3

Stara kutija sa razglednicama

postcards-1174179_960_720Kažu da hobi čoveku donosi mnogo radosti i zadovoljstva. Zato je u drugom danu blog izazova radosti priča o hobijima dobila svoje mesto.

Kako on utiče na ljude, videla sam još kao dete, gledajući svog oca kako se bavi filatelijom. Posmatrala bih ga dok se potpuno posvećuje svetu maraka i klasera, pažljivo ih ređajući specijalnom pincetom. Bilo ih je na hiljade, većih, manjih, šarenih, u zagasitijim tonovima, kao da nose patinu starosti. Ali ono što su one značile njemu bilo je lepše od svake marke u katalogu.

Tako sam i ja poželela da imam nešto svoje, što će me ispunjavati srećom dok sakupljam, pa ponosno prebiram po svemu što imam. Marke baš i nisam skupljala, ali nešto blisko njima me je privuklo sebi – razglednice.

U vreme kad sam bila dete, razglednice i novogodišnje čestitke obavezno su se slale. Kogod da ode na more ili planinu, šalje svima koje zna »snežne« ili »sunčane i morske«pozdrave, već u zavisnosti od prilike. Ljudi su se javljali i iz svojih malih mesta. Za Novu godinu obavezno su išle čestitke. Tada Božić niko nije spominjao.

Nakupilo se toga u kući, pa sam počela da ih sakupljam. A onda su počeli da mi ih daju i svi oni kojima njihove nisu bile potrebne. I ja sam tako osetila zadovoljstvo hobija.

Kada su mi iz komšiluka dali kutiju od starih klizaljki punu šarenih razglednica, bila sam najsrećnija na svetu. Danima nisam izlazila iz kuće uživajući u svakoj ponaosob.

Bilo je tu pozdrava, čestitki, ponekih čak i ljubavnih, sa skrivenom nadom da će druga strana odgovoriti. Pitala sam se šta li bi ta ženska osoba rekla kad bi znala da je nešto njeno tako lično dopalo u moje ruke.

Bila je tada velika zemlja, a razglednice u kutiji od starih klizaljki dolazile su iz svih njenih krajeva: od Ljubljane, Velenja, Škofja Loke, Zagreba, Osijeka, Sarajeva, Tuzle, Zenice, Čapljine, Kruševca, Sokobanje sve do Skoplja i Ohrida. O morskoj obali neću da pričam. Nije bilo tog ostrva ili malog mesta čiju razglednicu ja nisam imala.

Jednog dana složila sam ih i poređala po velikoj karti Jugoslavije, koju sam imala. Tako sam zauvek zapamtila gde se nalazi svako od tih mesta. Tako sam zavolela i geografiju i poželela da saznam sve o tim krajevima i jednog dana ih obiđem. U velikim enciklopedijama koje sam imala u kući istraživala sam svaku oblast nekada velike zemlje. I uživala.

Kada je otac iz kancelarije počeo da mi donosi razglednice koje su stizale iz najvećih gradova Evrope i sveta, i moje želje su se uvećavale. Njujork, Pariz, Moskva, Čikago, Sofija, Rio de Žaneiro, Toronto. Ceo svet je čekao da ga otkrijem.

Kako sam odrastala, za razglednice više nisam imala vremena. Jednog dana, kad sam već bila odrasla, kutija je otišla nekoj drugoj deci. Ali ja sam one koje sam dobijala od svoje rodbine i prijatelja ipak sačuvala. Ostale su u jednoj kutiji na vrhu ormana, koju sam sklonila onog dana kada sam otišla iz svoje kuće.

U međuvremenu su ljudi prestali da šalju razglednice. Ali neki koji znaju koliko ih ja i danas volim, potrude se da mi ih i danas pošalju. Imam ih iz celog sveta i ponosno ih čuvam, iako je to daleko od one blistave kolekcije koju sam nekada imala.

Otkako sam se udala, na svog supruga sam prenela ljubav prema razglednicama. Zato čak i kad nas dvoje negde odemo, kupimo po jednu za uspomenu. Jednom prilikom smo iz šale odlučili da je pošaljemo sami sebi. Sedela sam u hotelu i napisala tada šta radimo i kako se u tom trenutku osećamo. Sačekala nas je u poštanskom sandučetu kad smo se vratili kući i ostala kao mali isečak trenutka, poput dnevnika. Uvek se setimo tog dana u hotelu i kako nam je bilo dok smo je pisali.

Otada smo usvojili tu neobičnu naviku i uvek ih šaljemo na svoju adresu. Obavezno napišemo i da pozdravljamo poštara, ako ih čita. Nikad nam ništa nije rekao, izgleda da dobro obavlja svoj posao. A mi se smejemo. I uživamo u razglednicama. Dragocene su nam baš zato što ih sve manje ima.

postcards mine

 

 

 

0

Begečka jama – skrivena oaza lepog plavog Dunava

BEGECKA-JAMA-01

izvor: bgmap.rs

U ravnoj Vojvodini, tamo gde Dunav deli Srem od Bačke, nalazi se jedno skriveno mesto koje je priroda neštedimice zaogrnula lepotom. I baš onda kad velika reka posle Bačke Palanke zavrne preko Velike ade, nalazi se ta čarobna zelena obala, Begečka ada.

BEGECKA-JAMA-8

izvor: bgmap.rs

Na njoj, ako zavirite među šibljake i vrbe, ševar, trsku i kao zlatom prelivena polja, otkrićete  veliku modru vodu – Begečka jama čuva tajnu kako je nekad veliki Dunav ljubio njene obale.

BEGECKA-JAMA-11

izvor: bgmap.rs

Legenda, u koju i danas veruju stanovnici koji žive pored begečkih obala, pričaju da je nekada davno, kad su Turci osvajali Balkan i pokušavali da prodru sve više na sever, u jednoj najezdi porušili malu crkvu na obali Dunava, skrivenu u šumi, koju je podigao ugarski kralj Bela Treći. Umesto nje podigli su selo u kome su se odmarali i pripremali nove bitke.

begecka begec put ka jami aleksandar milutinovic

izvor: foto Aleksandar Milutinović

Ali, Dunav se tada tako razbesneo da je preplavio celu obalu i sve je potonulo u mulj. Stari pecaroši i danas tvrde da kad je vodostaj reke nizak i plava voda Begečke jame se povuče i u uskom koritu izroni stari toranj crkve, potamneo od vode i upetljan u trave i pecaroške udice.

BEGECKA-JAMA-12

izvor: bgmap.rs

Posle mnogo godina na ovom mestu je nastao novi Begeč, a Dunav je, kao prava ravničarska reka iza sebe ostavio svoje staro korito i otišao nekim svojim drugačijim putem. Od onoga što je napustio nastalo je krivudavo potkovičasto rečno jezerce – Begečka jama.

begecka jama bgmap.rs

izvor: bgmap.rs

I baš tako, u nekadašnjem dunavskom meandru, tamo gde je reka ranije razlivala svoje vode, nastalo je jezero čije obale je izdubio i stvorio veliki tok, a danas je tu mirna, spokojna voda omeđena obalama sa bujnim zelenilom, retkim drvećem i biljem u kome se skrivaju zaštićene vrste ptica i životinja. Zahvaljujući tome je u poslednjoj godini prošlog veka postala park prirode.

BEGECKA-JAMA-9

izvor:bgmap.rs

Među plavnim obalama, ritovima, mrtvajama i sa dahom Dunava leži jezero u obliku srpa polumeseca. Da je i dalje povezano sa rekom koja je napustila njegove obale dokaz je kanal Begej, koji ga stalno snabdeva svežom vodom i zahvaljujući kome opstaje ceo ovdašnji živi svet, jer samo tako ono nikada ne može da presuši.

begej

izvor: forumkrstarica.com

U tom delu je i najšire, a onda se polako sužava, kao da i po tome pokazuje kakvi su nekada bili obrisi dunavskog rukavca, čije obale i danas krase visoki crni dudovi i opuštene grane vrba.

begecka istok panoramio

izvor: panoramio.com

Malo sveže vode Begečka jama dobija i od rečice Tatarnice, koja se sa njim stapa na severnom kraku, najužem i najdubljem delu, baš tamo gde se veruje da je potopljena crkva. Ovde, kažu, ima i najvećih somova, koje valja podići sa dna i ovenčati se ribolovačkom slavom.

begecka sever panoramio

izvor: panoramio.com

Iako svuda vlada mir, kad se priđe vodi, može da se čuje kako život treperi uz samu obalu.

BEGECKA-JAMA-2

izvor: bgmap.rs

U senkama crnog gloga i dremovca skrivaju se jezerske rovčice i krtice.

nymphaea_alba_by_yoult-d31bv7i

izvor: search.live.com

Pod širokim listovima belog lokvanja i resine svoje lake tragove po močvari ostavlja vilin konjic u stalnom oprezu od gatalinki.

5737424289_9932788ba3_b

izvor: flickr.com

A nju, opet, kao i u svakom lancu koji stvara priroda, kroz šibljake bademolisne vrbe lovi velika bela čaplja, visoko izdignuta nad vodom, da sa svoje osmatračnice bolje uoči plen.

4681595124_c7da7e4be2_b

izvor: flickr.com

Begečka jama je stanište mnogobrojnih ptica, kako onih koje u njoj stalno žive, tako i selica koje je na svom dalekom putu koriste kao mesto odmora. Jedna od najređih, pa samim tim i vrednih jeste plovka crnka, koja, kako joj i samo ime kaže, mirno plovi na svetlucavim talasima jezera.

beg srbijasuperodmor.rs

izvor: srbijasuperodmor.rs

Mir i tišinu nad vodom remeti samo šuštanje vetra u lišću vlažnih šuma bele i crne topole, među kojima svoja gnezda svijaju mnoge ptice, pa se tokom blagog proleća sve ori od glasova vivaka, vodomara i divljih pataka.

BEGECKA-JAMA-03

izvor: bgmap.rs

Koliko jezero pticama prija, najbolji je dokaz par labudova, koji su posle jednog malog odmora na putu ka jugu, ostali da u njoj žive i podižu svoj podmladak. I sve bi trajalo još mnogo duže da ženka nije ustreljena od strane nekoga ko je spreman da uništi i prirodu i sve vredno u njoj. Nakon toga, žitelji Begeča su zbog uspomene izabrali crvenokljunog labuda za zaštitni znak Begečke jame.

labud upoynajsrbiju.co.rs

izvor: upoznajsbiju.co.rs

Jezero je lepo u svakom delu dana i u svako godišnje doba. Ipak, ribolovci u svojoj pecaroškoj divljini kažu da je najlepše u jesen, u maglovita svitanja, baš onda dok nosi spokoj nad svojom bistrom vodom, dok ga ne pocepa sunce koje nosi radost i nemir života.

begecka pecanje panoramio

izvor: panoramio.com

Pa ipak, pecaroše ništa ne može da pokoleba, uvek se nadaju dobrom ulovu, a pričaju da u jami mogu da se nađu odlični primerci soma, šarana, štuke, smuđa i babuške.

BEGECKA-JAMA-6

izvor: bgmap.rs

Svi oni smatraju da nema većeg mira nego na ovoj velikoj evropskoj reci. Kad sunce leti prospe svoju vrelinu pa posrebri talase Dunava, svako traži malo hlada, a prekoputa, na Šašićevoj adi, naći će ne samo hlad i dah mira u kome se najbolje dokoličari, već i skrivene peščane plaže, koje poput velikih sprudova nanosi Dunav.

begecka sasiceva ada panoramio1

izvor:panoramio.com

Pa ništa lepše nego dočekivati na toplom pesku zalaske sunca dok se sa druge strane zeleni obala Koruške i u daljini obrisi Fruške gore.

begecka sasiceva ada panoramio

izvor:panoramio.com

A Dunav nastavlja dalje ka Čerevićkoj adi i Novom Sadu, malo se razliva po rukavcima kad uspori, malo ubrzava pod velikim mostovima. I talasa ga košava, pune snegovi i hladne kiše, miluje sunce i oblaci mu nose sivilo. Ali teče ka svom kraju uporno i bez zaustavljanja, i u svitanja i u sutone, sve dok ne oboji plavetnilom tamne talase Crnog mora.

begecka srdjan silbaski

izvor: foto Srđan Silbaski

4

Svi Jelenini putevi vode do srca

PUTOVANJE-U-SREDISTE-SRCA-JELENA-PANTIC_slika_O_50445745Razmišljala sam na koji način da započnem blog izazov ili nešto slično tome, što je pokrenula Merima, a pre toga nešto slično i Miljana Vidosavljević i shvatila da je najbolje da krenem od jedne knjige koja mi je ulepšala život kad je dospela u moje ruke – “Putovanje u središte srca” Jelene Pantić.

