareni od raznobojnog cveća i sve vrvi od pčela i drhtavih krila leptira.

zlatibor salih spahija

izvor: foto Salih Spahija

Na putu ka Semegnjevu, u podnožju šumovitih brda prepunih bukava i hrastova, prošaranih četinarima po kojima skakuću veverice, smestilo se etno – selo Zlatiborska jezera. Među drvenim mostićima i vodom koja žubori ispod kućica u starinskom stilu, sunce nekako lepše sija i topao vetar mreška vodu. U maloj uvali među brdovitim padinama miriše planina i neki stari dani.

zlatibor zlatiborska jezera sigurnazona.net

izvor: sigurnazona.net

Pa putem sve dalje i dalje, ka Semegnjevskoj gori, brdovitom delu Zlatibora, preko koga u rano jutro umeju da prelete magle, dok se iznad njih kao iz belog mora izdiže vrh Viogor.

zlatibor semegnjevska gora zlatibor.org

izvor: zlatibor.org

Na njemu izvire reka Kamešina, koja krivuda ka Mokroj gori. Na njegovim padinama se skriva i prelepi vodopad Veliki skakavac, koji ponire ka zemlji sa 25 metara. Do njega se teško stiže, ali napor se isplati. Pogled na vodopad je veličanstven i on s pravom predstavlja jedno od 88 šarganskih čuda.

zlatibor reka kamešina vodopad veliki skakavac panoramio paunovicg

izvor: foto Paunović G.

Ka jugu put vijuga kroz kupasta zlatiborska brda, koja umeju i strmo da padaju do tesnih klisura potoka i reka. Jedno od najpoznatijih je Šumatno brdo, danas golo, ali nekada sigurno obraslo šumom. Još uvek nije jasno šta ga je takvim napravilo, ali se sumnja da je bujno drveće uništio veliki požar koji je zahvatio Zlatibor početkom 19. veka.

IMG_4657

Ipak, ovo brdo je najpoznatije po spomeniku obelisku koji se uzdiže na njegovom vrhu, a posvećen je streljanim ranjenicima na Palisadu u Drugom svetskom ratu, kao i narodnom heroju Savu Jovanoviću Sirogojnu.

IMG_4658

I nije ovo brdo jedino sa oblikom kupe. Pun ih je Zlatibor, a njihovim dolinama valjaju se nanosi koji teku sa vodom, istanjene stene granita i serpentina, koje se spiraju u njihovim hladnim vodama. Na livadama i talasastim padinama mogu se naći stubline, šuplja stabla bukava, ukopana u zemlju, puna bistre izvorske vode, sa sitnim kamenjem na dnu, koje i čini da voda bude čista.

zlatibor carolije rs

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Putujući kroz zlatna brda i pašnjake sa pokojom kravom koja lenjo pase i uživa na suncu, pa uz veseli Ribnički potok prepun boja, koji se provlači niz retke četinare, pogled se odjednom širi i pred njim se proteže veliko jarko plavetnilo – Ribničko jezero. To je najveće jezero na Zlatiboru, i to veštačko, jer prirodnih ionako nema. Napravljeno je na reci Crni Rzav i služi za snabdevanje vodom. Koliko je čisto svedoče najrazličitije vrste riba koje žive u njemu, pa je po njima i dobilo ime.

zlatibor ribnicko jezero carolije rs

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Put do Tornika sav je idiličan, prepun prostranih proplanaka, livada zlatne boje šarenih od cveća koje raste i uz put, ispresecanih planinskim potocima i omeđenih borovima. Ponekad ovaj najviši vrh Zlatibora ume da bude pod maglom. Ali, najčešće je obasjan suncem, i zimi, kad se pretvori u skijaški centar i leti, kad žičare u tišini odmaraju čekajući novu skijašku sezonu, a naokolo mir narušava samo zujanje pčela i vetar koji šušti kroz grane borova, jela i smrča i povija visoku travu.

zlatibor tornik zlatibor.org

izvor: zlatibor.org

A na njegovom vrhu kao da je krov sveta. Srbija pod nogama, a pogled puca na sve strane. Pa se u daljini na horizontu plave obrisi planinskih venaca Durmitora, Jahorine i Tare, modra fleka Ribničkog jezera, visoke kupe Čigote i Murtenice i sela rasuta poput svilenih bombona Semegnjevo, Jablanica, Dobroselica. Priroda pod modrim nebom diše kroz svu svoju lepotu.

zlatibor pogled sa tornika fejsbuk turisticki adresar

izvor: Fejsbuk, Turistički adresar

Na njegovim padinama u gustim šumama sve do sela Jablanica i prevoja Borova glava skrivaju se mnoge životinje. Od vukova, na koje se svake godine organizuje hajka, preko divljih svinja, lisica, jazavaca, zečeva i prepelica. I sve su one na meti lovaca, pa im je svaki dan borba za život.

zlatibor satelit.rs

izvor: satelit.rs

Visoko na plavom nebu stalno nadleću orlovi krstaši i beloglavi supovi, svraćajući iz kanjona Uvca na visoke grebene Zlatibora. Dok duboko dole, ispod njih, među senovitim šumama Jablanice i četinarima koji bacaju velike senke, skrivaju se šumske jagode, maline, kupine i borovnice. A na granama ptice pevačice omamljuju svojom pesmom. Priroda ovde rasipa svoje lepote i spokoj.

