Frankenštajn – Pandorina kutija romantičarskog junaka

Prvu pomisao na Frankenštajna većina ljudi povezuje sa čudovišnim bićem nastalim iz pera engleske književnice Meri Šeli. Međutim, iako ga je lik neobičnog bića nadvladalo po slavi, ono je zapravo ime zlosrećnog naučnika Viktora Frankenštajna, ujedno i jednog od najuspelije izgrađenih junaka književne epohe romantizma.
Roman predstavlja skup pisama koje Robert Volton, istraživač Severnog pola, šalje svojoj sestri Margaret Savil u Englesku. Pripovedajući joj o sopstvenim teškoćama na krajnjem severu Rusije doživeće dve neobične situacije – u daljini će videti biće džinovskih razmera kako preko ledenih ploča juri na saonicama koje vuku psi i pronaći promrzlog čoveka na rubu smrti kome je jedini životni zadatak da upravo to biće stigne i liši života. Tako počinje ispovest Viktora Frankenštajna, naučnika i modernog Prometeja, koji je, poput svih antičkih junaka, željnih da što bliže priđu zabranjenim visinama bogova, nosilac tragične krivice koja za sobom nosi kaznu, razaranje, agoniju i ništavilo života.

Meri Šeli (izvor: wikipedia.org)

I u predgovoru romana, koji je napisala književnica lično, dato je mnogo nagoveštaja i jasnih smernica kako će se razvijati storija romantičarskog junaka. Ne samo zbog okruženja, supruga Persija Biš Šelija i prijatelja Bajrona, najčuvenijih imena engleskog romantizma, već i zbog ideje da se stvori delo puno mašte, mistike, intuicije, silovitih i prekomernih emocija, protivrečnih likova koji podjednako teže ljudima koliko i usamljenosti i bežanja od života koliko i vapaju za njegovim najdubljim osećajem. I upravo na taj način, u nadmetanju pisanja strašne priče u noćima bez snova, tom omiljenom romantičarskom ambijentu, nastalo je delo na temeljima gotskog romana, puno tame, jeze i užasa, a zapravo knjiga koja će na velika vrata doneti novi žanr horor književnosti.
Prstenastom strukturom priče u priči, gde se jedan po jedan krug sužavaju da bi se potom vratili na početni nivo, ispričane su storije o nekoliko sudbina – dva naučnika, Voltona i Frankenštajna, željnih razotkrivanja i osvajanja prirode, zlosrećnog čudovišta od prvog treptaja mutnih očiju do dirljivog razvitka u čoveka modernih elokventnih stavova, prefinjenih osećanja ali i neobuzdane mržnje i zla koji se svom silinom obrušavaju na svet, porodice De Lase, koja je hrabrost i želju za pravdom doživela kažnjena i Safije, jedinog ženskog lika koji odvažno uzima sudbinu u svoje ruke, feministkinje u povoju koja se u životu izborila za ono najbolje. Iako u fragmentima pisama, radnja teče sasvim prirodno, a nedovršenost i otvorenost samog kraja takođe su odlike romantizma, koje i svet oko sebe i čoveka predstavljaju kao biće koje se stalno ostvaruje i negira, ali nikada dovršava.
