6

Popsugar Reading Challenge 2018: Ju Nesbe ili kako treba pisati krimi roman

snesko pocVeć sam zagazila u kraj drugog meseca čitalačkog izazova i mogu vam reći da mi odlično ide. Zadaci su ove godine vrlo zanimljivi i kreativni i istinski je izazov tragati za knjigama koje predstavljaju njihovo rešenje.

Jedan od onih koji mi je baš nekako legô bio je izbor skandinavskog trilera. Moram da priznam da nisam baš bila mnogo obaveštena o književnosti ovog dela sveta, ali sam pomen trilera me je zaintrigirao pa nije bilo dileme da li će knjiga biti sjajna.

Zato sam jedva dočekala da odem u biblioteku i potražim odeljak sa romanima švedske, norveške i finske književnosti. Nekako mi je norveška prva došla pod ruku i Ju Nesbe, koji se sa mnoštvom naslova raširio po polici. Nisam mnogo birala, Sneško mi je prvi privukao pažnju, a kad sam na poleđini pročitala kratak siže romana, znala sam da više ništa ne moram da tražim.

snesko norveski goodreads

Norveško izdanje “Sneška” (izvor: goodreads.com)

Priznaću vam da sam počela da čitam još u autobusu. Ne znam da li su mi ostali virili preko ramena, mada čisto sumnjam, jer knjiga od blizu 400 strana teško da može da zainteresuje današnje ljubitelje instant literature, ali ako je nekog i zaintrigirala, biće oduševljen. Bez ikakve sumnje.

Iako je Sneško sedmi po redu iz edicije romana kojima je zajednički glavni lik detektiv Hari Hule, nimalo mi to nije smetalo da uživam u radnji. Pa čak ni onda kada su se u pojedinim momentima pojavljivali detalji iz nekih prethodnih delova, doduše samo usput, ali svejedno, eto razloga da pročitam i one prethodne.

Dok sam čitala, malo sam i istraživala, jer sam za Ju Nesbea čula, ali kao i za Madagaskar. Dobro, o Madagaskaru znam malo više o njemu, bruka…  Svejedno, sad znam sve o ovom norveškom piscu koji stvara nezaboravne trilere i krimi romane, a to ne mislim samo ja, već i  pola sveta, jer je preveden na preko 40 jezika. Pa tako i ja postadoh njegov veran fan.

Ju-Nesbe-Reuters-Gwladys-Fouche

Ju Nesbe (izvor: rs.n1info.com)

Ovaj svestrani književnik (osim pisanja, bio je i berzanski broker i novinar, a upravo komponuje i peva u bendu Di Derre) napisao je mnogo romana, a svaku temu koju je zapoeo, nastavio je da stvara kroz prave edicije. Tako je napisao čak deset romana u kojima je detektiv Hule glavni lik, pa ga na taj način vodi kroz mnogobrojne slučajeve, još od njegovih početaka, kada je bio policijski inspektor na Odeljenju za kriminal, sve do dostignuća i rada u KRIPOS-u, Nacionalnoj istražnoj službi, što mu omogućava da uživa u svojoj strasti – jurnjavi za serijskim ubicama. Da svima bude omiljeni lik, autor se pobrinuo dajući mu osobine običnog, malog čoveka. Hule se tako iz romana u roman bori sa alkoholizmom i rastankom od Rejčel, žene koju beskrajno voli.

snesko film uloga dn.no

Majkl Fasbender kao Hari Hule u filmu “Sneško” iz 2017. (izvor:dn.no)

I Sneško ima iste motive, bar kad je Huleov privatan život u pitanju. Samo je njegova tema malo drugačija. Radnja počinje kada majka ostavlja desetogodišnjeg sina da je sačeka u kolima da bi otišla u kuću svog ljubavnika. Dok njih dvoje padaju u strastveni zanos, učini im se da ih neko gleda kroz prozor. Pa ipak, to nije niko drugi do Sneško Belić. Dvadeset godina kasnije Hule je, zajedno sa pomoćnicom, oštroumnom istražiteljkom Katrinom Brat, suočen sa velikim problemom – udate žene nestaju svakoga dana kada počne da pada sneg i uvek se negde u blizini pojavi po jedan ogroman Sneško.

snesko rebeka ferguson katrin kimenkino.no

Rebeka Ferguson kao Katrin Brat u filmu “Sneško” iz 2017. (izvor: kimenkino.no)

Dok se radnja zahuktava sa svakom novom stranicom, čitalac se oseća kao da se vozi na ogromnom rolerkosteru, čas vas prestraši detaljima, čas drži u neizvesnosti, čas upravlja ka novom osumnjičenom dajući slikovit prikaz njegovog života i kao da razvija priču u priči, ali taman kad pomislite da je to ubica i iznenađeni ste, ispada da to nije tako i krug se vrti opet i opet. Toliko da kad se siđe sa ovog književnog točka, ostajete još dugo da mislite i prebirete po svemu.