zlatibor jablanica brano rudić

izvor: foto Brano Rudić

I u selu Jablanici postoji crkva – brvnara. Podignuta u 19. veku, i kao i ona u Dobroselici, takođe je sagrađena od drveta. U njenom okruženju je i niz manjih drvenih građevina koje su podigle istaknute porodice iz sela. One se nazivaju sobrašicama.

zlatibor crkva jablanica superodmor.rs

izvor: superodmor.rs

A na južnoj ivici Zlatibora, na samom rubu kanjona reke Uvac, nalaze se dva manastira. Smatra se da se nekada davno na mestu jednom od njih nalazila crkva Janja, poznata kao jedna od zadužbina Nemanjića koja se spominje u čuvenoj narodnoj pesmi “Miloš u Latinima”.

zlatibor manastir uvac klubputnika.org

izvor: klubputnika.org

O tome svedoče ruševine starog manastira koje ukazuju da je nekada bio veoma bogat i da je posedovao mnogobrojne vinograde i pašnjake. Na tim ruševinama ponovo je podignut manastir Uvac krajem prošlog veka, posvećen rođenju Presvete Bogorodice.

zlatibor uvac ka dubravi vizijadanas

izvor: vizijadanas.com

Drugi je takođe na meandrima i bespućima Uvca. To je manastir Dubrava, nekadašnji metoh crkve Janje. Ona je bila jedna od mnogih bogomolja u dolini Uvca podignuta radi zaštite od bosanskih jeretika bogumila. Takođe je uništena, a odskoro i obnovljena.

zlatibor manastir dubrava panoramio

izvor: panoramio.com

I tu se završava Zlatibor i počinju neke druge planine, neki drugi putevi i neke nove reke i brda. I dok se još jedan suton gasi i rasipa svoje purpurne boje između neba i tla, ostaje nam da udahnemo život koji izvire iz tople zemlje i jarkog sunca i dočekamo još jedan novi dan koji nam nosi još čuda kojima nas priroda iznova i iznova daruje.

zlatibor put carolije rs

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

 

 

 

5

Čiča i ultrazvuk

cicaZnate onaj osećaj kad se nešto neobično dešava, a vi mislite da uopšte niste budni nego da sanjate? I onda shvatite da ste ipak budni. E, meni se to često dešava. Možda i drugima, ali ja samo za sebe znam.

Skoro sam išla na ultrazvuk. Ne sekirajte se, nije mi ništa, samo godišnji sistematski pregled. Prate me kao da radim za NASU, pa treba da sednem u raketu. Ali, ne žalim se, bar neko da radi svoj posao kako treba.

Elem, godinama unazad idem u istu privatnu kliniku da to obavim kad je potrebno. Išla bih ja u dom zdravlja, ali otkad su mojoj mami rekli da se tamo dobijaju “drhtavi” snimci, pa mu dođe kao da se ultrazvuku tresu ruke, pomislila sam da je ovo bolje rešenje.

I bilo je jer je na privatnoj klinici radila jedna divna stara doktorka. Međutim, žena je morala da ode u penziju. Naiđoh posle na neku mladu, nadrkanu i punu sebe, koja mi je tokom pregleda održala kraće predavanje o manama srpskog i prednostima francuskog zdravstva (ko da mi je ta informacija bila od životnog značaja), pa sledeće godine na jednog tako zgodnog doktora da sam od pogleda na njega i zaboravila zašto sam došla, a ove na nekog odrtavelog čiču. Pih, razočarah se odma’, nesta mi prošlogodišnja simpatija…

Al’ nema veze što je ovaj mator, to me odmah asociralo na bogato iskustvo u poslu, a to je uostalom i najvažnije. Ništa, prilegoh ja na krevetić, pa da počnemo.

Ćuti čiča i čkilji u onaj ekran. Ja prebrojavam neonke na plafonu i koncentrišem se da se ne upišam.

-Aha! – odjednom će on kao da kaže:”Eureka!”

Ja pretrnuh. Šta je sad naš’o, sunce mu i sve po spisku jebem…?

-Imate malo peska u bubregu!

-Je l’?- kažem ja i mislim se:”U jebote, big dil!”

Al’ čudno mi jer sam obavila i preglede na kojima o tome nije bilo ni reči. Znate već ono kad piškite, pa valjda bi u čašici našli malo tog peska, sunce mu… Gde izlazi taj pesak ako ga nigde nema, aman…

A nije da ne znam o čemu pričam. Imala sam ja kao devojčurak taj pesak i bilo ga u čašici, nego šta, pa kao svaki pravi Ovan koji mrzi kad mu bilo šta fali, pa i najmanja glupost, podivlja dok sve ne dovede u red. E tako sam i ja osmislila strategiju, napravila tabelu dnevnog pijenja da bi pravilno rasporedila količinu tečnosti, pokupovala litre i litre prolom vode, kuvala uvin čaj do iznemoglosti, cepala i C vitamin, za ne daj bože, čak kupila i mešavinu čaja protiv kamena u bubregu, za svaki slučaj, pa sam ga toliko roljala da sam na kraju dobila alergijsku reakciju na neku travku pa mi lice bilo ko semafor. Al’ neprijatelja sam izbacila, i to rekordno, za par meseci! Pa sad, znam neke stvari, hoću reći: “Je li, čiča, kako vidiš taj pesak, ako on iz mene ne izlazi? Možda će da krene na uši?”

