2

Srebrno jezero – svetlucavo srpsko more

srebrno-ostrovo-jutro-zoran-zizak

foto Zoran Žižak

Kad se spušta niz Evropu, veliki plavi Dunav iza sebe ostavlja niske obale pune vrbaka i visokih topola. Ponegde se zavuče u ritove, ponegde samo zapljusne pesak, ali svugde je tih, a moćan, spor, ali modar kao nebo. I lep poput nebeskog sjaja, kako mu i samo ime kaže.

srebrno-dunav-pre-srebrnog-jezera-pan

izvor: panoramio.com

U Srbiji ova velika evropska reka pravi mnoge ade, nanoseći pesak i mulj svojim snažnim tokom. U velikoj Panonskoj ravnici ništa lakše nego da se razlije, pa da promeni tok i ćudljivo zaboravi gde mu je bilo korito.

srebrno-dunav-izmedju-srebrnog-silvana-petkovic

foto Silvana Petković

Baš tako je i na jednom mestu skrenuo, pa se predomislio i vratio svom starom putu. Zahvaljujući tome nastalo je najlepše jezero svetlucavih kapi – Srebrno jezero, na severoistoku Srbije, malo pre nego što Dunav uđe u svoju veličanstvenu Đerdapsku klisuru.

srebrno-marina-grasilovic

foto Marina Grasilović

Ovo veštačko jezero predstavlja nekadašnji rukavac Dunava, koji je početkom sedamdesetih zatvoren dvema branama na njegovom ulasku i izlasku.

srebrno-veliko-gradiste-magla-d-trifunovic

foto D. Trifunović

Tačnije, da bi se obale ramskog rita sačuvale od podzemnih voda, jezero je pregrađeno a sve je dobilo današnji izgled kada je premešten i put između Velikog Gradišta i mesta Zatonje.

1311766296-velikogradiste1

izvor: srbijazatebe.com

A pre nego što zađe u svoj stari rukavac, Dunav zapljuskuje stare bedeme Ramske tvrđave, ostatak nekadašnjeg rimskog kampa Lederata. Njene čuvene kule podignute su na osnovama antičkih i vizantijskih hramova, pa to svedoči o nekadašnjim burnim danima.

srebrno-veliko-gradiste-tvrdjava-zoover-co-rs

izvor: zoover.co.rs

Postoje različite priče o tome kako je dobila ime. Legenda kaže da je Romulov brat Rem posle svađe sa bratom odlučio da napusti Rim sa svojom suprugom Leticijom pa je pronašao novi dom na brežuljku kraj Dunava. Po njemu u tako kamene kule dobile ime.

srebrno-ramska-tvrdjava-marina-grasilovic

foto Marina Grasilović

Ipak, istorija kaže drugačije. Da bi u 15. veku sačuvao Panoniju, turski sultan Bajazit II sagradio je novu tvrđavu Ihram, od čega je i nastao naziv Ram. Da je vekovima bila osvajana od strane mnogih zavojevača, pokazuje mala pravoslavna crkva unutar bedema, na čijim osnovama je kasnije podignuta džamija.

srebrno-ramska-gradjevinarstvors

izvor: gradjevinarstvo.rs

Odmah zatim, kod brda Gorica počinje Srebrno jezero kao mala dolina Dunava. Odavde se izvija neobični luk plavetne pruge između zelenih obala. Njegove vode su neobično bistre, a sve zahvaljujući tome što ne postoji ništa što bi ga zagadilo, kao i prirodno pročišćenje vode kroz mnoštvo podzemnih peščanih dina, koje ga prate celom dužinom, gradeći tako veliku Ramsko-golubačku peščaru.

srebrni-veliko-g-pan

izvor: panoramio.com

Sa ovog brda pruža se najlepši pogled na Dunav koji je presekao Karpate i napravio veliki put kojim je u davnim vremenima oteklo Panonsko more.

srebrno-gorica-androidvodic-rs

izvor: androidvodic.rs

A kad dođe jesen i stegnu zimski mrazevi istim ovim putem zahuji hladna i snažna košava, koja u susret velikoj reci nosi sve pred sobom i pravi nemirne talase.

srebrno-jezero-trcanje-rs

izvor: trcanje.rs

U podnožju Gorice nalazi se izvor Hajdučka voda, sastajalište alasa, koji u ovim bistrim vodama love velike šarane, štuke i amure. A da ima i velikih somova, dokaz je što se Srebrno jezero našlo u „Ginisovoj knjizi rekorda“ zahvaljujući ulovljenom somu teškom čak 44 kilograma.

srebrno-dunav-kod-zatonja-m-vukovic

foto M. Vuković

Baš ovde nalazi se i Zatonje, omeđeno sa jedne strane Goricom, a sa druge Velikim brdom i njegovom najvišom tačkom neobičnog imena Anatemom. Sa njega se najbolje vidi zašto je ovo jezero izuzetne lepote dobilo naziv „srebrno“. Kad pred smiraj dana sunce počne da zalazi iza vrhova dalekih Karpata, ono prospe tako neobične odsjaje i posrebri talase pa se na najbolji način vidi čudesna lepota kojom je ove vode obdarila priroda.

srebrno-marina-grasilovic-srebro

foto Marina Grasilovic

Čari jezera ogledaju se na rubu svakog dela obale koju zapljuskuje. I onda kad se skriva u bagremarima sela Biskuplje, koji u maju zamirišu a vetar raznese bele sitne cvetove po modroj vodi i sve zaliči na bajku.

srebrno-marina-grasilovic-1

foto Marina Grasilović

I onda kad se zazeleni na nekadašnjoj adi Ostrovo, koja je danas sa dve strane povezana sa obalom.

srebrno-ostrovo-mario-de-negri

foto Mario de Negri

Sa druge strane reke zeleni se Rumunija, bele kućice mesta Divići i plave brda i planine Munci Lokvej.

srebrno-zatonje-rumunska-obala-rapajic-milan

foto Milan Rapajić

Na suprotnoj obali Srebrnog jezera je Kisiljevo, poznato po crkvi Svetog Nikole iz 19. veka, koju je ukrasio slikar Živko Pavlović. Ona predstavlja jednu od najstarijih parohijskih hramova u Srbiji, a zahvaljujući jedinstvenom načinu gradnje od nabijene zemlje proglašena je za spomenik kulture.

1-crkva-u-kisiljevu_1388750266

izvor: wikipedia.org

Ovde jezero pravi novu krivinu i pronalazi nove skrivene kutke neobične lepote.

srebrno-kisiljevo-zoran-skrbic

foto Zoran Škrbić

Pa ne znate gde pre da pogledate, da li ka talasima na kojima se na nekoj staroj grani guraju bučne ptice ili ka obzorju prema obroncima Lipovače, najvišeg brda ovog kraja.

srebrno-ptice-pan

izvor: panoramio.com

A onda, kada se jezero već lagano približava svom kraju i ponovnom susretu sa rekom iz koje je i nastalo, nalaze se obale koje kad dođe leto vrve od života. Ovo je mali turistički raj, po kome je Srebrno jezero i dobilo naziv “more Srbije”.

srebrno-veliko-gradiste-tur-ksenija-bogdanovic

foto Ksenija Bogdanović

I ne zna se da li je lepše pod blistavim suncem kad ga uzburkaju mnogobrojni kupači i talase seku šarene jedrilice ili kad mu u predvečerje vetar tek namreška površinu u kojoj svetlucaju hiljade svetiljki sa obale.

srebrno-veliko-gradiste-tur-zoran-velojic

foto Zoran Velojić

Tada niko ne može da zamisli da ovde ume da caruje tišina. Ona obavije vrbake  kad dođe jesen pa je narušava samo burna rasprava patki koje se skrivaju u požutelim šibljacima i ritovima.

srebrno-sotke-domacice-silavana-petkovic

foto Silvana Petković

Kad jezero pređe drugu branu i ponovo se vrati Dunavu u zagrljaj, kao svetionik nad njima stoji Veliko Gradište i kao da odoleva talasima, vetrovima i vremenu.

velikogradiste-960x300

izvor: srebrnojezero.rs

Ovaj mali ali dugovečan grad nastao je još u 1. veku pre naše ere kada su stari Rimljani na obali Dunava sagradili naselje – tvrđavu Pincum, koja je ime dobila po latinskom nazivu reke Pek – Pincus. Tako je ovo mesto postalo trgovački i zanatski centar i važna rečna luka još u starim vremenima. Vrhunac je doživelo u vreme cara Hadrijana u 2. veku naše ere, kada mu autonomija donela čak i sopstveni novac.

srebrno-dunav-kod-velikog-gradista-pan

izvor: panoramio.com

Istorija ovih krajeva bila je veoma burna, pa je i Veliko Gradište zadesiila ista sudbina. Osvajan je i od Turaka, koji su mu promenili ime u Ipek i unazadili njegov procvat. Tako je bio čas u zaostatku, pa opet u procvatu kad bi ga povratili Austrijanci, zahvaljujući čijem uticaju i kulturi postaje jedan od najrazvijenijih srpskih gradova još u 19. veku. Dokaz za to i dalje čuva Stara čaršija sa kućama bogate ornamentike, koja je proglašena za spomenik kulture.

