Stara planina – netaknuta priroda balkanske lepotice

izvor: zivetisaprirodom.info

Na istoku Srbije, na samoj granici sa Bugarskom, uzvisio se veliki planinski venac sav načičkan graničnim kamenjem i karaulama koji dele ove dve, prirodnim lepotama bogate zemlje. To je Stara planina, prava lepotica Balkana, čije mnoge skrivene čari još čekaju da budu otkrivene.

izvor:zivetisaprirodom.info

Ova ogromna planina samo je jednim manjim, zapadnim delom u Srbiji. Njen ostatak, još lepši i impozantniji, deli Bugarsku na dva dela. I tako leži s jedne strane od doline Timoka, a sa druge daleko do rta Emine na Crnom moru.

izvor: staraplaninaxtreme.com

I sav od veličanstvenih vrhova, prevoja, dolina, reka i potoka proteže se ovaj karpatsko-balkanski gorostas svojim velikim lukom. Rekao bi čovek kao da je zaposeo pola Balkana. A nije ni čudo, jer i sama planina, pored imena Stara, nosi i ono kojim je krstila celo Balkansko poluostrvo.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

I kao što samo ime kaže, jer Balkan na persijskom znači onaj koji se uzdiže i ide u visine, njeni venci se propinju visoko ka nebu. A posebno Botev, najviša kota Stare planine, koja se među bujnim bugarskim pašnjacima izdiže svojim granitnim vrhom, omeđenim bezbrojnim prevojima koji krase ceo krajolik.

izvor:skyscrapercity.com

A kao što joj ime Stara kaže, Balkansko poluostrvo krasi od najranijih vremena, tačnije još od ledenog doba kada su se venci ovog kraja planete nabirali i stvarali vrhove kakvi postoje i danas.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Iako svega trećinom u Srbiji, ova veličanstvena planina nije štedela na prirodnim lepotama u našoj zemlji. Pa se ne zna koji je njen deo lepši, sve od Vrške čuke iznad Zaječara pa do Srebrne glave kao najistočnije tačke naše zemlje.

izvor:staraplaninaxtreme.com

Pa se ne zna koja je rečica na njenim obroncima živopisnija i od kog od mnogobrojnih vodopada najviše zastaje dah.

izvor: foto Igor Đorđević

Lepote netaknute prirode kojom se odlikuje cela istočna Srbija na ovoj veličanstvenoj planini počinju iznad Knjaževca i obronaka Zaglavka. Ona se ovde sve više propinje ka nebu, a posle kupastog Svetog Nikole, proteže se gorostasniji deo – Visok i  najviši srpski vrh Stare planine – Midžor.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ovaj deo planinskog masiva vodi planinu ka jugu  i prepun je oštro usečenih i dubokih dolina kratkih reka i potoka koji sami oblikuju planinske stene i stvaraju bezbrojne vodopade velike lepote, kraška polja, vrtače, uvale, kanjone i dubodoline.

izvor: foto Dragan Sremac

I Jovan Cvijić, naš čuveni geograf, proučavao je Staru planinu, a posebno Visok, najlepši deo ove balkanske lepotice.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ispod najvišeg vrha srpskog dela Stare planine nalazi se Babin zub, sa grupom stena ostenjaka neobičnog oblika.

izvor: dr Josip Šarić

Na njemu se nalazi i vidikovac sa koga se vide sva pobrđa i vrhovi ove prelepe planine. Njegovo ime vezano je za legendu ovog kraja.

izvor: foto Silvana Petković

Naime, priča kaže da je neka baba sa Stare planine Turcima prenela harač. Prvo su je tresli na Tresibabi, po čemu je prevoj sa velikim pašnjakom dobio ime i na kome sočnu zelenu travu pasu velika krda krava i ovaca, zahvaljujući kojima nastaju nadaleko čuveni specijaliteti od mleka, a posebno pirotski kačkavalj.