Jelenine tekstove sam prošle godine primetila nekoliko puta. Bili su mi veoma interesantni jer su mi se lepili za dušu kao da su za mene napisani. A onda sam pročitala da se ove priče zasnivaju na geštalt psihologiji i nešto me je odvojilo od njih, kao da, ni sama ne znam zbog čega, nisam htela da im dam šansu.

A onda sam se krajem godine osećala nesrećno. Nije tu bilo nečeg konkretnog, naprosto se sve skupilo, izašli su neki stari nemiri iz davno zatvorenih fioka, povukla sam se u sebe i tiho patila. Tada sam primetila Jelenu. Ponovo se pojavila i ponudila Izazov radosti, petnaestodnevnu “terapiju”, koju je predstavila kao način da svako ko se odazove ima šansu da ulepša svoj život. Učinilo mi se to kao znak koji je trebalo da mi pomogne. Zaboravila sam i na geštalt, i na svoje ničim izazvane predrasude i prijavila se. Osećala sam se kao da sam pod ledom a potreban mi je neko ko će mi pomoći da pronađem put do površine i sunca. Izabrala sam Jelenu da me vodi.

Kada sam odgovarala na njen prvi zadatak, da pronađem sve čemu sam u životu zahvalna, počela sam da osećam kako popuštaju neke stege ispod mojih grudi. Setila sam se što me to čini živom, srećnom i optimističnom i osetila da sam izabrala pravi put. A kada je drugog dana trebalo da se setim svih lepih trenutaka iz svog života, toliko sam se isplakala da sam mislila da mi suze nikada neće stati. Na kraju tog zadatka napisala je: “Ako budete plakali, to je normalno, pustite suze da izađu iz vas”. Tada sam znala da je Jelena dotakla moju dušu i da joj verujem. I da ću opet osetiti sreću jer ima ko da me vrati na njen put.

Danima sam pratila njene zadatke, tražila radost u sebi, šetala, trudila se da ljudima činim dobro, pevala, igrala, opuštala se, stvorila svoje izmaštano mesto za opuštanje i stopila se sa prirodom. Već na pola osećala sam da me kao čarobnim štapićem vraća u radost. Sve što me pritiska popuštalo je, postajalo lagano i lepršavo. Opet sam osećala mirise i vetar na licu i kišu koja kaplje po rukama i sunce koje mi miluje usne. Opet sam bila ona stara. Zahvaljujući Jeleni.

Kada su se zadaci završili, nisam želela da to bude kraj. Nastavila sam da upijam njene reči kao da su samo meni namenjene. U njima sam naučila mnogo.

Na jedan poseban način, kao da priča o sebi, kao da već unapred zna šta ću da je pitam, pa mi sama odgovara, učila me je svemu što sam mislila da znam, a nisam imala pojma. I sve na tako jednostavan način, kao kad sediš pod zrelom jabukom mrtav gladan, a ne padne ti na pamet da ustaneš i jednu ubereš.

Tako je Jelena pričala o ljubavi, prijateljstvima, nadama, strahovima i tugama.

Naučila me je kako da u sebi nađem radost, samopouzdanje, razumevanje, saosećanje. Kako da volim sebe. Kako da oči ne prestanu da mi sjaje.

Čitala sam njene male bajke i u njima pronalazila odgovore na sva svoja pitanja. Tople pahuljice su me učile ljubavi i pažnji, koju ako dajem onima koje volim, vratiće se i meni. Indijanska priča o dva vuka naučila me je koja osećanja skidaju osmeh sa mog lica, a koja me pune spokojstvom.

Učila me je kako da kažem NE, kako da se suprotstavljam strahu, da budem ono što jesam, da razumem one koje volim i da oni razumeju mene. Da glasno kažem šta mi smeta i gledam kakvu čaroliju to donosi.

Kad sam konačno njenu knjigu uzela u ruke, osećala sam kao da se u njoj nalazi riznica mudrosti koja svima nama nedostaje. Mudrosti koje su kao perje rasute okolo, a Jelena ih je pronašla, sakupila i od njih napravila najlepši ukras koji je mogla da nam da.

Ponekad, kad bi me neke njene priče posebno dotakle, pisala sam joj kakav veliki talenat leži u njoj, zahvaljujući kome joj ljudi veruju i otvaraju dušu. Ali više puta sam joj divljenje iskazivala u svojim mislima. Najbolji dokaz za to je što se njenim rečima uvek vraćam kad god mi klecnu kolena, a ona ih očvrsne i moj korak učini sigurnim.

legs-434918_960_720

5

Gospođa Ljubica

ljubica

izvor: acclaimimages.com

Gospođu Ljubicu sam upoznala onog dana kad mi se digao parket u celom stanu. Čim sam otključala vrata, znala sam da od useljenja nema ništa, a nisam se još ni povratila od šoka kada mi je neko zazvonio. Starija žena, ofarbana u vatreno crveno, imala je na umu dve stvari, tačnije da mi traži da joj pozajmim hilti bušilicu i da mi se predstavi kao onkološki pacijent.

U šoku od nastupa zbog iskrenosti i dijagnoze zaboravila sam i na parket i na hilti, koji ionako nisam ni imala. Uvela sam je u kuću i posle preskakanja preko drvenih brdašaca stavila je da sedne i pitala je da li je dobro. Tako je počelo naše druženje.

Gospođa Ljubica je tog dana, oblivena suzama, ispričala svoju storiju. Nisam mogla baš najbolje sve da pohvatam i divila sam joj se kako divno i zdravo izgleda. Nisam baš najbolje razumela ni zašto mi je iznela i podatak da ima deset godina mlađeg dečka sa kojim neće seks jer je poštena, ali mi je delovalo da joj je to zanimacija u penzionerskim danima, a i time što želi da vodi normalan život pored svega što joj se dogodilo.

Od tog dana gospođa Ljubica mi je lupala na vrata svaki put kad bih dolazila da vidim kako napreduju radovi. Radnici su bežali od nje, govoreći da je strašno naporna. Izgrdila sam ih, pa pobogu, žena samo traži da odrade svoj deo posla.

Kad smo se uselili, gospođu Ljubicu je to strašno obradovalo. U zgradi je još bilo malo stanara, a ona je na spratu imala samo jednu komšinicu sa kojom je svako jutro u cik zore pila kafu i za koju se, gle čudnog spleta okolnosti, ispostavilo da su nekada zajedno radile u jednoj propaloj firmi.

Stalno je dolazila kad sam bila sama da zapali pokoju cigaretu i ispriča mi ko u zgradi ima najprljaviji stan, koja je devojka od novopridošlih stanarki najveća kurva i kom radniku pokušava da rasturi brak, ko ima potencijal da završi u ludnici, ko se drogira, a ko bije ženu. Videvši po mom izrazu lica da već počinje da me smara, tada bi je obavezno oblivale suze i obuzimala jaka osećanja prema meni. Naime, u takvim momentima poveravala mi se da na svetu najviše voli Novaka Đokovića i mene i oseća kao da smo njena deca. I ostajala pri tom čvrstom stavu iako je njena rođena ćerka bila pomalo ljubomorna i na mene i na Noleta.

Kada je jednog dana počela da mi priča poučne priče o vantelesnoj oplodnji, ne bi li se dotakla teme o mom potomstvu i da mi savetuje koje sredstvo za čišćenje najbolje skida masnoću sa šporeta, ne bi li se nagovestilo moje održavanje kuhinje, odlučila sam da je vreme da se malo distanciram od gospođe Ljubice. To je strašno pogodilo, pa me je jednog dana zaskočila na ulaznim vratima i kroz plač upitala da li je više ne volim jer sam od nekog možda čula da su je u prethodnom naselju zvali “luda sa petog sprata”, a ona ne zna zašto, jer za sebe može da tvrdi da je najplemenitija osoba koju je ikada upoznala. Sem toga, u poslednje vreme je van sebe jer je čeka kontrola na onkologiji.

Ušla sam u kuću u rikverc i odlučila da stvarno malo olabavim jer me mnogo opterećuje. Uostalom, mislila sam, eto joj njena bivša koleginica, pa nek se druže, ionako su po godinama bliske.

Kada su je svi stanari izignorisali jer je svakoga volela kao sopstveno dete zajedno sa Đokovićem, a posle opanjakavala njihovu čistoću i kurvarluk, postala je strašno ojađena. Više joj nije prolazila ni dijagnoza koju je zalivala suzama.

Pošto joj je dosadilo da gleda ko šta radi skrivajući se iza mreže za komarce na svom prozoru, bes je usmerila na komšije koje su živele u kući pored naše zgrade i držale svog psa u izuzetno lošem stanju. Pas je bio star, veoma bolestan i konstantno vezan na kratkom lancu, zbog čega je besomučno lajao, dan i noć.

Gospođa Ljubica tada je dobila veliku misiju: da dodatno maltretira vezanu životinju i kritikuje gazde. Psa je sa svoje terase polivala loncima vode, ponekad čak slučajno i neke stanare, a kad baš popizdi, gađala ga je kamenjem. Sve to začinjavala je maštovitim kletvama i psovkama, koje su se najčešće odnosile na gazde, želeći im smrt na razne morbidne načine i usput kritikujući nečistoću njihove bašte i kuće. Pas je, siromah, najčešće bežao u kućicu, a ona je, kad bi joj bilo mnogo dosadno, umela čak da ga gađa i dok unutra spava. Tako bi ga probudila i prekinula prijatnu tišinu u kojoj smo svi uživali, odmarajući se i od njega i od nje.

Kulminacija se dogodila jednog dana kada je sa svog balkona kao raspomamljna napala staru ženu koja je takođe živela u toj kući. Ova je uzalud pokušavala da je smiri i obećavala joj da će pas tih dana biti odveden, nije vredelo. Prolazeći pored njihove kapije, naletela sam na staricu i preda mnom joj je pozlilo. Uplašena, pomogla sam joj da ustane i dala joj malo vode. Sve to je gledala gospođa Ljubica sa svoje osmatračnice i shvatila: pomažući zlikovcima, postala sam njen neprijatelj.

Sjurila se i dočekala me ispred ulaznih vrata ridajući da sam je izdala, prodala i razočarala onog trenutka kada sam odlučila da prokletnicima pružim ruku, a nju, onkološkog pacijenta, pustim niz vodu. Tiradu da to od mene nikako nije očekivala, prekinula sam sama. Pale su mi roletne i raskinula sam to prijateljstvo. Ne ponosim se baš mnogo time, ali otada više nikada nismo bile drugarice, čak više nismo ni komunicirale.

Pas je brzo posle toga odveden u azil, a gospođa Ljubica je, shvativši da niko nije hteo da joj pomogne u napadu na neprijatelje, rešila da se osveti komšiluku. Sa svojom bivšom koleginicom osmislila je lukav plan da prijavi sve stanare koji nisu započeli postupak legalizacije svojih stanova. Time je zapravo naudila samo malom broju njih, ali kada se saznalo da ona stoji iza toga, bila je u velikom problemu. Svi su želeli da se razjasne. Postala je “luda sa prvog sprata”.

Gospođa Ljubica se posle par meseci u ilegali, upravo iselila iz naše zgrade. To joj je bio najpametniji potez, možda će u nekom drugom okruženju naići na bolje ljude, koje će zavoleti više čak i od Novaka Đokovića.