Al’ ćutim ipak ja, sva u dilemama. Nemoj da se suprotstavljam lekarskom znanju i bogatom iskustvu. Ko zna, možda i može ovako, već se vajkam ja.

-Gotovo – konačno će on. – Sve je u redu, možete da se obučete.

-A šta da radim sa tim peskom? – pitam ja. – Jel’ da krenem sa prolom vodom i uvinim čajem? – pitam ja i već hvatam mahnit zalet za pravljenje tabela.

-Nema potrebe – čiča će. – Nije važno šta pijete, važno je da pijete što više onoga što pijete. Znači: voda, sok, pivo…

-Pivo?!- izlete meni zgranuto.

-Pivo, što da ne? – on će meni.

-Hvala, doviđenja, doktore – i izađoh.

Ispovrteh ja crvene na šalteru kod ljupke mlade žene sa blistavim osmehom i izađoh među svet. Idem ja tako ulicom, mislim o tom pivu, pa se zapitah: “Da ne radi ovaj čiča još u nekoj privatnoj klinici na ultrazvuku, pa ovako skuplja pacijenete za njih? Možda baš u nekoj u Gornjačkoj, pa ću samo da pretrčim i baš im dobro doći posle što više i više piva?” Ko će ga znati. A u tu Gornjačku, znate, idu svi koji preteraju sa pivom, a meni samo još to u životu fali…

0

Patagonija – ledeni raj Južne Amerike

patagonija argentina miriadna

izvor: miriadna.com

U bespućima Južne Amerike, velikog kontinenta veličanstvenih planina, iz kojih izviru visoki vodopadi koji se strmoglavljuju u duboke provalije, ogromnih reka koje teku kroz prašume, pampasa na koje budno motre gaučosi na konjima, proteže se ogromno prostranstvo obojeno kontrastima.

patagonija sidetracked

izvor: sidetracked.com

Od sušnih ravnica do ogromnih ledenih bespuća, najvećih rezervoara slatke vode, od talasastih padina stepe po kojima raste grožđe do planina sa nazubljenim strmim vrhovima, Patagonija blista u svojoj divljoj lepoti.

patagonija flickr

izvor: flickr.com

Dve velike zemlje dele ovo veličanstveno prostranstvo na samom kraju sveta – Argentina sa svojim nepreglednim ravnicama i Čile sa svojim gorostasnim planinama i jezerima nastalim od lednika. I sve tako do samog Antarktika i njegovog večnog leda.

patagonija marble caves cile beautifulplacestovisit

izvor: beautifulplacestovisit.com

Iako sa hladnim i nepristupačnim, u onim zelenim i bujnim delovima Patagonija je bila naseljena još od pradavnih vremena. Stari narodi Teuelće, koji je oduvek živeo na svojoj zemlji skoro je potpuno nestao nakon dolaska Evropljana na južnoameričko tlo. Prvi koji je stigao do obala ovog velikog prostranstva bio je Fernando Magelan početkom 16. veka, a prvi koji je prešao Patagoniju Alkazava Sotomajor, kome je pripala cela ova zemlja kao poklon španskog kralja.

patagonija magelanov dolazak arauco.org

izvor: arauco.org

Magelan je i dao ime Patagoniji, a mnogi smatraju po jednom od malobrojnih preživelih članova svoje ekspedicije Antoniju Pigafeti. Ipak, u njegovim beleškama ostalo je zapisano da su stanovnici ovog kraja, Patageni, bili veoma visoki, pravi džinovi, pa je i samo ime zemlje značilo “zemlja velikih stopala”. To je dovelo do velikog interesovanja za ove predele, a kada se nekoliko godina kasnije saznalo da su to besmeslice, mnogi su bili razočarani. Ipak, i do današnjih dana zadržali su se slični mitovi.

patagonija jezero peho antoyoussef

izvor: antoyouseff.com

A daleko na jugu velikog kontinenta, kao dve strane jedne kovanice, jedna nasuprot drugoj, stoje oblasti Patagonije. U Argentini, zemlji čudesnih prirodnih lepota, burne istorije i temperamentnih gordih ljudi, nepregledne ravnice spaja sa visokim Andima i plavetnim talasima Argentinskog mora, velikog zaliva Atlantskog okeana.

