Kada se Edgar Alan Po rodio 1809. godine malo ko je mogao da nasluti da je na svet stigao budući pisac koji će pomeriti granice mističnosti, fantastike i psiholoških priča i ostaviti neizbrisiv trag u američkoj književnosti i književnoj kritici. Rano je nakon očevog odlaska i majčine smrti ostao siroče i život u hraniteljskoj porodici nije doneo ništa dobro, sem pomajke koju je voleo, ali i još jedne žene u nizu koju je od njega otela smrt.
Kada je odlučio da se posveti književnosti, prvo se okrenuo kritici drugih pisaca. U novinskim člancima najviše je kritikovao tadašnji književni stil transcendentalizam i u svom čuvenom eseju Filozofija kompozicije propagirao ideju da su najbolja prozna književna dela kratka, metodično i analitično pisana i da u njima pisac unapred određuje kraj i utisak koji će ostaviti na čitaoce pa tek onda kompoziciju, ton, temu, mesto, likove, zaplet i fabulu. Tako je nastalo njegovo prvo poetsko delo Tamerlan i druge pesme da bi za njima usledile mnogobrojne satire, humoristične i najpoznatije kratke horor priče. Po se u njima rado oslanjao na gotiku ali je ipak ostao upamćen kao glavna ličnost američkog romantizma, i to mračnog, crnog, baš iz reakcije na transcendentalizam i njegovo verovanje u dobrotu ljudi i prirode.
Među 19 priča i čuvenom poemom u zbirci Gavran i najbolje priče, sabrani su najbolje ispisani redovi Edgara Alana Poa u koje je utkao sva svoja interesovanja za psihijatriju i mistične pseudonauke iz kojih se razvila hipnoza i otvorio vrata kriptologiji (prenošenju tajnih informacija šifrovanjem) i filozofskom pravcu kosmologije po kome je kosmos nastao od haosa. Zahvaljujući njegovim delima inspiraciju su pronalazili Artur Konan Dojl sa poznatim kriminalističkim pričama i Alfred Hičkok sa vanvremenskim horor filmovima.
U Poovim pričama najčešći motiv je smrt mladih žena. Njegovi biografi to povezuju sa gubitkom svih žena koje je voleo a posebno suprugom, rođakom kojom se oženio kada je imala svega 13 godina, koja ga je prerano napustila preminuvši od tuberkuloze. Otud njegov stav da je motiv umiranja i smrti mlade žene najpoetičnija tema u književnosti, posebno kada je priča ožalošćeni ljubavnik. Tako se sa njim susrećemo u pričama Morela, Berenika i Ovalni portret.
Virdžinija Po (izvor: wikipedia.org)
Međutim, mnogo manje poetična je tema koja je u njegovim pričama posebno zastupljena, a bila je svakodnevica ljudi ranog 19. veka – prerano sahranjivanje živih koji su zbog psihijatrijskog oboljenja katalepsije bili preuranjeno proglašeni mrtvima. Poa je ova tema posebno interesovala tako da je u priči Prerani pogreb naveo i stvarne slučajeve sahranjivanja živih i pogrešnih lekarskih objava smrti nakon čega su viktorijanci osnovali Društvo za sprečavanje preranog sahranjivanja. Ona se pojavljuje i u čuvenoj priči Pad kuće Ašera nastavljajući se oživljavanjem i pozivom iz groba kao u istoj priči, ali i Eleonori gde devojka vaskrsava da odredi sudbinu voljenom mladiću i Moreli u kojoj duh majke zaposeda novorođenu ćerku.
Koliko je Po bio zaintrigiran mentalnim bolestima koje su u ono vreme bile pune tajanstvenih i mističnih detalja dokaz su mnoge priče koje se njima bave. Osim katalepsije i monomanije (opsednutosti određenim pojmovima), kao u pričama Izdajničko srce gde je narator preokupiran savršenim zločinom ili Bereniki, najnasilnijom jer je pripovedač opsednut zubima voljene devojke, pojavljuju se često i momenti anksioznosti i prenadraženih i uzburkanih čula gde se i čitaoci uvlače u tonove poput otkucaja srca u Izdajničkom srcu ili zamaha smrtonosnog sečiva u Bunaru i klatnu ili osećaja gladi i žeđi osuđenika na smrt i vrelih zidova u istoimenoj priči. Posebno treba spomenuti najmračniju priču Crni mačak, koja prikazuje sve stravične posledice alkoholizma od perverznih ideja, besa, sujeverja do napada nasilja i oduzimanja nevinih života.
Ilustracija za priču Crni mačak Bajama Šoa (izvor: wikipedia.org)
Međutim, Po se na tome nije zadržavao. U jednoj od najmučnijih priča Činjenice o slučaju gospodina Valdemara pokušao je da kroz lik lekara produži život umirućem pacijentu od tuberkuloze hipnagogijom, stanjem istovremenog sna i budnosti. Smatralo se da je ona napisana u vreme kada je Poova supruga Virdžinija već uveliko bila bolesna od ove opake bolesti i on je bar na taj način pokušavao da je sačuva još malo kraj sebe, iako je bilo jasno da je čovekova želja da pobegne od smrti uzaludna.
Svestranost Edgara Alana Poa možda se najbolje vidi po tome što se on smatra začetnikom detektivskog žanra stvorivši lik detektiva-amatera Ogista Dipena koji rasvetljava nerešene zločine majke i ćerke L’Espanej i mlade prodavačice parfema pronađene u Seni u pričama Ubistva u Ulici Morg i Slučaj Mari Rože. Koristeći sopstvenu metodu racionalizacije ovaj mladi Parižanin usmerava svoju pažnju na detalje i informisanje čitanjem o zločinu u novinama i unapređivanjem širine znanja, u ovom slučaju iz iščitavanja knjiga iz zoologije.
Ilustracija za priču Činjenice o slučaju gospodina Valdemara (izvor: wikipedia.org)
Pa ipak, prva asocijacija na ovog neobičnog pisca svakako je poema Gavran sa svojom večno ponavljajućom rečenicom „Nikad više“ (Nevermore). U dugoj pesmi koja govori o opsesiji za izgubljenom ljubavlju u jednoj turobnoj decembarskoj noć u kojoj narator sedi kraj vatre i pokušava da zaboravi preminulu Leonoru ali i da od iznenadnog posetioca – gavrana – potraži bilo kakvu nadu u ostvarenje svoje zamisli, skriva se ništa drugo do sukob između želje za zaboravom voljene devojke i sećanjem. Dok su gavranove reči tek eho naratorove podsvesti, on doživljava burnu gradaciju osećanja – od slabosti i umora, potom tuge i straha do besa i ludila – kada izranja najmračniji trenutak pesme: za njega nema utehe ni spasenja jer se prava tama nalazi u čoveku a ne van njega.
Ni Edgar Alan Po nije mirno otišao sa ovog sveta. Pronađen je jednog dana kako u stanju čudne zbunjenosti luta ulicama. Nakon što su ga prolaznici odveli u bolnicu, nakon četiri dana je u njoj umro u svojoj 40. godini a da niko nije umeo da objasni uzrok. Tako je do današnjih dana njegova smrt ostala obavijena kontroverzom i nagađanjem da li je nastala kao posledica alkoholizma, droga, tuberkuloze ili pokušaja samoubistva. Kako bilo, pridružio se svojoj voljenoj supruzi posle samo dve godine života bez nje, a svetu ostavio večno delo u kome svi mrakovi i kobi vrebaju podjednakim strahom i tamom i dan-danas kao i pre dva veka.
Grob Edgara Alana Poa u Baltimoru (izvor: wikipedia.org)
jelenadilber 