stara

foto Silvana Petković

Da Veliko Gradište nije obgrljeno samo Dunavom, pobrinuo se Pek, reka koja ga sa druge strane omeđuje, dolazeći iz dubine istočne Srbije, sa padina planine Crni vrh.

srebrno-pek-marina-grasilovic

foto Marina Grasilović

Čuven po sitnim česticama zlata, oduvek je bio meta interesovanja, još od starih Rimljana pa čak do danas. Tako se od davnina na ovoj zlatonosnoj reci prosejavao pesak i šljunak i tražilo bogatstvo. Pek je neobičan i zbog svog ušća u Dunav i obrnutom toku kad je visok vodostaj. To zapravo znači da kad Dunav naraste, njegove vode počnu da se vraćaju nazad.

srebrno-pek-usce-u-dunav-marina-grasilovic

foto Marina Grasilović

I kad se spoji sa Pekom, Dunav nastavlja dalje, ka Đerdapu i Crnom moru, ka beskrajnim košavama i dalekim obrisima Karpata.

srebrno-srbija-rumunija-pan

izvor: panoramio.com

Za sobom ostavlja svoj mali rukavac da blista pod suncem i rumeni se u sutonima. I da nam šalje poruku da priroda dozvoljava ruci čoveka da je ulepša ali samo onda kad on nauči jedno: da bi joj se zapovedalo, prvo moramo da joj se pokorimo.

srebrno-srebrnojezero-biz1

izvor: srebrnojezero.biz

0

Reka Skrapež – kroz žubor mirisnih livada i šuma

skrapez-gucunski-dragan

foto Dragan Gucunski

Na zapadu Srbije, u samom srcu Valjevskih planina, ispod najvišeg vrha šumovitog Povlena, slivaju se potoci praveći malu reku. Ona krivuda i survava se niz planinske obronke, malo nizbrdo, pa malo ravno, kroz stene i livade i ide ka svom kraju. To je put koji prevaljuje Skrapež – reka koja teče kroz najlepše predele naše zemlje.

skrapez-kanjon-panoramio

izvor: panoramio.com

Potoci koji je stvaraju stižu sa svih strana. Kad dođe proleće, pa se bele kape na vrhovima Bukovika, Maglješa i Povlena otope i oni nabujaju pa se spajaju pod Malim Povlenom i prozirna ledena voda zažubori između stabala drveća koje ponovo počinje da diše pod toplim suncem.

skrapez-mali-povlen-ispod-nastaje-skrapez-drgan-manojlovic

foto Dragan Manojlović

Pa onda niz stene i guste povlenske šume, koje teško propuštaju i reku i čoveka, voda traži svoj put i nosi život skrivenim planinskim zaseocima.

skrapez-izvoriste-od-koga-nastaje-skrapez-zoran-vujosevic

foto Zoran Vujošević

I čim uzme zamah, dok je još nadvisuje Mali Povlen, reka se kao bujica sliva niz kameno korito. Ovde se skriva pravo malo remek-delo prirode – kanjon Skrapeža. Među visokim bukvama i hrastovima bujnih krošnji, kroz koje sunce jedva šalje svoje zrake, usekla se klisura  kroz koju voda burno teče, među oborenim granama i odlomljenim stenama i što joj je put teži, ona ga sa većom snagom savlađuje.

skrapez-kanjon-google1

foto Jonike Žeravljev

I dok se provlači između stena, u bistroj vodi ogledaju se visoke grane i nad njima parče neba. I sve tako dok to čarobno ogledalo ne prekine neki veliki slap, kojih ovde ima bezbroj.

skrapez-izvor-sa-padina-povlena-zoran-vujosevic

foto Zoran Vujošević

A da je kanjon neobičan u svojoj lepoti, pokazuje i deo suvog korita, tik ispod povlenskih vrhova Ždralovac, Bele vode i Beden.

skrapez-suvo-korito-skrapeza-ispod-povlena-makoviste-panoramio

izvor: panoramio.com

Kad izađe iz svoje klisure i nastavi da teče bez stena koje je stiskaju u svom kamenom koritu, baš negde u blizini sela Makovište reka počinje da se izdiže ka zelenom Maljenu, planini koja prva započinje venac Valjevskih planina.

skrapey-proplanci-povlena-bliyu-iyvora-makoviste-slobodan-minic

foto Slobodan Minić

Potom na padinama i stenama Povlena vode ove žuborave rečice dočekuje čuveno selo Donji Taor, smešteno u prirodi od čije lepote zastaje dah.

skrapez-taor-iznad-taora-slobodan-minic

foto Slobodan Minić

Na ovom čarobnom mestu livade uz Skrapež  u proleće provode burne dane u svojim malim svetovima koji se bude posle duge zime.

skrapez-flora-i-fauna-povlena-vladimir-pecikoza

foto Vladimir Pecikoza

Lekovito bilje zamiriše do neba, a cvetovi se otvore u svojoj lepoti i čekaju sunce i vredne pčele.

skrapez-povlen-prolece-pecikoza

foto Vladimir Pecikoza

Sve što gamiže, leti i hoda traži da udahne život.

skrapez-guster-pecikoza-pecikoza

foto Vladimir Pecikoza

Pa čak se i gljive, skrivene pod ostacima prošlogodišnjeg opalog lišća u senkama drveća, šepure u svojoj belini.

skrapez-povlen-pecurka-pecikoza

foto Vladimir Pecikoza

Donji Taor drema po brdima prepunim zelenih livada koje se u tople dane ospu hiljadama cvetova šafrana i vresa i on nije poznat samo po svojoj lepoti već i po “vilinskom putu”, stazi između ovog sela i Gornjeg Taora, a na kojoj su kao najblistaviji dragulj skrivena Taorska vrela.

skrapez-donji-taor-selo-gucunski-dragan

foto Dragan Gucunski

Taorski potok izlazi pravo iz utrobe Povlena, u podnožju velikog krečnjačkog odseka i u veličanstvenoj lepoti se rasprskava u slapovima i kaskadama, prolazeći pored napuštenih vodenica, koje su pre samo pola veka još uvek kloparale i stapale svoje zvuke sa šuštanjem vode.

gradac-taorska-vrela-privreda-valjevo

izvor: privredavaljevo.rs

U to vreme vrela su bila najveća atrakcija ovog kraja Srbije, smatralo se da po lepoti mogu da se nadmeću i sa čuvenim Plitvičkim jezerima. I zaista, iz izvorišta tople vode, koja su zbog toga i dobila naziv vrela, nekada se ogromna količina vode obrušavala preko litica visoke stene, na kojoj se u nekim davnim vremenima nalazio bedem grada.

skrapez-taorska-stena-planine-net

izvor: planine.net

Nažalost, preterano vađenje mekog kamena sige za potrebe građevinarstva, kao i zatrpavanje izvora i preusmeravanje vode zbog vodosnabdevanja dovelo je do toga da Taorska vrela skoro pa presuše, pa su samim tim i mlinovi stali sa radom i, prepušteni zubu vremena, sećaju na neke davne lepše dane.

skrapez-taorska-vrela-vera-bukvic

foto Vera Bukvić

Pa ipak, u proleće, kad voda nabuja, dva slapa, koja su ostala od nekadašnjih veličanstvenih kaskada, sa mnoštvom manjih između sebe, zablistaju i pored toga što im je lepota oskrnavljena.

skrapez_-_donji_taor-gucunski-dragan

foto Dragan Gucunski

Onda voda u plavetnim bigrenim akumulacijama, najvećim u ovom delu Srbije, koje se slivaju jedna u drugu, zašušti dok se beli penušavi slapovi prelivaju preko velikog kamenja presvučenog zelenom mahovinom i sa bučnim vodopadom se survavaju u Skrapež. A kad zatvorite oči u ovom malom raju na zemlji ostaje samo miris šume i svežina i žuborenje vode.

skrapez-taorska-vrela-detalj-pecikoza

foto Vladimir Pecikoza

Ali, koliko god da je čovek uzeo, priroda je nadoknadila. Grane i lišće su vremenom nabujali i ponovo stvorili svoje carstvo oko ostataka utvrđenja duž puta koji je nekada išao dolinom Skrapeža i spajao ovaj kraj sa dolinom Kolubare i Podrinjem. Pa potom reka, osnažena novim vodama, nastavlja sve dalje nizbrdo, plitka, skrivena među granama drveća i puna virova, kao da pokazuje svoju ćudljivost.

skrapez-list-musicar

izvor: musicar.com

A onda se dešava nešto neobično. Pravo iz sela Seča Reka, poznatog po čuvenoj crkvi brvnari iz 15. veka, posvećenoj Svetom Đorđu i ograđenoj mnoštvom spomenika krajputaša, podignutim u čast ratnika poginulih u balkanskim ratovima, stiže mala reka Sečica, koja se burno, sva u vrtlozima uliva u Skrapež.

skrapez-seca-reka-crkva-panoramio

izvor: panoramio.com

Sve ovo ne bi bilo tako čudno da stanovništvo ovog kraja ne smatra da je zapravo ovo početak toka Skrapeža, a da je sve ovo do sada zapravo bila reka Godljevača.

