3

Stara kutija sa razglednicama

postcards-1174179_960_720Kažu da hobi čoveku donosi mnogo radosti i zadovoljstva. Zato je u drugom danu blog izazova radosti priča o hobijima dobila svoje mesto.

Kako on utiče na ljude, videla sam još kao dete, gledajući svog oca kako se bavi filatelijom. Posmatrala bih ga dok se potpuno posvećuje svetu maraka i klasera, pažljivo ih ređajući specijalnom pincetom. Bilo ih je na hiljade, većih, manjih, šarenih, u zagasitijim tonovima, kao da nose patinu starosti. Ali ono što su one značile njemu bilo je lepše od svake marke u katalogu.

Tako sam i ja poželela da imam nešto svoje, što će me ispunjavati srećom dok sakupljam, pa ponosno prebiram po svemu što imam. Marke baš i nisam skupljala, ali nešto blisko njima me je privuklo sebi – razglednice.

U vreme kad sam bila dete, razglednice i novogodišnje čestitke obavezno su se slale. Kogod da ode na more ili planinu, šalje svima koje zna »snežne« ili »sunčane i morske«pozdrave, već u zavisnosti od prilike. Ljudi su se javljali i iz svojih malih mesta. Za Novu godinu obavezno su išle čestitke. Tada Božić niko nije spominjao.

Nakupilo se toga u kući, pa sam počela da ih sakupljam. A onda su počeli da mi ih daju i svi oni kojima njihove nisu bile potrebne. I ja sam tako osetila zadovoljstvo hobija.

Kada su mi iz komšiluka dali kutiju od starih klizaljki punu šarenih razglednica, bila sam najsrećnija na svetu. Danima nisam izlazila iz kuće uživajući u svakoj ponaosob.

Bilo je tu pozdrava, čestitki, ponekih čak i ljubavnih, sa skrivenom nadom da će druga strana odgovoriti. Pitala sam se šta li bi ta ženska osoba rekla kad bi znala da je nešto njeno tako lično dopalo u moje ruke.

Bila je tada velika zemlja, a razglednice u kutiji od starih klizaljki dolazile su iz svih njenih krajeva: od Ljubljane, Velenja, Škofja Loke, Zagreba, Osijeka, Sarajeva, Tuzle, Zenice, Čapljine, Kruševca, Sokobanje sve do Skoplja i Ohrida. O morskoj obali neću da pričam. Nije bilo tog ostrva ili malog mesta čiju razglednicu ja nisam imala.

Jednog dana složila sam ih i poređala po velikoj karti Jugoslavije, koju sam imala. Tako sam zauvek zapamtila gde se nalazi svako od tih mesta. Tako sam zavolela i geografiju i poželela da saznam sve o tim krajevima i jednog dana ih obiđem. U velikim enciklopedijama koje sam imala u kući istraživala sam svaku oblast nekada velike zemlje. I uživala.

Kada je otac iz kancelarije počeo da mi donosi razglednice koje su stizale iz najvećih gradova Evrope i sveta, i moje želje su se uvećavale. Njujork, Pariz, Moskva, Čikago, Sofija, Rio de Žaneiro, Toronto. Ceo svet je čekao da ga otkrijem.

Kako sam odrastala, za razglednice više nisam imala vremena. Jednog dana, kad sam već bila odrasla, kutija je otišla nekoj drugoj deci. Ali ja sam one koje sam dobijala od svoje rodbine i prijatelja ipak sačuvala. Ostale su u jednoj kutiji na vrhu ormana, koju sam sklonila onog dana kada sam otišla iz svoje kuće.

U međuvremenu su ljudi prestali da šalju razglednice. Ali neki koji znaju koliko ih ja i danas volim, potrude se da mi ih i danas pošalju. Imam ih iz celog sveta i ponosno ih čuvam, iako je to daleko od one blistave kolekcije koju sam nekada imala.

Otkako sam se udala, na svog supruga sam prenela ljubav prema razglednicama. Zato čak i kad nas dvoje negde odemo, kupimo po jednu za uspomenu. Jednom prilikom smo iz šale odlučili da je pošaljemo sami sebi. Sedela sam u hotelu i napisala tada šta radimo i kako se u tom trenutku osećamo. Sačekala nas je u poštanskom sandučetu kad smo se vratili kući i ostala kao mali isečak trenutka, poput dnevnika. Uvek se setimo tog dana u hotelu i kako nam je bilo dok smo je pisali.

Otada smo usvojili tu neobičnu naviku i uvek ih šaljemo na svoju adresu. Obavezno napišemo i da pozdravljamo poštara, ako ih čita. Nikad nam ništa nije rekao, izgleda da dobro obavlja svoj posao. A mi se smejemo. I uživamo u razglednicama. Dragocene su nam baš zato što ih sve manje ima.

postcards mine

 

 

 

0

Begečka jama – skrivena oaza lepog plavog Dunava

BEGECKA-JAMA-01

izvor: bgmap.rs

U ravnoj Vojvodini, tamo gde Dunav deli Srem od Bačke, nalazi se jedno skriveno mesto koje je priroda neštedimice zaogrnula lepotom. I baš onda kad velika reka posle Bačke Palanke zavrne preko Velike ade, nalazi se ta čarobna zelena obala, Begečka ada.

BEGECKA-JAMA-8

izvor: bgmap.rs

Na njoj, ako zavirite među šibljake i vrbe, ševar, trsku i kao zlatom prelivena polja, otkrićete  veliku modru vodu – Begečka jama čuva tajnu kako je nekad veliki Dunav ljubio njene obale.

BEGECKA-JAMA-11

izvor: bgmap.rs

Legenda, u koju i danas veruju stanovnici koji žive pored begečkih obala, pričaju da je nekada davno, kad su Turci osvajali Balkan i pokušavali da prodru sve više na sever, u jednoj najezdi porušili malu crkvu na obali Dunava, skrivenu u šumi, koju je podigao ugarski kralj Bela Treći. Umesto nje podigli su selo u kome su se odmarali i pripremali nove bitke.

begecka begec put ka jami aleksandar milutinovic

izvor: foto Aleksandar Milutinović

Ali, Dunav se tada tako razbesneo da je preplavio celu obalu i sve je potonulo u mulj. Stari pecaroši i danas tvrde da kad je vodostaj reke nizak i plava voda Begečke jame se povuče i u uskom koritu izroni stari toranj crkve, potamneo od vode i upetljan u trave i pecaroške udice.

BEGECKA-JAMA-12

izvor: bgmap.rs

Posle mnogo godina na ovom mestu je nastao novi Begeč, a Dunav je, kao prava ravničarska reka iza sebe ostavio svoje staro korito i otišao nekim svojim drugačijim putem. Od onoga što je napustio nastalo je krivudavo potkovičasto rečno jezerce – Begečka jama.

begecka jama bgmap.rs

izvor: bgmap.rs

I baš tako, u nekadašnjem dunavskom meandru, tamo gde je reka ranije razlivala svoje vode, nastalo je jezero čije obale je izdubio i stvorio veliki tok, a danas je tu mirna, spokojna voda omeđena obalama sa bujnim zelenilom, retkim drvećem i biljem u kome se skrivaju zaštićene vrste ptica i životinja. Zahvaljujući tome je u poslednjoj godini prošlog veka postala park prirode.