Što se tiče nas, mi smo sad svi divno. Pomalo pričamo o njoj, ali već je i zaboravljamo. Neki tvrde da je priča o njenoj bolesti laž jer izgleda zdravije od svih nas, a i koristila je da bi manipulisala nama. Oni bogobojažljivi veruju da je ranije bila bolesna, ali da se sada, hvala Bogu, izlečila. Ipak, svi se slažemo u jednom: lepo je što je fizički zdrava, ali vreme je da poseti doktora za dušu. Da bar tuđe ostavi na miru…

3

Pešter – kad u srpskom Sibiru od mraza puca kamen

pester prolece boje milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Svaki put kad ste putovali na Crnogorsko primorje bili ste blizu Pešterske visoravni, a da to niste ni znali. I to onda kad se prođe kroz Novu Varoš pa krene kanjonom Lima ka Brodarevu i granici sa Crnom Gorom, odmah iza visokih planina proteže se ogromno bespuće – Pešter ili Peštera, kako ga zovu oni koji ovde žive, rasprostrlo se na sve strane sveta, talasasto poput velikog zelenog mora.

pester oblaci milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Na krajnjem jugozapadu Srbije, u najjužnijem delu Starog Vlaha, omeđen viskim planinama, Pešter je i sam najviša visoravan Balkana i jedna od najvećih u Evropi. A po tome što je pravi mali neistraženi ćošak sveta, gde priroda ničim nije narušena, prvi je i po lepoti i očaranosti koja obuzme svakog ko se nađe u ovoj oazi mirisa i boja.

pester vapamilovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Na visini od preko hiljadu metara pružaju se pejzaži neverovatne lepote, zatalasani pašnjaci sa rasutim stadima ovaca, goveda i konja, reke koje krivudaju po zelenim poljima, čas se skrivajući, čas blistajući na suncu, doline i padine kraške visoravni, a sve to uokviruju visoke planine koje se ocrtavaju na horizontu.

pester krave milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Veruje se da je nekada na ovom području bilo veliko jezero, ali se ono povuklo kroz pukotine krečnjačke zaravni i oteklo kroz mnogobrojne ponornice. Kao njegov ostatak i danas postoji treset koji svojim vlažnim mestima na kojima se talože i raspadaju biljke, svedoči o tome da je ovde nekada postojala velika voda. Takođe i suvati, pašnjaci sa pojilom za stoku od izvora ili potoka koji tuda teče, pokazuju koliko vode ima ispod zemlje.

pester suvate milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Da se ispod zemlje skriva mnogo toga, govore i mnogobrojne pećine, po kojima je Pešter i dobio ime. Arhaičan naziv “pešter” ukazuje na to da je lokalno stanovništvo oduvek znalo da se ispod velikog polja skrivaju čitavi lavirinti odaja i podzemnih puteva.

pester pecina milovic3

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Planina Giljeva i sama potpada pod Peštersku visoravan.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

izvor: pdpobeda.rs

Pod giljevskim maglovitim vrhovima rasuta rosa po pašnjacima najavljuje novo jutro. Ovde se celog leta čuje pesma čobanica. Među stadima i jarkoj travi prošaranoj belim kamenjem ugnezdile su se stočarke kućice, daščare, koje Pešterci zovu “stanovi”. Baš ovde, u spokojnim jutrima sa pogledom na zatalasano zeleno more visoravni nastaju najlepši mlečni proizvodi – nadaleko čuven sjenički sir.

pester stanovi damir turkovic

izvor: foto Damir Turković

Ispod padina Giljeve prostrlo se ogromno Peštersko polje po kome su se rasula mnogobrojna sela i među njima rečice koje su ispresecale padine i livade.

pester pestersko polje zlataretnouvac.rs

izvor: zlataretnouvac.rs

Među valovitim pašnjacima dokle oko seže tiho teče Rasanska reka, koja je sljubila uz selo Rasno. Po njenim obalama širina kao da daje osećaj nesputanosti i slobode, a pitoma stada koja mirno pasu donose spokoj svakome ko poznaje gradsku vrevu.

pester rasanska reka planine.net

izvor: planine.net

Tu je i Tuzinje, selo pored koga se nalazi malo jezero, za koje se veruje da je jedini ostatak onog velikog, koje je nekada vodom ispunjavalo celu Peštersku visoravan.

pester reka pored tuzinja novipzr.info

izvor: novipzr.info

U središtu Peštera smestilo se selo Karajukića bunari, najhladnije u Srbiji, gde se temperature spuštaju i do -40! Pravi mali Sibir, i to zato što se u Sjeničkoj kotlini i Pešterskoj visoravni zadržava hladan vazduh koji se spušta sa okolnih planina, dolazi do promena u temperaturi, pa se rashlađen vazduh zadržava pri tlu. Na obližnjem jezeru ume da bude još hladnije, a u isto vreme na planinama koje oivičavaju ovo ledeno prostranstvo – toplije!

pester karajukica bunari brano rudic

izvor: foto Brano Rudić

Ovo selo poznato je i po jednoj legendi, koju lokalno stanovništvo rado prepričava. Na mestu na kome se danas nalazi jezerce priča kaže da je  nekada davno u velikom jezeru živela troglava aždaja. Ona je svake godine izlazila na obalu da bi uzela najlepšu devojku koju su dovodili seljaci, ne bi li tako sačuvali stoku i ostatak sela. Tako je sve bilo dok se nije pojavio junak, zatekao uplakanu devojku i odlučio da je spasi. Sačekao je da aždaja izađe, odsekao joj jednu glavu i oterao od sela. Srpski deo stanovništva ovo junaštvo pripisuje Svetom Đorđu, koji je ovde ubio aždaju i po njemu se izvor ispod brda Trojan zove Đurđevača. Sa druge strane, muslimanski deo priča da je taj junak bio Alija Đezelez i da je u njegovu čast Kara Juka podigao bunar, po čemu se selo Karajukića Bunari i dobilo ime.

pester reka rasno b milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

A na suženju Pešterskog polja smestilo se selo Ugao, dobilo ime po “ublu”, jame sa pitkom vodom. Sa obe strane pritiskaju ga visoki bregovi pa belinu kamen razbija zelenilo pašnjaka u malenoj dolini. Usred sela je najstarija džamija u Sandžaku i oko nje rasute kuće pokrivene šindrom.

pester ugao panoramio

izvor: panoramio.com

Na Pešteru najveća reka ponornica je Borovštica, koja je nekada tekla po površini Pešterskog polja, ali je, kao i u svakom krasu, prošla kroz procepe u zemlji i deo svog toka nastavila pod njom.

pester reka milovic1

Izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Pešter sa svih strana okružuju planine. Na krajnjem jugosapadu, kao planina međaš, koja ga deli od Crne Gore, nalazi se planina Žilindar.

hajla-zlijeb-rusolija-krstaca-13-15-07-11-338

izvor: oblun.me

Iz Crne Gore se kroz Đalovića klisuru stiže do Đalovića pećine, koja leži ispod Žilindara i proteže ispod celog Pešterskog polja.Ova velelepna pećina je najduža na Balkanu. Poznata je po lepoti svojih vražjih virova, odaja, dvorana, kanala i hodnika dugih i po nekoliko desetina kilometara.

speleo_wyp4

izvor: sportturist.me

Pod visokim Ozrenom Lim vekovima dubi svoj kanjon kroz njegove stene, iste one koje se protežu Pešterom.

ozren

izvor: putemsrpsketradicije.com

Među ovim planinama u srcu Pešterske visoravni nalazi se mali grad Sjenica. Nastao je još u srednjem veku, kada su karavani na putu iz Dubrovnika ka Carigradu odmarali svoje konje i hranili ih senom. Da ga je bilo, i samo joj ime kaže jer je u njenoj okolini oduvek bilo obilje sena i trave, koja je morala da se kosi i tri puta godišnje. Iz tih davnih turskih vremena ostala je jedna od najlepših islamskih građevina u Srbiji – Sultan Valida džamija iz 19. veka sa velikom kupolom.

pester sjenica balkanforum.info

izvor: balkanforum.info

Ona je zadužbina sultanove majke. Legenda kaže da su nekada ustanici i hajduci stalno pljačkali karavane i otimalo Validovo blago. Kada je majka na kraju svoje dragocenosti dobila nazad, dala je čitavo bogatstvo da se podigne džamija u kojoj je svako mogao da moli za svoju dobrobit.

97619691

izvor: panoramio.com

U Sjeničkoj kotlini, u kojoj se ovaj mali grad ugnezdio, nalaze se i najveće reke Pešterske visoravni.

pester info-ks.net

izvor: info-ks.net

Najveća od svih je Uvac, koja se sliva sa  šumama i livadama prošaranih strmih strana Jadovnika, jedne od planina koje sa svih strana kao da čuvaju Pešter.

jadovnik aleksandar simovic

izvor: foto Aleksandar Simović

Uporedo sa njim teče Grabovica sa izvorištem Sjeničko vrelo, stvorenim od dva izvora, Zlatije i Velikog vrela ispod Jovičića krša. Da je prava mala kraška reka pokazuje i jedna vodenicama na njenim obalama, klisura koju dubi i u njoj Golubačka pećina. Kad se spoji sa Jablanicom meandrira kroz zelena polja, ali ne toliko veličanstveno kao reke u koje se uliva.

pester sjenicko vrelo sjenica.rs

izvor: sjenica.rs

Vapa je ta koja ulepšava prirodu i čini najznačajniju reku Pešterske visoravni. I njen izvor na visini od preko hiljadu metara u sebi sadrži dve reke, dva hladna mlaza Brnjičke i Žitničke reke.

pester vapa vrelo b milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

A onda meandrira Vapa svojim modrim putem kroz Vapsko polje, među jarkom travom prošaranom šarenim cvećem, kroz koju sve vrvi od zujanja pčela koje sakupljaju nektar sa mirisnog bilja.

Vapa-reka-Pester1-1024x681

izvor: serbia.com

Na livadama po kojima se rasula brusnica, beli slez, kantarion, bosiljak, nana, neven i maslačak nastaje najlepši pešterski livadski med.

Vapa-reka-stoka-Pester1-1024x8091

izvor: placeandsee.com

Vapa svojim vodama puni Sjeničko jezero, veliko modro plavetnilo uklješteno između Zlatara i Javora, koje nije ništa drugo do prošireni Uvac, nastalo podizanjem brane i potapanjem kanjona, a sve za potrebe hidroelektrane Uvac.

sjeničko-jezero2

izvor: obidjisrbiju.com

Od Rastoka, uz hidroelektranu, sada ukroćena reka vodi pravo do ostataka mosta na Žvalama. Iznad plave vode diže se samo jedan luk, ono što je ostalo od nekada vitkog trolukog mosta. Po obodima jezera još se vide obrisi starog carskog puta, koji je povezivao Dubrovnik i Carigrad i čijom su kaldrmom prolazili mnogi trgovci sa svojim karavanima. Nekada čuven, stari turski srednjovekovni most, građen od fino tesanog kamena, napušten je u srednjem veku i ostavljen ćudima moćnog Uvca. Krajem sedamdesetih, kada se tok reke pregrađivao, konzerviran je i sačuvan od daljeg propadanja, a potom potopljen.

