Deliblatska peščara – kad košava stvara dine

deliblatska pescara uljmanskimilan

U južnom Banatu, tamo gde košava zimi najjače duva, između Vršačke, Tamiške i ravni Dunava, nalazi se veliki plato duguljastog oblika koji se izdiže iznad nepregledne ravnice. U njegovom jugoistočnom delu nalazi se Deliblatska peščara, najveća kontinentalna peščara Evrope.

deliblatska visitserbia
Nastala još u ledenom dobu, između Dunava i oboda Karpata, od silikatno-karbonatnog peska, plavina banatskih reka i dunavskih nanosa koje su vetrovi raznosili i prekrili veliku zaravan, danas zavisi od hladnih košava, koje svojom jačinom stalno malo pomalo menjaju njen izgled stvarajući najrazličitije oblike dina.

deliblato pescara
Peščara je lepa u svako godišnje doba. Njenim utabanim stazama u proleće sve kipti od jarkih zelenih boja, u leto sunce obasjava svojim žutim prelivima, a u jesen crveni tonovi prekriju krajolik. A kad dođe zima, pa košava zaduva preko talasastih polja, sve zahuji i prekrije se ledenim dahom i sakrije da sačeka tople dane i spasonosne zrake sunca.
Pa kad sunce ponovo grane najlepše je krenuti u šetnju ka Zagajičkim brdima uz neobične dine i pošumljena brda, sve do grebena sa koga se vide stepske doline, prelepe u svojim nabujalim životnim sokovima. U ovom visokom delu peščare, gde sitan, najfiniji pesak lebdi u vazduhu i zasipa igličaste žbunove kleke svaki put kad ga podigne vetar, jedino je mesto na kome se razmnožava i živi mali glodar slepo kuče. Nebo preleću grabljivice orao krstaš i stepski soko i to samo u vreme kada iz svog skrovišta izlazi tekunica jer je ona osnov njihove ishrane. Ovde je i jedino preostalo stanište vuka u Panonskoj niziji.

deliblatska yagajicka upoznajsrbiju
Ako poželite da upoznate južni deo, peščanim putem kroz dine i borove i listopadne šume, osetićete najlepše mirise prirode. I dok sunce baca svoje zrake kroz granje hrastova, lipa i stoletnih četinara, u proleće najlepše zamiriše bagrem. U čitavim šumama bagrenja samo se čuje zujanje pčela, koje svakog maja dolaze ovde na bogatu ispašu, a u junu na mirisan lipov cvet. I u toj omamljujućoj tišini ponekad se čuje tiho pucketanje uvelih grnčica i visokog šiblja – to se plašljiva srna skriva u dubini šume.

deliblatska zagajicka brda srbijauslici d. veselinovic

Ako krenete na sever, od izletišta Devojački binar ka pašnjacima, preko livada i brežuljaka, doći ćete do bagremovih i četinarskih šuma. Tu se nalazi Korn, mesto gde raste stepski i banatski božur, i nigde više u Srbiji.

deliblato stepski

Ako nastavite dalje, stići ćete do peščanih talasastih dina. Ali nešto dalje, izdiže se Mala Čoka, najviši peščani vrh. Ove dine imaju strme nagibe koji mogu da budu visoki i 30 metara, a uske doline čine ovaj deo peščare najsurovijim. U njihovoj tišini, koju narušava samo vetar, koji fini sitni peasak raspršuje neznano kuda, sve je naizgled mirno, a ispod površine sve vrvi od malih peščarskih insekata. I dok se na njihovim obodima bujne biljke ogrću beličastim pokrivačem kasnih mrazeva još dugo tokom proleća, sve je ovde tiho, spokoj i mir prirode koja negde daje, a negde uzima, ali svuda savršena u svojoj raznolikosti.

deliblatska vipportal
Središnji deo peščare ide stazom od Čardaka kroz livade sve do guste šume bagrema i borova. Tu su i šume Rošijana i Crni vrh, prepune hrastova, topola i lipa. A u hladovini visokog drveća, među travom i gljivama, svoje mesto su našle i orhideje. U ovim šumama ima divljih životinja: vukova, jelena i divljih svinja.