izvor: foto Igor Đorđević

Potom su babu mučili na pašnjacima Mučibabe, na kojima u slobodi i punoj snazi žive divlji konji, čija se sjajna dlaka presijava na jarkom suncu, a griva vijori na planinskom vetru.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

I na kraju, slomili su joj zub na vrhu Babin zub ne bi li otkrila gde je sakrila harač i po tome je velika stena i dobila ime.

izvor: foto Silvana Petković

Podno njega već se oseća ruka čoveka koja je prirodu zauzdala da bi je prilagodila sebi. Tu je pravi mali skijaški raj sa raznim skijaškim stazama Konjarnika i Jabučkog ravništa, sa čijih uspona puca pogled na planinske obronke koje često umeju da zaposednu oblaci.

izvor: foto Marijuš Mihailov

Na padinama Babinog zuba nalaze se najlepše staroplaninske livade koje se u proleće razbukte u nijansama najlepših boja.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

I onda se sve razbudi i zanese u zujanju, kuckanju i šušketanju između cvetova planinskih perunika, ljiljana, žutog gorocveta i laganih krila leptira, kojih u ovom kraju postoji preko stotinu vrsta.

izvor: foto Marko Vulović

A lekovito bilje kao da se rasulo po livadama, dok imele i rastavići kao da čekaju da ih neko ubere.

 

izvor: foto Milan Kopčok

Na Midžoru, najvišoj tački našeg dela Stare planine, na samoj granici Srbije i Bugarske, blizu sunca, na vetrometini i pod teškim snegovima rastu biljke još od ledenog doba. I dok je na svojim obroncima sav posut stoletnim tamnim šumama bukve, hrasta i smrče, sam vrh je pust, tek ponegde izrastaju žbunovi kleke i borovnice, kao da ništa ne želi da zakloni vidik na sve četiri strane sveta i svu lepotu Srbije i  Čiprovskih planina u Bugarskoj.

izvor: foto Igor Đorić

Ispod Midžora počinje predeo bezbrojnih rečica i vodopada, koji u proleće, kad počnu da se tope snegovi, šume u gustom spletu zelenila.

izvor: foto Silvana Petković

Sa jedne strane vrha su dva Piljska vodopada na potoku Lisevski do, koji se sliva ispod impozantnog vrha Pilj u blizini Babinog zuba. Do gornjeg je teško doći jer se nalazi u gustom i neprohodnom spletu bujnih biljaka, ali zato je donji sa svojom visinom preko 60 metara na drugom mestu po visini vodopada u našoj zemlji.

izvor: wikipedia.org

Njegov huk i pad su nešto što leti oduzima dah, a zimi, kada ga vešta umetnica zima zaledi, pravi je izazov za planinare da se uzveru uz njegove ledene kaskade, stvrdnute dok ih ne otope topli zraci sunca koje nosi proleće. Ono što je najzanimljivije je da otkriven tek početkom našeg veka, i to od strane  Vladimira Manića.

izvor: foto I. Drljan

Sa druge strane Midžora, na mestu gde se stvaraju izvorišni krakovi Trgoviškog Timoka, skrio se potok Bukovski do. Na njemu se nalazi veličanstveni vodopad Bigar, koji se sa visinom od preko 30 metara nalazi na trećem mestu srpskih vodopada. Sa njegovog vrha voda se survava niz šupljikave stene nastale od bigra, po čemu je i dobio ime, a njegov pad je u isto vreme i ušće u Stanjansku reku.

izvor: foto Lazar Subotić

Sa treće strane vrha nalazi se Kaluđerska reka sa koje se sliva najviši vodopad u Srbiji. Sa visine od 232 metra Kaluđerski skokovi sa svojim vertikalnim i nagnutim kaskadama predstavljaju paravo malo remek-delo prirode. I oni su otkriveni tek pre nekoliko godina jer se skrivaju iza veoma strmih i rizičnih useka i najnepristupačnijih delova Stare planine. Odmah su izazvali veliku pažnju jer se sastoje od čitavog niza manjih vodopada koji su povezani u veliku celinu. Ali, do njih se i danas ne stiže lako, posebno ne leti kada je vegetacija izuzetno bujna. Zato je najlepši u rano proleće, kada biljke još spavaju, a snegovi koji se slivaju sa vrhova prave veličanstvene vodopade.