BEGECKA-JAMA-9

izvor:bgmap.rs

Među plavnim obalama, ritovima, mrtvajama i sa dahom Dunava leži jezero u obliku srpa polumeseca. Da je i dalje povezano sa rekom koja je napustila njegove obale dokaz je kanal Begej, koji ga stalno snabdeva svežom vodom i zahvaljujući kome opstaje ceo ovdašnji živi svet, jer samo tako ono nikada ne može da presuši.

begej

izvor: forumkrstarica.com

U tom delu je i najšire, a onda se polako sužava, kao da i po tome pokazuje kakvi su nekada bili obrisi dunavskog rukavca, čije obale i danas krase visoki crni dudovi i opuštene grane vrba.

begecka istok panoramio

izvor: panoramio.com

Malo sveže vode Begečka jama dobija i od rečice Tatarnice, koja se sa njim stapa na severnom kraku, najužem i najdubljem delu, baš tamo gde se veruje da je potopljena crkva. Ovde, kažu, ima i najvećih somova, koje valja podići sa dna i ovenčati se ribolovačkom slavom.

begecka sever panoramio

izvor: panoramio.com

Iako svuda vlada mir, kad se priđe vodi, može da se čuje kako život treperi uz samu obalu.

BEGECKA-JAMA-2

izvor: bgmap.rs

U senkama crnog gloga i dremovca skrivaju se jezerske rovčice i krtice.

nymphaea_alba_by_yoult-d31bv7i

izvor: search.live.com

Pod širokim listovima belog lokvanja i resine svoje lake tragove po močvari ostavlja vilin konjic u stalnom oprezu od gatalinki.

5737424289_9932788ba3_b

izvor: flickr.com

A nju, opet, kao i u svakom lancu koji stvara priroda, kroz šibljake bademolisne vrbe lovi velika bela čaplja, visoko izdignuta nad vodom, da sa svoje osmatračnice bolje uoči plen.

4681595124_c7da7e4be2_b

izvor: flickr.com

Begečka jama je stanište mnogobrojnih ptica, kako onih koje u njoj stalno žive, tako i selica koje je na svom dalekom putu koriste kao mesto odmora. Jedna od najređih, pa samim tim i vrednih jeste plovka crnka, koja, kako joj i samo ime kaže, mirno plovi na svetlucavim talasima jezera.

beg srbijasuperodmor.rs

izvor: srbijasuperodmor.rs

Mir i tišinu nad vodom remeti samo šuštanje vetra u lišću vlažnih šuma bele i crne topole, među kojima svoja gnezda svijaju mnoge ptice, pa se tokom blagog proleća sve ori od glasova vivaka, vodomara i divljih pataka.

BEGECKA-JAMA-03

izvor: bgmap.rs

Koliko jezero pticama prija, najbolji je dokaz par labudova, koji su posle jednog malog odmora na putu ka jugu, ostali da u njoj žive i podižu svoj podmladak. I sve bi trajalo još mnogo duže da ženka nije ustreljena od strane nekoga ko je spreman da uništi i prirodu i sve vredno u njoj. Nakon toga, žitelji Begeča su zbog uspomene izabrali crvenokljunog labuda za zaštitni znak Begečke jame.

labud upoynajsrbiju.co.rs

izvor: upoznajsbiju.co.rs

Jezero je lepo u svakom delu dana i u svako godišnje doba. Ipak, ribolovci u svojoj pecaroškoj divljini kažu da je najlepše u jesen, u maglovita svitanja, baš onda dok nosi spokoj nad svojom bistrom vodom, dok ga ne pocepa sunce koje nosi radost i nemir života.

begecka pecanje panoramio

izvor: panoramio.com

Pa ipak, pecaroše ništa ne može da pokoleba, uvek se nadaju dobrom ulovu, a pričaju da u jami mogu da se nađu odlični primerci soma, šarana, štuke, smuđa i babuške.

BEGECKA-JAMA-6

izvor: bgmap.rs

Svi oni smatraju da nema većeg mira nego na ovoj velikoj evropskoj reci. Kad sunce leti prospe svoju vrelinu pa posrebri talase Dunava, svako traži malo hlada, a prekoputa, na Šašićevoj adi, naći će ne samo hlad i dah mira u kome se najbolje dokoličari, već i skrivene peščane plaže, koje poput velikih sprudova nanosi Dunav.

begecka sasiceva ada panoramio1

izvor:panoramio.com

Pa ništa lepše nego dočekivati na toplom pesku zalaske sunca dok se sa druge strane zeleni obala Koruške i u daljini obrisi Fruške gore.

begecka sasiceva ada panoramio

izvor:panoramio.com

A Dunav nastavlja dalje ka Čerevićkoj adi i Novom Sadu, malo se razliva po rukavcima kad uspori, malo ubrzava pod velikim mostovima. I talasa ga košava, pune snegovi i hladne kiše, miluje sunce i oblaci mu nose sivilo. Ali teče ka svom kraju uporno i bez zaustavljanja, i u svitanja i u sutone, sve dok ne oboji plavetnilom tamne talase Crnog mora.

begecka srdjan silbaski

izvor: foto Srđan Silbaski

4

Svi Jelenini putevi vode do srca

PUTOVANJE-U-SREDISTE-SRCA-JELENA-PANTIC_slika_O_50445745Razmišljala sam na koji način da započnem blog izazov ili nešto slično tome, što je pokrenula Merima, a pre toga nešto slično i Miljana Vidosavljević i shvatila da je najbolje da krenem od jedne knjige koja mi je ulepšala život kad je dospela u moje ruke – “Putovanje u središte srca” Jelene Pantić.

Jelenine tekstove sam prošle godine primetila nekoliko puta. Bili su mi veoma interesantni jer su mi se lepili za dušu kao da su za mene napisani. A onda sam pročitala da se ove priče zasnivaju na geštalt psihologiji i nešto me je odvojilo od njih, kao da, ni sama ne znam zbog čega, nisam htela da im dam šansu.

A onda sam se krajem godine osećala nesrećno. Nije tu bilo nečeg konkretnog, naprosto se sve skupilo, izašli su neki stari nemiri iz davno zatvorenih fioka, povukla sam se u sebe i tiho patila. Tada sam primetila Jelenu. Ponovo se pojavila i ponudila Izazov radosti, petnaestodnevnu “terapiju”, koju je predstavila kao način da svako ko se odazove ima šansu da ulepša svoj život. Učinilo mi se to kao znak koji je trebalo da mi pomogne. Zaboravila sam i na geštalt, i na svoje ničim izazvane predrasude i prijavila se. Osećala sam se kao da sam pod ledom a potreban mi je neko ko će mi pomoći da pronađem put do površine i sunca. Izabrala sam Jelenu da me vodi.