Poseban značaj ima atmosfera u kojoj se radnja zbiva. Hladni, sivi obrisi norveških gradova i magloviti fjordovi posuti prvim snegom nose strah, strepnju i užas. Bez zraka sunca nema ni razrešenja nestanaka i ubistava.

snesko krajolik snimanje p3.no

izvor: po3.no

Kritičari su Nesbea pohvalili za žestoku radnju, neočekivane obrte i živopisne likove, ali ipak najviše za bogato poznavanje psihologije. Zato su njegovi romani tako ubedljivi i privlače pažnju. Ma koliko zapetljan čvor bio, na kraju će biti raspetljan stručnim i tako jednostavnim objašnjenjem, koje nam je sve vreme bilo pred očima.

Izuzetno interesovanje i kvalitet ovog dela doprinelo je da roman doživi i ekranizaciju. U produkciji Martina Skorsezea, glavna uloga detektiva Hulea u filmu Sneško pripala je poznatom irskom glumcu Majklu Fasbenderu, a Katrin Brat glumi švedska glumica Rebeka Ferguson. Premijera, održana pre svega četiri meseca, u oktobru 2017, bila je vrlo ispraćena, ali kritičari mu nisu dodelili visoke ocene, pa bi se moglo reći da je knjiga, kao i obično, mnogo bolja od filma.

snesko trejler ya film tondheimkino.no

Najava za film “Sneško” (izvor: trondheimkino.no)

Kako bilo, Ju Nesbe ostaje jedan od najboljih evropskih pisaca trilera i krimi romana. Svako ko želi da se oproba u ovom žanru trebalo bi da od njega uči kako se vrhunski razvija radnja puna neizvesnosti i kako čitaoce navesti da nikada ne zaborave vaše delo. Pa ko voli, nek izvoli.

snesko kraj goodreads

izvor: goodreads.com

 

 

 

Advertisements
4

Verenički prsten

ring-441783_960_720

Svako popodne nalazili bismo se moj momak i ja na ćošku Hilandarske i Đure Daničića, kod brazilske rezidencije, i pao bi poljubac. Poljubili bismo se i kad bismo tu tokom šetnje opet prolazili, bez nekog posebnog razloga, ali najviše kad smo se razilazili, tada poduže, sve dok nas čangrljanje nekih šerpi i lonaca iza prozora u suterenu vile sa brazilskom zastavom ne bi opomenulo da oko nas postoji i ostatak sveta. Smejuljili bismo se tada i razmišljali da li idemo na živce oznojenim kuvaricama.

A onda je došlo vreme da se sačekivanja, dopraćanja i ispraćanja završe, da pređemo na novi nivo, po gradu šetamo zajedno ruku pod ruku i vraćamo se u jednu, našu kuću. Razumete, došlo je vreme da se traži verenički prsten, sve po redu, jelte.

I ne, nemojte misliti da je bilo kao u američkim filmovima, da me iznenađivao skrivajući prsten u čaši šampanjca ili ga stavljao na moju ruku kad se najmanje nadam. Ne, kod nas je sve išlo zajednički, pa i biranje prstena.

Logično, kao i uvek oko svega u životu, naišli smo na večito isti problem – za moje majušne prste trebalo je naći prsten dečjeg formata. Dobro, to je i moglo da se reši sužavanjem, ali i ukus je bio u pitanju. Zato smo se jednog dana naoružali strpljenjem da pronađemo onaj koji će meni prirasti za srce, jer, računali smo, verenički prsten je za zauvek.

Nije baš najslavnije krenulo. Ispostavilo se da sam izbirljivija nego što bi se na prvi pogled reklo, a ni mom budućem vereniku ništa posebno nije zapalo za oko da bi mogao da me vuče i ubeđuje.

Šetajući po gradu, u Kolarčevoj ulici ukazala se velika zlatara, pa smo pomislili da i u nju uđemo da pogledamo šta ima. Ne može da škodi, mislili smo.