izvor: wikipedia.org

I Kaluđerska reka tako teče dalje i sa drugim potocima i rečicama stvara Toplodolsku reku kod sela Topli Do, u čijem ataru se nalazi više vodopada nego što cela Srbija ima i koji je zbog svoje lepote od kraja prošlog veka proglašen za zaštićeni park prirode.

izvor: foto Snežana Lazić

U blizini Toplodolske reke, u gustom zelenilu podno vrha Čungulj, skrio se potok Čunguljski do i vodopad Čunguljski skok.

izvor: foto VladimirNSSrbija

Otkriven je krajem prošlog veka kada su na nepristupačnom terenu zalutali istraživači i zaljubljenici u ovu planinu koja zauvek osvaja srca onih koji na nju dođu. Njegova visina se s godinama menja jer svake naredne useče po još jedan centimetar u stenu, a to mu uspeva zahvaljujući jakim i brzim bujicama od topljenja zimskih snegova. Do danas je premašio visinu od 40 metara.

izvor: stazeibogaze.info

I samo selo Topli Do kao da je zaustavljeno u vremenu jer se u njemu čuvaju kuće baš onakve kako su izgledale pre više vekova.

izvor: foto Vladan Šćekić

U ovom delu Stare planine nalaze se i druga živopisna sela koja čuvaju neke stare dane i jedinstvena su u svojoj autentičnosti.

izvor: foto Milan Simonović

U blizini sela Rsovci, na brdu Kamik, iznad obale reke Visočice, nalazi se crkva Svetog Petra i Pavla, u narodu poznatija kao Pećinska crkva, nastala u 14. veku prilikom pregrađivanja jedne od brojnih pećina.

izvor: wikipedia.org

Ono po čemu je čuvena je njen severni zid na kome se nalazi sačuvana jedinstvena freska Isusa Hrista na kojoj je mlad i ćelav. Zasigurno se zna da je freska nastala zahvaljujući slikarima sa Sinaja koje je knez Lazar pozvao da mu ukrase crkve u Kruševcu. A zašto je baš ovakva freska naslikana, to niko ne zna. Tako je ostala slika Isusa jedinstvena u svetu, a razlog zašto nije uklonjena stoji u pretpostavci da se nalazi na pećinskoj isposnici, a ne u samoj crkvi, pa je tako izmakla episkopskoj cenzuri, jer Isus nikako ne bi mogao da bude prikazan ćelav.

izvor: juznevesti.com

U blizini Rsovaca je još jedno živopisno selo Visočka Ržana, u kome se takođe nalazi stari manastir, ali i Jelovačko vrelo, izvor prepun vode koja izbija iz ujezerene vrtače. Izmerena dubina kanala iz koga ističe voda iznosi čak 16 metara, a potok koji od njega nastaje se veoma brzo uliva u Dojkinačku reku.

izvor: foto Snežana Lazić

Reka koja vijuga kroz ceo ovaj staroplaninski masiv je Visočica. Ona izvire u bugarskim Berovskim planinama pa se sliva sa obronaka Stare planine i teče kroz kamenio korito Gornjevisočke kotline. Kad počne da se sužava, okružuju je kose od krečnjaka u pravoj liniji ili lukovima, koje ovdašnje stanovništvo zove glame i kukle, i one joj daju lepotu obala. Ali još veću daju joj mnogobrojne pritoke koje je presecaju i kao da se nadmeću što atraktivnijim kanjonima.

izvor: foto Dejan Todorov

Jedna od pritoka, poznata po svojoj prelepoj dolini je Dojkinačka reka.