Kada sam odgovarala na njen prvi zadatak, da pronađem sve čemu sam u životu zahvalna, počela sam da osećam kako popuštaju neke stege ispod mojih grudi. Setila sam se što me to čini živom, srećnom i optimističnom i osetila da sam izabrala pravi put. A kada je drugog dana trebalo da se setim svih lepih trenutaka iz svog života, toliko sam se isplakala da sam mislila da mi suze nikada neće stati. Na kraju tog zadatka napisala je: “Ako budete plakali, to je normalno, pustite suze da izađu iz vas”. Tada sam znala da je Jelena dotakla moju dušu i da joj verujem. I da ću opet osetiti sreću jer ima ko da me vrati na njen put.

Danima sam pratila njene zadatke, tražila radost u sebi, šetala, trudila se da ljudima činim dobro, pevala, igrala, opuštala se, stvorila svoje izmaštano mesto za opuštanje i stopila se sa prirodom. Već na pola osećala sam da me kao čarobnim štapićem vraća u radost. Sve što me pritiska popuštalo je, postajalo lagano i lepršavo. Opet sam osećala mirise i vetar na licu i kišu koja kaplje po rukama i sunce koje mi miluje usne. Opet sam bila ona stara. Zahvaljujući Jeleni.

Kada su se zadaci završili, nisam želela da to bude kraj. Nastavila sam da upijam njene reči kao da su samo meni namenjene. U njima sam naučila mnogo.

Na jedan poseban način, kao da priča o sebi, kao da već unapred zna šta ću da je pitam, pa mi sama odgovara, učila me je svemu što sam mislila da znam, a nisam imala pojma. I sve na tako jednostavan način, kao kad sediš pod zrelom jabukom mrtav gladan, a ne padne ti na pamet da ustaneš i jednu ubereš.

Tako je Jelena pričala o ljubavi, prijateljstvima, nadama, strahovima i tugama.

Naučila me je kako da u sebi nađem radost, samopouzdanje, razumevanje, saosećanje. Kako da volim sebe. Kako da oči ne prestanu da mi sjaje.

Čitala sam njene male bajke i u njima pronalazila odgovore na sva svoja pitanja. Tople pahuljice su me učile ljubavi i pažnji, koju ako dajem onima koje volim, vratiće se i meni. Indijanska priča o dva vuka naučila me je koja osećanja skidaju osmeh sa mog lica, a koja me pune spokojstvom.

Učila me je kako da kažem NE, kako da se suprotstavljam strahu, da budem ono što jesam, da razumem one koje volim i da oni razumeju mene. Da glasno kažem šta mi smeta i gledam kakvu čaroliju to donosi.

Kad sam konačno njenu knjigu uzela u ruke, osećala sam kao da se u njoj nalazi riznica mudrosti koja svima nama nedostaje. Mudrosti koje su kao perje rasute okolo, a Jelena ih je pronašla, sakupila i od njih napravila najlepši ukras koji je mogla da nam da.

Ponekad, kad bi me neke njene priče posebno dotakle, pisala sam joj kakav veliki talenat leži u njoj, zahvaljujući kome joj ljudi veruju i otvaraju dušu. Ali više puta sam joj divljenje iskazivala u svojim mislima. Najbolji dokaz za to je što se njenim rečima uvek vraćam kad god mi klecnu kolena, a ona ih očvrsne i moj korak učini sigurnim.

legs-434918_960_720

5

Gospođa Ljubica

ljubica

izvor: acclaimimages.com

Gospođu Ljubicu sam upoznala onog dana kad mi se digao parket u celom stanu. Čim sam otključala vrata, znala sam da od useljenja nema ništa, a nisam se još ni povratila od šoka kada mi je neko zazvonio. Starija žena, ofarbana u vatreno crveno, imala je na umu dve stvari, tačnije da mi traži da joj pozajmim hilti bušilicu i da mi se predstavi kao onkološki pacijent.

U šoku od nastupa zbog iskrenosti i dijagnoze zaboravila sam i na parket i na hilti, koji ionako nisam ni imala. Uvela sam je u kuću i posle preskakanja preko drvenih brdašaca stavila je da sedne i pitala je da li je dobro. Tako je počelo naše druženje.

Gospođa Ljubica je tog dana, oblivena suzama, ispričala svoju storiju. Nisam mogla baš najbolje sve da pohvatam i divila sam joj se kako divno i zdravo izgleda. Nisam baš najbolje razumela ni zašto mi je iznela i podatak da ima deset godina mlađeg dečka sa kojim neće seks jer je poštena, ali mi je delovalo da joj je to zanimacija u penzionerskim danima, a i time što želi da vodi normalan život pored svega što joj se dogodilo.

Od tog dana gospođa Ljubica mi je lupala na vrata svaki put kad bih dolazila da vidim kako napreduju radovi. Radnici su bežali od nje, govoreći da je strašno naporna. Izgrdila sam ih, pa pobogu, žena samo traži da odrade svoj deo posla.

Kad smo se uselili, gospođu Ljubicu je to strašno obradovalo. U zgradi je još bilo malo stanara, a ona je na spratu imala samo jednu komšinicu sa kojom je svako jutro u cik zore pila kafu i za koju se, gle čudnog spleta okolnosti, ispostavilo da su nekada zajedno radile u jednoj propaloj firmi.

Stalno je dolazila kad sam bila sama da zapali pokoju cigaretu i ispriča mi ko u zgradi ima najprljaviji stan, koja je devojka od novopridošlih stanarki najveća kurva i kom radniku pokušava da rasturi brak, ko ima potencijal da završi u ludnici, ko se drogira, a ko bije ženu. Videvši po mom izrazu lica da već počinje da me smara, tada bi je obavezno oblivale suze i obuzimala jaka osećanja prema meni. Naime, u takvim momentima poveravala mi se da na svetu najviše voli Novaka Đokovića i mene i oseća kao da smo njena deca. I ostajala pri tom čvrstom stavu iako je njena rođena ćerka bila pomalo ljubomorna i na mene i na Noleta.

Kada je jednog dana počela da mi priča poučne priče o vantelesnoj oplodnji, ne bi li se dotakla teme o mom potomstvu i da mi savetuje koje sredstvo za čišćenje najbolje skida masnoću sa šporeta, ne bi li se nagovestilo moje održavanje kuhinje, odlučila sam da je vreme da se malo distanciram od gospođe Ljubice. To je strašno pogodilo, pa me je jednog dana zaskočila na ulaznim vratima i kroz plač upitala da li je više ne volim jer sam od nekog možda čula da su je u prethodnom naselju zvali “luda sa petog sprata”, a ona ne zna zašto, jer za sebe može da tvrdi da je najplemenitija osoba koju je ikada upoznala. Sem toga, u poslednje vreme je van sebe jer je čeka kontrola na onkologiji.

