U nadaleko čuvenom književnom izazovu Popsugar Reading Challenge 2018. pojavljuju se razni zadaci. Svaki mi je na svoj način zanimljiv, ali poneki mi je posebno interesantan. Onaj koji zahteva čitanje knjige na temu LBGTQ ili protagonisti u radnji romana za mene je otvorio nove dimenzije, posebno jer sam odabrala potpuno nesvakidašnju temu – priču o jednom hermafroditu ili, kako se to stručnije kaže, interseksualnoj osobi.
Roman Džefrija Egenida Nešto između (Middlesex) nije samo na mene ostavio snažan utisak, već i na publiku jer je kao bestseler prodat u 4 miliona primeraka i preveden je na 34 jezika sveta, ali i kritiku jer je 2002. dobio Pulicerovu nagradu, a najpoznatiji naučnici predlagali su da se roman uvrsti u „Velike američke romane“ jer na najbolji način opisuje život i stanje duha migranata sredinom dvadesetog veka u velikom industrijskom gradu Detroitu.
Prvo izdanje romana (izvor: wikipedia.org)
Za one koji ne znaju, Džefri Enegide je američki pisac romana i kratkih priča. Još je u srednjoj školi poželeo da postane pisac kada je pročitao Džojsov roman Portret umetnika u mladosti i identifikovao se sa mladim Stefanom Dedalusom najviše zbog toga što je bio književnik, imao drevno grčko ime i nosio ideju da pisac treba da donosi budnost svetu. Zato su mu najomiljeniji bili i Prust i Fokner.
Za Egenidea je jasno da druga književna dela mogu da ga pokrenu, pa je tako bilo i sa romanom Nešto između, nastalom zahvaljujući iščitavanju dnevnika francuske učenice Erkulin Barban iz 19. veka koja je bila hermafrodit. Nezadovoljan reakcijama, ali i nedovoljnim saznanjem o emocijama osobe koja se suočava sa podeljenošću svoga tela, odlučio je da napiše roman kojim će popuniti sve one dela koje su memoari preskočili.
Na knjizi je radio devet godina, tražeći mnogo stručnih medicinskih saveta, proučavajući medicinsku literaturu na Univerzitetu Kolumbija iz oblasti seksologije, a pogotovo o pojmu interseksualnosti i formiranju ranog identiteta. Zanimljivo je da tokom prikupljanja građe nije želeo da se sretne ni razgovara ni sa jednom interseksualnom osobom jer je zapravo želeo da sam iznese sve emocije trudivši se da uđe u lik i pokuša da zamisli i proživi emocije kroz koje prolazi jedan hermafrodit. Međutim, kada je u enciklopedijama u biblioteci otkrio šta nedostatak jednog enzima može da načini organizmu, odlučio je da potpuno promeni koncepciju i od njega stvorio veliku porodičnu sagu u kojoj tri generacije čine malo pomalo da doprinesu interseksualnosti glavnog lika i pripovedača Kala Stefanidesa.
Za mnoge čitaoce bila je misterija da li je u pitanju autobiografija i da li je Egenide interseksualna osoba. Međutim, realnost je sasvim drugačija, likovi i događaji su samo inspirisani nekim detaljima piščevog života, prvenstveno prošlošću babe i dede. Egenide je Kalu dodelio fizički izgled, istu godinu rođenja, školu i fakultet koji je pohađao i mesto življenja. Sve ostalo je fikcija.
Priča počinje vrlo neobično, glavni lik Kal Stefanides uvodi nas direktno u ljudsko telo, u DNK lanac koji pokazuje kako nedostatak jednog enzima može da dovede do pravog džumbusa u organizmu. Konkretno njegovom, jer ga je baš taj naizgled majušan propust doveo do toga da se pri rođenju vodi kao žensko.
Dolazak migranata na njujorško ostrvo Elis početkom 20. veka (izvor: nps.gov)
Uporedo sa ovom medicinski savršeno potkovanom pričom plete se porodična istorija Stefanidesa, od napuštanja maloazijskog sela Bitinjosa na padinama Olimpa na kome je započela zabranjena ljubav Kalovih babe i dede – incest rođenog brata i sestre i njihovo bežanje iz ratom zahvaćene Smirne u SAD. U industrijskom Detroitu ovaj mladi bračni par, prevarom venčan, zajedno sa rođacima pokušava da nađe svoje mesto u ekonomskom krizom dvadesetih godina oslabljenom američkom društvu. Rađaju se potomci koji nastavljaju sa zabranjenim ljubavima, kao da ih neka čudna genetika vuče svojim čudnim sklonostima, sve do Kaliope, koja će se pretvoriti u Kala i na kome će se konačno sručiti sav jad viševekovnih grehova.
Detroit dvadesetih godina prošlog veka (izvor: businessinsider.com)
Egenide je najviše muke imao upravo oko načina pripovedanja jer je želeo da do perfekcije dovede upliv u misli i osećanja jedne devojke tinejdžerke koja odrasta u zrelog muškarca i uhvati najfiniju nit u kojoj počinje i završava se strahotna metamorfoza tela ali pogotovo uma. Zato mu je za stvaranje lika Kaliope bila potrebna pomoć žena. Na taj način dozvolio je da Kaliopino i Kalovo shvatanje sveta budu ravnopravni, ali je posebno interesantan momenat razdvajanja ove dve „ličnosti“ – tada se on prema njoj odnosi kao prema nekoj drugoj osobi. Posebno je upečatljiva i potresna scena kada Kaliopa dolazi u univerzitetsku biblioteku i u enciklopediji čita odrednicu hermafroditizam, na kraju koje stoji „srodni termini, pogledati: monstrum“
Možda su to i najinteresantnije stranice romana – kada Kaliopa počinje da spoznaje svoja čudna stanja jer se sa pubertetom u njoj budi testosteron, hormon koji će je definitivno preobratiti u ono što je u njoj jače i što ona jeste – mladić. Pojavljivaće se, zahvaljujući tome i momci i devojke, koji će je još više zbunjivati u traganju. A kada otkrije šta u stvari jeste, jedan teret će spasti a drugi natovariti na leđa – kako živeti sa novim otkrićem.