Lake Guillelmo in Patagonia, Bariloche, Province of Rio Negro, Argentina

izvor: photoshelter.com

Omeđena rekama Neuken, prepune pastrmki i čistih voda koje nose sedimente vulkana pokraj kojih prolazi, Kolorada, koja se sliva sa visokih Anda i Barankosa, koja svoje vode nosi sa obronaka vulkana Domujo, Patagonija je u ovom svom delu sva satkana od stepa koje se protežu dokle oko seže.

patagonija reka barankas lodelpampa

Velike ravnice Gvaliču i Senguer su gole, bez vegetacija, posute sitnim šljunkom koji valjaju jaki vetrovi. Ali da priroda ipak daje više nego što uzima, pokazuje njena briga da ih ukrasi rekama i jezerima u skrivenim udubljenjima, prepunim slane i sveže vode.

patagonija nizija gvaliču rionegro.com.ar

izvor: rionegro.com.ar

Njihovu suvu zemlju natapaju velike reke: Limaj, koja ističe iz jezera Nahel Huapi i na kojoj postoji čak pet velikih hidroelektrana i Deseado, koja silazi sa Anda i tekući kroz sušna područja s vremena na vreme nestane i presuši, pa se opet javi kad naiđu kiše. Ime joj potiče od engleske reči “desire”, što znači žudnja i strast, kao da i sama zemlja žudi za njenom vodom, a veruje se da je ime dobila po jednom od brodova engleskih istraživača Patagonije.

patagonija reka deseado tierradevientos.blogspot

izvor: tierradevientos.blogspot.com

Ove bistre vode su izvor života za životinje koje žive samo u Patagoniji. Pa se tako usred stepe sve zatutnji od krda gvanaka, koje domoroci najradije love jašući na konjima uz pomoć bola, specijalnog užeta koje na krajevima ima olovne ili kamene kugle.

patagonija guanako nathab

izvor: nathab.com

Omiljena hrana im je i ptica rea, a osim domorodaca, ovim životinjama preti opasnost i od zoroa, neobične brazilske lisice i puma koje oprezno lutaju vetrovitim stepama u potrazi za hranom.

patagonija zoro vikipedija

A onda, talasasta brda menjaju krajolik. Ravne stepe počinju da se pretvaraju u terase sa blagim padinama, a umesto šljunka, crne se stene i velike kupe od granita i bazaltne lave. One su nastale još u ledeno doba izdizanjem granita, a nasuprot njima prostrane ravnice hiljadama godina su ravnali moćni glečeri.

patagonija vinogradi (neuken) noblegreenblog

izvor: noblegreenblog.com

Ove stene razdvajaju nizije od gorostasnih planina. Brda prepuna grebena, nazvana pre Kordiljeri, znak su da je tvrda argentinska zemlja sve bliže visokim Andima. U njihovom drevnom kamenu pronađeni su fosili dinosaurusa, gigantskih ptica bez krila, kitova, pampaskih sisara i konja, a jedna retka vrsta kornjača, koja je pronađena i u dalekoj Australiji, potvrdila je uverenje da su u davnim vremenima južnoamerički i australijski kontineti bili spojeni i bili jedno.

patagonija reka limaj flickr

izvor: flickr.com

Danas ih preleću karanči, neobične ptice lešinari, koji pripadaju porodici sokola, ali i guske i dugorepi zeleni papagaji i kolibri koji lete čak i po snežnim olujama koje se spuštaju sa Anda.

kondor conservacionpatagonica.org

izvor: conservacionpatagonica.org

Sa druge strane je Čile, zemlja koja se smestila u uskom kraju uz obalu Tihog okeana, krševita i izbrazdana  planinama, ledenim prostranstvima i raskomadana bezbrojnim ostvima. Sva u vrhovima planina, čija lepota oduzima dah i izaziva strahopoštovanje pred rukom prirode koja je ovde tako iznenađivala svojim oblicima, okovana je sjajnim belim glečerima koji se kao kape stapaju sa stenama i spuštaju bočnim grebenima i dolinama, da velika jezera pune ledenim bregovima.

patagonija los lagos onhabitat

izvor: onhabitat.com

U davno ledeno doba ledene ploče sa planina širile su se na istok prema obalama koje danas zapljuskuje Argentinsko more, na kome su se gorostasni glečeri zaustavili. Na svom putu izdubili su ravnice, ali i jezera koja su napunili vodom, a ka obali Tihog okeana mnogobrojne fjordove, zalive i kanale.

patagonija gleceri kuda su prosli brownandhudson

izvor: brownandhudson.com

Velika prostranstva leda sa skoro 50 različitih lednika stvaraju Severna i Južna ledena polja, najveće rezervoare slatke vode na svetu posle Antarktika i Grenlanda. Na njima je najviša planina San Valentin, sa ogromnim glečerom San Rafael, koji je poprimio oblik samog vrha, a koji spuštanjem natapa vodom istoimenu lagunu.

patagonija led tssphoto

izvor: tssphoto.com

Ovde ima toliko blistavih plavih jezera koja su prepuna bistre ledene vode otopljene sa glečera da je teško odabrati najlepše. Među njima se izdvaja jezero San Martin, koje se plavi na visinama Anda, a u mnoštvu svojih rukavaca prikuplja ledene vode glečera, pa se tako i sliva u zaliv Penjas i nosi ih u Tihi okean.

san martin panoramio

izvor: panoramio.com

Ili možda jezero Vijedma koje u svoje korito prima otopljenu vodu sa istoimenog lednika. Ono se nalazi na području velikog ledenog polja, pa mu se granica nikada ne može tačno odrediti. Iz njega izvire reka Leona, koja puni jezero Argentino.