1394305458_2205

izvor: zlatarinfo.com

Bistra voda naizgled mirnog Uvca krivuda u najlepšim meandrima Srbije. Na nekim mestima njegovi kameni zidovi, koji više liče na lavirint nego na tok reke, toliko su uski da se njima prolazi jedino čamcem. Vekovima dubeći pešterski kamen, Uvac je stvorio veličanstveni kanjon.

pester uvac ana.rs

izvor: ana.rs

Iznad gorostasnih stena ovih čudesa prirode skrivaju se gnezda beloglavog supa, retke vrste orla lešinara, koji je u ovim surim visinama pronašao svoje poslednje stanište u Evropi. Zaštićen u svom rezervatu prirode, leti i slobodno širi svoja velika krila visoko na nebu, po kome jedri na toplim vazdušnim strujama.

pester beloglavi carolije

izvor: Fejsbuk, grupa Čarolije Republike Srbije

A ispod njega, kao dva skrivena oka, u kras su se zavukle pećine. Jedna je Ušačka, u koju se može ući čamcima, prepuna kanala, podzemnih dvoraca i pećinskih ukrasa, a druga Ledena, u koju se može i peške. U njoj kroz ceo sistem dvorana povezanih strmim ponorskim kanalima nalaze se veliki beli stubovi sa plavičastim i crvenkastim nijansama,  prelep pećinski nakit, izvori ledene vode i kosti pećinskih medveda starih i nekoliko desetina hiljada godina.  Zanimljivo je da ove pećine imaju dva izlaza, jedan u selu Gornje Lopiže, a drugi na suprotnom kraju, u dolini Uvca.

pester usacka panacomp.net

izvor: panoramio.com

Iznad svih ovih čedesa prirode nadvio se krševiti Zlatar, sav u prelivima zelene boje, tamne u šumama, svetle po planinskim pašnjacima.

zlatar

izvor: comletom94wordpress.com

I podnožje Javora zapljuskuju vode Uvca. Sa njegovih šumovitih padina punih bukve i četinara vidi se modro Sjeničko jezero.

javor

izvor: turističkiadresar.com

I na kraju, kao da zatvara krug, sa istoka Pešter nadvisuje planina Golija, gorostasna lepotica, kojoj i samo ime kaže da je golema. Od visoravni se sva zeleni od gustih bukovih šuma.

pester golija bojan vasiljevic

izvor: foto Bojan Vasiljević

Ispod nje se preko brda i polja raskrilila Raška. Pešter zahvata i jedan njen deo, pa je zahvaljujući njoj i sam postao ovenčan slavnom istorijom. U srednjem veku se na njegovom severnom obodu nalazilo sedište srpske države. Novopazarska kotlina, između Pešterske visoravni, Golije i Rogozne, bila je politički i duhovni centar u kome su podignuti najznamenitiji manastiri i crkve.

raska13

izvor: obidjisrbiju.net

Zahvaljujući značaju Rasa, nastao je i Novi Pazar. Kada je u 15. veku Otomansko carstvo osvojilo visoravan, nastao je mali grad na mestu novog bazara, pazarišta. Tako je sa Pešterom postao jedna od najznačajnijih trgovinskih tačaka karavanskog puta između Male Azije i Bosne.

pester raska mapio.net

izvor: mapio.net

Kroz Novi Pazar protiče reka Raška. Već od svog vrela, jakog mlaza koji probija stene stare više miliona godina, tesno je vezana za čuveni manastir, najveću srpsku svetinju Peštera.

pester sopocani carolije

izvor: Fejsbuk, grupa Čarolije Republike Srbije

U blizini vrela Raške nalazi se manastir Sopoćani, jedan od najlepših građevina srpskog srednjeg veka. I samo ime mu kaže koliko ga reka obeležava, jer “sopot” znači izvor. Podigao ga je Uroš I Nemanjić u 13. veku. Već tada je svojom veličinom i lepotom fresaka nadmašio sve ostale srpske manastire. Kolika je njegova lepota i vrednost dokaz je da je uvršten na Uneskovu listu najznačajnijih objekata koji predstavljaju svetku kulturnu baštinu.

pester sopocani carolije1

izvor: Fejsbuk, grupa Čarolije Republike Srbije

Kroz vekove i godine lepota Peštera se ne menja. I ne zna se kada je lepši.

pester jezerce milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

U leto se livade ospu cvetovima najlepših boja koji proviruju kroz bujnu sočnu travu.

pester leto milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Stada se raspu po valovitom zelenom ćilimu pa kao bele grudvice mile pod modrim nebom sa koga sunce baca svoje najjače zrake.

pester kamen u reci milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Tada u zujanju pčela zamiriše lekovito bilje po livadama i zažute se cvasti divizme, kojom su hrišćani još u davna vremena kadili kuće na Jovanjdan. A u kasno leto po šikarama se zacrveni glog na svom čvornovatom stablu i već najavljuje jesen.

pester glog chamomilla.rs

izvor: chamomilla.com

A kad ona dođe, najlepšim prelivima oboji Pešter. Pa potamni sasušena trava, već pregorela od vrelih sunčevih zraka, zacrveni se drveće po padinama, zacrveni i šipurak na livadama.

pester trava jesen milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

U rana jutra sve obavije magla sa dugim kišama i sve se ospe kapljicama koje nose hladnoću.

pester kasna jesen magla milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Kad stegne zima, sav se Pešter obavije nekim tajanstvenim velom tišine.

pester zima milovic

izvor: foto Bojan Milović(milovic.net)

Napadaju snegovi i sve se skrije ispod njihovog pokrivača koji, zna se, dugo će da traje.

pester zimi novipzr.info

izvor: novipzr.info

A kad mraz sve okuje svojim šarama, u ledenim jutrima puca i drvo i kamen.

pester zimski suton milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

I onda dolaze nova proleća, kad se trava opet zazeleni ispod ledenog prekrivača, iako u hladnim noćima izgleda kao da se to nikada neće dogoditi.

0070Pesterska visoravan

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

I opet zašume potoci, nabujaju reke, zadrhte leptiri na šarenim livadama, procveta kleka i svojim ljubičastim bobicama najavljuje nove sunčane dane.

pester jezero milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Priroda okreće svoj večni krug, ravnodušna u svojim zakonima i savršenstvima na sve što čovek oko nje čini. A na nama je da izaberemo hoćemo li je uništavati ili udisati miris poput pešterskog usred spoja neodoljive lepote visoravni, spokoja i planinskih vrhova na obzorju koji streme ka visokom nebu.

pester zalazak sunca milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

P.S. Posebnu zahvalnost dugujem fotografu Bojanu Miloviću, koji mi je ljubazno ustupio svoje veličanstvene fotografije, koje uvećavaju vrednost reportaže

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

4

Volim bube, al’ samo u igrici

mali

Pre dva dana počela je invazija buba na mene. Ne znam šta hoće, ni što su došle. Nije ih nikad dosad bilo, čak ni pre par godina kad su bile biblijske poplave. Tada sam samo vrištala na stonoge koje su milele po zidu, al’ bube ništa. Al’ sad su tu i ja ne znam kako sa njima da živim.

Prvu sam ugledala pre dva dana kad sam se tuširala. Prilegla uz tuš kabinu. Videla sam je, al’ sam iskulirala, rekoh, to zbog vrućine ušla kroz slivnik.

Isto veče susrela sam se sa još jednom. Muvala mi se oko nogu dok sam sedela na fejsu. Nju sam ubila, počelo je već pomalo da mi ide na živce.

Kad sam nešto kasnije treću našla u šolji iz koje pijem čaj, dobila sam blaži oblik nervnog sloma. Drala sam se i davila je. Ja sam pobedila.

Narednog jutra moj muž i ja samo ispreturali celu kuću. Ja sam, u napadu traženja krivice u sebi, pomislila da sam negde omanula sa higijenom. Zato sam oprala sve sudove, obrisala sve elemente u kuhinji, do daske oribala kupatilo, pomogla ovom mučeniku da sve prebriše i usisa. U napadu histerije odlučila sam da operem i dva tepiha. I to sve bez klime, da me ne ušine dok radim, a na sveukupno 333 stepena Celzijusa.

Kad sam sve završila, legla sam da ne padnem u nesvest, verujući da to ne može da mi se desi dok ležim. Verovala sam i da sam sada zaštićena, psujući pomalo svoj pedantni komšiluk, koji ne prestaje da svakodnevno briše simsove, ali i da uredno drži kese sa đubretom ispred svojih ulaznih vrata.

Sve je bilo idilično dok nije palo veče. Da l’ je hteo da bude malo romantičan ili šta, muž mi stao na prozor da gleda u noć. Odjednom čujem prigušeni krik. Dođem do njega, kad imam šta da vidim: bube se u jurišu penju uza zid. Ispod svakog prozora ima ih bar po pet!

Opet krene vriska i cika. Pozatvaramo sve prozore i počnemo da se preslišavamo gde smo ih sve držali otvorene jer je jasno odakle nas bombarduju. Ustanovimo da smo uveče sve pootvarali zbog onih 333 stepena i krenemo opet da preturamo celu kuću.

Zahvaljujući bubama našla sam i šnalu koju sam mislila da sam izgubila, dva flomastera i neke sitne pare. Naletela sam i na pauka, ali ovog puta sam mu se osmehnula. Simpatičan mršavko, iako me pre par godina ujeo za gornju usnu pa sam ličila na Jelenu Karleušu. Sad mi je drag, samo kad nije tvrdokrilac. Nisam ga dirala.

Legli smo da spavamo sa zatvorenim prozorima. Da nas ne napadnu. Zamalo se nismo ugušili. Ja mislim da nisam mnogo spavala. Bila sam na straži. A i nisam mogla da zaspim jer mi se od svake senke u posteljini činilo da je još nešto s nama u krevetu.

Tek što sam zaspala pred zoru, probudio me muž. Spremao se za posao ali je našao još primeraka. Opet je sve ispremetao i odlučio da baci potpuno nov i neupotrebljen urolani itison. Pokušala sam da ga sprečim, ali on je bio neumoljiv, smatrao je da je to korak ispred u borbi jer bi tu mogle da se zapate. Pomislila sam sa setom da će neki srećnik, pripadnik romske nacionalne manjine baš da se obraduje od sabajle.

Ostavio me da ugovorim dolazak službe za dezinsekciju, duplirajući sa vrata veličinu buba, našta me glas sa druge strane pitao da li mi u kući imamo insekte ili kornjače. Bubetine, rekla sam, i ustanovili smo da ne znamo koje su u pitanju jer ja u magnovenju nisam umela da objasnim kako izgledaju.

Sad sedim i čekam dezinfekšn mena da me spasi. Sačuvala sam dve mrtve da vidi sa čime se borimo. Nadam se da će biti uspešan. Možda sam omanula kao ljubitelj prirode, ali, ljudi, bube, i to šarene kao bombone, mogu da trpim samo u igrici. Ja sa njima stvarno ne mogu da živim…

15

10 filmova zbog kojih plačem dok mi ne pozli

19-inside-out-cry.w529.h352

Leto je vreme kad su svi uglavnom napolju, na suncu i najbolje pored neke velike vode. Ali kad naiđe nekoliko jesenjih dana, svi zapadnu u blagu veštačku novembarsku melanholiju i počnu da se ponašaju kao da je stvarno vreme da se zavučemo pod ćebence i odgledamo neki dobar film, neki ljubavni, da se dobro isplačemo i potrošimo cirka desetak kesica papirnih maramica.

Ovo je moj izbor i to po redosledu kojim ronim suze, znači otpozadi. I nije igra, samo delim sa vama svoje najdraže filmove. Ali, možete i svoje da pišete, ne branim!

 

untappedicties.com

izvor: untappedicties.com

  1. Dobili ste poštu

Iako Toma Henksa nikako ne mogu da zamislim u ulozi nekog frajera jer mi uvek ispred očiju izvire Forest Gamp, nekako sam ga svarila u ovoj ulozi, ali možda i zbog izbora njega kao glavnog glumca pomalo plačem. O Meg Rajan neću da govorim, da sam muško, tražila bih jednu takvu da se njom ženim. Naravno, iz perioda dok se nije unakazila botoksom, pa sad više liči na Džokera iz “Betmena”.