skrapez-kod-povlena-i-maljena-srbijazatebe-rs2

izvor: srbijazatebe.rs

Bilo kako bilo, reka ne pita za svoje ime već nastavlja da teče onako kako joj je priroda namenila, sada već snažna od nove vode, nabujalih talasa. Pa teče krivudavo, malo brže, pa malo sporije, dok provlači svoju plavet kroz livade i šume.

skrapez-kanjon-google-jonike-jelenak

foto Jonike Žeravljev

Odavde kao da više nije planinska, teče lagano kroz polja koja u proleće i leto toliko nabujaju od boja i mirisa da je nemoguće zamisliti da umeju da ih okuju snegovi i nisko sivo nebo kad dođe zima. Ovo je i pravi mali raj za pecaroše.

skrapez-sela-leva-obala-srbijazatebe-rs

izvor: srbijazatebe.rs

A onda se na velikom brežuljku zabele kuće i mala planinska sela, sve lepša jedna od drugih.

skrapez-kosjeric-panorama-anabela-jevtovic

foto Anabela Jevtović

Među njima, u bujnoj zelenoj dolini, okružen Povlenom, Kozomorom i Maljenom, Subjelom i Drmanovinom ugnezdio se Kosjerić. Pa kad na obale Skrapeža, presečene ušćem Kladorobe, padne veče, sve zablješti od hiljada svetiljki i kao da i samo nebo postane svetlo.

skrapez-kosjeric-turisticka-organizacija-kosjeric

izvor: turistickaorganizacijakosjerica.rs

Burna istorija ovog gradića od najranijih vremena mu nosi dah kakav druga mesta nemaju. Nazvan, prema predanju, po najstarijim doseljenicima iz Bosne – Kosijerima, doživeo je puno nemirnih godina jer su ga mnogi hteli za sebe, od davnih dana Nemanjića, pa sve do Austrougara i Turaka i njihovih ratova na skrapeškim obalama.

skrapez-kosjeric-biserka-jovic

foto Biserka Jović

Njegovom toku se ovde pridružuje i reka Mionica.

skrapez-kod-mionice-srbijazatebe-rs

izvor: srbijazatebe.rs

Ona se sliva sa Maljena i dubi svoj put oko Subjela, koji se svojim neobičnim kupastim vrhom ocrtava na horizontu.

skrapez-subjel-u-daljini-planine-net

izvor: planine.net

I opet potom Skrapež teče podno planinskih strmina, tik ispod planine Crnokose, taman da opet malo ubrza svoj put.

skrapez-nizvodno-od-kosjerica-nikolic-zoran

foto Zoran Nikolić

U kosjerićkoj prirodi neobične lepote on žubori kroz travnate pašnjake, preko kamenja i stena, mrvi obale i pravi svoj put dok ga u daljini s visoka gleda Kozomor obavijen gustim bukovim i jelovim šumama.

skrapez-nizvodno-od-kosjerica-vec-je-ravnicarska-kao-pan

izvor: panoramio.com

Sa svih strana slivaju se reke i žure mu u zagrljaj. Sa jedne strane je Lužnica, a sa druge Limac, Dobrinjska reka i Gradnja.

skrapez-gradnja-panoramio

izvor: panoramio.com

Pa sve dalje, ispod visećih mostova koji na tren zaklone modro nebo koje se ogleda u njegovoj bistroj vodi.

skrapez-most-zaselje-pan

izvor: panoramio.com

Skrapež potom ulazi u poslednji grad pred završetak svog toka. Požega ga čeka da se obavije oko njenih kuća.

skrapez-pozega-aleksandar-markovic

foto Aleksandar Marković

Da može da govori, reka bi nam prišapnula ko zna koliko priča. A bilo bi ih onoliko jer su požeške obale Skrapeža naseljene od najdavnijih vremena. Svašta se ovde preturilo preko glava, još od vizantijskih, srpskih srednjovekovnih i turskih vremena. O  njoj je pisao i turski putopisac Evlija Čelebija, pominjući je kao muslimanski grad koga okružuju srpska sela.

skrapez-most-na-ulazu-u-pozegu-vesna-mijailovic

foto Vesna Mijailović

I zaista, pre nego što je mesto osnovano, na skrapeškoj obali nalazilo se malo selo naseljeno Srbima koje su prozvali Požega zbog velike vrućine i žege koja je umela da obavije ovaj kraj. Doseljavanjem srpskog življa iz za život nemirnog Užica ono se sve više pretvaralo u grad razasut po velikoj kotlini koju omeđuju gorostasne zelene planine.

pozega1111

izvor: serbia.com

Ali, nije ovde baš uvek raj na zemlji. Svi oni koji su oduvek živeli uz Skrapež znaju da moraju da ga osluškuju jer kad se spuste velike kiše i sliju otopljeni snegovi sa planina, on ume da pokaže svoju nepredvidivu ćud pa da pred sam kraj svog toka poplavi sve pred sobom. Razlog za to krije se u stenama starim preko trista miliona godina koje grade njegovo korito. One se lako ogoljuju pa jači tok Skrapeža spira sa njih mulj, šljunak i pesak i tako stvara nanose preko kojih se prelivaju velike vode, podrivaju obale i pomera korito.

skrapez-poplava-pan

izvor: panoramio.com

Ali, nije Skrapež uvek tako nepredvidiv i opasan. I on, kao i svaka reka, ima svoje dobre i loše strane. I kao i svaka druga, ima i svoj početak i kraj. U ravnom Požeškom polju sljubljuje se sa Đetinjom, velikom rekom koja prevaljuje dug i buran put još od obronaka Tare, pa ubrzo sa Moravicom stvara Zapadnu Moravu.

skrapez-panoramio-blizu-usca-u-djetinju-pan

izvor: panoramio.com

I tako kroz godišnja doba i vreme koje teče kao i reka, Skrapež grabi ka svom kraju među planinskim visovima, zatalasanim brežuljcima i zelenim dolinama. Sada ga već i lišće pokriva svojim žutilom i sa novim jutrima koja se rađaju sve hladnija prikrada mu se zima.A kad napadaju snegovi, obaviće ga tišina. Ona koja okiva mrazom i od koje beži sve što diše. Tada će i Skrapež utišati i čekati lepše dane. A oni uvek dođu, baš kako je priroda milostivo i napravila.

skrapez-pozega-zima-vesna-mijailovic

foto Vesna Mijailović

 

 

2

Planina Kučaj – šumoviti beskraj istočne Srbije

kucaj-juyni-kucaj-krivi-vir-jesen-pan

izvor: panoramio.com

Na istoku Srbije nalazi se ogromno šumovito prostranstvo. Nekome ko je navikao na uske gradske ulice, zgrade i solitere za koje uvek zapinje pogled teško je da shvati da ovakvo beskrajno šumovito more zaista postoji. A ima ga – planina Kučaj se protegla preko tako velike površine da bi trebalo da prođu dani pa da je neko obiđe celu.

kucaj-lisac-freebiking-org1

izvor: freebiking-org

I nije samo širina ono što je krasi. Netaknuta priroda u srcu ove očaravajuće planine tera svakoga ko u nju uroni da zaboravi na sve ono što zna i našta je navikao. Ovde priroda kuca svojim iskonskim čistim srcem.

kucaj-gljiva-vinatovaca-freebiking-org

izvor: freebiking.org

Bilo kroz stoletne šume tako guste da u njima vlada večiti mrak, bilo kroz žuborenje čistih reka, bilo sa kamenih litica sa kojih se pogled pruža na sve strane sveta – ovde se priroda udiše punim plućima i nosi nepomućen osećaj spajanja sa svakim ko poželi da je istraži na ovim očaravajućim stazama lepote.

kucaj-straza-greben-freebiking-org1

izvor: freebiking.org

Pa i ako nam Kučaj izgleda veliko, on je samo deo ogromnih prostranstava parka prirode Kučajske planine. Nastale od venca Karpatsko – balkanskih planina pre više stotina miliona godina, one su se smestile na istoku naše zemlje. Stvorene na isti način, od stena koje su se u istoriji Zemljine kore u različito vreme nabirale, ove gore protežu se između obala Morave, Crnog Timoka, Zlotske reke, pa čak do Đerdapa i Dunava.

kucaj-severni-kucaj-bukova-glava-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

U srcu ovog prostranog parka prirode obraslog stoletnim bukvama skriva se Kučaj, sav zelen od svetlijih i tamnijih preliva svog gorskog ruha. Sa koje god strane da mu se priđe, tajanstvene lepote koje kao da čekaju da budu otkrivene mame svojim mirisima, bojama i zvucima netaknute prirode.

kucaj-malinik-livade-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

Sa zapada kučajske padine lagano se uzdižu od gradića Despotovca, čuvenog Senjskog Rudnika, obala reke Resavice i njenog ušća u Resavu.

resava_7

izvor: flyandtrout.com

Na prostoru između reke Resave i mesta gde joj se pritoka Kločanica približava, da se u ušću stope jedna sa drugom, nalazi se veliki greben Vita bukva. Kao što mu i samo ime kaže, njegova najviša tačka se nalazi u gustoj bukovoj šumi. U jamama ispod samog vrha nalazi se Pejkova pećina, a duboko u dnu vijuga strmi kanjon reke Resave.