vijedma mikereyfman

izvor: mikereyfman.com

Ali, među najslikovitijim i najsurovijim oblastima Patagonije ipak je područje Nacionalnog parka Los Glasijares, produžetak Južnog ledenog polja sa svojim fascinantnim vrhovima, glečerima i blistavim jezerima.

los glaciales gglandscapes

izvor: gglandscapes.com

Ficroj je sa svojih 3375 metara najviša planina Patagonijskih Anda. Sa velikog ledenog polja pruža se pogled na njegove veličanstvene grebene i ivice između glečera i oblaka od kojih zastaje dah. Najlepši je u određenim delovima dana kada se zraci sunca prospu po njemu i prave neverovatne šare. Ime je dobio po kapetanu Robertu Ficroju, koji je prvi prepešačio Santa Kruz.

ficroj mountainphotographer

izvor: mountainphotographer.com

Ova jedinstvena planina ima i posebno mitološko značenje za starosedeoce Patagonije, Tuelće, koji je povezuju sa svojim nacionalnim herojem Elalom jer je Ficroj za njih simbol izvora ogromne snage.

patagonija planina fic roj vikipedija

izvor: vikipedija.com

Odmah u njegovoj blizini je i Sero Tore, oštra i impozantna planina na obodu Južnog ledenog polja. Njen neobični vrh ima oblik pečurke koji su oblikovali stalni jaki ledeni vetrovi. Ove dve planine su vekovima bile izazov za planinare i smatrane su neosvoojivim zbog strmog uspona visokog 800 metara uz granitne stene. Ipak, osvojene su 1959. godine.

patagonija planina sero tore

izvor: vikipedija.com

Najveća atrakcija nacionalnog parka vezana je za jezero Argentino, koje se nalazi na predgorju Anda. Reka Leona ga puni vodom, a otiče kroz reku Santa Kruz, koja putuje ka istoku da zaroni u hladne vode Argentinskog mora. Na njemu se svakih nekoliko godina odigrava prava ledena bura i divlji haos koji pravi glečer Perito moreno.

patagonija jezero arhentino izvor douglas scortegagna

 

 

Jezero se nalazi ispod visokih ledenih kapa, u blizini najviših vrhova Anda, a mnogo njegovih rukavaca se zavlači među planinske obronke. Sa glečera koji se spuštaju niz njih, lednik Moreno se odlomio i klizi ka jednom od rukavaca jezera. Kad dođe do vode, ne zaustavlja se već napreduje ka suprotnoj obali. Tako je stvorena veličanstvena prirodna brana od leda jer ogromni blokovi koji u svom silasku nemilosrdno čupaju šume za sobom ne dozvoljavaju vodi da prođe.

patagonija perito moreno glečer los glaciaresnp argentina nathab

izvor: nathab.com

Ipak, pošto voda uvek pronađe svoj put, ona se nakuplja ispod brane i prodire unutar ledenog tunela. Kada toliko naraste da dobije ogromnu snagu, uz prasak i grmljavinu silovito probija branu dok se pobesnele rečne bujice i ogromni blokovi leda urušavaju u haosu koji prave. Zvuk pucanja se može čuti i na udaljenosti do 20 kilometara, a nakon toga je potrebno i nekoliko nedelja da se nivo vode izjednači sa ostatkom jezera.

153_-_Glacier_Perito_Moreno_-_Grotte_glaciaire_-_Janvier_2010

izvor: vikipedija.com

Južno od zastrašujuće oštrih vrhova i burnih ledenih lomova Los Glasijaresa izdižu se veličanstvene granitne stene visoke preko 3000 metara iznad jezera i glečera Patagonije. To je velika oblast Tores del Paine, još jedan produžetak Južnog ledenog polja, sa tako neobičnim prirodnim lepotama da se nalazi na zaštićenoj listi Uneska.

patagonija kuernos del paine sa jeyera peho vikipedija

izvor: vikipedija.com

Ono što ovaj nacionalni park posebno ističe su dva visoka vrha od crvenkasto – sivog granita prekrivenog crnim škriljcem, nazvana Kuernos del PaineRogovi pameti. Njihova neobična lepote donela im je titulu 8. svetskog čuda.

Cuernos_del_Paine,_Parque_Nacional_Torres_del_Paine,_Chile1

izvor: wikimedia.org

Nedaleko od njih su i tri vrha sa skoro vertikalnim stranama, poznate Kule Paine. One su nastale zahvaljujući vulkanskim erupcijama i stvrdnutom lavom ispod površine zemlje. Podzemni potresi i erozija su na površinu izbaciili škriljce, pa se vrh probio i sada se crni na najvišim delovima kula. Glečeri su zaoblili stene, a njihova voda se pretvorila u sjajna plava jezera i močvare prekrivene crvenom, žutom i zelenom mahovinom. Nad strmim grebenima orlovi i andski kondori šire svoja krila, kao pravi gospodari neba i čuvari kula.