Elem, čovek prosto mora da navija da im se veze raspadnu i njih dvoje spanđaju. Posebno kad ona leži sva slinava, a on joj dođe sa buketom belih rada. A na kraju, kad Kejt otkrije ko je zapravo Džo Foks, ja zajedno sa njom uveliko plačem od sreće dok me “Negde tu iza duge” gađa pravo u srce.

laughingsquid.com

izvor: laughingsquid.com

  1. Čovek bez lica

E, Mel Gibson je već nešto sasvim drugo! Kad pogleda onim plavim očima, verujem da nema žene koja sa njim ne bi pošla u zalazak sunca. Pa čak i u ovom filmu, gde glumi čoveka kome je pola lica unakaženo u saobraćajnoj nesreći, meni je neodoljiv.

Ono što posebno gađa moje meko srce jeste nepravda koju mu nanose meštani jednog zatucanog gradića. Budući nepravedno obeležen kao pedofil, trpi svašta iako se povlači od ljudi, a jedan mali ga proganja pa ne znaš da li da navijaš da padne s bicikla i ostavi ga na miru ili da mu priđe da ga svi malo bolje upoznamo.

Scena povezanosti sa dečakom, koji u njemu vidi oca koga nema i zahvaljujući kome postaje čovek čini da ronzam i u isto vreme se svađam sa televizorom zbog nepravde koja mu je naneta.

fandango.com

izvor: fandango.com

  1. Titanik

Ovaj film je namerno na 8. mestu. Prvo zato što mi je scenu da se malerozni Džek davi ispričala drugarica u kafiću Filološkog fakulteta kad smo bežale sa nekih predavanja, iako nas niko nije ni jurio. Ona je bila euforična da ispriča, a ja sam zauvek ostala osakaćena za trenutak gušenja u suzama kada debela Kejt ne može da se malo pomeri na onim vratima pa da se popne i njen čkode. I plačem, nije da ne plačem kad ga gurne u onu ladnu vodu i onda skarliče kroz pištaljku da je nađu, al’ još više kad onaj njen prokleto zgodni verenik sve preživi, a dobar čovek najebe, kao i uvek.

MSDPROF EC045

izvor: stausmangoline.com

  1. Profesionalac

Za ovaj film sam od jedne ekstremno površne osobe čula izjavu da je pedofilski. To me je šokiralo. Možda zato što za Žana Renoa ne dam reč da se pisne, a možda i zato što sam slaba na Matildu, koja se tako dirljivo vezuje za profesionalnog ubicu. A to da on, iako deluje pomalo debilno, ima neočekivano veliko srce, neću da komentarišem.

Ne pitajte koliko plačem kad sve ode u božju mater, a Matilda sa biljkom u saksiji ode u novi život.

thefilmmakersworkshop.com

izvor: thefilmmakersworkshop.com

  1. Duh

Nikad nisam videla da neko lepše plače nego Demi Mur. Kad je gledaš, prosto ti dođe da je zamoliš da to stalno radi. Opet, na Patrika Svejzija sam slaba još od “Prljavog plesa”, pa kad ga roknu u pljački, odmah mi sve presedne već na početku filma.

I strašno me nervira što ova ne veruje vidovnjakinji, al’ ko će normalan verovati nekoj tamo Vidovitoj Zorki, al’ kad shvati, pa kad se on definitivno oprašta od nje u obliku duha, ne znam kako preteknem.

perioddramas.com

izvor: perioddramas.com

  1. Devojka sa bisernom minđušom

Skarlet Johanson sam prvi put gledala u ovom filmu i nikada nisam videla da neka glumica može toliko da ćuti i izrazima lica te hipnotiše. U Kolina Firta, pardon slikara Johanesa Vermera sam se zatreskala odmah i toliko navijala za tu švaleraciju u ime umetnosti da sam htela da se ugušim kad joj je stavio onu minđušu na njeno od infekcije natečeno uvo i usput samo okrznuo rukom. Pa da li neko na to može da ostane ‘ladan?!

 

film samp ringling.org

izvor: ringling.org

  1. Šampion

Zbog ovog filma ne onesvešćujem se samo ja od plača. Naučno je dokazano da je poslednja scena ovog filma jedna od najtužnijih u svetskoj kinematografiji. Da, da, čitala sam. Ono dete, lepo kao anđeo je nešto najlepše što sam u životu videla, a glumi kao matoro tokom celog filma.

Al’ kad mu na kraju otac na oči umre, a on ga moli da se probudi, pa plačem još dugo posle završetka. Baš dugo.

 

pyxurz.blogspot.com

izvor: pyxurz.blogspot.com

  1. Mostovi okruga Medison

Za ovaj film plačem još od pola. Kad vidim one mostove koje nikad u životu neću posetiti, ali i kad vidim koliko se ona Frančeska muči i raspinje kao Isus Hrist. I jeste Robert mator za moj ukus, al’ dobar su par. I sve se kroz suze nadam da će ona da prelomi, al’ džaba.

Pa kad se muž vrati i nju poluludu niko i ne konstatuje, dođe ona scena na semaforu kad joj je biti il’ ne biti. E ja tad ridam i vičem: “Glupačo, izađi iz jebenog kombića! Pa ti njega voliš, tu samo truneš!” Al’ ona me ne čuje i gleda u onu kvaku od vrata i pali se zeleno i ode Robert u tri lepe, a ona onda kao pada na sedište… Muž, bre, ni ne vidi da je ona na patosu, a ja bih da je gađam čime stignem. Pa što ne ode…?! O, Bože, koliko tu suza prolije čovek!

 

nostalgicno.com

izvor: nostalgicno.com

  1. Ptice umiru pevajući

Ovde pravim jedan presedan jer je u pitanju serija a ne film, al’ moram jer mi je baš haos kad je gledam. Da bih dočarala zašto sam je stavila na visoko drugo mesto, reći ću samo da sam (inteligentno) iznajmila iz video (ili cd?) kluba diskove sa svim epizodama kada sam pre nekoliko godina morala nedelju dana da ležim i mirujem. Ovo je bio stvarno izbor za pacijenta, i to više mentalnog.

Ne znam da l’ sam više plakala što Megi muž ne razume, što je zabranjeno zaljubiti se u popa, kad joj se udavio sin ili kad je velečasni Ralf odapeo dok mu je ona držala glavu u krilu na onoj stolici na ljuljanje. Ne znam kako me nisu odneli jer sam ležala, ali u isto vreme svoj organizam dovela u stanje trčanja maratona koliko sam neutešno jecala svaki dan pomalo. Zato je savet rekonvalescentima da se ne stresiraju uz ljubavne drame.

film bliski b92.net

izvor: B92.net

  1. Bliski susret treće vrste

Možda će vas iznenaditi mesto broj 1. I mene je što me naučnofantastični film navodi da neutešno plačem kad god ga odgledam. Ne znam zašto. Mnogo su mi slatki vanzemlajci kad dođu na pistu pod Đavoljom kulom. I dobri su i mirojubivi i vole muziku. I sve je tu OK. Al’ kad treba da odu, e tu hoću da riknem. Valjda se unesem u film, pa bih i ja da odem sa njima, da me povedu u božju mater odavde i da zaboravim da sam ovde ikada bila. Al’ nema, kad onaj veliki brod što liči na luna park zapali, shvatim da mi nema druge, ima ovde da ga tupim ko konj na dolapu. Pa ko na to ne bi ridao, majke ti…?

6106577_the-pixar-sadlab-the-science-behind-your_3ec5249c_m

izvor: notey.com

0

Havaji – kroz mirise orhideja i užarene vulkanske lave

hawaii big funjet.com

izvor: big funjet.com

Daleko na Tihom okeanu, među talasima plavim kao najlepše letnje nebo, nalazi se Havajski arhipelag, čitav niz manjih i većih ostrva tamne boje od vulkanske lave i pepela koja zapljuskuju ogromni talasi i nadvisuju gorostasne planine.

hawaii big travel.aarp.org

izvor: travel.aarp.org

Ovo ostrvlje Polinezije, izdvojeno od kopna sa svih strana, okruženo je različitim kontinentima. Sa jedne strane mu je Severna Amerika, sa druge veliko azijsko ostrvo na kome se izdužio Japan, a sa treće ogromna Australija.

hawaii-island-beaches-wallpaper

izvor: panoramio.com

Havaji su jedina ostrvska država u sastavu Sjedinjenih Američkih Država i to poslednja, pedeseta.

hawaii arhipelag fb amazing places

izvor: Fejsbuk grupa Amazing places

Svih osam ostrva havajskog arhipelaga nastalo je od vulkanskih erupcija i svako je zapravo vulkan, ugašeni ili aktivni, koji miruje ili izliva lavu kao i u davna vremena. I ne bi do toga ni došlo da se duboko ispod okeana ne nalazi velika Pacifička tektonska ploča koja se pomera i usred koje se žari takozvana “vruća tačka”, mesto gde lava ima najveću vrelinu jer dolazi pravo iz utrobe užarenog Zemljinog jezgra. Zahvaljujući njoj nastaju novi vulkani, a tako su nastala i sva havajska ostrva.

hawaii vulkani .smh.com.au

izvor: smh.com.au

Legende ovog drevnog naroda kažu drugačije. Iako neki smatraju da je ime poteklo od Havailona, polinežanskog moreplovca koji ih je prvi otkrio, drugi veruju da su nastala da bi na njima živeli svi oni koje su stvorili bogovi i koji će ih posle smrti uzeti nazad.

d6daed2c55ab5165a3eb437dacbc9ee9

izvor: panoramio.com

 

Među njima se najjužnije nalazi najveće ostrvo arhipelaga, takozvano Veliko ostrvo ili jednostavno Havaji, po državi kojoj pripada. Satkano od samih vulkana jer je najbliže upravo vrućoj tački, na sebi nosi tri planine kroz koje se planeta i dalje oslobađa svoje užarene utrobe. Zahvaljujući ovoj vreloj masi koja se polako ali sigurno sliva niz padine i zatrpava, gura i nosi nastali su najneobičniji oblici koje priroda može da stvori. I ne samo to, vulkani koji na svojim padinama često umeju da uruše zemlju prave i razorne zemljotrese, a sa njima i cunamije, velike talase koji uništavaju sve pred sobom.

hawaii big smh.com.au

izvor: smh.com.au

 

Prvi Evropljanin koji je sa svojom ekspedicijom stupio na tlo Havajskog arhipelaga, i to baš njegovog Velikog ostrva, bio je engleski moreplovac i istraživač, kapetan Džejms Kuk. Tada ih je prozvao “Sendvič ostrvima”, pa je zahvaljujući tome i sam prozvan grof od Sendviča. Na njemu je dočekao i smrt, na plaži Kealakukea, u sukobu sa lopovima koji su potkradali brodove. U njegovu čast je na ovom mestu podignut spomenik.