izvor: panoramio.com

U svom gornjem delu zove se Arbinje, a po njoj i ceo taj kraj, možda i najlepši deo Stare planine.

izvor: foto Milan Simonović

Ovde se na padinama brda spuštaju guste bukove i četinarske šume, a uz reku protežu tresave, nagomilana voda koja ostaje iza reke i miruje poput rita.

izvor: foto Milan Simonović

Na njenim obalama obraslim mahovinom, podno vrha Tri čuke, raste biljka rosulja, retka mesožderka poznata po svojim listovima u obliku lopte iz kojih luči lepljivu tečnost nalik na rosu, kojom privlači neoprezne insekte.

izvor: piovlasina.org

Prvi vodopad u slivu Arbinja je Tupavica na rečici Međudolski do, pritoci Dojkinačke reke. Na njemu voda pada sa više od dvadeset metara i to ga čini među najlepšim u Srbiji. Ne zna se kad je privlačniji, da li u zimu kada se pretvori u pravu zavesu od ledenica ili kada se tokom proleća i jeseni slapovi stropoštavaju niz liticu od peščara. Ali u svako godišnje doba hladna i čista voda daje poseban pečat ovom čarobnom krajoliku.

izvor: wikipedia.org

Iznad Arbinja nalazi se i vrh Kopren, na čijim padinama se nalaze guste šume u kojima sve vrvi od životinja.

izvor: foto Ivan Stojmenov

Ovde je i veliko lovište u kom lovci pretražuju obronke u potrazi za srnama, jelenima divljim svinjama, lisicama, vukovima i medvedima. U visokim granama gnezde se retke vrste ptica, u hladovini stoletnih stabala skrivaju se retke biljke, poput orhideja, šafrana i krilastih zvončića, a na vlažnim proplancima u visokoj travi vrganji, lisičarke i livadski šampinjoni.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

U podnožju Koprena nalaze se četiri velika vodopada. Jedan od njih je na Dabidžinom potoku. I kao što to na Staroj planini obično biva, i on čuva skrivenu lepotu. U blizini izvorišta Tri kladenca, mestu odakle svoj put započinje Dojkinačka reka, na Jelovačkoj reci nalazi se Koprenski vodopad.

izvor: foto Ivan Miladinov

Sa više različitih slapova on je vodopad koji svoje vode survava na najvišoj nadmorskoj visini.

izvor: foto Lazar Subotić

Leti je sav u bujnom zelenilu, a zimi prekriven visokim snežnim smetovima, a reka nastavlja dalje kroz kraško polje Ponor, sa koga voda ne otiče, ali je to ne sprečava da izvire na bezbroj mesta.

izvor: foto Snežana Lazić

Najatraktivnija pritoka Visočice je Rosomačka reka i sa najupečatljivijim kanjonom, neobična je i jedinstvena u svojoj lepoti. Ovde su usečeni čuveni Rosomački lonci, nastali još pre dvesta miliona godina tokom kojih je voda koja je padala sa kaskada dubila stene padajući u korito i kinetičkom energijom stvarala današnje slojevite oblike. Na samom dnu nalaze se veliki virovi koji podsećaju na kotlove ili lonce, a lokalno stanovništvo ih naziva i Rosomačko grlo. Neki od njih su tako uski da iznose samo 4 metra u prečniku i prohodni su samo leti.

izvor: foto I. Đorđević

 Ipak, najveća i najpoznatija klisura, koju pravi reka Visočica su Vladikine ploče, nastale takođe još u ledeno doba naše planete kada su u sedimentima nastali veličanstveni uklješteni meandri. Voda je u davnim danima tekla normalnom dolinom i širokim dnom i lagano krivudala. Međutim, kada je došlo da naglog povećanja nivoa, ona nije imala vremena da ispravi svoje korito i tako je nastala klisura.

izvor: foto Saša Rančić

U njoj se nalazi čak 15 pećina. Najveća među njima, pećina Vladikina ploča, nalazi se na ulasku u klisuru i prepuna je rečnih kanala i jezeraca koji se povremeno pojavljuju i presušuju.