kucaj-vita-bukva-pan

izvor: panoramio.com

Susedni vrh Ostreč sa Vitom bukvom deli samo prevoj Klencuš. Lepota im je ista, na sve strane livade sa jarkom zelenom travom, prepune mirisnih lekovitih biljaka kantariona, hajdučke trave, matičnjaka i majčine dušice i sunčano nebo nad njima. A na vrhu opet pogled za nezaborav. I sve kao na dlanu: Beljanica, kameni vrhovi Straže i Velike Treste, čitav plato Vrtačelja. Sa strane gde ujutru izlazi sunce njegovi zraci prvo provire iza planine Javorište i vrha Tilva Palčin pa obasja duboke kanjone koji ih razdeljuju.

kucaj-vrtacelje-pan

izvor: panoramio.com

Nešto južnije Kučaj se propinje mnogo blaže, preko Pasuljanskih livada, talasastog zelenog prostranstva najpoznatijeg po tome što se na njemu održavaju vojne vežbe. Kada je tiho i bez vojnih aktivnosti, ovaj kraj obavije tišina i lepota Kučaja u punom sjaju.

pasuljanske

izvor: stazeibogaze.info

U zaleđu bujnih padina pruža se dolina Jablanice, a u njenim šumama skriveno mesto –  Mijailova jama, jedna od najdubljih u Srbiji. Ovo lepo, ali opasno mesto zaklonjeno je bujnim rastinjem, a ispod njega nalazi se ponor dubok više od 100 metara sa dva otvora, od kojih se jedno grotlo sve više sužava kako ide u dubinu.

kucaj-mijajlova-jama-glavni-otvor-staze

izvor: stazeibogaze.info

Legenda kaže da je jama dobila ime po pastiru Mijajlu, koga je ovan gurnuo u ponor dok je svirao na njegovoj ivici. On je nestao, a voda je iznela njegovu frulu čak kod sela Sisevca. Ovo mesto ima i istorijski značaj jer je tokom Drugog svetskog rata ovde bačeno preko hiljadu ljudi, o čemu svedoči spomenik posvećen stradalima. Tako je ovo jedini zaštićen speleološki objekat u našoj zemlji koji je u isto vreme i memorijalni spomenik.

kucaj-mijajlova-jama-spomenik-staze

izvor: stazeibogaze.info

Pa ipak, lepote ove jedinstvene planine teraju sve tužne misli pa što se ide dublje u istraživanje skrivenih ćoškova prirode, čarolija je sve veća. To se vidi već u blizini jame jer se tu kao mali poklon prirode nalazi vodopad Donji bigar. Ovo je zapravo slap Bigarskog potoka, nastao od bigrene naslage visoke 12 metara. U vodi se nalazi veliki nivo kalcijuma i magnezijumkarbonata, čijim taloženjem nije nastao samo vodopad nego i pravi plato između izvora i vodopada.

kucaj-donji-bigar-freebiking-org

izvor: freebiking.org

Koliko je Bigarski potok buran pokazuje i to što duž celog svog toka do spajanja sa drugim potocima i stvaranjem Jablaničke reke pravi mnogobrojne vodopade i kaskade, koje učestvuju u stvaranju Crnice, najznačajnije reke Južnog Kučaja.

kucaj-crnica-planine-net

izvor: planine.net

U lepote zapadnog Kučaja spada i reka Resavica, koja teče ispod šumovitih vrhova Požerka i Mastakana, sa kojih se pruža pogled od koga zastaje dah. Pa ne znate gde pre da pogledate, da li ka Homoljskim planinama, Beljanici i bespućima šumovitog Kučaja ili ka horizontu preko koga se ocrtava piramida Rtnja ili ka Jastrepcu i Kopaoniku u daljini.

kucaj-pozerak-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

Mnoge ponornice podrivaju njihove stene da bi iz neke pukotine ponovo šiknule na svetlo dana i našle svoje ušće sa Resavicom. Ovim putem se stiže do gudura među vrhovima, u kojima se skriva njena pritoka neobičnog imena – Nekudovo, najpoznatija po svom impozantnom ponoru Uviralo, skrivenom u u gustoj bukovoj šumi i dubokom dnu prekrivenom mahovinom, korenjem i opalim lišćem.

kucaj-uviralo-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

Pa sve dalje, uzvodno uz nemirnu rečicu, usred velikog lovišta Valkaluci, nazvanog još i “sibirskim delom Kučaja” zbog dugih i ledenih zima sa neprestanim smetovima, koje se protežu unedogled, među najživopisnijim lepotama Kučaja.

kucaj-juzni-kucaj-autentik-net1

izvor: autentik.net

Ovo šumsko carstvo koje se ka cvetnim livadama otvara poput kapije od drveća daje celom prostoru bajkoviti izgled. U njegovim najdaljim krajevima skrivaju se lisice, divlje svinje, srne i zečevi, a u dugim hladnim zimama, kad je cela planina prepuštena samo životinjama, pojave se i vukovi. Pravi lovački raj.

kucaj-valkaluci-igor-bardic

izvor: foto Igor Bardić

A ovde, čisto da ga još više ulepša, skriva se vodopad Prskalo, najlepši i najneobičniji kutak na Kučaju, na kome je maštovita igra vode i krečnjačke stene napravila pravo malo remek – delo prirode. Sa špicaste kamene gromade, nastale od bigrenih taloga nakupljanih vekovima, survava se tanak mlaz sa visine od 15 metara u stepenaste kadice na dnu. Leti je najslabiji, ali ipak ni tada ne presušuje. A da nije samo vodopad nezaboravan, pobrinula se priroda i zaogrnula ga bujnim zelenilom netaknute prirode prošarane cvetnim livadama i mirisnim šumama punim listopadnog drveća i četinara.

kucaj-prskalo-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

Da je ovaj deo Kučaja prepun prirodnih lepota, svedoči još jedan strogi rezervat prirode zaštićen zakonom – klisura reke Kločanice. Ova ćudljiva rečica nastaje u samom srcu Kučaja od manjih reka ispod prevoja Klencuš. Iako nije velika ni mnogo duga, njen tok je prava mala avantura.

kucaj-klocanica-dolina-visibabe

izvor: freebiking.org

Dok na početku mirno teče kroz livade, pa čak i meandrira kroz polja visibaba i bujne trave koja se natapa prolećnim vodama i snegovima sa okolnih vrhova Javorišta i Tilve Palčin, kasnije u divljem toku burno ulazi u uzanu klisuru. Zahvaljujući šumovima, bolje reći klokotanju koje pravi probijajući se kroz stene visoke preko 400 metara, dobila je ime Kločanica.

kucaj-klocanica-freebiking-org

izvor: freebiking.org

Ali, ni to nisu sve lepote kojima je priroda obdarila.Pred kraj svog toka i ušća u Resavu pod grebenom Vite bukve ona ponire i taj deo kanjona naziva se Suvaja. Ovaj nestvarno lep uzan procep okomitih litica, sav osut ogromnim stablima bukava i zamršenim šibljacima smatra se izuzetnom prirodnom odlikom Kučaja i zakonom je zaštićena prirodna lepota Srbije.

kucaj-kanjon-suvaja-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

Mnogi južni Kučaj smatraju najlepšim delom ove prirodnim blagom bogate planine, što zbog toga što ga sa juga steže nekoliko prevoja i plava pruga Crnog Timoka, što zbog sela bogate istorije i duhovne kulture.

kucaj-juzni-kucaj-autentik-net

izvor: autentik.net

U ovim krajevima najlepša avantura skriva se u dubinama gustih šuma i istraživanju netaknutih delova tajnovite planine, u kojima se skoro pa zaboravlja način života u civilizaciji. Ne zna se da li je ovde lepše jarko zelenilo kojim su presvučeni vrhovi, isprepletani grebeni koji se protežu dokle oko seže ili bujne šume bukava, graba, cera, jasena i hrastova, u kojima žive mnoge divlje životinje, čiji se iskonski način života u divljini remeti samo u vreme lova.

kucaj-juyni-kucaj-pan

izvor: panoramio.com

Planinski venci Južnog Kučaja su i stanište balkanskog risa, jedne od najređih evropskih mačaka. Na celom Balkanskom poluostrvu nema više od stotinak jedinki i budući da mu je jedini neprijatelj u prirodi čovek, koji ga lovi zbog skupocenog krzna, ali mu i narušava stanište sečom šuma, preti mu potpuno istrebljenje. Zato su mu divljine i bespuća nepristupačnih šumskih prostranstava Kučaja najbezbednije sklonište.

kucaj-balkanski-ris-kojot9-com

izvor: kojot9.com

Ovaj kraj je nekada bio nazivan “resavska Sveta gora” jer se u njemu nalazilo čak 12 srednjovekovnih pravoslavnih manastira, većinom zadužbina despota Stefana Lazarevića. Danas su samo tri manastira ostala potpuno očuvana, a u podnožju Kučaja najznačajnija je Ravanica, zadužbina kneza Lazara, u kojoj su sahranjene njegove mošti kada su dve godine nakon Kosovskog boja prenete iz crkve Svetog Spasa u Prištini.