The Torres! Well worth the steep hike

izvor: jimmyeatsworld.com

A da je burna istorija od davnina ostavila traga, dokaz su neki i dan danas aktivni vulkani. Oni sa svojim gorostasnim kupama stoje na svereu Patagonije dok se u njihovom podnožju reka Relonkavi kroz svoj veličanstveni fjord uliva u Pacifik, a reka Petrou i jezero Todos Santos blistaju svojim bistrim vodama.

patagonija jezero svih svetih vikipedija

izvor: vikipedija.com

Ovaj deo Čilea sav je omeđen visokim nepristupačnim Patagonijskim Andima. Sve od visokog vulkana Lanin pa do stenovitog Magelanovog moreuza, koji razbija vence Anda, ovde se izdižu veličanstvene planine, od kojih neke premašuju visinu i preko 3500 metara. Nastale još u pradavna vremena ledenog doba kretanjem glečera, stvorile su izlokanu obalu, ostrva i fjordove duž pacifičke obale.

patagonijski dragontales.bg

izvor: dragontales.bg

Vulkan Lanin se i danas smatra aktivnim, uprkos tome što se poslednja erupcija zbila u 18. veku. Njeogov krater nije vidljiv jer ga je prekrila velika ledena kapa, koja se sa jedne strane topi i sliva niz južne obronke.

patagonija vulkan lanin patagonijski andi fotonatura.org

izvor: fotonatura.org

U blizini je i vulkan Tronador, za koji se takođe smatra da je aktivan, iako je njegova poslednja erupcija bila još u ledenom dobu. On je spojen vencima Anda, i na svojim strmim stranama ima čak sedam glečera. Neobičan je zbog oblasti crnog leda, za čiju boju su zaslužni sedimenti i pesak koji glečeri nose sa sobom. Sa njegovih padina vidi se veliki deo Čilea, pa čak i veliko ostrvo Čiloe, koje se nalazi čak 200 kilometara dalje odatle na pučini Tihog okeana.

patagonija vulkan tronador traveloargentina

izvor: traveloargentina.com

A onda sve južnije i južnije, na samom kraju sveta, ka velikom ledom okovanom Antarktiku, proteže se Ognjena zemlja i opet se prepliću granice Čilea i Argentine.

Unreal landscape of granite formations at Caleta Brecknock, Tierra del Fuego

izvor: atacamaphoto.com

Ovo veliko prostranstvo na jugu kontinenta od kopna odvaja veliki Magelanov moreuz, koji odlučno rastavlja andske vence i njihove vrhove koji se kao kruna izdižu iznad ledenog prostranstva. On je nekada bio veoma važan jer je bio jedini put koji povezuje Atlantik i Pacifik. Nazvan je po Magelanu, koji ga je prvi otkrio i kroz njega prošao u 16. veku. Ipak, velike i oštre podvodne stene Ognjene zemlje ubrzale su izgradnju Panamskog kanala, koji je ne samo skratio put nego ga učinio i mnogo bezbednijim.

patagonija magelanov moreuz fotonaturaleza

izvor: fotonaturaleza.com

Ona je zapravo arhipelag prepun ostrva od kojih je najveće Veliko ostrvo, sa prostranim ravnicama iznad kojih se izdižu Južni Andi.

Glaciar Romanche, Isla Grande de Tierra del Fuego, Parque Nacional Alberto de Agostini

izvor: atacamaphoto.com

Planinski venac Darvin je najviši na ostrvu i u Ognjenoj zemlji i predstavlja poslednje izdizanje gorostasnih Anda pre nego što zauvek zarone u more kod ostrva Estados. Dobio je ime zahvaljujući tome što je kapetan Ficroj do njega doplovio na dan rođendana Čarlsa Darvina. Na njegovim višim delovima i obroncima nalaze se mnogobrojni glečeri koji topljenjem stvaraju lednička jezera.

Pia Fjord and Cordillera de Darwin, Tierra del Fuego

izvor: atacamaphoto.com

Jedan od najvećih na Ognjenoj zemlji, ali i najduži na celoj južnoj hemisferi, ako ne računamo Antarktik je glečer Pio XI.

patagonija glecer pio11 glaciarium

izvor: glaciarium.com

Vremenski uslovi ovog dalekog prostranstva dopuštaju stvaranje tresetišta, posebno u južim delovima ostrva, gde je velika vlaga. Obale su ovde nepristupačne i strme i na njima se lednici drobe i survavaju u kanal Bigl stvarajući prelepe fjordove.

Impressive mountains and clouds in the Beagle Channel, Tierra del Fuego

izvor: atacamaphoto.com

Ovde se nalazi i svetionik nadaleko čuven kao “svetionik na kraju sveta”. Njegove crvene i bele boje kao da sijaju u ovom plavičasto – belom prostranstvu. Mnogi smatraju da je baš on inspirisao Žila Verna da napiše istoimeni roman, ali iako to nije baš sasvim tačno, u mašti to izgleda potpuno moguće.

patagonija ognjena zemlja taringa

izvor: taringa.com

Iako u surovim uslovima, obmotana hladnim vetrovima i okovana ledom, priroda i ovde uspeva da iznedri živi svet. Stepe i sveže polupustinje prekrivene su mahovinom raznih boja.