Viktor Frankenštajn izrasta u pravog romantičarskog junaka koji od najranijeg detinjstva pokazuje želju za istraživanjem sveta i ljudske suštine koja se, nakon što spozna svoje mogućnosti, ne zadovoljava nemim sakupljanjem i otkrivanjem činjenica već se u strasti za znanjem i stvaranjem novog života upliće u grozničavu opsesiju koja će zauvek promeniti ne samo njegovu nego i sudbine svih onih koji ga okružuju. Međutim, on je i lik sa manama koje se ne pojavljuju samo u ubeđenju u ličnu superiornost ili samoživoj okrenutosti prema sopstvenim potrebama koje stavlja ispred voljene Elizabete ili najdražeg prijatelja Klervala. Njegove mane se najviše manifestuju nakon velikog dostignuća, stvaranja bića koje odbacuje i otvara Pandorinu kutiju posle koje nema nazad. Zadovoljavanjem gnušanja i obezličavanja, jer mu ne daje ime, poništava mu postojanje ne shvatajući da je svaki zločin opakog bića zapravo lično njegov, a da mu nijednog trenutka ne padne na pamet da mu, dok to još može, oduzme život i tako spasi nevine žrtve.
Prateći sudbinu čudovišta najbolje je prikazana ideja idiličnog harmoničnog života u prirodi koja se oslikava kroz porodicu De Lase, ideja koja i od najgoreg izvlači najbolje, pa tako od nakaznog bića stvara osećajnog čoveka koji svoje misli gradi na najpoznatijim delima romantičarske epohe, dok, sa druge strane, surovost rasplamsava gnev i jarost koje tutnje gromovitim odjecima. I, sviđalo se to Viktoru Frankenštajnu ili ne, ono tako postaje njegov odistinski potomak , još jedno izuzetno biće strasne prirode koje izgara u ljubavi i mržnji, kod koga se u dubinama duše spajaju anđeoski mir i paklena vatrena stihija i koje od progonitelja lako postaje progonjeni i obratno.
Stvarajući karakter naučnika koji smrt premeće u život, svesnog da je i dodirivanje opasnog samo po sebi opasno, Meri Šeli je stvorila lik modernog Prometeja spremnog da pokorava prirodu i pomera granice nepoznatog. Stvorivši karakter čudovišta simbolično je pokazala kako se čovek snalazi sa prometejskom vatrom – snažnom ali protivrečnom nagradom, onom koja daje život, ali ga i uzima. U delu napisanom pre skoro dva veka nalazi se skrivena istina da se čovek ni danas nije mnogo pomakao od početne tačke jer i dalje može da bude opako kažnjen kada se mnogo zaigra sa prirodom verujući da je njen gospodar.