Unutra mrak i prijatna hladovina. Uza zid male niše sa nakitom osvetljenim sa po jednom lampom, pa kad priđete, imate utisak kao da je svaki komad poseban i jedinstven u svojoj lepoti. Prilazi nam tiho prodavac, pravi gospodin u elegantnom odelu, prijatnog glasa i ljubaznog osmeha. Pita da li bismo nešto želeli da pogledamo. Iza njega sve diskretno posmatra čuvar. Sem nas nema nikoga u radnji, pa smo u centru pažnje.

Ja zagledam komade nakita koji svetlucaju pod veštačkim svetlom. A onda mi srce odjednom, bez nekog meni znanog razloga, zakuca brže. U samom ćošku, na ljubičastom plišu, pod prelivom neobične svetlosti, sa odbleskom od koga moram da trepnem, leži prsten sa sjajnim kamenom. Kao opčinjena gledam u njega i krivim glavu, kao pas kad ugleda nešto za njega potpuno novo i neobično.

– Smem li da probam ovaj prsten? – pitam gospodina prodavca.

– Naravno – ljubazno će on.

Skida ga sa ljubičastog plišanog jastučeta i stavlja na moj prst. Mali prsten, taman za mene, jedini koji sam tog dana probala a da mi nije landarao. I nikako tanak, već pun, hladan oko mog prsta da bi se začas zgrejao na mojoj koži.

A kamen! Krupan grumen koji svetli, sija jebote kô sunce u ljubičastim i zelenim odsjajima. Gledam ga kao da mi je mala zvezda sletela na ruku. Greje se na mom prstu i kao da srasta s njim.

– Bože, koliko je lep – tiho kažem dok mi se gospodin prodavac osmehuje i ćutke odobrava. I znam da je dijamant, iako mi niko ništa nije rekao. Iako dijamant prvi put vidim u životu ovako uživo, iako ga nikada pre toga nisam stavila na ruku. Ne znam kako, ali jednostavno znam.

Držim ga na ruci i dalje, i razgledam sa svih strana dok me greje njegova toplina. Čujem mog budućeg verenika kako se raspituje kod gospodina prodavca za cenu i njega kako mu ljubazno odgovara. Nimalo se ne postavljajući nadmeno ni podsmešljivo naspram dva poluklošara koja su u starkama nabasala na Maestro juvelirs i Izrael dajmond centar. Skidam prsten sa čudnim treperenjem u telu, kao da se odvajam od nečeg namenjenog meni, sa svojom toplinom koju mu bar nakratko ostavljam na sjajnom zlatu. Gospodin prodavac nas ljubazno ispraća i ja se još jednom tugaljivo osvrćem na svetlo koje blista na ljubičastom jastučetu.

Izlazimo u sunčan majski dan, na beogradsku vrevu, tako drugačiju od one hladovite tame u kojoj sijaju male zvezde. Al‘ jedna kao da mi je otkinula parčence srca. Zato ćutim neveselo.

– Pa jel‘ ti se mnogo sviđa? – pita me moj budući verenik

– Mnogo – tiho kažem. – Kao da je nekako za mene napravljen, tako mali i prelep.

– Pa znaš, kaže prodavac da košta deset hiljada. Nije mnogo. Pa i dva čeka mogu da ispišem ako hoćeš brzo da ga uzmemo, da ne čekam platu.

– Koja, bre, dva čeka? – gledam ga zbunjeno.

– Pa dva po pet… – sad je i on zbunjen.

– Jesi šlogiran ti? Deset hiljada! Deset hiljada EVRA, gospodine!!!

– Kojih bre evra?! Deset im hiljada majki jebem! – poče da prostači budući verenik.

– Pa šta si ti mislio?! Dijamant je ono, bre, dijamant! Misliš da bih ja ovde gutala suze bez veze? Pa zaljubila sam se bre na prvi i poslednji pogled. Neću valjda zbog nekih cirkona da budem u bedaku…

 

Epilog

 

Mesec dana kasnije moj budući muž me zaprosio ispred brazilske rezidencije. Čim smo se našli, malo je kleknuo i izvadio maleni prsten od zlatom ispletenog cveta. Najlepši prsteničić na svetu. Ne zato što nam je želja bila da idemo u Brazil niti nešto slično, već, rekao je, samo zato što smo se najviše ljubili na ćošku Hilandarske i Đure Daničića. Ako su nas gledale, oznojene kuvarice mora da su zasuzile, a mi smo nastavili dalje, da proslavimo.