Ušla sam u kuću u rikverc i odlučila da stvarno malo olabavim jer me mnogo opterećuje. Uostalom, mislila sam, eto joj njena bivša koleginica, pa nek se druže, ionako su po godinama bliske.

Kada su je svi stanari izignorisali jer je svakoga volela kao sopstveno dete zajedno sa Đokovićem, a posle opanjakavala njihovu čistoću i kurvarluk, postala je strašno ojađena. Više joj nije prolazila ni dijagnoza koju je zalivala suzama.

Pošto joj je dosadilo da gleda ko šta radi skrivajući se iza mreže za komarce na svom prozoru, bes je usmerila na komšije koje su živele u kući pored naše zgrade i držale svog psa u izuzetno lošem stanju. Pas je bio star, veoma bolestan i konstantno vezan na kratkom lancu, zbog čega je besomučno lajao, dan i noć.

Gospođa Ljubica tada je dobila veliku misiju: da dodatno maltretira vezanu životinju i kritikuje gazde. Psa je sa svoje terase polivala loncima vode, ponekad čak slučajno i neke stanare, a kad baš popizdi, gađala ga je kamenjem. Sve to začinjavala je maštovitim kletvama i psovkama, koje su se najčešće odnosile na gazde, želeći im smrt na razne morbidne načine i usput kritikujući nečistoću njihove bašte i kuće. Pas je, siromah, najčešće bežao u kućicu, a ona je, kad bi joj bilo mnogo dosadno, umela čak da ga gađa i dok unutra spava. Tako bi ga probudila i prekinula prijatnu tišinu u kojoj smo svi uživali, odmarajući se i od njega i od nje.

Kulminacija se dogodila jednog dana kada je sa svog balkona kao raspomamljna napala staru ženu koja je takođe živela u toj kući. Ova je uzalud pokušavala da je smiri i obećavala joj da će pas tih dana biti odveden, nije vredelo. Prolazeći pored njihove kapije, naletela sam na staricu i preda mnom joj je pozlilo. Uplašena, pomogla sam joj da ustane i dala joj malo vode. Sve to je gledala gospođa Ljubica sa svoje osmatračnice i shvatila: pomažući zlikovcima, postala sam njen neprijatelj.

Sjurila se i dočekala me ispred ulaznih vrata ridajući da sam je izdala, prodala i razočarala onog trenutka kada sam odlučila da prokletnicima pružim ruku, a nju, onkološkog pacijenta, pustim niz vodu. Tiradu da to od mene nikako nije očekivala, prekinula sam sama. Pale su mi roletne i raskinula sam to prijateljstvo. Ne ponosim se baš mnogo time, ali otada više nikada nismo bile drugarice, čak više nismo ni komunicirale.

Pas je brzo posle toga odveden u azil, a gospođa Ljubica je, shvativši da niko nije hteo da joj pomogne u napadu na neprijatelje, rešila da se osveti komšiluku. Sa svojom bivšom koleginicom osmislila je lukav plan da prijavi sve stanare koji nisu započeli postupak legalizacije svojih stanova. Time je zapravo naudila samo malom broju njih, ali kada se saznalo da ona stoji iza toga, bila je u velikom problemu. Svi su želeli da se razjasne. Postala je “luda sa prvog sprata”.

Gospođa Ljubica se posle par meseci u ilegali, upravo iselila iz naše zgrade. To joj je bio najpametniji potez, možda će u nekom drugom okruženju naići na bolje ljude, koje će zavoleti više čak i od Novaka Đokovića.

Što se tiče nas, mi smo sad svi divno. Pomalo pričamo o njoj, ali već je i zaboravljamo. Neki tvrde da je priča o njenoj bolesti laž jer izgleda zdravije od svih nas, a i koristila je da bi manipulisala nama. Oni bogobojažljivi veruju da je ranije bila bolesna, ali da se sada, hvala Bogu, izlečila. Ipak, svi se slažemo u jednom: lepo je što je fizički zdrava, ali vreme je da poseti doktora za dušu. Da bar tuđe ostavi na miru…

3

Pešter – kad u srpskom Sibiru od mraza puca kamen

pester prolece boje milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Svaki put kad ste putovali na Crnogorsko primorje bili ste blizu Pešterske visoravni, a da to niste ni znali. I to onda kad se prođe kroz Novu Varoš pa krene kanjonom Lima ka Brodarevu i granici sa Crnom Gorom, odmah iza visokih planina proteže se ogromno bespuće – Pešter ili Peštera, kako ga zovu oni koji ovde žive, rasprostrlo se na sve strane sveta, talasasto poput velikog zelenog mora.

pester oblaci milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Na krajnjem jugozapadu Srbije, u najjužnijem delu Starog Vlaha, omeđen viskim planinama, Pešter je i sam najviša visoravan Balkana i jedna od najvećih u Evropi. A po tome što je pravi mali neistraženi ćošak sveta, gde priroda ničim nije narušena, prvi je i po lepoti i očaranosti koja obuzme svakog ko se nađe u ovoj oazi mirisa i boja.

pester vapamilovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Na visini od preko hiljadu metara pružaju se pejzaži neverovatne lepote, zatalasani pašnjaci sa rasutim stadima ovaca, goveda i konja, reke koje krivudaju po zelenim poljima, čas se skrivajući, čas blistajući na suncu, doline i padine kraške visoravni, a sve to uokviruju visoke planine koje se ocrtavaju na horizontu.

pester krave milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Veruje se da je nekada na ovom području bilo veliko jezero, ali se ono povuklo kroz pukotine krečnjačke zaravni i oteklo kroz mnogobrojne ponornice. Kao njegov ostatak i danas postoji treset koji svojim vlažnim mestima na kojima se talože i raspadaju biljke, svedoči o tome da je ovde nekada postojala velika voda. Takođe i suvati, pašnjaci sa pojilom za stoku od izvora ili potoka koji tuda teče, pokazuju koliko vode ima ispod zemlje.

pester suvate milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Da se ispod zemlje skriva mnogo toga, govore i mnogobrojne pećine, po kojima je Pešter i dobio ime. Arhaičan naziv “pešter” ukazuje na to da je lokalno stanovništvo oduvek znalo da se ispod velikog polja skrivaju čitavi lavirinti odaja i podzemnih puteva.

pester pecina milovic3

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Planina Giljeva i sama potpada pod Peštersku visoravan.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

izvor: pdpobeda.rs

Pod giljevskim maglovitim vrhovima rasuta rosa po pašnjacima najavljuje novo jutro. Ovde se celog leta čuje pesma čobanica. Među stadima i jarkoj travi prošaranoj belim kamenjem ugnezdile su se stočarke kućice, daščare, koje Pešterci zovu “stanovi”. Baš ovde, u spokojnim jutrima sa pogledom na zatalasano zeleno more visoravni nastaju najlepši mlečni proizvodi – nadaleko čuven sjenički sir.