Naslovnica romana Frankenštajn Meri Šeli iz 1831. godine (izvor: wikipedia.org)

  

Tuneli prošlosti – sve balkanske tamne tajne

Kada pročitate delo čijom se tematikom pozabavio neko ko je ekspert za tu oblast, onda izgleda kao da je jednostavno napisati takav roman. Možda je to odgonetka kako su krimi romani najbolji od onih kojima kriminologija leži u malom prstu, sudski trileri imaju najbolju atmosferu kad ih pišu sudije ili advokati ili kada istoričari ili pasionirani ljubitelji istorije stvaraju istorijske romane. Tako je i sa političkim trilerima, kad ga napiše jedan politikolog, jasno je da će biti napeto, uzbudljivo i nadasve poučno, toliko da ćete i sami poželeti da se malo više informišete o političkoj istoriji našeg društva. Upravo ta vrata će otvoriti novi roman Miljana Paunovića Tuneli prošlosti.
Snežana Obradović je dvadesetpetogodišnja studentkinja koja u godini prevrata srpske istorije završava Fakultet političkih nauka. Dok se mastilo na diplomi još nije ni osušilo, ona dobija ponudu za posao u firmi „Za lepšu budućnost“ u kojoj će njena sveža energija dobiti zamah u radu sa medijima i javnim funkcionerima. I dok će joj se na novom poslu politika sve više približavati navodeći je da joj se sasvim prepusti, ona će shvatiti da u njenom životu ništa nije slučajno, a ponajmanje odabir baš nje, budući da već dve generacije njene porodice prate tajne o kojima je najbezbednije ćutati. Međutim, Snežana kao devojka novog doba neće ustuknuti pred misterijama i izazovima, odlučiće da odvažno zakorači u hodnike prošlosti i razotkrije svaku nedoumicu, po cenu da joj to bude poslednje što joj život nudi.
Prateći tri paralelne radnje, koje nas vode u poratne godine neizvesnosti i obnove, zlatne sedamdesete i početak novog milenijuma sa svim svojim nadama u nove i bolje početke, autor nas provodi kroz svojevrsni vremeplov nudeći nam sudbine malih običnih ljudi koji su usisani u vrtlog političke borbe za moći, visokih položaja i zakulisnih igara opasnih igrača iz senke o kojima se samo naslućuje da zaista postoje i da su baš ti pojedinci kreatori sudbine države i svih nas. Dodirujući se sa elementima trilera zavere, ovaj roman će dobiti još više na uzbudljivosti, pogotovo od trenutka kada Snežanina porodica započne opasnu igru još u vreme njenog dede Petra, koji je jednim prelomnim činom odredio i svoju i sudbinu svojih potomaka dok god Služba ima prste u životima svakog pripadnika svog naroda.
Prateći godine blagostanja sa njihovog naličja, otkrićemo jedan prikriveni svet političkog baždarenja i kadriranja, koji je uvek bio tu, spreman da prati, nadzire, progoni, vrbuje i manipuliše svojim podanicima.
I upravo će se oko te glavne misterije isplesti nekoliko različitih zapleta, koji će, uporedo praćeni, davati podlogu za sve više akcije, intrige i uzbuđenja. A ako čitaoci budu pažljivo pratili brižljivo skrivane tragove koji neminovno isplivavaju pred likovima, moći će i sami da prepoznaju razrešenja zapetljane mreže tajni, čija odgonetka čini i kulminaciju romana.
Najobrazovanija od svih svojih rođaka, Snežana će najbolje shvatiti kako funkcioniše svet oko nje. I kako se događaji budu ređali, ona će spoznati da se jedino  hrabrošću, odlučnošću i sposobnošću može  skinuti omča sa vrata Obradovića, iako taj opasan put prati i suočavanje sa najvećim strahovima i odgonetanje svih enigmi koje je svojim kužnim zadahom lako mogu uvući u tunele prošlosti i zauvek zarobiti zbog neposlušnosti i namere da rasturi i najveće osinje gnezdo.
Utvare sa kojima se likovi susreću već daju prepoznatljiv  pečat romana Miljana Paunovića, sa njima smo se susretali i u njegovom prvencu Soba tajni. Ove jezive horor elemente mogli bismo doživeti i kao prstohvat magijskog realizma, pogotovo kada starica u crnom iz snova počne da se pojavljuje i na javi i svojim proročkim rečima najavi predstojeće događaje.
Kada zatvorimo stranice knjige, ostaće gorak ukus istine o strukturama koje naš život prožimaju mnogo više nego što smo toga svesni. Ona nas može podstaći na razmišljanje koliko išta možemo učiniti da svoju sudbinu uzmemo u svoje ruke i ima li načina da od svega pobegnemo i budemo slobodni. Neki će se povinovati i ostati na svojoj rodnoj grudi, ma koliko nesavršena bila, a neki izlaz pronaći u započinjanju života na dalekim meridijanima, ali pitanje je dokle sve nisu prokopani tuneli balkanske tame koji od tajni iz prošlosti spravljaju jedno veliko klupko zla iz koga izvlače niti i stvaraju omču koja može sačekati svakog od nas.