kucaj-ravanica-mapio-net

izvor: mapio.net

U njenoj blizini nalazi se Ravanička pećina, mala kraška jama u kojoj je, prema predanju, sakriveno blago kneza Lazara posle Kosovskog boja jer su u to vreme Turci pljačkali manastire i crkve. U prilog tvrdnji da je legenda malo verovatna stoji činjenica da je pećina neistražena, pa čak i vrlo opasna jer su pre deset godina u njoj stradala četvorica speleologa pokušavajući da otkriju njene tajanstvene dubine.

kucaj-ravanicka-pecina-cuprija-rs

izvor: cuprija.rs

Za srce Južnog Kučaja smatra se područje oko sela Sisevac i Zabrege, kroz koje protiče reka Crnica, čija dolina predstavlja predeo izuzetnih odlika, a nad njom se poput čuvara izdiže vrh Smrdanska kosa.

kucaj-juzni-kucaj-freebiking-org

izvor: freebiking.org

Da je priroda bila darežljiva prema ovom kraju vidi se i po lepotama sela Sisevac, koje je omeđeno veštačkim jezerom i pećinom iz koje svoj put započinje reka Crnica.

dsc06185sisevac

izvor: tamoiovde.wordpress.com

U njenoj blizini je i jedan od očuvanih manastira ovog kraja Sisojevac, podignut na temeljima starog hrama u 14. veku, a  ktitor njegove crkve, posvećene Preobraženju Gospodnjem, po kome je i dobio ime, bio je Sveti Sisoje, proiguman manastira Hilandar.

kucaj-manastir-sv-sisoje-pan

izvor: panoramio.com

I u blizini sela Zabrege, na oštroj okuci Crnice, nalaze se ostaci nekada znamenitog manastira Namastija, građenog tokom 14. veka u crvenim tonovima poput boje crničkog peska.

kucaj-manastir-namasija-sasa-stancic

izvor: foto Saša Stančić

Pa sve južnije i južnije, u podnožju visokih šumovitih brda nalazi se i veliki prevoj Čestobrodica, preko koga vodi put koji spaja dolinu Velike Morave sa istokom Srbije. Zajedno sa njim provlači se klisura istoimene reke, duboka čak 250 metara, koja Kučaj deli od planine Samanjac i stvara još jedan prevoj neobične lepote – Stolice.

kucaj-cestobrodica-prevoj-staze

izvor: stazeibogaze.info

U ovom bujnom zelenilu skriva se i izvor reke Grze, veličanstveno lep kada se u proleće otopljeni snegovi slivaju sa kučajskih obronaka i pune dva mala jezera. Ona protiče kroz klisuru koju oivičavaju brda i visovi Južnog Kučaja, obrasli bogatim šumama javora i jasena, u kojima se stalno mogu čuti šumovi divljih svinja, lisica, jazavaca i zečeva.

kucaj-grza-pan

izvor: panoramio.com

Nad njom se protežu brda Pešterca, na čijim su vrhovima potpuno nenaseljene prostrane visoravni posute gustim šumama bukve i četinara i bujnim pašnjacima. To je oblast velike Brezovičke površi, na kojoj se nalazi kraško polje Troglan bare i Velika Brezovica, najveća livada na Kučaju.

kucaj-velika-brezovica-livade-pan

izvor: panoramio.com

Cela površ poznata je po ponornicama i ogromnim šumovitim prostranstvima koja su toliko bujna da kad zađete među drveće, tu vlada potpuni mrak čak i po sunčanom danu.

SONY DSC

izvor: forum bjbikers.com

Iznad ovog velikog prostranstva kao čuvar se izdiže vrh Tilva Palčin, do koga je put toliko omeđen drvećem da se ponekad stiče utisak da se prolazi kroz tunel koji stvaraju bujne krošnje.

kucaj-tilva-palcin-freebiking-org

izvor: freebiking.org

Pa sve dalje ka istoku, preko dolina Vejske reke i Demižloka, sastavnice Lazarevog kanjona, čineći istočni obod Kučaja.

kucaj-mikuljski-kamen-pan

izvor: panoramio.com

Iznad njih je vrh Mikulj, čuvena Mikuljska kapa, sa koga se pruža pogled na sve visoke tačke glavnog grebena Kučajskih planina: Kršjoru, Malinik i Stobore, najljući kučajski vrh pun škrapa, vrtača i gustih šuma, a kad je vedro, vidi se sve do Rtnja.

kucaj-mikulj-pogled-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

Istočni Kučaj poznat je po svojoj divljoj i tajanstvenoj lepoti.Ovde se nalazi čuveno selo Zlot, od koga u dva pravca planinu krase izuzetne prirodne lepote.

kucaj-ostri-kamen-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

S jedne strane se od sela Zlot može krenuti u  pravcu juga, gde Kučaj krasi veličanstven Lazarev kanjon kroz koji duboko na dnu prolazi Zlotska reka i čitavim sistemom Zlotskih pećina koje je ona izdubila u krasu koji se u svojoj belini meša sa retkim zelenilom i modrim nebom. Sa vidikovca na rubu kanjona zastaje dah od pogleda na njegove strme litice i venac Malinika sa druge strane.

lazarev-kanjon-d-veselinovic-carolije-rs

izvor: foto D. Veselinović

Pa sve južnije i južnije, ka tamnoj pruzi Crnog Timoka skrivaju se jame utisnute u kamene stene. Među njima najlepša je Bogovinska pećina,  sa 6 kilometara istraženih kanala najduža u Srbiji, a po mišljenju mnogih i najlepša. Najveći deo njenih tunela nastao je erozijom koja se vekovima odvijala u utrobi planine, a od tri različita nivoa koji je krase, ne zna se koja je lepši, posebno zbog svojih skrivenih rečnih vrela duboko pod zemljom. Da bi se video pećinski nakit mora se zaći duboko u ovu jamu, ali za sve koji se plaše insekata, rakova i malih stvorenja nalik na škorpije, koji svi zajedno nose naučni naziv kavernikolni zglavkari, ovo će svakako pokvariti uživanje u njenoj raskošnoj lepoti.

kucaj-bogovinska-pecina

izvor: panoramio.com

Malinik i Javorište su, prema mišljenju nekih, zasebne planine koje omeđuju Kučaj, a opet, prema mišljenju drugih, visoravni koje sačinjavaju njegov masiv.

kucaj-malinik-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

Zajedničko im je nepregledno zelenilo i bujne šume bukve i jele, u čijim se tamnim senkama stoletnog drveća skrivaju vrganji, lisičarke i bukovače. A na proplancima, među lišćem koje svake godine ponovo padne, kao da čekaju da budu ubrane šumske jagode i kupine, a na jesen se sve zarumeni od zarudelog lišća, šipka i crvenog gloga.

kucaj-malinik-igor-bardic

izvor: foto Igor Bardić

I ovde sve šušti od mnogobrojnih rečica koje se slivaju sa obronaka visokih brda. Od svih najznačajniji je Crni Timok, koji izvire ispod Malinika, pa zajedno sa Zlotskom rekom ide dalje na istok.

kucaj-crni-timok-izvor-vladimirnsserbia

izvor: foto VladimirNSSerbia

Drugi pravac od Zlota prati kraj u podnožju Malinika sve do jedne od najlepših prirodnih retkosti istočne Srbije – prerasta Samar.

kucaj-prerast-samar-igor-simic

izvor: foto Igor Simić

Ovaj jedinstveni kameni most nadvisuje se poput svoda nad dolinom rečice Perast u njenom najužem delu. Kolika je njegova lepota, pokazatelj je što je proglašen za spomenik prirode.

kucaj-perast-igor-simic

izvor: foto Igor Simić

Ovo je kraj velike visoravni Dubašnice, kraškog predela punog krečnjačkih stena čije livade u proleće umeju da se zazelene od sremuša koji olista dokle oko seže.

kucaj-dubasnica-i-veliki-malinik-u-poz-vladimirnsserbia

izvor: foto VladimirNSSerbia

Uporedo sa njim se proteže i visoravan Stobor, najljući krš Kučaja. I jedna i druga čine najistočniji obod planine i zatvaraju krug sa stenom Lisca, vrhom Straža i kamenitim liticama Velikog krša na severu.

kucaj-severni-kucaj-sova-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

I kao sa velikim zatvorenim krugom velike planine, severni Kučaj predstavlja oblast sa najstrmijim stenama i vidikovcima na celoj planini. Ali ipak, najlepši dragulj predstavlja  čuvena prašuma Vinatovača, jedina u Srbiji. Da li možete da zamislite da postoji mesto na kome ljudska ruka nije ništa dodirnula proteklih 350 godina i da je ono jedino takvo u našoj zemlji, na kome prastare bukve umiru prirodnom smrću? E pa postoji, i to baš ovde, na padinama Kučaja.

kucaj-vinatovaca-freebiking-org

izvor: freebiking.org

Bukve u Vinatovači široke su ceo metar, a streme ka nebu čak 45 metara. Procenjuje se da je većina stara preko 300 godina, pa zahvaljujući tome ovo ogromno prašumsko prostranstvo, na visini od preko 650 metara, predstavlja rezervat prirode zaštićen od strane države, u kome je strogo zabranjena bilo kakva intervencija ljudi, čak ni branje šumskog bilja i pečuraka.

kucaj-vinatovaca-freebiking-org1

Izvor: freebiking.org

Ovu veliku prašumu nadvisuje prevoj Klencoš i velika visoravan Vrtačelje ispresecana dubokim jamama, po kojima je i dobila ime i obrubljena večito zelenim četinarima.