izvor: foto Snežana Lazić

 A onda, iznenada, obala se širi i rastvara. Ta velika modra voda je Zavojsko jezero, jedinstveno u Srbiji po svom neobičnom nastanku. Naime, u proleće početkom šezdesetih godina prošlog veka, posle obilnih kiša i snegova koji su se topili sa visokih vrhova, stvorila se prava lavina od zemlje koja je zatrpala reku Visočicu i preprečila joj put.

izvor: panoramio.com

Preko noći nastala je prirodna brana koja se brzo zajezerila i potopila nekoliko sela. Zauzvrat, priroda je napravila jedno od najlepših jezera u ovom delu Balkana – Zavojsko jezero sa svojom jarkom plavozelenom bojom najlepši je ukras Stare planine.

izvor: foto Dragan Sremac

Vojska je probila branu jer je visoka voda pretila da potopi mnoga sela, pa se čak smatralo da ugrožava i grad Niš i napravila hidroelektranu Pirot nizvodno od sela Zavoj, po kome je jezero i dobilo ime.

izvor: panoramio.com

Visočica se kod Mrtvačevog mosta spaja sa Toplodolskom rekom, pa njih dve zajedno teku dalje kao Temštica. Odatle kreće kanjon Temštice, jedan od najlepših i najatraktivnijih u Srbiji. Posebnu lepotu daju mu uklještenu meandri duboki preko dvesta metara, koji lagano, ali uporno, milionima godina mrve stene crvenog peščara.

izvor: panoramio.com

Zbog toga ga mnogi nazivaju Mali Kolorado, a da je njegova snaga umela dobro da se iskoristi, dokaz je brana Temac, podignuta još pre Drugog svetskog rata. Na obalama klisure skrivaju se biljke koje tu žive od najstarijih vremena, a u najužim liticama mahovina obavija veliko kamenje oko kojih obilazi reka.

izvor: foto Milan Simonović

Temštica u svojim poslednjim kilometrima teče kroz dolinu oko sela Temska i čuvenog manastira Sveti Đorđe iz 11. veka, pa dalje niz padine Stare planine sve do ušća u Nišavu u blizini Pirota.

izvor: tt-group.net

Na samom jugu izdiže se Vidlič kao veliki odsek nad Dimitrovgradom i Pirotskom kotlinom.

izvor: panoramio.com

Ovu planinu koju okružuju Visočica i Nišava razdeljuje granica sa Bugarskom. Neki je smatraju delom Stare planine, a neki opet misle da je nastala pre 250 miliona godina kao nabor koji se prevukao preko nje, a da je zapravo masiv za sebe.

izvor: foto Snežana Lazić

I kao poslednji, najistočniji deo Srbije, uzdiže se Srebrna glava, daleka i teško pristupačna za mnoge planinare.

izvor: foto Slaviša Milanov

U vrletima oblasti Visok ovaj zaobljen vrh se poput kape uzdiže na jednom od najviših grebena Stare planine. Iznad uspavanog sela Senokos izranja iznad šuma breze kroz koje teku bezbrojni potoci i visinskih pašnjaka sa kojih vidik puca na sve strane.

izvor: stazeibogaze.info

I nije ovo kraj priče o Staroj planini. Ona je prepuna skrivenih dragulja prirode, pa ni sami ne možete da znate šta će izroniti iza sledećeg žbuna i šumarka, da li neki potok koji se u slapovima spušta nizbrdo, da li neko jezerce ustajale vode, da li reka puna riba koje se vide kad joj priđete blizu, da li neki cvet ili gljiva na proplanku do koga se probijaju sunčevi zraci ili prostor sa koga puca vidik na srpske i bugarske vrhove i reke koje moćnim tokom dube doline. I ne zna se šta je lepše. Možda baš to nepoznato što tek čeka da se otkrije.

izvor: foto Milan Simonović

Advertisements