Negde otprilike u isto vreme radnja Izrael dajmond centar je opljačkana i iz nje je odnesen nakit u vrednosti od tri miliona evra. Počinioci su uhvaćeni, ali sve ono što su odneli nikada nije pronađeno. Ne znam da li je tu bio i mali dijamantski prsten ljubičasto-zelenog sjaja, ali njegovu toplinu i dan-danas osećam na mestu onog otkinutog parčenceta srca.

 

9

Music tag: Top of the top! Muzički spotovi

headphones-2588235_960_720

Kao što svi već verovatno znaju, strašno volim izazove na blogu, a kad se pojavi jedan ovako odličan, ne mogu da ga preskočim. Zahvaljujući mom dragom prijatelju blogeru Šoneriju, dobila sam priliku da sastavim listu svojih najdražih pesama i spotova kroz protekle decenije. Jeste da je njegov izbor bio sjajan i da je trebalo pronaći neke koje on nije spomenuo, jer kao da je mene pitao šta treba da postavi, ali bilo je uživanje pretraživati i podsećati se nekih dobrih pesama, ali i starih dobrih vremena.

Ali da se ne bih raspilavila, bolje da počnem 🙂

Pesma koja me pokrene kao nijedna je ona iz filma Roki 3, u kojoj se Balboa maklja sa onom gromadom od crnca. Pokreće me pravo iz stomaka i poželim i ja da trčim po obali Filadelfije i ispraznim nakupljenu energiju udarajući protivnika u ringu.

 

Sledeća koja me podseća na detinjstvo ali i virkanje na ovaj spot, a moglo bi se reći i omanji film, iza jastuka, zbog straha od vukodlaka koji izlaze iz grobova je upravo ova:

 

Da imam i svoje nežnije strane dokaz je nekoliko balada. Naredna pesma je sa kasete koju sam sa 13 godina prvi put otišla sama u grad da kupim. Uđem u prodavnicu PGP-a i tražim ono što je poslednje izašlo od Džona Bon Džovija. Prodavac pita: „Bora Čorba?“ Ja se zbunim, možda sam nešto pogrešno rekla, pa bojažljivo ponovim. „Kaže se Bon Žovi“, reče nadrndani matorac.

 

Evo još jedne drage ljubavne pesme za koju sam se uvek pitala zašto je devojka u spotu toliko nezainteresovana i zašto, za ime boga, ima ispucali lak na noktima?!

 

Opet jedna motivaciona, pokretačka, najbolja…

 

Još malo žestokog zvuka, koji se uvek u meni prepliće sa sporim i nežnim.

 

I nezaobilazan deo života – devedesete i pesme iz mojih najnežnijih godina uspešno preživljenih u to čudno doba.

 

Nešto novije, što za mene ima poseban značaj…

 

Da ne zaboravim domaću scenu, jedna od stvari na kojoj sam imala sreću da odrastam. Univerzalna…

 

Još malo omiljenih balada. Najdraža…

 

I opak obrt za kraj  – sevdah! Ništa bez toga, zar ne?

 

To su bile neke od mojih najomiljenijih pesama. Kao i Nešo, ni ja ne bih nikoga da tagujem, ali ako se opredelite za ovu igru, uživaćete, verujte na reč. Ljubi vas Jelenče ❤

2

Dragini tokovi snova protiv ponora tajni

dream-2302696_960_720

Sinoć sam završila čitanje Draginog romana Tokovi snova. I imala sam plan, da joj ne kažem da čitam, napišem utisak za koji znam da ga nestrpljivo čeka, objavim ga na svom blogu i poklonim joj malo iznenađenje.

I dobro sam se držala, ali onog trenutka kada sam sklopila korice knjige, ceo plan je pao u vodu. Nisam mogla da izdržim, morala sam odmah da joj poverim svoje misli i utiske. Da podelim sa njom iskreno divljenje na, koliko toploj i nežnoj, toliko snažnoj i upečatljivoj priči. I da joj čestitam što će jednim ovakvim romanom naći put do srca mnogih čitalaca kao što je našla put do mog. A njena sreća i nesigurnost, tako tipična za sve one koji divno pišu, dirnuli su me još više.