pester stanovi damir turkovic

izvor: foto Damir Turković

Ispod padina Giljeve prostrlo se ogromno Peštersko polje po kome su se rasula mnogobrojna sela i među njima rečice koje su ispresecale padine i livade.

pester pestersko polje zlataretnouvac.rs

izvor: zlataretnouvac.rs

Među valovitim pašnjacima dokle oko seže tiho teče Rasanska reka, koja je sljubila uz selo Rasno. Po njenim obalama širina kao da daje osećaj nesputanosti i slobode, a pitoma stada koja mirno pasu donose spokoj svakome ko poznaje gradsku vrevu.

pester rasanska reka planine.net

izvor: planine.net

Tu je i Tuzinje, selo pored koga se nalazi malo jezero, za koje se veruje da je jedini ostatak onog velikog, koje je nekada vodom ispunjavalo celu Peštersku visoravan.

pester reka pored tuzinja novipzr.info

izvor: novipzr.info

U središtu Peštera smestilo se selo Karajukića bunari, najhladnije u Srbiji, gde se temperature spuštaju i do -40! Pravi mali Sibir, i to zato što se u Sjeničkoj kotlini i Pešterskoj visoravni zadržava hladan vazduh koji se spušta sa okolnih planina, dolazi do promena u temperaturi, pa se rashlađen vazduh zadržava pri tlu. Na obližnjem jezeru ume da bude još hladnije, a u isto vreme na planinama koje oivičavaju ovo ledeno prostranstvo – toplije!

pester karajukica bunari brano rudic

izvor: foto Brano Rudić

Ovo selo poznato je i po jednoj legendi, koju lokalno stanovništvo rado prepričava. Na mestu na kome se danas nalazi jezerce priča kaže da je  nekada davno u velikom jezeru živela troglava aždaja. Ona je svake godine izlazila na obalu da bi uzela najlepšu devojku koju su dovodili seljaci, ne bi li tako sačuvali stoku i ostatak sela. Tako je sve bilo dok se nije pojavio junak, zatekao uplakanu devojku i odlučio da je spasi. Sačekao je da aždaja izađe, odsekao joj jednu glavu i oterao od sela. Srpski deo stanovništva ovo junaštvo pripisuje Svetom Đorđu, koji je ovde ubio aždaju i po njemu se izvor ispod brda Trojan zove Đurđevača. Sa druge strane, muslimanski deo priča da je taj junak bio Alija Đezelez i da je u njegovu čast Kara Juka podigao bunar, po čemu se selo Karajukića Bunari i dobilo ime.

pester reka rasno b milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

A na suženju Pešterskog polja smestilo se selo Ugao, dobilo ime po “ublu”, jame sa pitkom vodom. Sa obe strane pritiskaju ga visoki bregovi pa belinu kamen razbija zelenilo pašnjaka u malenoj dolini. Usred sela je najstarija džamija u Sandžaku i oko nje rasute kuće pokrivene šindrom.

pester ugao panoramio

izvor: panoramio.com

Na Pešteru najveća reka ponornica je Borovštica, koja je nekada tekla po površini Pešterskog polja, ali je, kao i u svakom krasu, prošla kroz procepe u zemlji i deo svog toka nastavila pod njom.

pester reka milovic1

Izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Pešter sa svih strana okružuju planine. Na krajnjem jugosapadu, kao planina međaš, koja ga deli od Crne Gore, nalazi se planina Žilindar.

hajla-zlijeb-rusolija-krstaca-13-15-07-11-338

izvor: oblun.me

Iz Crne Gore se kroz Đalovića klisuru stiže do Đalovića pećine, koja leži ispod Žilindara i proteže ispod celog Pešterskog polja.Ova velelepna pećina je najduža na Balkanu. Poznata je po lepoti svojih vražjih virova, odaja, dvorana, kanala i hodnika dugih i po nekoliko desetina kilometara.

speleo_wyp4

izvor: sportturist.me

Pod visokim Ozrenom Lim vekovima dubi svoj kanjon kroz njegove stene, iste one koje se protežu Pešterom.

ozren

izvor: putemsrpsketradicije.com

Među ovim planinama u srcu Pešterske visoravni nalazi se mali grad Sjenica. Nastao je još u srednjem veku, kada su karavani na putu iz Dubrovnika ka Carigradu odmarali svoje konje i hranili ih senom. Da ga je bilo, i samo joj ime kaže jer je u njenoj okolini oduvek bilo obilje sena i trave, koja je morala da se kosi i tri puta godišnje. Iz tih davnih turskih vremena ostala je jedna od najlepših islamskih građevina u Srbiji – Sultan Valida džamija iz 19. veka sa velikom kupolom.

pester sjenica balkanforum.info

izvor: balkanforum.info

Ona je zadužbina sultanove majke. Legenda kaže da su nekada ustanici i hajduci stalno pljačkali karavane i otimalo Validovo blago. Kada je majka na kraju svoje dragocenosti dobila nazad, dala je čitavo bogatstvo da se podigne džamija u kojoj je svako mogao da moli za svoju dobrobit.

97619691

izvor: panoramio.com

U Sjeničkoj kotlini, u kojoj se ovaj mali grad ugnezdio, nalaze se i najveće reke Pešterske visoravni.

pester info-ks.net

izvor: info-ks.net

Najveća od svih je Uvac, koja se sliva sa  šumama i livadama prošaranih strmih strana Jadovnika, jedne od planina koje sa svih strana kao da čuvaju Pešter.

jadovnik aleksandar simovic

izvor: foto Aleksandar Simović

Uporedo sa njim teče Grabovica sa izvorištem Sjeničko vrelo, stvorenim od dva izvora, Zlatije i Velikog vrela ispod Jovičića krša. Da je prava mala kraška reka pokazuje i jedna vodenicama na njenim obalama, klisura koju dubi i u njoj Golubačka pećina. Kad se spoji sa Jablanicom meandrira kroz zelena polja, ali ne toliko veličanstveno kao reke u koje se uliva.

pester sjenicko vrelo sjenica.rs

izvor: sjenica.rs

Vapa je ta koja ulepšava prirodu i čini najznačajniju reku Pešterske visoravni. I njen izvor na visini od preko hiljadu metara u sebi sadrži dve reke, dva hladna mlaza Brnjičke i Žitničke reke.

pester vapa vrelo b milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

A onda meandrira Vapa svojim modrim putem kroz Vapsko polje, među jarkom travom prošaranom šarenim cvećem, kroz koju sve vrvi od zujanja pčela koje sakupljaju nektar sa mirisnog bilja.

Vapa-reka-Pester1-1024x681

izvor: serbia.com

Na livadama po kojima se rasula brusnica, beli slez, kantarion, bosiljak, nana, neven i maslačak nastaje najlepši pešterski livadski med.