Izvor: pixabay.com

Kad sistem samelje svoje žrtve

Velika je sreća za pisca kad uspe da nadmaši samog sebe u pisanju drugog romana, a svedoci smo da je i prvim uzburkao čitalačke duše sjajnom pričom, ali i javnost nesputanim istinama i kontroverznim temama. I ako ste mislili da će drugi roman Miodraga Majića ostaviti drugačiji utisak, prevarili ste se. Ostrvo pelikana i Deca zla imaju zajedničku nit uzbuđenja tokom čitanja, neizvesnosti koje kipe iza svake sledeće stranice, ali i duboko zasečen rez u seciranju društva i sistema u kome živimo. Ono što je drugačije je da je u njemu veći stepen pitanja šta bismo mi uradili da smo na nekom drugom mestu i koliko smo se i sami utopili u ovakvo društvo i mentalitet koje kritikujemo, a nismo ni svesni koliko smo u njih zapravo i sami usisani.
Ajša je dvadesetogodišnja Romkinja koja je pronađena obešena na obodu romskog naselja Banatska Čoka. Osim što je samoubistvo neuobičajeno za romsku populaciju, ova smrt izazvaće veliku medijsku pažnju i na njenu sahranu će doći i najpoznatija tabloidna novinarka sa foto-reporterom i stari sudija u penziji, svedoci i kreatori njene nesrećne sudbine koja je svoj zlokobni točak zavrtela nekoliko godina ranije kada su se mladoj Romkinji i najvećoj ljubavi njenog života karte veoma loše podelile. Ono što ne znaju je da će Ajša ostaviti neizbrisiv trag u njihovim životima, čak i onda kada to najmanje budu očekivali.
Uvodeći priču u sam vrtlog radnje, stvarajući dva sasvim suprotna nivoa poimanja života i sveta, Miodrag Majić nas u isto vreme uvodi i u jedan snažan kontrast dva različita mentaliteta i načina življenja – romski i neromski – koji se razlikuju tačno onoliko koliko je obrnut stepen želje da se međusobno razumemo i prihvatimo. U priči o ljubavi Ajše i njenog izabranika Gabriela oslikane su boje romskih udžerica, ukorenjenih navika i običaja i oskudice koju blaži svetlost koja retko kad obasja čak i one najbogatije. U njoj je sve na svom mestu, sporan je samo tajming, nesrećan splet okolnosti koji ih je spojio u pogrešnom mesecu i posledice koje je za sobom ostavio. I to je samo početak kontroverze jer će se na njega nasloniti zakon, koji ma koliko često bio kršen i „tanjen rupama“, ovaj put će biti slepo primenjen.  Pa kad se pojavi neko ko će biti hrabar da oslušne treptaj u ljubav zamotane duše, biće dočekan na zicer zarad nekih starih neraščišćenih računa. I tada će se sistem pokrenuti, spreman da pregazi sve, i nevine i krive, i nade i snove, i dobro i zlo, i dželate i žrtve, i samelje ih toliko temeljno da iza njih ostane samo prašina koja se sleže u zaborav.
Ajšina i Gabrielova sudbina postaće tako tema javne debate neobaveštenih, potkupljenih, licemernih, neshvaćenih i isfrustriranih sudionika. Na njima će se istresti svi, od tabloidnih novinara željnih nove krvi koja prodaje naslovnice, polusveta njihovih čitalaca, korumpiranih predstavnika nevladinih organizacija, velikih igrača i osvetnika iz senke, sve do samih Roma pogane duše i najnižeg taloga kriminalnog miljea koji trguje ljudskim dušama i ostvaruje svoje izopačene snove. Oni će platiti za sve mane zakona i društva i na svojoj koži osetiti sve najtamnije strane života, pa će otud i zgražavanje nad Ajšinim poslednjim činom biti još neiskrenije i dvoličnije.
Međutim, sudbina surovo opustošene romske porodice pokrenuće i mnoga suočavanja sa sopstvenim istinama. Stari sudija Pavle Dedijer, iskompromitovan zbog pravednosti i nepotkupljivosti, u svojoj osvetničkoj misiji pokušaće da spasi ostatke duše novinarke Jovane Marić, okorele gaziteljke ljudskih sudbina, koja svoje žrtve traži poput psa tragača, opsesivno pokušavajući da njima zatrpa kikot  sopstvenih demona. Odlučiće da spasi i ono malo sreće koja pokreće svet, smeštene na uskoj hridini Ostrva pelikana, malom parčetu raja i spokoja na pučini Skadarskog jezera, utočišta za veličanstvene ptice koje, kao i sve čiste i oskrnavljene duše, jedino u svom letu iznad kužne stvarnosti mogu biti slobodne.
Miodrag Majić ovom knjigom dira u srce svakog čitaoca stavljajući ih pred mnoge teške, ponekad i brutalne istine o svetu u kome živimo i naivno verujemo da o njemu mnogo znamo. Ona je opomena za sve nas da nikada ne sudimo ako ne znamo celu istinu jer na taj način mnogo više govorimo o sebi, isto koliko i da niko od nas nije zaštićen već lako može završiti samlevene duše samo ako mu tamna senka padne na jutarnje deljenje karata sudbine.

Izvor: pixabay. com