Captain Cook monument

izvor: lostworld.pair.com

Ali nije samo engleski kapetan stradao na ovoj obali. Ona je bila naseljena od najdavnijih vremena, ali su ostatke starog doba, kao i havajske hramove i drvene figure porušili Evropljani čim su stupili na novo tlo. Umesto njih hrišćanski misionari su podigli veliku crkvu, ali su Havajčani odbili da je posećuju.

hawaii kealakekua crkva

izvor: panoramio.com

Ali da priroda buja i tamo gde se umire i nestaje, dokaz je to što su obale plaže Kealakukea toliko lepe da oduzimaju dah.

hawaii kealakekua plaza majkl kejn

izvor: foto Majkl Kejn

A delfini koji u njenoj blizini plivaju i iskaču iz vode svakog jutra upotpunjuju lepotu havajskih svitanja. Njima obala služi da na njoj donose mlade na svet, ali i da plivaju uz koralni greben sav šaren od raznobojnih korala.

big-island-dolphins

izvor: panoramio.com

Od plaže polazi staza Ala Kahakai, koja uz more, kao što joj i samo ime kaže “tragom obale”, vodi do visina sa kojih se vide vulkanski vrhovi Havaja. Iznad ribarskih sela, između mora i planina, nalaze se i mnoga arheološka nalazišta koja datiraju iz 12. veka i predstavljaju ostatke drevne havajske kulture pre dolaska Evropljana na njihovo ostrvo.

hawaii ala kahakaii staza buzzfeed,com

izvor: buzzfeed.com

Odavde se najbolje vidi kako se pet masiva izdizalo jedan za drugim i postepeno preklapalo. Tako je sve počelo erupcijom vulkana Kohala, koji se posle nekog vremena ugasio, pa Mauna Kee, koja se danas smatra uspavanom, pa slede Hualalai, Mauna Loa i Kilauea, koji i dan-danas tutnje od svojih erupcija.

hawaii mauna kea britannica.com

izvor: britannica.com

Vrhovi i obronci poslednja dva vulkana omeđena su Nacionalnim parkom Havajski vulkani, najatraktivnijim u Sjedinjenim Američkim Državama i pod zaštitom Uneska. Ovaj jedinstveni kutak prirode u sebi skriva najveće razlike pejzaža, od osunčanih obala zelenih od bujnog rastinja koje zapljuskuju modri talasi, crnih padina neobičnih oblika od gusto nataložene lave koja se ponegde još uvek puši, pa sve do plantaža šećerne trske, makadamija, papaja i orhideja, cvetom koji je zaštitni znak Velikog ostrva.

hawaii np havajski vulkani expedia.com

izvor: expedia.com

Po tome se vidi da su oba vulkana i dalje aktivna, pa zato ostrvo i dalje raste i menja se. Čak je dokazano da je lava koja svega dvadeset godina teče niz vulkanske kupe u stanju da promeni površinu ostrva i zatrpa i gradove i doline reka. Ali nije samo ona opasna. Na Havajima se pojavljuje i jedna retka pojava – vulkanske magle. To su oblaci vulkanskog gasa prepuni otrova koji mogu da zagade ceo živi svet i obaviju celo ostrvo poput prave magle. Pa ipak, zahvaljujući pasatima, vetrovima koji duvaju sa mora, oni bivaju raspršeni prema zapadnim stranama ostrva i tako priroda stvara ravnotežu koju samo ona i može da napravi.

hawaii np havajski vulkani nps.gov

izvor: nps.gov

Za vulkan Mauna Loa se smatra da je nastao iznad dva stara ugašena vulkana. I to ni ne čudi jer ova gorostasna planina predstavlja po obimu najveći vulkan na svetu. Izdaleka izgleda kao veliki štit, ali i pored sve svoje veličine ipak nije i najviši na Havajima. Susedna Mauna Kea ga nadvisuje za samo 37 metara.

lpibn12166_30

izvor: huffingtonpost.com

Njegovo ime je maštovito. U prevodu sa havajskog znači “duga planina”, a za to je zaslužna lava, koja ne izlazi kroz eksplozivne erupcije već se lagano sliva i širi padine u dužinu. Zbog toga iz satelita Mauna Loa izgleda kao veliki procep na sredini ostrva.

hawaii mauna loa randommization.com

izvor: randommization.com

I nije to jedino što ga čini drugačijim od većine vulkana. Ovde lava čak ni ne izlazi kroz sam krater nego kroz pukotine duge nekoliko kilometara koje se otvaraju po obroncima i iz kojih ona lagano i uporno curi.

www.hdfinewallpapers.com

izvor: hdfinewallpapers.com

Tako je pre nekoliko hiljada godina nastala i kaldera Mokuaveoveo kada se nakon jedne od erupcija vrh urušio jer se sva lava iz njega izlila. I značenje njenog imena je maštovito jer je nastalo po havajskoj ribi aveoveo, na čiju je jarko crvenu boju ličila eruptivna lava. Danas je kaldera sva obrasla gustim rastinjem i nalazi se na području havajske vulkanske divljine.

hawaii mauna loa virtualuppermantle.info

izvor: virtualuppermantle.info

Istraživanja su pokazala da užarena magma izlazi iz vulkana već 700 hiljada godina, a pre 400 hiljada se vulkan izdigao sa morskog dna i svoj krater od očvrsle glatke lave izdigao na kopnu. Ipak, naučnici predviđaju da će se Mauna Loa zahvaljujući pomeranju Pacifičke ploče i sama polako pomerati sa vruće tačke, pa će se za otprilike 500 hiljada godina i ugasiti.

hawaii mauna loa vulkan soest.hawaii.edu

izvor: soest.hawaii.edu

Međutim, Havajčani su naučili da žive pored ove gorostasne planine. Tako je i najveći grad na ostrvu Hilo delom izgrađen na okamenjenoj lavi, onoj koja je zatrpala sela u erupciji krajem 19. veka. Oni najstariji sa strahopoštovanjem veruju da na njemu živi vrhovni par bogova od koga su nastali svi ljudi na Mauna Loi.

2f64af58999a1d1a0e51f9d9b2ba3897

izvor: pinterest.com

Ali, budući opasan i nepredvidiv, vulkan se svakodnevno pomno prati putem velike opservatorije na vrhu. Zahvaljujući povoljnim vremenskim i klimatskim uslovima i položaju koji zauzima, ovde ne samo da se prati vulkan nego se smatra i jednim od najboljih mesta za posmatranje atmosfere i nebeskih tela.

hawaii aloha-hawaii.comopservatorija

izvor: aloha-hawaii.com

Na padinama ovog gorostasnog vulkana nalazi se bujna šuma Kona. Ona je u vremenima kada su prvi Polinežani osvojili ostrvo bila uništena, ali kada su krajem 18. veka Evropljani sa sobom doveli mnoge za Havaje nove vrste životinja i biljaka, cela priroda se izmenila.

hawaii kona konaviewestate.com

izvor: konaviewestate.com

Zahvaljujući tome se danas u podnožju Mauna Loe mogu videti polja orhideja u najrazličitijim bojama, razne vrste oleandera i cvetovi đumbira. Na visinama je zasađena trava da bi bujali pašnjaci, au šumama su zasađene kupine, banane i engleska zelenika.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

izvor: wikipedia.com

Pa ipak, menjanjem prirode došlo je i do problema, posebno sa dolaskom mačaka, pacova, komaraca i azijskih mungosa. Oni su uništavali i biljni i životinjski svet, nespreman za nove predatore. Ali, vremenom su mnoge oblasti zaštićene i o njima se vodi računa, posebno oni delovi u kojima su rezervati ptica, kako havajskih, tako i selica, kojima su ova ostrva samo jedno od odmorišta na dalekom putu.

hawaii hakalau ayijski mungos

izvor: wikipedia.org

U početku se smatralo da je Kilauea deo Mauna Loe, ali je kasnije otkriveno da je njegova bazaltna lava zasebna. O tome svedoče i stalne erupcije i smatra se najaktivnijim vulkanom na svetu.

hawaii kileua vulkan nydailynews.com

izvor: nydailynews.com

O njegovim čestim izlivima znali su i drevni Havajčani i dali mu ime koje znači “onaj koji mnogo izbacuje”. Da je skoro pa nemoguće živeti u njegovoj blizini, vulkan je pokazao tako što je vekovima unazad zatrpao nekoliko priobalnih gradova i menjao izgled ostrva. A kada je krajem prošlog veka prekrio ribarsko selo Kalapana slojem naborane lave debelim 10 centimetara, bilo je jasno da čovek gubi bitku sa prirodom.

hawaii lava koja nije glatka .lonelyplanet.com

izvor: lonelyplanet.com

Domoroci su čvrsto verovali da je vatrom ispunjeni krater Kilauea dom boginje vulkana Pele i da odatle ona upravlja svim ostalim vulkanima na Havajima. Zato su posećivali planinu koja pulsira duboko u utrobi Zemlje i donosili razne darove ne bi li je umilostivili. Verovali su da Pele ima mnogo ljubavnika i da su ohlađeni stubovi lave, od kojih su nastale bazaltne stene, zapravo okamenjeni oblici ovih nesrećnika, odbačenih od surove boginje. Ipak, ni darovi nisu mnogo pomagali. Havajčani su verovali da se boginja pojavljuje u crvenoj odeći uvek pre velike erupcije.

Big Island, Hawaii (HI), USA

izvor: colbybrownphotography.com

Pa čak i danas, kada čovek već ne može da ga pobedi, može da mu se divi izbliza. Kilaeua je zato najposećenije mesto na ostrvu i oduzima dah svakome ko vidi užarene potoke lave koji se uz šištanje i guste oblake dima spuštaju u more. To je najlepše videti noću kada vatrene pruge gube svoju svetlost u tamnim vodama okeana. Prizor za pamćenje!

hawaii lava u moru planetware.com

izvor: planetware.com

Na samoj ivici sa obalom na padinama vulkana se nalazi klizište Hilina. Sa svakim novim naletom lave zemlja se i dalje odvaja i zajedno sa užarenom masom povlači sa ostrva, svake godine za po jedan centimetar. I taj spori protok je najbolji  način klizanja lave jer kada bi se ona odjednom srušila u okean došlo bi do razornog zemljotresa sa velikim cunamijem.

hawaii hilina blogtuche.com

izvor: blogtuche.com

Istraživanja su pokazala da će se ovo dešavati i u bliskoj i daljoj budućnosti, tačnije sve dotle dok Mauna Loa i Kilaeua budu bili aktivni. Upravo je to dokaz kako sile prirode i dalje ne dozvoljavaju da Havaji dobiju svoj konačan izgled.

hawaii kileua vulkan bhcourier.com

izvor: bhcourier.com

U podnožju Kilauea nalazi se i najveća ravničarska prašuma Havaja, Vao Kele o Puna. Legenda kaže da je, osim u krateru vulkana, boginja Pele najradije obitavala u bespućima gustih stabala kroz koje lava i danas ume da zađe i spali sve što joj se nađe na putu.

hawaii vao kele o puna suma isofifty.com

izvor: isofifty.com

Među visokim papratima gnezda svijaju najređe ptice sveta, poput havajskog jastreba, a među granama jagodaste guave svoju tanku mrežu plete havajski pauk i čeka na nesmotrene insekte.

hawaii havajski jastreb holualoainn.com

izvor: holualoainn.com

Ispod Kilaeuea nalazi se i najjužnija tačka Havaja, ali i celih Sjedinjenih Američkih Država, Ka le. On ujedno predstavlja i krajnje odredište otkrivene zemlje na samom jugu pacifičkog lanca ostrva.

hawaii ka le gaia-legacy.ch

izvor: gaia-legacy.ch

Na ovom malom kamenom rtu duvaju snažni vetrovi i huče jake morske struje, zato je pogodan za mnogobrojne vetrenjače. A da bez zaklona ka otvorenom moru može da bude veoma vetrovito, pokazuju i grane drveća koje su od mnogobrojnih udara postale skoro horizontalne.

hawaii ka le fodors.com

izvor: fodors.com

U blizini najjužnije tačke havaja nalazi se i plaža Papakolea, čuvena po zelenoj boji peska.

hawaii plaza sa zelenim peskom travel-wonders.com

izvor: travel-wonders.com

Sa druge strane ovog ostrva prekrivenog vulkanima izdigao se Hualalai, najmlađi od svih vulkana, star svega 300 hiljada godina. Naizgled je miran, a iako je poslednji put izlivao lavu početkom 19. veka, naučnici mu mnogo ne veruju i smatraju da je pitanje vremena kada će opet pokazati svoje pravo lice. To ne zabrinjava Havajčane, koji su naselili njegovo podnožje.

hawaii hualalai vulkan dhrititimelineofplatetectonics.weebly.com

izvor: dhrititimelineofplatetectonics.weebly.com

Priroda koja ga je obavila takođe daje nepredvidive lepote i ne zna se šta je ovde lepše, da li njegovi klifovi na obali ili duboke brazde koje je stvarala lava. I drevni narod ih je primetio, zato njegovo ime na havajskom i znači “veoma izbrazdano brdo”.

hawaii vao lele o puna paprat wikimedia.org

izvor: wikimedia.org

Vulkan je na nekim mestima sav od stena, ali je veći deo pod bujnim vegetacijom. Uz bujnu travu, paprat i žbunje, tu je jedinstveno havajsko drveće lehua. Čak se i u pukotinama vulkana mogu naći mala stabla eukaliptusa i u njihovim granama retke ugrožene vrste ptica.