kucaj-valkaluci-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

Pa ipak, najlepši vidikovci u ovom delu planine nalaze se baš prekoputa vodopada Veliki Buk, tromeđe Homoljskih planina, Beljanice i Kučaja, od koga se kroz guste šume izdiže vrh Straža.

kucaj-straza-greben-freebiking-org

izvor: freebiking.org

Pogled sa ovog stenovitog odseka najlepši je od svih kučajskih vidikovaca. Sa jedne srane je dolina Bobovačke reke i kanjon Resave, sa druge greben sa vrhovima koji se nižu jedan za drugim: Kraku Ursuli, Bećarska glava i Kurmatura, koji se spajaju sa Beljanicom. Sa treće strane je šumovito bilo Velike Treste i iza njega, kad je vedro, rtanjska kupa. Sa četvrte strane tu je stena Lisac, iza Crni vrh, a u pozadini, kao plavičasta bordura na horizontu, stenovita kičma Velikog Krša, Stola i Deli Jovana. Ne znaš gde pre da pogledaš i čemu više da se diviš.

kucaj-straza-pogled-igor-bardic

izvor: foto Igor Bardić

Između Straže i kamenog vrha Lisac nalazi se Velika Tresta, najviši vrh Kučaja. U njegovoj blizini je Hajdučki kladenac, izvor skriven usred bujne šume, odakle reka Resava kreće na svoj put.

kucaj-hajducki-kladenac-freebiking-org

izvor: freebiking.org

Sa visokih obronaka Straže ona se lagano sliva preko padina i grana drveća koje zasipa svojim bistrim kapima. Otud joj i ime Resava jer poput ogromnih resa pada ka svom koritu u podnožju Kučaja.

kucaj-resava-kanjon-pan

izvor: panoramio.com

Dok ne stigne do svog najnižeg dela, gde razdvaja Beljanicu od Kučaja, reka se provlači kroz stoletne bukve prašume Vinatovače, da bi sa svom snagom svojih planinskih voda zaronila u kanjone i klisure veličanstvene lepote obgrlivši stene bele od krečnjaka i škriljaca koje štrče iz bujnog zelenila i stvaraju vrtoglave litice sa kojih se pruža veličanstven pogled na kučajske i beljaničke vrhove u svoj svojoj lepoti.

kucaj-vinatovaca-zoran-jevtic

izvor: foto Zoran Jevtić

Jedan od najlepših je i vrh Lisac, koji kao da se sa svih strana propinje da iz tamnih stoletnih bukava izdigne svoju kamenitu gromadu. Pa ipak, u zalazak sunca postaje očaravajuć, kad ga poslednji zraci oboje u rumene tonove sutona.

kucaj-lisac-freebiking-org

izvor: freebiking.org

Sa vrha planine najbolje se spoznaje sva moć i lepota prirode. Dok stojimo na nekoj krševitoj litici a pod nama se u dubokim klisurama valjaju pruge reka, tamne šume bukve i visokih četinara, rasipaju cvetne livade prošarane bistrim planinskim potocima, imamo osećaj da smo ravni s njom. Ali dovoljan je samo jedan tamniji oblak da skrije sunce, zasvetli nebo od munja i prospe po nama kišne kapi, pa da shvatimo da je priroda sa svojim silama nešto što se mora poštovati i čuvati i da nam nema druge nego da živimo po njenim zakonima.

kucaj-naslovna-suvi-do-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

 

3

Kad talasima Tise zaplovi stari čamac

tisa-jesen-madj-everyworldcity-com

izvor: everyworldcity.com

Kad neko spomene Tisu, odmah svi prvo pomisle na čuvenu starogradsku pesmu o starom čamcu koji plovi po njoj. I sve nosi prizvuk nečeg spokojnog, mirnog i tihog, veliku reku koja se razliva po svojim obalama, omeđenu travama i beskrajnim nebom.

tisa-banat-plovidba-info

izvor: plovidba.info

Spokoj se skriva i u njenom imenu i nosi tiho šuštanje drveća pored reke. Zapravo o nazivu reke postoje različite teorije. Neki smatraju da je poteklo od bugarske reči “tasa”, što znači čista, neki po narodu koji je naseljavao ove krajeve u pradavna doba i dolazio iz oblasti Tizde, ali najverovatnije je da je nazvana po drvetu tisi, koja je u davnim vremenima sa hiljadama stabala omeđivala njene široke obale.

tisa-senta-zenta-senta-co-rs

izvor: senta.co.rs

Tisa je poznata od davnina. Budući da se smatra da mirno teče već više hiljada godina, jasno je da je bila predmet interesovanja mnogobrojnih naroda koji su se smenjivali na njenim obalama i živeli uz nju, od Huna, Avara, germanskih plemena, pa sve do Slovena i na kraju Austrougara i Srba, koji su se na njene obale naselili u 14. veku. O njoj je u antičko doba pisao i Plinije Stariji, rimski prirodnjak, o njoj su ispredane i legende vezane za mesto na kome je sahranjen Atila Hunski.

tisa-srb-panoramio

izvor: panoramio.com

I svi misle da je Tisa prava vojvođanska reka, a zapravo je mađarska, jer teče duž cele ove velike beskrajno ravne zemlje presecajući prostranu Panonsku niziju.

tisa-hodmezvasarhelj-pan1

izvor: panoramio.com

Ali ona teče i drugim zemljama jer svojim tokom prolazi kroz čak pet država, pa je smatraju najznačajnijom rekom centralne Evrope i najdužom pritokom Dunava.

tisa-hodmezvasarhelj-pan

izvor: panoramio.com

Malo ko zna da se njen početak skriva u visokim brdima Karpata u Ukrajini. Baš tu, u oblasti Bukovina, kod grada Rahova spajaju se dve reke – Crna i Bela Tisa, obe sa karpatskih strmih obronaka.

tisa-nastanak-wikipedia-org

izvor: wikipedia.org

U ovom delu svog toka Tisa je prava planinska reka, bistra i brza. Nedostatak jezera na padinama ukrajinskih Karpata i Zakarpatske nizije utiče na to da u proleće i jesen nivo vode bude vrlo visok, pa već na početku toka i u uskim dolinama pokazuje svoju ćud – poplave po kojima je od izvora do ušća najpoznatija.

tisa-zakarpatje-karlos-duklos

izvor: foto Karlos Duklos

Tisa potom krivuda uz granicu Rumunije i Ukrajine, pa malo svraća do rumunskog grada Sigeta, pored koga joj se pridružuje rumunska reka Iza.

tisa-siget-muzej-pan

izvor: panoramio.com

Odatle postaje plovna pa brodovi ukrašavaju njene blage talase, ali samo kada nema velikih poplava ili suša.

tisa-siget-pan

izvor: panoramio.com

Tisa se potom opet vraća u Ukrajinu, u dolinu u kojoj se u nju uliva reka Viso, koja dolazi sa visoke rumunske planine Rodne i zajedno sa snagom vode svih svojih planinskih pritoka probija put kroz lepote ukrajinskih planina, koje se smenjuju sa dolinama.

tisa-ukr-pan

izvor: panoramio.com

I sve tako do vulkanskog grebena, takozvanih Hustskih vrata, u kome se sužava na jedva više od kilometar da bi se potom konačno razlila u prostranoj niziji pa se do kraja svog toka razbaškari pod modrim nebom, krivuda i teče stvarajući mnogobrojna ostrva.

tisa-ukr-vasil-sutjak

izvor: foto Vasil Sutjak

A kad zima stegne svojim hladnim dahom, ume i da se zaledi. Tada mraz sve oboji sivkastom belinom i obavije tišinom pa se čini kao da proleće i prelivi plavih Tisinih voda i neba i zelenih polja nikada više neće doći.

tisa-zima-pan

izvor: panoramio.com

Tisa potom prelazi granicu između Ukrajine i Mađarske i stiže u veliku ravnicu u oblasti Satmar – Bereg, koja se ugnezdila između ove dve zemlje i Slovačke, a u koju se reka polagano zavlači.

tisa-granica-ukrmadj-satmar-bereg-pan

izvor: panoramio.com

Ovde se nalazi rezervat prirode koji je dobio ime po slovačkoj reci Latorici, koja se uliva u Tisu. U ovom kraju prepunom močvara i ostataka nekadašnjeg korita velike reke nalaze se retki i jedinstveni primerci biljnog i životinjskog sveta, a ptice selice često biraju ove tihe ritove ne bi li se odmorile na svom dalekom putu i potražile slastan zalogaj nekog vodozemca, od kojih vrvi i voda i ševari.

tisa-ptice-migracija-explosion

izvor: explosion.com

A onda, čim se vrati u Mađarsku, kod ušća Samoša i Krasne u Tisu, blizu grada Vašarošnamenja, ona kao prava ravničarska reka počinje da pravi velike i izuvijane meandre po ravnim niskim obalama.

tisa-usce-sa-krasnom-hallottad-hu

izvor: hallottad.hu

I ne zna se da li su je u prethodnim vekovima nepredvidivom više učinile njene krivine i okuke ili mnoštvo pritoka koje su se svojim vodama prelivale po obalama, tek Tisa je za ljude koji su živeli pored nje postajala opasna.