Vapa-reka-stoka-Pester1-1024x8091

izvor: placeandsee.com

Vapa svojim vodama puni Sjeničko jezero, veliko modro plavetnilo uklješteno između Zlatara i Javora, koje nije ništa drugo do prošireni Uvac, nastalo podizanjem brane i potapanjem kanjona, a sve za potrebe hidroelektrane Uvac.

sjeničko-jezero2

izvor: obidjisrbiju.com

Od Rastoka, uz hidroelektranu, sada ukroćena reka vodi pravo do ostataka mosta na Žvalama. Iznad plave vode diže se samo jedan luk, ono što je ostalo od nekada vitkog trolukog mosta. Po obodima jezera još se vide obrisi starog carskog puta, koji je povezivao Dubrovnik i Carigrad i čijom su kaldrmom prolazili mnogi trgovci sa svojim karavanima. Nekada čuven, stari turski srednjovekovni most, građen od fino tesanog kamena, napušten je u srednjem veku i ostavljen ćudima moćnog Uvca. Krajem sedamdesetih, kada se tok reke pregrađivao, konzerviran je i sačuvan od daljeg propadanja, a potom potopljen.

1394305458_2205

izvor: zlatarinfo.com

Bistra voda naizgled mirnog Uvca krivuda u najlepšim meandrima Srbije. Na nekim mestima njegovi kameni zidovi, koji više liče na lavirint nego na tok reke, toliko su uski da se njima prolazi jedino čamcem. Vekovima dubeći pešterski kamen, Uvac je stvorio veličanstveni kanjon.

pester uvac ana.rs

izvor: ana.rs

Iznad gorostasnih stena ovih čudesa prirode skrivaju se gnezda beloglavog supa, retke vrste orla lešinara, koji je u ovim surim visinama pronašao svoje poslednje stanište u Evropi. Zaštićen u svom rezervatu prirode, leti i slobodno širi svoja velika krila visoko na nebu, po kome jedri na toplim vazdušnim strujama.

pester beloglavi carolije

izvor: Fejsbuk, grupa Čarolije Republike Srbije

A ispod njega, kao dva skrivena oka, u kras su se zavukle pećine. Jedna je Ušačka, u koju se može ući čamcima, prepuna kanala, podzemnih dvoraca i pećinskih ukrasa, a druga Ledena, u koju se može i peške. U njoj kroz ceo sistem dvorana povezanih strmim ponorskim kanalima nalaze se veliki beli stubovi sa plavičastim i crvenkastim nijansama,  prelep pećinski nakit, izvori ledene vode i kosti pećinskih medveda starih i nekoliko desetina hiljada godina.  Zanimljivo je da ove pećine imaju dva izlaza, jedan u selu Gornje Lopiže, a drugi na suprotnom kraju, u dolini Uvca.

pester usacka panacomp.net

izvor: panoramio.com

Iznad svih ovih čedesa prirode nadvio se krševiti Zlatar, sav u prelivima zelene boje, tamne u šumama, svetle po planinskim pašnjacima.

zlatar

izvor: comletom94wordpress.com

I podnožje Javora zapljuskuju vode Uvca. Sa njegovih šumovitih padina punih bukve i četinara vidi se modro Sjeničko jezero.

javor

izvor: turističkiadresar.com

I na kraju, kao da zatvara krug, sa istoka Pešter nadvisuje planina Golija, gorostasna lepotica, kojoj i samo ime kaže da je golema. Od visoravni se sva zeleni od gustih bukovih šuma.

pester golija bojan vasiljevic

izvor: foto Bojan Vasiljević

Ispod nje se preko brda i polja raskrilila Raška. Pešter zahvata i jedan njen deo, pa je zahvaljujući njoj i sam postao ovenčan slavnom istorijom. U srednjem veku se na njegovom severnom obodu nalazilo sedište srpske države. Novopazarska kotlina, između Pešterske visoravni, Golije i Rogozne, bila je politički i duhovni centar u kome su podignuti najznamenitiji manastiri i crkve.

raska13

izvor: obidjisrbiju.net

Zahvaljujući značaju Rasa, nastao je i Novi Pazar. Kada je u 15. veku Otomansko carstvo osvojilo visoravan, nastao je mali grad na mestu novog bazara, pazarišta. Tako je sa Pešterom postao jedna od najznačajnijih trgovinskih tačaka karavanskog puta između Male Azije i Bosne.

pester raska mapio.net

izvor: mapio.net

Kroz Novi Pazar protiče reka Raška. Već od svog vrela, jakog mlaza koji probija stene stare više miliona godina, tesno je vezana za čuveni manastir, najveću srpsku svetinju Peštera.

pester sopocani carolije

izvor: Fejsbuk, grupa Čarolije Republike Srbije

U blizini vrela Raške nalazi se manastir Sopoćani, jedan od najlepših građevina srpskog srednjeg veka. I samo ime mu kaže koliko ga reka obeležava, jer “sopot” znači izvor. Podigao ga je Uroš I Nemanjić u 13. veku. Već tada je svojom veličinom i lepotom fresaka nadmašio sve ostale srpske manastire. Kolika je njegova lepota i vrednost dokaz je da je uvršten na Uneskovu listu najznačajnijih objekata koji predstavljaju svetku kulturnu baštinu.

pester sopocani carolije1

izvor: Fejsbuk, grupa Čarolije Republike Srbije

Kroz vekove i godine lepota Peštera se ne menja. I ne zna se kada je lepši.

pester jezerce milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

U leto se livade ospu cvetovima najlepših boja koji proviruju kroz bujnu sočnu travu.

pester leto milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Stada se raspu po valovitom zelenom ćilimu pa kao bele grudvice mile pod modrim nebom sa koga sunce baca svoje najjače zrake.

pester kamen u reci milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Tada u zujanju pčela zamiriše lekovito bilje po livadama i zažute se cvasti divizme, kojom su hrišćani još u davna vremena kadili kuće na Jovanjdan. A u kasno leto po šikarama se zacrveni glog na svom čvornovatom stablu i već najavljuje jesen.

pester glog chamomilla.rs

izvor: chamomilla.com

A kad ona dođe, najlepšim prelivima oboji Pešter. Pa potamni sasušena trava, već pregorela od vrelih sunčevih zraka, zacrveni se drveće po padinama, zacrveni i šipurak na livadama.

pester trava jesen milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

U rana jutra sve obavije magla sa dugim kišama i sve se ospe kapljicama koje nose hladnoću.

pester kasna jesen magla milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Kad stegne zima, sav se Pešter obavije nekim tajanstvenim velom tišine.

pester zima milovic

izvor: foto Bojan Milović(milovic.net)

Napadaju snegovi i sve se skrije ispod njihovog pokrivača koji, zna se, dugo će da traje.

pester zimi novipzr.info

izvor: novipzr.info

A kad mraz sve okuje svojim šarama, u ledenim jutrima puca i drvo i kamen.

pester zimski suton milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

I onda dolaze nova proleća, kad se trava opet zazeleni ispod ledenog prekrivača, iako u hladnim noćima izgleda kao da se to nikada neće dogoditi.