hawaii lehua cvet wizzley.com

izvor: wizzley.com

Sa druge strane se nalazi vulkan Mauna Kea, koji, ako bismo merili od dna mora, sa koga zapravo i počinje, dobili bismo najvišu planinu na svetu. I on, kao i ostali havajski, ima oblik štita koji je stvorila lava spuštajući se slobodno niz njegove obronke.

hawaii mauna kea huffingtonpost.com

izvor: huffingtonpost.com

Ali to je bilo veoma davno jer se poslednja erupcija zbila pre četiri hiljade godina. Danas je ugašen i zahvaljujući tome se može reći da je dostigao svoju punu visinu. A ona sa svojih 4207 metara predstavlja najvišu tačku Havaja.

hawaii mauna kea redpowermedia.wordpress.com

izvor: redpowermedia.wordpress.com

Na havajskom jeziku ona se zove “bela planina” zato što je vrh vulkana uvek prekriven snegom. Sa druge strane, verovanje starosedelaca, čija je mitologija veoma maštovita, kaže da je planina posvećena velikom havajskom božanstvu Vakei.

hawaii mauna kea vulkan cfht.hawaii.edu

izvor: cfht.hawaii.edu

Na padinama Mauna Kee nalaze se prirodni rezervati, bujne šume Hakalau. Ova vlažna staništa najbolje pokazuju kako život može da se razvija i u najekstremnijim uslovima. U nižim delovima su šume pune vlage, visoke paprati i bara, a na visinama iznad kišnih oblaka rastu veličanstvene šume akacije i veliki crveni cvetovi lehua drveća, a među njima prostrani proplanci sa bujnim pašnjacima.

hawaii hakalau suma thearmchairexplorer.com

izvor: thearmchairexplorer.com

U podnožju vulkana, na samoj obali Tihog okeana, nalazi se grad Hilo, najveći na Havajima i oko njega mnogobrojni vrtovi i parkovi prirode.

hawaii paumau vrt tripadvisor.com

izvor: tripadvisor.com

Paneva zoo krasi Hilo i to je jedini vrt u Sjedinjenim Američkim Državama u kome preko 60 vrsta životinja sa raznih kontinenata živi među prašumskim drvećem i cvećem najlepših boja.

hawaii panaeva zoo vrt

izvor: panoramio.com

Najveću atrakciju je do pre par godina, dok nije uginula, predstavljala ženka belog bengalskog tigra Namaste, koja je dobila ime po pozdravu svoje postojbine.

hawaii panaeva zoo namaste redbubble.com

izvor: redbubble.com

Nani mau je bašta koja na havajskom znači “zamak lepote” i to ime joj dobro pristaje. U njoj se ne zna šta je lepše, da li beskrajni vrtovi orhideja, đumbira i hibiskusa, čiji opojni mirisi lebde u vazduhu, japanski toranj, voćnjaci ili parkovi prepuni palmi i kokosa.

hawaii nani mau vrtovi tripadvisor.com

izvor: tripadvisor.com

Možda je ipak jedna od najlepših skrivenih lepota u okolini Hila Dugin vodopad. Ovde se reka Vailuku stropoštava u veliki bazen u podnožju sa visine od skoro 100 metara. Hučanje koje se čuje svuda uokolo prigušuje bujna tropska prašuma koja je prekrila duboku klisuru, a tirkizna boja malenog jezera u kome se peni slap provlači se kroz bujne grane divljeg đumbira.

hawaii vodopad duge gohawaii.com

izvor: gohawaii.com

Na havajskom jeziku ime vodopada znači “dugina voda” i to zato što ujutru kapljice koje se rasprskavaju pod sunčevim zracima stvaraju sve najlepše dugine boje.

hawaii nani mau basta onlyinhawaii.org

izvor: onlyinhawaii.org

Još jedan kutak u kome se priroda razmahuje svojom raskošnom lepotom predstavlja Havajska tropska bašta. Smeštena je u dolini obale Onomea i u njoj sve šušti od mnogobrojnih potoka i vodopada koji se nalaze uz stazu duž obale. Otvorena je krajem prošlog veka i u njoj se danas nalazi nekoliko hiljada raznih vrsta palmi i cvetova helikona i bromelije najlepših boja i oblika. Hladovinu od jarkog tropskog sunca bacaju grane manga i kokosovih palmi starih i više od sto godina.

hawaii tropska bot basta onlyinhawaii.org

izvor: onlyinhawaii.org

U njoj je sve podređeno prirodi, pa se biljke i voda nalaze u savršenom sklopu. To se najbolje vidi po savršenom spoju bujnog rastinja sa kaskadama Onomea vodopada.

hawaii onoma vodopad hawaii.hawaii.edu

izvor: hawaii.hawaii.edu

A tropske boje slapova Bulder krika ulivaju se u plavetnilo okeana preko kanala koji je stvorila davno okamenjena lava.

hawaii bulder krik slapovi photobugblog.net

izvor: photobugblog.com

Takođe duboko u kopnu, na samim vulkanskim padinama, skrio se jedan od najlepših havajskih vodopada – Akaka. Ovaj slap visok skoro 130 metara na havajskom jeziku znači “pukotina”. I zaista, izgleda kao mlaz nezaustavljive vode koja se survava sa ivice klisure.

Akaka Falls at Akaka Falls State Park

izvor: history.com

Legenda kaže da je ovaj visoki slap na potoku Kolekole nastao onda kada je kamen boginje Pele udario u granu sa crvenim cvetom lehua i tako prizvao oblake i kišu sa neba.

hawaii akaka vodopad nomadify.me

izvor: nomadify.me

U potoku se mresti riba opu alamo, koja živi jedino na Havajima. Mladi se izlegu iz jajašaca iznad vodopada, a sisaljke na stomaku im pomažu da se održe zalepljene za kamenje. Zahvaljujući tome ostaju da započnu novo mrešćenje kad dostignu zrelost.

fishnative_Lentipesconpair_rs

izvor: bishopmuseum.org

 

A nešto dalje, na padinama Mauna Kee se nalazi i Svetska botanička bašta, sa stazama poput lavirinta. Napravljena je krajem prošlog veka na nekadašnjim poljima šećerne trske. U njoj sve buja od hiljada biljaka i insekata koji se skrivaju u lišću i ogromnim cvetovima. Leptiri lete i sve zuji u mirisima i bojama.

hawaii svetska bot basta plavi hibiskus hawaii.com

izvor: hawaii.com

Usred svega spušta se veliki Kamae vodopad da upotpuni savršenstvo koje samo priroda može da stvori.

hawaii svetska bot basta city-data.com

izvor: city-data.com

Iz nje se pruža pogled na park prirode Umauma sa rekom koja je iznedrila vodopad od koga zastaje dah. Njegove tri kaskade u nizu su nešto najlepše što se na ostrvu skriva među gustim tropskim drvećem.

umaumafalls-1024x690

izvor: umaumaexperience.com

Reka Umauma izvire na padinama Mauna Kee usred plodne zemlje koja je ostala iza stvrdnute lave i vulkanskog pepela. Velika vlaga koju nanose pasati sa okeana daje joj dovoljno vode da stalno teče ka svom ušću. Upravo to joj i na havajskom znači ime – “stalno teče”.

DSCN3756

izvor: panoramio.com

Kada padaju velike kiše i reka nabuja, sa sobom valja kamenje i odlama stene. Tako nastaju manji vodopadi koji u podnožju stvaraju mala jezera. Na taj način su nastale tri razdvojene kaskade vodopada Umauma, a ako jednom dođe do jače erozije, spojiće se i Akaka će dobiti svog blizanca.

hawaii svetska bot basta hawaii-guide.com

izvor: hawaii-guide.com

Sa obale se ocrtava i najmlađi podvodni vulkan Loihi. Zahvaljujući erupciji se izdigao sa morskog dna. Sada je visok preko 3 hiljade metara, a njegov veliki deo je pod vodom. Ali, od njega se još mnogo očekuje. Pošto je i dalje aktivan, veruje se da će za narednih nekoliko hiljada godina premašiti svoju visinu i biti možda i najviši na svetu.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

izvor: lovingthebigisland.wordpress.com

Na krajnjem severu ostrva nalazi se vulkan Kohala, za koji se smatra da se prvi izdigao iz vode i da je od njega pre milion godina nastalo celo Veliko ostrvo. Da je tu od davnina, svedoče i fosilni ostaci morskih životinja zalepljeni na jednoj od padina, a istraživanja su pokazala da ih je naneo cunami koji je zapljusnuo vulkan pre 120 hiljada godina.

hawaii kohala obala expedia.com

izvor: expedia.com

Koliko je star svedoče i duboke klisure unutar kratera, nastale od hiljadugodišnjih erozija. Nekada je bio mnogo viši, ali su masovna klizišta učinila svoje i urušavanjem se i njegova visina smanjila. Naučnici su dokazali da je tlo počelo da klizi još pre 300 hiljada godina i na taj način skoro pa potpuno uništilo Kohalu. Svedoci ove geološke katastrofe danas su veliki odlomljeni klifovi na obali koje besomučno šibaju vetrovi sa okeana.

Waterfalls, Hamakua coastline, Island of Hawaii, Islands of Life

izvor: nature.org

Unutar njih nalazi se dolina Vaipi. Ona je nastala tako što se sa vrha vulkana na stotine potoka obrušavalo u provaliju i urušavalo zemlju od ohlađene lave. Na taj način se kišnica slivala i stvorila ovu veličanstvenu dolinu.

hawaii vaipio dolina vodopadi .flickr.com

izvor:

Vodopadi hrane vodom reku koja teče kroz Vaipi i uliva se u okean.

hawaii vaipio dolina reka wasabitourshawaii.com

izvor: wasabitourshawaii.com

Jedan od mnogobrojnih, ali možda i najlepši je vodopad Hilave, koji sa visine od 300 metara pada u spektakularnim kaskadama. 

hawaii vaipio dolina vodopadi wikipedia.org

izvor: wikipedia.org

Da je vulkan ostao aktivan i posle stvaranja dubokih kotlina, dokaz je Pololu dolina kroz koju je klizište proguralo velike količine lave i odnelo je duboko u okean.

hawaii popolu dolina celebratebig.com

izvor: celebrating.com

Zahvaljujući tome što ovde hiljadama godina nije bilo erupcija, po padinama koje klizište nije uništilo sve od vrha pa do obale rasule su se bujne vlažne prašume koje vlagu crpu ne samo od čestih kiša već i iz oblaka koji stalno obavijaju obronke Kohale. Zahvaljujući tome ovde rastu mnogobrojne retke vrste gljiva, paprati, mahovine i drveća čiji se koren brzo širi u zemlji bogatoj azotom od okamenjene lave.

hawaii hakalau suma ptica fws.gov

izvor: fws.gov

U ovom gustom rastinju skrivaju se i mnogobrojne močvare i to na mestima gde glina u zemlji zadržava vodu koja natapa korenje drveća. A oko njih mile razne retke vrste vodozemca i rakova kojima se hrane mnoge životinje kojima pogoduje silna vlaga.

hawaii dzungla np hv 123rf.com

izvor: 123rf.com

A dalje, preko velike vode vidi se ostrvo Maui sa svojim velikim vulkanom Haleakalom. Deli ih kanal Alenuihaha, čuven po vrtlogu koji prave snažni okeanski vetrovi. I samo ime mu kaže da obale “razbijaju veliki talasi”.

hawaii alenuihaha kanal pohakulele.com

izvor: pohakulele.com

Svaki dah vetra, veliki talas i okamenjeni grumen koji je izašao iz središta Zemlje su Havaji. Ali i zalazak sunca raskošne lepote uz umilne zvuke muzičkog instrumenta napravljenog od havajskog drveta mua-ma, uz koji se izvodi trbušni ples, za koji stari Havajčani smatraju da najbolje čuva zdravlje. Ali i snaga čoveka koji svakog novog jutra bije bitku sa prirodom, koja se ne završava ni kada padne noć. Jer ona je uvek jača, ma koliko nam se činilo da smo mi pravi gospodari, a Havaji nas tome najbolje uče.