Several hundred different species of moss (Bryophyta) are growing in Patagonia

izvor: atacamaphoto.com

Na ovom području je otkriven jedinstveni patagonijski cvet kanelo, primorske jagode, ali i vrste najjužnijih četinara i listopadnog drveća.

patagonija kanelo ognjena zemlja vikipedija

izvor: vikipedija.com

Nigde na svetu ne postoje subpolarne šume kakve ima Ognjena zemlja. One su se razvile uprkos veoma jakim vetrovima, pa im drveće raste u uvrnutim oblicima, ali i patuljastog rasta usred subarktičke tundre.

Trees are struggling with the constant strong winds of southern Patagonia

izvor: atacamaphoto.com

A ima ovde i životinja. I sve vrvi od života. Svuda su boje južnjačkih papagaja, vodomara i malenih kolibrija, kliktaji galebova i čuvenih andskih kondora.

Patagonian Kingfisher (Megaceryle torquata)

izvor: atacamaphoto.com

Na obalama se gegaju kraljevski pingvini, morski lavovi, foke i ogromni morski slonovi. A u talasima hladnog okeana svojim velikim repovima seku talase veliki kitovi.

patagonija magelanski pingvini rowadventures

izvor: rowadventures.com

I sve tako do rta Horn, najjužnije tačke Južne Amerike i najjužnijeg nacionalnog parka na svetu, sa koga se može doći samo sa mora. Otkriven je početkom 17. veka od strane holandskih moreplovaca pa su mu oni i dali ime po holandskom gradu Hornu.

patagonija rt horn itinerisviajes

izvor: itinerisviajes.com

A dalje je Drejkov prolaz, granica između Atlantskog i Tihog okeana i veliko prostranstvo tišine – ogromna ledena bespuća Južnog pola.

Nothingness of the ocean

izvor: atacamaphoto.com

I kao što priroda pokazuje svoje bolje i lošije strane, pa negde daje neštedimice toliko da preliva, negde se ni iz čega stvara život. Ali tu je i vredniji jer se uz mnogo muke ipak živi, leti, diše i pliva. Pa nas i ovde priroda uči da čak i u nečemu teškom, nepristupačnom i nemogućem možemo pronaći lepotu, samo ako je potražimo.

patagonija put reddit

izvor: reddit.com

 

 

 

 

 