deliblato suma slaven fanfani
Ali posebnu lepotu peščara ima uz obalu Dunava. Ovde više nema dina i njihovih širokih dolina, zato se i zove “niska peščara”. Tu postoji čitav niz priobalnih pašnjaka, od Advokatskih livada i Stevanove ravnice, pa sve do plićaka Labudovo okno, prepunog belih i žutih lokvanja i visoke trske u kojoj se gnezde ptice močvarice i privremeno ptice selice, kada na svom dugom putu ka jugu svrate da se odmore.

deliblato labudovo
Tu je i Dubovački rit, u kom se pod vodom i iznad nje odigrava buran život životinja, sa jedne strane belih i žutih čaplji, kormorana i crnih ibisa, ugrožene vrste ptica, i sa druge vodozemaca, gmizavaca, riba i biljaka, kojima se bogato hrane kako stanarice, tako i selice, koje, skupivši snagu za nastavak puta, odlaze dalje.

deliblato ada zilova2
Tu su i ade Čibuklija i Žilova, prepune vrba, topola i lokvanja koji tiho plutaju po vodi, a zimi, na jednom nezaleđenom delu Dunava sve vrvi od galame divljih pataka i gusaka, čije je ovo zimovalište.

deliblato dunav
Na jednom delu strmih odseka obale zaštitu svake zime pronalazi kolonija jedne vrste lasta. U udubljenjima lesnih strmina pronalaze mir i kriju se od hladnoće.

deliblatska laste gnezda
A na drugoj obali, tamo gde reka oštro skreće, na steni koja se spušta u Dunav, ponosno se izdiže tvrđava Ram. Svedok burne istorije ovih prostora, osvajana i otimana, predstavlja ostatak rimskog vojnog logora Laderata, ali i utvrđenje Ihram, koje su mnogo vekova kasnije, na antičkim i vizantijskim temeljima, podigli Turci da bi osnažili granicu između Smedereva i Golupca i sprečili upade Ugara. Zahvaljujući tome danas nosi svoje ime Ram. O njoj je prvi pisao čuveni turski putopisac 17. veka Evlija Čelebija, pa iz njegovih spisa i priča o verovanju da je na suprotnoj strani Dunava postojalo još jedno utvrđenje – Haram, ali danas od njega ništa nije ostalo. I tako kroz vekove, na steni kraj velike reke, svojim otvorima za topove na kulama svedoči o burnim danima, pa i danas, kao čuvar ponosno odoleva vetrovima sa Dunava i zubu vremena koji je nagriza.

deliblato tvrdjava ram bojana aleksic
Peščara je i omiljeno mesto za snimanje filmova. Ovde se vozio čuveni autobus firme Krstić u filmu “Ko to tamo peva” i vodila čuvena filmska bitka u drami “Boj na Kosovu”. U tvrđavi Ram snimane su “Seobe” i neke scene iz filma “Sveti Georgije ubiva aždahu”.

deliblatska filmovi
I ne samo to, kao područje izuzetnih prirodnih vrednosti i zaštite ugroženih životinjskih vrsta, od 2002. se nalazi na listi Uneska.

deliblatska m uljmanski
I tako kroz godišnja doba, rane i kasne mrazeve, košave i tople povetarce sa Dunava, odlaske i dolaske ptica iz dalekih južnih krajeva, dremljivo leži Deliblatska peščara. A kad dođe zima i hladna košava je obavije tajanstvenom tišinom koju remeti samo njen zvižduk, po vedrim danima zavlada studen, stepe se popraše plavetnim snegom i sva prostranstva do horizonta postanu svetla, a samo u daljini talasava brda, smrznuta i tamna, čekaju sunce i novi životni krug da ih razbudi. I sve ispočetka, kako to samo priroda ume.

deliblatska dpescaralag

P.S. Fotografije su preuzete sa sajtova: deliblatskapescara, visitserbia, upoznajtesrbiju, vipportal i iz galerije slika: Milana Uljmanskog, Marijusa Olđe, D. Veselinovića, Slavena Fanfanija i Bojane Aleksić.

Advertisements

7 thoughts on “Deliblatska peščara – kad košava stvara dine

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s