0070Pesterska visoravan

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

I opet zašume potoci, nabujaju reke, zadrhte leptiri na šarenim livadama, procveta kleka i svojim ljubičastim bobicama najavljuje nove sunčane dane.

pester jezero milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

Priroda okreće svoj večni krug, ravnodušna u svojim zakonima i savršenstvima na sve što čovek oko nje čini. A na nama je da izaberemo hoćemo li je uništavati ili udisati miris poput pešterskog usred spoja neodoljive lepote visoravni, spokoja i planinskih vrhova na obzorju koji streme ka visokom nebu.

pester zalazak sunca milovic

izvor: foto Bojan Milović (milovic.net)

P.S. Posebnu zahvalnost dugujem fotografu Bojanu Miloviću, koji mi je ljubazno ustupio svoje veličanstvene fotografije, koje uvećavaju vrednost reportaže

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

4

Volim bube, al’ samo u igrici

mali

Pre dva dana počela je invazija buba na mene. Ne znam šta hoće, ni što su došle. Nije ih nikad dosad bilo, čak ni pre par godina kad su bile biblijske poplave. Tada sam samo vrištala na stonoge koje su milele po zidu, al’ bube ništa. Al’ sad su tu i ja ne znam kako sa njima da živim.

Prvu sam ugledala pre dva dana kad sam se tuširala. Prilegla uz tuš kabinu. Videla sam je, al’ sam iskulirala, rekoh, to zbog vrućine ušla kroz slivnik.

Isto veče susrela sam se sa još jednom. Muvala mi se oko nogu dok sam sedela na fejsu. Nju sam ubila, počelo je već pomalo da mi ide na živce.

Kad sam nešto kasnije treću našla u šolji iz koje pijem čaj, dobila sam blaži oblik nervnog sloma. Drala sam se i davila je. Ja sam pobedila.

Narednog jutra moj muž i ja samo ispreturali celu kuću. Ja sam, u napadu traženja krivice u sebi, pomislila da sam negde omanula sa higijenom. Zato sam oprala sve sudove, obrisala sve elemente u kuhinji, do daske oribala kupatilo, pomogla ovom mučeniku da sve prebriše i usisa. U napadu histerije odlučila sam da operem i dva tepiha. I to sve bez klime, da me ne ušine dok radim, a na sveukupno 333 stepena Celzijusa.

Kad sam sve završila, legla sam da ne padnem u nesvest, verujući da to ne može da mi se desi dok ležim. Verovala sam i da sam sada zaštićena, psujući pomalo svoj pedantni komšiluk, koji ne prestaje da svakodnevno briše simsove, ali i da uredno drži kese sa đubretom ispred svojih ulaznih vrata.

Sve je bilo idilično dok nije palo veče. Da l’ je hteo da bude malo romantičan ili šta, muž mi stao na prozor da gleda u noć. Odjednom čujem prigušeni krik. Dođem do njega, kad imam šta da vidim: bube se u jurišu penju uza zid. Ispod svakog prozora ima ih bar po pet!

Opet krene vriska i cika. Pozatvaramo sve prozore i počnemo da se preslišavamo gde smo ih sve držali otvorene jer je jasno odakle nas bombarduju. Ustanovimo da smo uveče sve pootvarali zbog onih 333 stepena i krenemo opet da preturamo celu kuću.

Zahvaljujući bubama našla sam i šnalu koju sam mislila da sam izgubila, dva flomastera i neke sitne pare. Naletela sam i na pauka, ali ovog puta sam mu se osmehnula. Simpatičan mršavko, iako me pre par godina ujeo za gornju usnu pa sam ličila na Jelenu Karleušu. Sad mi je drag, samo kad nije tvrdokrilac. Nisam ga dirala.

Legli smo da spavamo sa zatvorenim prozorima. Da nas ne napadnu. Zamalo se nismo ugušili. Ja mislim da nisam mnogo spavala. Bila sam na straži. A i nisam mogla da zaspim jer mi se od svake senke u posteljini činilo da je još nešto s nama u krevetu.

Tek što sam zaspala pred zoru, probudio me muž. Spremao se za posao ali je našao još primeraka. Opet je sve ispremetao i odlučio da baci potpuno nov i neupotrebljen urolani itison. Pokušala sam da ga sprečim, ali on je bio neumoljiv, smatrao je da je to korak ispred u borbi jer bi tu mogle da se zapate. Pomislila sam sa setom da će neki srećnik, pripadnik romske nacionalne manjine baš da se obraduje od sabajle.

Ostavio me da ugovorim dolazak službe za dezinsekciju, duplirajući sa vrata veličinu buba, našta me glas sa druge strane pitao da li mi u kući imamo insekte ili kornjače. Bubetine, rekla sam, i ustanovili smo da ne znamo koje su u pitanju jer ja u magnovenju nisam umela da objasnim kako izgledaju.

Sad sedim i čekam dezinfekšn mena da me spasi. Sačuvala sam dve mrtve da vidi sa čime se borimo. Nadam se da će biti uspešan. Možda sam omanula kao ljubitelj prirode, ali, ljudi, bube, i to šarene kao bombone, mogu da trpim samo u igrici. Ja sa njima stvarno ne mogu da živim…

11

10 filmova zbog kojih plačem dok mi ne pozli

19-inside-out-cry.w529.h352

Leto je vreme kad su svi uglavnom napolju, na suncu i najbolje pored neke velike vode. Ali kad naiđe nekoliko jesenjih dana, svi zapadnu u blagu veštačku novembarsku melanholiju i počnu da se ponašaju kao da je stvarno vreme da se zavučemo pod ćebence i odgledamo neki dobar film, neki ljubavni, da se dobro isplačemo i potrošimo cirka desetak kesica papirnih maramica.

Ovo je moj izbor i to po redosledu kojim ronim suze, znači otpozadi. I nije igra, samo delim sa vama svoje najdraže filmove. Ali, možete i svoje da pišete, ne branim!

 

untappedicties.com

izvor: untappedicties.com

  1. Dobili ste poštu

Iako Toma Henksa nikako ne mogu da zamislim u ulozi nekog frajera jer mi uvek ispred očiju izvire Forest Gamp, nekako sam ga svarila u ovoj ulozi, ali možda i zbog izbora njega kao glavnog glumca pomalo plačem. O Meg Rajan neću da govorim, da sam muško, tražila bih jednu takvu da se njom ženim. Naravno, iz perioda dok se nije unakazila botoksom, pa sad više liči na Džokera iz “Betmena”.

Elem, čovek prosto mora da navija da im se veze raspadnu i njih dvoje spanđaju. Posebno kad ona leži sva slinava, a on joj dođe sa buketom belih rada. A na kraju, kad Kejt otkrije ko je zapravo Džo Foks, ja zajedno sa njom uveliko plačem od sreće dok me “Negde tu iza duge” gađa pravo u srce.

laughingsquid.com

izvor: laughingsquid.com

  1. Čovek bez lica

E, Mel Gibson je već nešto sasvim drugo! Kad pogleda onim plavim očima, verujem da nema žene koja sa njim ne bi pošla u zalazak sunca. Pa čak i u ovom filmu, gde glumi čoveka kome je pola lica unakaženo u saobraćajnoj nesreći, meni je neodoljiv.