1515917

izvor: hawaii.com

 

 

 

 

2

Ljuta mama

angry

Prošle nedelje sam pročitala jedan tekst u kome je prikazana ispovest muškarca koji je od svoje supruge trpeo nasilje u porodici i koji me je ostavio punu gorčine. Pretpostavljam da je želeo da skrene pažnju na problem koji se takođe javlja u trenutku kada pojava muževa nasilnika u javnosti uzima maha.

Pošto nasilje u porodici može da pođe od oba pola, a njegove vrste da budu razne, a smatram da nijedan oblik nije zanemariv, setila sam se jedne sitaucije koju sam skoro videla i koja mi je delovala kao mentalni pakao za onoga koji ga trpi – ovoga puta jednog ojađenog muža.

Događaj se odvija na obali reke pored koje retko ko može da oseća bilo kakvu napetost. Ja sedim na klupi i čitam knjigu, čekajući da me pozovu da krenem za Beograd. Na drugoj strani obale bračni par penzionera sedi za drvenim stolom sa klupicama i ljušti jabuke dok im se kisela voda hladi u reci. Samo se čuje cvrkut ptica koji se jedva provlači kroz šumorenje reke. Idila.

Odjednom nailazi par i prolazi pored mene. Ona je trudna, negde na pola, rekla bih, mada nemam pojma to da procenim, ali stomak joj nije baš veliki kao što sam viđala i izraz lica joj je kao da se žestoko smara, a on je potpuno posvećen svakom njenom koraku, pazi kao da će svaki čas nagaziti na ježa. Privlači mi pažnju jer retko viđam muževe koji toliko paze na svoje trudne žene, a viđala sam ih onoliko.

Odlučuju, pardon, ona odlučuje, da se stacioniraju na jedno dvesta metara od mene, dovoljno daleko da ih vidim, ali ne i da ih čujem. Interesantno mi je što ne sedaju na klupu nego on širi ćebe po travi. Moj hipohondrični um se već pita da li ona, budući trudna, neće tako da prehladi stomak. Ali njoj to izgleda nije bitno. Vidim po izrazu lica da je prilično nezadovoljna.

Moju punu pažnju privlači to što, ni manje ni više, leže na stomak. Isti onaj koji joj nije mali i u kome nosi dete. Opet ponavljam, nemam iskustva sa tim, ali mi deluje za vrištanje što leži na njemu. Osećam kako odjednom mene počinje da boli stomak iako ne radim ono što radi ona. Muž kleči pored nje i masira joj leđa.

Posle nekog vremena on ustaje i odlazi, a ona ostaje da leži kao proštac. Sve vreme razmišljam kako je zemlja hladna, a ona leži na jebenom stomaku. Za to vreme muž se šunja među drvećem i nešto traži. U jednom trenutku prolazi pored mene i ja vidim njegov izbezumljeni izraz lica. Možda i njega brine što ona leži na stomaku, mislim se ja.

Pošto njega već neko vreme nema, a ova tamo ne pokazuje znake života, sada imaju moju nepodeljenu pažnju. A ionako mi nije neka knjiga. Odjednom se on vraća sa nekim ogromnim zavežljajem. Šta li će ovaj sad da radi, pitam se ja.

On dolazi do nje i nešto joj priča. Ona se pomera i pokazuje znake života. Dobro je, živa je. Ali, ne lezi vraže, iz nekog razloga počinje da kidiše na njega i nešto se žestoko breca. Što ona više drobi, on sve više savija glavu ka zemlji. Ona je toliko ljuta da sve trese kosom i on opet sa sve zavežljajem kreće da baza među drvećem. Bože, da li su ovo dvoje normalni, pitam se ja. Uskoro se opet vraća manji od makovog zrna. Ona počinje solidno da histeriše i gleda u mom pravcu. U jebote, još ću i ja da dobijem batine, mislim se, verovatno je primetila da piljim u njih kao u ringišpil.

Ali ne, muž polubled, valjda od šipčenja sa onim zavežljajem, a valjda i zbog cepanja hormona svoje ženice u blagoslovenom stanju, prolazi pored mene i iza mojih leđa kreće da razvija svoj pozamašni teret. To je zapravo ogromna pletena ležaljka koja se razapinje između dva drveta i u koju ne samo da može da stane blagoslovena agresivka nego i njen muž i oni penzosi preko puta i ja đuture. On je sve vreme tražio povoljna stabla, al’ nema boljih nego kod mene, pa se ona naljutila zato što ja sad tu smetam, jer kad legne, biću joj kao čir na dupetu.

Dok ona strelja čas mene na klupi, čas njega što ga kilavi sa vezivanjem konopaca za svako drvo, a do ležaljke još nije ni stigo, ja počinjem da se vrpoljim. Još mi nije vreme da krenem, a muž svaki čas trči između drveća i nje dok mu ona nešto besno govori gledajući u mene, valjda da me potera sa klupe. On, sav crven u licu i upadljivo uznemiren, ne gleda u mene već samo u one konopce u rukama i kao da moli Boga da mi baci neku granu sa drveta na glavu pa da nestanem sa mesta na koje je njegova ženica bacila oko jer ne zna kako da mi kaže da se sklonim. Mislim se nešto: možda ja i čmičak dobijem, al’ ako on njoj titra kao majmun, ja baš i ne moram. Nisam joj ja dete pravila, pa mogu slobodno da dišem punim plućima. Al’ već i meni počinje da ide na živce.

I pošto on ćuti, tu počinje da se odvija prava mala drama. Ljuta buduća mama je opet na zemlji, ali sad mu je okrenuta leđima i ne poznaje ga, odbija svaki razgovor. Njega to još više uznemirava pa povećava tempo trčanja između nje i  polurazapete ležaljke. Ona ga gromoglasno ignoriše, a njemu suze vise na trepavicama.

A onda se umešao Bog. Umesto da odlomi granu drveta direktno na moju glavu, poslao mi je telefonski poziv. Zovu me da krenem kući. Ojađeni muž sa vidnim olakšanjem zatire suze i srećan je što svojoj supruzi može da ispuni želju i u samoći je ljulja na ležaljci. Ja odlazim i rešavam mu jedan problem. Al’ pitam se: ko će, prijatelju moj, da ti reši ostale…?

 

11

Hajka

Howling wolvesOvih dana se na društvenim mrežama odvija pravi mali pakao. Oni koji nisu otišli na letovanje mrze iz sve snage one koji jesu jer su prinuđeni da se kod kuće kupaju u lavoru sopstvenog znoja. I da gledaju njihove slike. Koje ovi kače nemilice. I ovima skaču po ganglijama.

Mrze ih i oni koji su se vratili s letovanja jer im je njihovo brzo prošlo. I oni koji tek treba da idu jer njihovo nikako da dođe. Mrze ih i svekrve i tašte jer im snajke i zetovi ne kače dovoljno slika pa ne mogu da se nagledaju koliko hoće sopstvene unučadi kako se ispišavaju u plićaku.

Druga tema koja izaziva histeriju su pare. Oni koji ih imaju preziru one što nemaju, a mrze one koji imaju više jer im se uvek čini da nemaju dovoljno. Oni koji nemaju mrze sve jer su, prirodno, u velikom problemu.

Oni koji imaju posao kukaju na težak rad i frljaju se sa pretnjama da će dati otkaz. Daće ga kad i ja odem da živim na Madagaskaru. Oni koji posao nemaju mrze one koji ga imaju i potajno se nadaju da će im se desiti nešto zbog čega će sa istog izleteti. Pa da malo i oni vide kako je gledati iz blata iz žablje perspektive.

Agresija tako postepeno uzima maha svuda. Pa i u mom okruženju. Pre nekog vremena imala sam problem sa drugaricom koju je sopstvena frustracija pojela, pa je smislila da svoju žuč prosipa po mom profilu Fejsbuka. I po tuđim, naravno, ali mene, gle ironije, najviše zanima moje dupe. Prvo sam je tpela, pravdala je teškim životnim okolnostima, hormonskim disbalansima, F dijagnozama, ali onda mi je puko film. Nakon toga je ugasila profil. Nemojte da me pitate što, nisam ponosna kad izgubim kontrolu, a dešava se. Posebno kad dugo trpim. Ali, kad ljudi preklinju da budeš prema njima grozan, posle nema plakanja.

I nije ona jedina. Ima ih još par koje su mi se nakačile na vrat. Nemam pojma što. Kod mene je, što bi rekli, sve lepo i ružičasto. Ima onih kojima to strahovito ide na živce. I hoće da me raskrinkaju, veruju da sam folirant širokog osmeha. Još uvek trpim. Ali već osećam da kao konj kopitom pravim rupu pred pun trk. Opet traže đavola, a posle će da plaču. Ili da budu srećne što su me izbacile iz mog “ne diram te, ne diraj me” sveta.

I nije da me nešto opterećuje, ceo život imam iste situacije, navikla sam. Al’ nešto se, bogati, množe u poslednje vreme, prave hajku na mene, roje mi se oko glave kao dosadne mušice. Pa hoće da me menjaju, crtaju mi bore, skraćuju kosu, kritikuju da se ne oblačim u skladu sa godinama, mere koliko još ima do curenja baterije na mom biološkom časovniku.

Debeli me teraju da se ugojim, zavisnici od kiča mi drže predavanja o stilu, vegani o kuvanju, kurve o poštenju, sektaši o pravoslavlju, neuspešni o životnim mudrostima, ludaci o zdravom razumu, nepismeni o pravopisu. Pošto poto hoće da me gurnu u neki kalup. Ta ne mogu ostati neopredeljena jer to što neću ni u jedan red je tako ljigavo i folirantski. Nameću mi svoje misli, kritikuju moje, iako ih hvatam da me ni ne slušaju šta pričam. I svi su pametni jer su završili škole života i studirali nevolje. I sve znaju. Pa i da sastave reprezentaciju u fudbalu. A ja duplo golo, pa će oni da me nauče.

Ima i onih koji me prezrivo ignorišu. Sa njima je lakše. Sa onima koji se prepoznaju u mojim tekstovima, iako uopšte ne pišem o njima. Kad se ja nađem u nečijoj priči koja kritikuje svet oko nas, zapitam se gde sam zastranila. I gledam da se vratim na pravi put. Jer danas je lako skliznuti u živo blato koje nas okružuje, pa ti povuče nogavicu, pa nogicu, pa rukicu i ode ti, bato, u nepovrat ako se ne opasuljiš. Ali ne vole svi da priznaju svoje greške. Lakše je mrzeti i pljuvati onoga ko na njih ukazuje. Ali ipak sam na konju. Čitaju, znači. I to je nešto. Bar nešto da pročitaju u životu.

Ne, nije mi namera da od sebe pravim žrtvu. Kakva je to žrtva koja ume dobro da pusti jezičinu, zar ne? Svi oni više govore o sebi. Dobro, malo i o meni jer sam ih inteligentno pustila da uđu u moj svet. I čine mi uslugu jer mi u životu raščišćavaju prostor za neke bolje ljude.

I nema razloga ni da me se pribojavaju. Koliko god da lajem, bilo pisano, bilo usmeno, mnogo me jebe autocenzura. Tako je, ona ista koja uopšte ne zabranjuje da psujem kao kočijaš. I baš mi je super.

I neću da se menjam. Kome se sviđa, uhvatićemo se u isto kolo pa do zore. Kome ne, neka produži dalje, uvek ima hejtera onoliko, koji jedva čekaju da u svoj mali ojađeni svet dočekaju novog pacijenta.

Jedino me brine što me uglavnom ne vole žene. Baš mi suza krene kad ih kroz tamna stakla vidim kako me mere ispod oka. I uvek se nešto pomalo iznerviraju. Ali sa muškarcima nemam problema. Oni me nekako baš obožavaju. Pa eto, bar neko da i mene voli…