Dragina junakinja Milena je nežna, topla duša. Život je nemilice šiba, ali ona se sa njim odvažno nosi. Samohranoj požrtvovanoj majci, odanoj ćerki, odgovornoj radnici nedostaje samo jedno – oslonac u vidu ljubavi, iskrene i duboke, sa kakvom jedino njena treperava duša i može da se stopi. Kada pronađe onog koji će joj uzburkati srce i dati nadu, širok osmeh i sjaj u očima, snovi će joj postati najbolji putokazi duše, i njegove i svoje.

U ovom psihološkom romanu koji koristi snove kao najbolju simboliku stremljenja naših čežnji, strahova i najskrivenijih želja, Draga vodi svoju junakinju kroz lavirinte lepšeg sveta od onog koji je okružuje. U maniru modernih romana tako ostvaruje Milenino bekstvo od teskobne stvarnosti u lepotu damara razotkrivene duše. Kroz simbole snova otkrivaju se nadanja, najdublja osećanja, ali i opomene i skrivena sudbinska predskazanja.

Sa snovima su tesno povezani Milenini poetski unutrašnji monolozi, u kojima ona izliva sve svoje strepnje, duboke tuge i ljubavi ožednelo srce, i tako se zatvara krug ovog romana prožetog dubokom osećajnošću i damarima onih, naizgled nestalih a zapravo još postojećih ali retkih, od titravih snova i meke paučine večne tuge satkanih duša.

Draga u maniru sveznajućeg pripovedača čitaoca čvrstom rukom vodi ne samo kroz lavirinte Mileninih snova, već i kroz događaje na javi, razrešava naše dileme, otkriva tajne i objašnjava sve ono što znamo svi, samo ne njena junakinja. Zato nam je još bliža, pa i ako počnete da navijate i od nemoći se iznervirate što ne možete da joj doviknete ono što znate, nemojte se iznenaditi. Ovde ništa nije slučajno napisano. Svaka rečenica ima svoj razlog. A zašto je to tako, saznaćete na samom kraju. I nećete ga zaboraviti. Ma nikako.

Osim elemenata ljubavnog i psihološkog romana, autorka je ovde načela i neke od važnih tema koje prožimaju naše društvo. Zahvaljujući tome će se u njenoj knjizi naći sve samohrane majke koje, prepuštene na milost i nemilost ćudima puberteta i tinejdžerskog doba svoje dece, moraju same da nalaze rešenja i odgonetke. Sve one koje svoje želje i potrebe stavljaju na poslednje mesto u večitoj trci za boljim životom, ne prezajući ni da započnu od nule na nekom drugom kraju sveta.

Naći ćete ovde i dubok upliv u zbog osetljivih godina raspete duše vaše dece, njihovih nezadovoljstava i nemoći kao posledice prezaštićenosti, otuđenja, apatije.

Naći će se u ovom roamnu i svi oni prosvetni radnici koji još uvek svoje učenike gledaju kao mlade ljude koje treba oblikovati u nove naraštaje vrcavih ideja, visprenog uma i neuništive energije.

Kroz novinske naslove i povremene segmente godina koje prolaze, nalik na one iz kultne serije Grlom u jagode, Draga nam je na najbolji mogući način, naizgled usputno, ali upečatljivo i sa ukusom gorčine, opisala kakav život živimo i u kakvom okruženju se borimo dan po dan za svaki pozitivan tren na vetrometini naših nadanja i snova.

Milena je deo svakog od nas ko se ne plaši da prizna da mu je duša meka, da veruje u ljubav, da će učiniti sve za onog koga voli, čak i kada put nije lak. Ona je u svima nama koji razumemo one koje volimo i prihvatamo ih sa njihovim manama i vrlinama. Sa nama koji ne odustajemo od ljubavi. Čak i kada taj deo nas oni bez duše pokušavaju zauvek da otruju i zgnječe.

 

„Danas mi se ne raduješ, dušo. Po ledu vučeš poteze grešne. Ljubav je više od partije šaha. U šahu žrtvuješ kraljicu i pobediš, u ljubavi žrtvuješ kraljicu i više ti nije do igre. Počinje poslednje odbrojavanje. Možda nas samo još dva dodira ruke dele, možda još samo dva pogleda smotaš u džep. Osam… sedam… šest… pet… beznačajna… u prolazu… četiri… stižu novi klinci, raduj se… tri…dva… jedan… JA ti se ne mogu ponoviti.“

 

P.S. Deo naslova je ukraden iz Draginog romana, nikako nisam uspela da pronađem neki bolji koji bi nadmašio njene divne poetske misli

draga