tisa-hodmezvasarhelj-pan2

izvor: panoramio.com

Zbog toga su krajem 19. veka austrijske i austrougarske vlasti izvršile regulaciju ove ćudljive reke. Od tada u ovoj zemlji postoji najveći sistem zaštite od poplava u Evropi, a Tisa ima dvojako korito: prirodno i veštačko, prepuno prokopanih kanala. Ono što je posebno zanimljivo je da je presecanjem više od sto meandara i bočnih slivova i ispravljanjem obala sam tok reke skraćen za 450 kilometara. Zahvaljujući tome došlo je do povećanog pada reke, bržeg oticanja vode i usporenijeg nagomilavanja mulja na dnu, pa su i poplave skoro nestale.

tisa-kiskore-tripadvisor-co-uk

izvor: tripadvisor.co.uk

I tako, veštačkim tokom sve do ušća sa rekom Bodrog kod mađarskog grada Tokaja Tisa teče da bi nastavila dalje onako kako joj je priroda dala, spora, tiha, ali opet spremna da se izlije kad je napune velike kiše i snegovi.

tisa-usce-sa-bodrogom-kod-tokaja-wikipedia-org

izvor: wikipedia.org

A onda se na toku ove moćne reke nalazi velika brana kod grada Kiškore, podignuta sredinom prošlog veka, zahvaljujući kojoj je reka potpuno ukroćena i stavljena pod kontrolu. Ali, ona je ljudima od pomoći i kad priroda ode u drugu krajnost, pa se u periodima suše na ovaj način navodnjava okolna zemlja.

kiskore

izvor: wikipedia.org

Zahvaljujući njoj stvoreno je i veliko veštačko Tisa jezero. Iako je njegova namena na početku bila da pomogne u regulaciji reke, ono je postalo veoma popularno turističko odredište koje Mađari posle Balatona, njihovog “mora”, najradije posećuju. Prepuno ostrvaca koja su nastala talozima peskai mulja koje je nanosila reka, deluje kao da je prirodno.

tisa-jezero-pan

izvor: panoramio.com

Ono pripada Nacionalnom parku Hortobađ, u kome se nalazi najveća pustara u Mađarskoj, a najpoznatija u Evropi. Ona je nastajala nekoliko hiljada godina, a nekada davno bila je sva pod gustim šumama. Prvo su je načeli ljudi, koji su sekli drveće da bi gradili kuće i crkve, a potom je dokrajčila Tisa, koja je često poplavljivala ovaj kraj, za sobom odvlačila plodnu crnicu i ostavljala samo pesak i ilovaču. Danas na ovoj velikoj stepi sve vrvi od života. Ona je mesto retkih i zaštićenih vrsta ptica, a u močvarama i po travnatim prostranstvima bujaju biljke i zuje insekti.

hortobagy_storm

izvor: hungaryguide.info

Uz suprotnu obalu jezera nalazi se i veliki rezervat prirode Tisafired, poznat po raznovrsnoj divljači i mestu na kome se gnezdi preko dvesta različitih vrsta ptica.

tisa-ptice-srb-lorist-co-rs

izvor. lorist.co.rs

Ovo mesto je jedno od onih kome je Tisa svojim poplavama donela nešto dobro – bogat biljni i životinjski svet.

tisa-jeyero

izvor: obidjimadjarsku.com

Nakon velike brane, Tisa opet teče svojim prirodnim koritom, velika, široka i modra kad se u njoj ogleda čisto nebo, siva kad se oblaci spuste, a kad dođe jesen, pa uz nju drveće požuti, reka se u odrazu vode oboji jarkim bojama umiruće prirode.

tisa-madj-jesen-pan

izvor: panoramio.com

Njenu lepotu nije narušilo čak ni veliko zagađenje koje su joj protekle decenije donele velike rumunske fabrike, zahvaljujući čemu je masovno uništen vodeni živi svet.

tisa-senta-zenta-senta-co-rs1

izvor: senta.co.rs

Pa tako kroz grad Solnok, kod koga joj se pridružuje reka Zađva, pravo sa mađarskih Karanč planina, pa malo pravo, malo na jednu, malo na drugu stranu, dok se valja niz beskonačnu panonsku ravnicu.

tisa-zadjva-pan

izvor: panoramio.com

Odavde nije više plovna, pa je i obala uža, a reka mirnija jer je ne talasaju veliki brodovi. Tek poneki čamac u tiho jutro preseca mirnu vodu.

tisa-solnok-pan

izvor: panoramio.com

A onda je kod Čongrada dočekuje Kereš, još jedna od pritoka koja stiže iz rumunske Transilvanije.

tisa-usce-sa-keresom-pan

izvor: panoramio.com

Pa sve dalje, do mesta gde se reka Moriš, najveća tiska pritoka, koja takođe stiže sa rumunskih Karpata, spaja sa njom, nivo vode je snižen, a sve zahvaljujući onoj dalekoj kiškorskoj brani.

tisa-usce-sa-murosem-pan

izvor: panoramio.com

A nekada je bilo drugačije, pa je Segedin jednog proleća krajem 19. veka zadesila velika poplava. Razlog tome bio je porast nivoa Tise koja se poklopila sa visokim nivoom Dunava, pa je ova nepredvidiva reka počela da nadire čak i uzvodno.

tisa-segedin-gulliver-hu

izvor: gulliver.hu

Idući dalje na jug, Tisa ostavlja Mađarsku i ulazi u našu zemlju. I čim dotakne obale Srbije, ona postaje važan geografski pojam jer svojim tokom deli Banat od Bačke. Sem toga, ovde počinje i poslednji, donji deo njenog toka.

tisa-srb-panacomp-net

izvor: panacomp.net

Pa onda lagano uz Martonoš, Kanjižu, Novi Kneževac, uz plodnu zemlju koja se leti sva talasa od zlatnog žita, a zimi stvrdne od mraza i hladnoće i kao da čeka prolećno sunce da je otkravi i započne novi ciklus života.

tisa-kanjiza-visitkanjiza-rs

izvor: visitkanjiza.rs

I dalje kroz senćanske vrbake, obale Ade i Mola.

tisa-mol-pan

izvor: panoramio.com

Kod Bačkog Petrovog Sela čeka je prva pritoka u Srbiji – reka Čik.

tisa-cik-predrag-mastilovic

izvor: foto Predrag Mastilović

Ova kratka pritoka izvire u Subotičkoj peščari, na samoj granici naše zemlje i Mađarske.

tisa-backo-petrovo-selo-pan

izvor: panoramio.com

Kod vojvođanskog grada Bečeja na Tisi se nalazi jedna od najlepših atrakcija. Insekt, po njoj nazvan tiski cvet, svakog juna se samo ovde raspe po površini pa izgleda kao da je reka prekrivena hiljadama sićušnih cvetova.

tisa-cvetnje-tiskicvet-com

izvor: tiskicvet.com

Ovaj insekt, koji spada u vodene cvetove, strogo je zaštićena vrsta u našoj zemlji. Zahvaljujući sporom kretanju reke i odsustvu riba, on tri godine živi kao larva u mulju Tise, a samo u jednom danu u večernjim satima izlazi na površinu, leti iznad reke i u tom ljubavnom letu produžava svoju vrstu. Nakon toga život mu se završava i on pada na njenu površinu.

tisa-cvetanje-portalmladi-com

izvor: portalmladi.com

Tim povodom se svake godine na obali Novog Bečeja dva dana okupljaju svi oni koji vole ovu jedinstvenu i retku prirodnu pojavu. Tradicija je da se tada u Tisu spuštaju zapaljene svećice za ispunjavanje želja.

tisa-cveta-srca-1024x576

izvor: agroinfotel.net

Uz Bečej se nalazi i Veliki bački kanal, koji preko Malog bačkog povezuje Tisu sa Dunavom. To je prvi kanal prokopan u Vojvodini krajem 18. veka usred močvarnog područja koje je bilo stalno plavljeno.

tisa-veliki-backi-vukovisadunava-com

izvor: vukovisadunava.com

On je predstavljao prethodnicu kanala Dunav-Tisa -Dunav. Danas je ovde veliki sistem prokopa i kanala, građen dvadeset godina, zahvaljujući kome ne samo da je Tisa ukroćena i stavljena pod kontrolu od poplava već služi i da dopremljuje vodu do svih delova Vojvodine. Zahvaljujući mnogobrojnim ustavama, brodskim prevodnicama, crpnim stanicama i mostovima, reka se koristi i za saobraćaj i za potrebe ljudi na način koji se primenjuje i u susednoj Mađarskoj.

kanal-dunav-tisa-dunav-dtd

izvor: ribolov.co.rs

A reka nastavlja dalje, sve do svog nekadašnjeg napuštenog korita, Stare Tise. Kao i mnoge slične mrtvaje u Mađarskoj, ova je jedna od najlepših u Srbiji. I ona je nastala kao posledica presecanja meandara i ostataka ritova koji su se zadržali sa obe strane nekadašnjeg toka. Smešten između Bečeja, Bačkog Gradišta i Čuruga, ovaj čuruški meandar je najveći koji je prokopan posle regulacije Tise krajem 19. veka.