Ono što posebno gađa moje meko srce jeste nepravda koju mu nanose meštani jednog zatucanog gradića. Budući nepravedno obeležen kao pedofil, trpi svašta iako se povlači od ljudi, a jedan mali ga proganja pa ne znaš da li da navijaš da padne s bicikla i ostavi ga na miru ili da mu priđe da ga svi malo bolje upoznamo.

Scena povezanosti sa dečakom, koji u njemu vidi oca koga nema i zahvaljujući kome postaje čovek čini da ronzam i u isto vreme se svađam sa televizorom zbog nepravde koja mu je naneta.

fandango.com

izvor: fandango.com

  1. Titanik

Ovaj film je namerno na 8. mestu. Prvo zato što mi je scenu da se malerozni Džek davi ispričala drugarica u kafiću Filološkog fakulteta kad smo bežale sa nekih predavanja, iako nas niko nije ni jurio. Ona je bila euforična da ispriča, a ja sam zauvek ostala osakaćena za trenutak gušenja u suzama kada debela Kejt ne može da se malo pomeri na onim vratima pa da se popne i njen čkode. I plačem, nije da ne plačem kad ga gurne u onu ladnu vodu i onda skarliče kroz pištaljku da je nađu, al’ još više kad onaj njen prokleto zgodni verenik sve preživi, a dobar čovek najebe, kao i uvek.

MSDPROF EC045

izvor: stausmangoline.com

  1. Profesionalac

Za ovaj film sam od jedne ekstremno površne osobe čula izjavu da je pedofilski. To me je šokiralo. Možda zato što za Žana Renoa ne dam reč da se pisne, a možda i zato što sam slaba na Matildu, koja se tako dirljivo vezuje za profesionalnog ubicu. A to da on, iako deluje pomalo debilno, ima neočekivano veliko srce, neću da komentarišem.

Ne pitajte koliko plačem kad sve ode u božju mater, a Matilda sa biljkom u saksiji ode u novi život.

thefilmmakersworkshop.com

izvor: thefilmmakersworkshop.com

  1. Duh

Nikad nisam videla da neko lepše plače nego Demi Mur. Kad je gledaš, prosto ti dođe da je zamoliš da to stalno radi. Opet, na Patrika Svejzija sam slaba još od “Prljavog plesa”, pa kad ga roknu u pljački, odmah mi sve presedne već na početku filma.

I strašno me nervira što ova ne veruje vidovnjakinji, al’ ko će normalan verovati nekoj tamo Vidovitoj Zorki, al’ kad shvati, pa kad se on definitivno oprašta od nje u obliku duha, ne znam kako preteknem.

perioddramas.com

izvor: perioddramas.com

  1. Devojka sa bisernom minđušom

Skarlet Johanson sam prvi put gledala u ovom filmu i nikada nisam videla da neka glumica može toliko da ćuti i izrazima lica te hipnotiše. U Kolina Firta, pardon slikara Johanesa Vermera sam se zatreskala odmah i toliko navijala za tu švaleraciju u ime umetnosti da sam htela da se ugušim kad joj je stavio onu minđušu na njeno od infekcije natečeno uvo i usput samo okrznuo rukom. Pa da li neko na to može da ostane ‘ladan?!

 

film samp ringling.org

izvor: ringling.org

  1. Šampion

Zbog ovog filma ne onesvešćujem se samo ja od plača. Naučno je dokazano da je poslednja scena ovog filma jedna od najtužnijih u svetskoj kinematografiji. Da, da, čitala sam. Ono dete, lepo kao anđeo je nešto najlepše što sam u životu videla, a glumi kao matoro tokom celog filma.

Al’ kad mu na kraju otac na oči umre, a on ga moli da se probudi, pa plačem još dugo posle završetka. Baš dugo.

 

pyxurz.blogspot.com

izvor: pyxurz.blogspot.com

  1. Mostovi okruga Medison

Za ovaj film plačem još od pola. Kad vidim one mostove koje nikad u životu neću posetiti, ali i kad vidim koliko se ona Frančeska muči i raspinje kao Isus Hrist. I jeste Robert mator za moj ukus, al’ dobar su par. I sve se kroz suze nadam da će ona da prelomi, al’ džaba.

Pa kad se muž vrati i nju poluludu niko i ne konstatuje, dođe ona scena na semaforu kad joj je biti il’ ne biti. E ja tad ridam i vičem: “Glupačo, izađi iz jebenog kombića! Pa ti njega voliš, tu samo truneš!” Al’ ona me ne čuje i gleda u onu kvaku od vrata i pali se zeleno i ode Robert u tri lepe, a ona onda kao pada na sedište… Muž, bre, ni ne vidi da je ona na patosu, a ja bih da je gađam čime stignem. Pa što ne ode…?! O, Bože, koliko tu suza prolije čovek!

 

nostalgicno.com

izvor: nostalgicno.com

  1. Ptice umiru pevajući

Ovde pravim jedan presedan jer je u pitanju serija a ne film, al’ moram jer mi je baš haos kad je gledam. Da bih dočarala zašto sam je stavila na visoko drugo mesto, reći ću samo da sam (inteligentno) iznajmila iz video (ili cd?) kluba diskove sa svim epizodama kada sam pre nekoliko godina morala nedelju dana da ležim i mirujem. Ovo je bio stvarno izbor za pacijenta, i to više mentalnog.

Ne znam da l’ sam više plakala što Megi muž ne razume, što je zabranjeno zaljubiti se u popa, kad joj se udavio sin ili kad je velečasni Ralf odapeo dok mu je ona držala glavu u krilu na onoj stolici na ljuljanje. Ne znam kako me nisu odneli jer sam ležala, ali u isto vreme svoj organizam dovela u stanje trčanja maratona koliko sam neutešno jecala svaki dan pomalo. Zato je savet rekonvalescentima da se ne stresiraju uz ljubavne drame.

film bliski b92.net

izvor: B92.net

  1. Bliski susret treće vrste

Možda će vas iznenaditi mesto broj 1. I mene je što me naučnofantastični film navodi da neutešno plačem kad god ga odgledam. Ne znam zašto. Mnogo su mi slatki vanzemlajci kad dođu na pistu pod Đavoljom kulom. I dobri su i mirojubivi i vole muziku. I sve je tu OK. Al’ kad treba da odu, e tu hoću da riknem. Valjda se unesem u film, pa bih i ja da odem sa njima, da me povedu u božju mater odavde i da zaboravim da sam ovde ikada bila. Al’ nema, kad onaj veliki brod što liči na luna park zapali, shvatim da mi nema druge, ima ovde da ga tupim ko konj na dolapu. Pa ko na to ne bi ridao, majke ti…?

6106577_the-pixar-sadlab-the-science-behind-your_3ec5249c_m

izvor: notey.com