Pa ipak, moglo bi se reći da je Egenide pomalo lutao u ovom nimalo lakom zadatku jer Kal od nepouzdanog pripovedača u nekim momentima prelazi u sveznajućeg posebno kad opisuje situacije o kojima nikako ništa nije mogao da zna – od najskivenijih misli svojih predaka do misli koje na samrti prolaze kroz um njegovog oca. Posebno je zanimljivo njegovo osluškivanje fetusa u stomaku, ali opet možda je ovo i namerno urađeno, ne bi li se pokazalo da kad ljudski um može da pređe iz ženskog u muški, onda njegove granice zapravo uopšte ni ne postoje.
Ovaj roman je kvalitetan i po tome jer u sebi sadrži mnoge elemente. U osnovi se može doživeti kao takozvani bildungsroman, obrazovno štivo u kome se duhovni razvoj junaka prikazuje putem učenja i i životnog iskustva od detinjstva do zrelosti i poseduje veliki obrt, zatim porodična saga jer priča o tri generacije jedne porodice, istorijski jer prikazuje hronološki redosled od pedeset godina sa sve istorijskim događajima – Grčko-turskim ratom i opsadom Smirne 1922, osnivanjem Islamske nacije i neredima u Detroitu 1967. i društveni jer daje opis geta u Detroitu sedamdesetih godina 20. veka.
U njemu su obrađene veoma važne teme. Osim odrastanja osobe koja se suočava sa sopstvenom dvopolnošću, najupečatljivije su istraživanje sopstvenog porekla i očuvanja starih običaja migranata koji se sve više gube kod svake nove generacije, preobražaji kojima su ljudi skloni da bi postigli svoje ciljeve, a posebno težnja ka američkom snu – ostvarenje idealnog života u zemlji mogućnosti a u kojoj zapravo besni ksenofobija i caruju bes i gorčina potlačenih i poniženih pa se sve pretvara u saznanje da je takav san najobičnija zabluda.
Kontorverza romana skriva se u obrađenoj temi incesta ali kroz opomenu da kršenje pravila donosi patnju zbog grehova, ako ne odmah, onda u nekim budućim generacijama. Upravo su zbog ove teorije mnoge interseksualne osobe oštro kritikovale Egenida jer su smatrale da incest ne može biti krivac za rađanje hermafrodita, ali i zbog načela da u začeću interseksualne osobe može biti nečega sramotnog i patološkog pa su i one sramne, bolesne i opasne za dobrobit društva.
Pa ipak, najvažnija tema kojom se roman bavi je upravo rušenje tabua interseksualnosti i na nju je najviše bila uperena lupa javnosti. Ovde su istaknute mnogobrojne teze, a jedna od najvažnijih je da se Kal u detinjstvu oseća kao devojčica jer je tako odgajan, što je pokazatelj da rodni identitet najviše zavisi od spoljašnjih uticaja. Međutim, onoga trenutka kada spozna svoje sklonosti, seksualne želje i interesovanja, Kaliopa će se potpuno opredeliti za tu jaču stranu svoje ličnosti. To je zapravo i razlog zašto uvek svako prati svoju dušu.
Antička skulptura Uspavani Hermafrodit izložena u muzeju Luvr u Parizu (izvor: wikipedia.org)
Elementi magijskog realizma provešće vas kroz svet isprepletan između zbilje i mašte. Otud mnogobrojna simbolika i u najvažnijim momentima povezanost sa grčkom mitologijom. I ne samo u priči o grčkom božanstvu Hermafroditu koje je nastalo nakon tajne ljubavi između Afrodite i Hermesa, nego je i jedan od najbitnijih trenutaka knjige, začeće oba Kalova roditelja, povezano sa pozorišnom predstavom u kojoj se kao lik pojavljuje Minotaur, pola čovek-pola bik, koji je bio toliko ružan da je sklonjen u lavirint iz koga nije mogao da izađe, a ubio ga je Tezej koristeći klupko konca da se ne bi izgubio. Na isti način je stvoren i lavirint Kalovog identiteta, a jedina nit uz pomoć koga može da izađe je svilena nit njegove bake Dezdemone koja prisećanjem mnogobrojnih anomalija u selu Bitinjosu, selu incesta i zabranjenih ljubavi, daje razrešenje i kraj njegovog puta.
Roman Nešto između vodi nas čudesnim putevima koje sudbina ume da splete, uči nas da se može voleti i kada je neko drugačiji od ostatka sveta a najvažnije da moramo prihvatiti sva svoja „čuda“ jer su ona deo nas samih.
I za kraj, pročitajte kakve savete Džefri Egenide daje svojim studentima na predavanjima iz kreativnog pisanja na Univerzitetu Prinston:
Kad pišete, treba da izgleda kao da pišete najlepše pismo svom najpametnijem prjatelju. Na taj način nikada nećete napisati ništa glupo niti ćete morati da objašnjavate šta ste hteli da napišete. I što je najvažnije, tako ćete najbolje naučiti kako da vam čitalac bude na prvom mestu.
Mislim da od njega mnogo možemo naučiti i o pisanju, i o osećanju, i o poštovanju različitosti. A to je ono najvažnije.
izvor: azquotes.com
jelenadilber 