2

Ovčica i njen danak neiskustvu

ovcica thecomedynetwork.ca

Izvor fotografije: thecomedynetwork.ca

U jednoj ovčarskoj zemlji, u jednom velikom gradu, živi ovčica koja mnogo voli da miriše cveće sa livada i uživa u suncu i oblacima koji plove preko modrog neba. Skakuće ona tako po livadama svog velikog grada i mašta o svetu u kome su sve ovce dobre i žele dobro i drugima.
Još dok je išla u školu, otkrili su njen talenat za pisanje. U početku stidljivo, a kasnije sve hrabrije, počela je da piše. I drugim ovcama je to počelo da se dopada. Hvalili su je, a ona je bila veoma srećna.
Onda se ovčica setila kako bi mogla da opiše i druge livade koje je videla ili želela da vidi, da opiše koliko je sočna trava onih planinskih, a kako mirisna ona pored velikih reka. I što je više pisala, sve je više uživala. A sve to se dopalo nekim velikim ovcama, koje su rado drugima pokazivale njena pisanija i svi su bili oduševljeni. A ovčici je bilo veoma drago što je svi hvale.
A onda je jednog dana odlučila da opiše livade, obale i šume jednog kraja koji joj je bio posebno drag, koji je bio toliko lep da joj se baš uvukao u srce. I ona se bacila na posao da i drugima omili te lepote koje je i sama zavolela. Proučavala je sve što su druge ovce saznale o tom kraju i upotpunjavala svoja znanja i sve više se zaljubljivala u ono što joj se pre samo dopadalo, toliko joj je sve bilo zanimljivo.
Ali, ovčica je znala da u svojim pisanijima mora da poštuje neka pravila. Postojale su tu velike ovce i ovnovi koji su svašta znali i sve te livade umeli da zabeleže svojim malim kamerama, pa su se neke čak i pentrale na visoke vrhove i što su se više pele, njihove slike su bile lepše. Ovčica je znala da kad god pozajmi neku od tih slika, mora da ih spomene, da bi se cenio njihov trud i kreativnost. I ona je to uredno radila.
Kada su velike ovce pokazale njeno pisanije svima, jedno od najlepših koje je sročila, sećajući se svojih lutanja po livadama tog divnog kraja, svi su joj klicali. I njoj je bilo veoma drago, ponela se u svom zanosu i mislila kako je uspela da i druge zainteresuje da odu i vide ih.
A onda joj se jednog dana obratila jedna ovca koja je veoma slatkorečivo hvalila njeno pisanije i ljubazno je zapitala da li bi mogla da ga pozajmi i pokaže ovcama u kraju o kome je pisanije i bilo. Ovčica se oduševila što ovca sa livada koje je ona volela želi da kaže da je na pravi način osetila lepote njenog zavičaja, iako ona nije bila odatle. I naivno, neiskusno i otvoreno, baš kakva je po prirodi i bila, iskreno joj je sve ispričala, i kako i sama voli livade tog kraja i od koga je naučila ono što je želela, a nije dotad znala, i čije slike je pozajmila da bi ostalom stadu pokazala sve lepote koje ne mogu da toliko prirastu srcu dok se i ne vide. I slatkorečiva ovca je rekla da se veoma raduje njihovoj saradnji.
I dok je ovčica bezazleno i puna ponosa skakutala po livadama, slatkorečiva ovca je odlučila da napravi veliku spletku. Sjurila se i obavestila velikog ovna koji se najviše pentrao i imao najlepše slike da ih mu je neko ukrao i prepisao njegova pisanija i objavio kao svoja. Veliki ovan, verujući, logično, ovci iz svog stada više nego nekim drugima, veoma se razgnevio. I obuzet tim svojim gnevom, nije pomislio da pročita pisanije koje je ovčica tako lepo napisala o njegovom zavičaju i time vidi ko je ona, da tu nema delova njegovih pisanija, kao i da je potpisan kao izvor najlepših slika. Ništa od toga. Samo se mnogo naljutio i poželeo da se mnogo svađa i štiti svoja autorska prava.
I dok je ovčica nehajno skakutala po livadama, nemajući pojma da je otpočelo nešto nalik na Trojanski rat, koji je, gle simbolike, i sama nehotice izazvala, veliki ovan fotograf i veliki ovan čuvar pisanija su se žestoko sukobili na velikom brvnu. Pale su izuzetno teške reči, pljuvačina i pretnje. I ovčica je pljunuta nekoliko puta, doduše nepravedno, a posebno nepošteno jer nije ni imala priliku da kaže nešto u svoju odbranu. A da je znala, mogla je da razreši celu zbrku. Dovoljno je bilo da veliki ovan fotograf samo stiša strasti i strpljivo pregleda pisanije ovčice. Kad je došlo do pretnji velikim ovčjim sudom, vrag je odneo šalu. Veliki ovan čuvar pisanija se povukao. Potpuno.
Kasno te večeri, umorna posle skakutanja po livadama, ovčica je saznala kakav je rusvaj napravila. Veliki ovan čuvar pisanija je posavetovao da se izvini velikom ovnu fotografu. Ona se na početku smejala i bilo joj je sve to zabavno, ali kada je videla koliko je svega i svačega izrečeno, shvatila je da sve može da pređe granice normale i bez obzira na to ko je pretio praznim puškama i zazivao pse ovčare, odlučila da napiše pisamce velikom ovnu fotografu.
Kulturno, odmereno i s poštovanjem prema njegovom radu, kakvo je inače i bila čeljade, ovčica se obratila velikom ovnu fotografu. Smireno, bez uvreda i histerije objasnila je situaciju. I veliki ovan fotograf joj je odgovorio, još pomalo uvređeno, ali i kulturno, tonom koji je sama svojim pisamcetom diktirala, sve više uviđajući da on nikada nije ni video njeno pisanije i postepeno shvatajući da iza svega stoji ona slatkorečiva ovca koja je odlučila da spletkari iz ko zna kojih razloga, da li da bi se uvukla ispod repa velikom ovnu fotografu ili da bi postala važna u svom stadu, a ovčica joj je poslužila kao otirač za njene papke.
I veliki ovan fotograf se smirio, čak je ovčici i dao savete na koji način treba da prikazuje slike drugih velikih ovnova fotografa, a da se oni ne naljute. I ona je tada naučila da je lepo da pre pozajmljivanja uvek pita da li sme nešto da uzme. I ona se složila da je to baš kako treba i da nije dovoljno samo spomenuti onog koji se mnogo trudi da svima pokaže lepote livada svog zavičaja. A ovčica se ponadala da je veliki ovan fotograf naučio da pre nego što poveruje satkorečivim ovcama iz svog stada prvo proveri njihove reči da ne bi bespotrebno branio svoju čast po brvnima.
Iako je ovaj haos doprineo da svoja pisanija mora sama da pokazuje drugim stadima, ovčica se nada da će se sve srediti, jer, što bi rekle druge ovce, svakog čuda za tri dana dosta… A ako se baš i ne sredi, pa naći će se valjda i neki drugi veliki ovnovi i ovce kojima će se dopasti njena pisanija…
ŠTA JE OVČICA NAUČILA: Da ne veruje svakoj slatkorečivoj ovci koja se muva oko nje jer nije svaka iskrena i neće svaka iskreno da se divi njenom pisaniju. Došlo neko čudno vreme da ovčicama poput nje mora da bude neprijatno kad nešto dobro i kvalitetno rade, jer valjda uznemiravaju ovce mediokritete i raspiruju njihove komplekse
APEL OVČICE: Ako ima neko od vas ostalih ovaca u njenom najdražem stadu da zna španski, da joj pomogne. Ona, naime, ima želju da piše o livadama daleke Južne Amerike, pa ne ume da sroči pisma velikim argentinskim i čileanskim ovnovima fotografima i pita ih da li sme da pozajmi njihove slike, pa ako bi neko hteo da joj pomogne, bilo bi baš lepo…