tisa-stara-tisa-srbijaodsrca-rs

izvor: srbijaodsrca.rs

Između njega i prirodnog toka reke nalazi se Biserno ostrvo, sa veoma plodnom zemljom na kojoj uspeva voće, povrće i vinova loza.

tisa-stara-biserno-ostrvo-vojvodinacafe-rs

izvor: vojvodinacafe.rs

Tako ovo malo parče sveta, ukradeno od nekada velikog toka, živi svoj svet za sebe, sa čistom vodom, odvojenom od zagađenja i Tise, a budući da se korito zatrpava izuzetno sporo i to samo zahvaljujući truljenju bilaka i prašinom koju nanosi vetar, ovo jezerce još dugo će da traje u svojoj lepoti i spokoju.

tisa-rukavac-mosorin-zeljko-radojko

izvor: foto Željko Radojko

Još jedna pritoka koja Tisi dolazi iz Bačke je Jegrička. Ova neobična reka, jedinstvena u svojoj lepoti, nema pravi izvor već je stvaraju bare koje se kao krakovi spajaju i prave njen tok. I sama park prirode, ova reka se Tisi pridružuje kod Žablja.

tisa-jegricka-24sata-rs

izvor: 24sata.rs

A potom Tisa teče ispod velikog brda, tačnije velike lesne zaravni – Titelskog brega. Možda neobično, jer u većem delu toka ide kroz ravnicu, sad je odjednom omeđuje brdo. Ali nije to čudno. Tisa je duboka reka, dublja od Dunava, a njeno dno, koje je na vrhu od gline, a u dubljim delovima od rastresitog materijala, više dubi korito nego što dozvoljava nanosima da se gomilaju i stvaraju ade. Ali i pored toga, ovde ih ipak ima, tako da se tiske obale lagano račvaju oko dva ostrva i zavlače u više mrtvaja duž njenog toka.

tisa-titelski-breg-titelskibreg-rs

izvor: titelskibreg.rs

Ali voda nastavlja da spira obalu, pa i visoku lesnu zaravan Titelskog brega. A spirajući je, otkriva mnoge taloge stena i fosilnih ostataka, pa se tako smatra da ovo jedinstveno mesto predstavlja svedočanstvo o davnoj prošlosti zemljine kore, čak i do 600 hiljada godina unazad.

breg

izvor: titelskibreg.com

Ali nije Titelski breg poznat samo po svojoj izuzetnoj starosti, već i po mističnim legendama vezanim za Atilu Hunskog. I dan – danas se lome koplja oko toga gde je sahranjen ovaj veliki vladar i osvajač, a mnogi veruju da je to mesto upravo ovde, ispod  velikog titelskog brda. Priča o njemu naime kaže da je umro da dan svog venčanja, najverovatnije zbog velike količine pića  koje je tokom velikog slavlja popio. A dalje, po starom hunskom običaju, telo mu je u toku noći spaljeno, pa ostaci zajedno sa velikom količinom opljačkanog blaga, spušteno u Tisu. Prema predanju, reka je odnela kovčeg ka neznanim daljinama. Što zbog slave, ali najviše zbog blaga, mnogi su tražili Atiline posmrtne ostatke. Arheolozi i istoričari su tvrdili da se oni nalaze na tlu Srbije, pa su avanturisti požurili da ga traže na području Stare Tise i reke Zlatice jer se korito Tise ovde najviše menjalo. Legenda se posebno vezivala za Titelski breg jer se smatralo da je ovde i živeo, hraneći se ribom iz tiskih i dunavskih voda, divljači iz titelskih šuma i žitom sa plodne zemlje uz reku.

tisa-titel-mapio-net

izvor: mapio.net

Nasuprot Titelskom bregu i gradu Titelu u Tisu se uliva Begej. Ova vijugava banatska reka takođe nastaje u drugoj zemlji. Spušta se sa visokih rumunskih Karpata, tačnije sa njihovog ogranka na planini Pojana Ruska. On predstavlja poslednju pritoku koja joj donosi svoje vode pre njenog velikog ušća.

tisa-begej-flickr-com

izvor: flickr.com

A onda se Tisa polako približava svom kraju i plavetnom zagrljaju Dunava. Samo ušće se nalazi kod sela Stari Slankamen, ali nije uvek tako bilo.

tisa-usce-u-dunav-nenad-glisic

izvor: foto Nenad Glišić

Zbog promene toka reke i samo ušće se izmestilo i sada je čak sto kilometara dalje no što je nekad bilo.

tisa-usce-u-dunav-stari-slankamen-skyscrapercity1

izvor: skyscrapercity.com

I tako se završava put ove velike reke koja krivuda kroz nekoliko evropskih zemalja, ćudljiva, ali životvorna i kad je ukroćena. Ali najlepša je baš kad se gleda iz starog čamca kao u pesmi, bilo u suton, bilo u tiho jutro dok šumi među  pramenjem magle koja čeka sunce pa da se rasprši pod njegovim toplim zracima. Pa onda ka Dunavu i dalje, ka talasima Crnog mora, tiha i neumitna u svom toku, kao i priroda, kao i život.

tisa-jutro-portalmladi-com

izvor: portalmladi.com

 

 

 

6

Čemerno – planina tamnih šuma i borovnica

cemerno cvece dusan vukomanovic

izvor: foto Dušan Vukomanović

Iako na severu sva u beskrajnim prostranstvima ravne Vojvodine, Srbija je zemlja prepuna planina. Od Šumadije se na sve tri strane sveta smenjuju sve jedna lepša od druge. Obrasle šumama i tek poneka gola i krševita kao da se nadovezuju svojim vrhovima pa se na horizontu ocrtavaju u svojoj plavičastoj lepoti.

cemerno svitanje fb drustvo

izvor: Fejsbuk, Društvo putnika Srbije

Usred Dinarida, velikog masiva koji se rasuo po našem brdovitom Balkanu, nalazi se Čemerno, planina čija je lepota nepravedno zapostavljena u odnosu na ostale koje je okružuju. Ona skriva očuvanu lepotu netaknute prirode, guste šume, mirise svežine i toplu zemlju koja diše pod sjajnim suncem.

cemerno drustvo putnika srbije.rs

izvor: Fejsbuk, Društvo putnika Srbije

Čemerno se ugnezdilo među mnogobrojnim planinama jugozapadne Srbije, čiji vrhovi kao da se nadmeću u svojoj visini i lepoti. Kad se pogleda na mapi, izgleda kao da je u samom središtu naše zemlje.

cemerno pogled sa smrdljuca planine. net 1

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

I sa koje god strane da mu priđete, čekaju vas prelivi zelenih livada, pašnjaka sa stočarskim kolibama, proplanaka i šuma kroz čije guste grane drveća proviruje modro nebo.

cemerno koliba fb drustvo putnika srbije

izvor: Fejsbuk, Društvo putnika Srbije

I odasvud šušte rečice koje se slivaju sa padina i hrle ka rekama u podnožju.

cemerno dusan vukomanovic

izvor: foto Dušan Vukomanović

Ako poželite da Čemerno osvojite sa zapada, krenućete od Ivanjice, malog grada u njegovom podnožju, pa sve više niz prirodu koja očarava, kroz guste šume i povremeno  grebene ogolele od kiša i vetrova, sve do njegovog najvišeg vrha.

cemerno put ka smrdljucu planine.net

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

Krenete li sa juga, prvo ćete naići na dolinu Studenice, reku koja se sliva sa Golije i u svojoj uzanoj i dubokoj dolini stvara pravi kanjon.

cemerno pogled na kanjon studenice uyvodno od savine isposnice pdzezelj.org

izvor: pdzezelj.org

Ona tako obavija Čemerno i deli ga od Rajkovačke planine i Radočela.

cemerno radocelo clockworld.info

izvor: clockworld.info

Ova planina najpoznatija je po tome što se na njenim padinama nalazi čuveni manastir Studenica, zadužbina Stefana Nemanje iz 13. veka, u kome počivaju ostaci svih najznačajnijih Nemanjića.

manastir-studenica-foto-profimedia-1438708340-713755

izvor: foto Profimedia

U njegovoj blizini se nalaze i male crkve i isposnice, koje svedoče o davnim danima srpske duhovnosti. Tu je i manastir Pridvorica, podignut u 13. veku, kada i Studenica. Građena u lepoti linija raške škole, crkva posvećena Preobraženju Gospodnjem, već vekovima stoji na ovom mestu zahvaljujući sluzi koji je radio na dvoru Nemanjića, zbog čega je i dobio ime. U njemu su nekada živele monahinje koje su lokalno stanovništvo podučavale autentičnom načinu tkanja, a danas je ovo muški manastir.

cemerno pridvorica planine.net

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

Nastavimo li ka usponu, naići ćemo na Donju Savinu isposnicu, u čijoj pitomoj prirodi žubori izvor čiste planinske vode.

cemerno donja isposnica sv save planine.net

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

Gornja Savina isposnica, istureni deo manastira Studenica, nalazi se dalje, na brdu Gradina. Ona izgleda kao da je uklesana u vertikalnu stenu i podseća na crnogorski manastir Ostrog. Njen fantastičan i nestvaran izgled savršeno se uklapa u prirodu divlje lepote pa zajedno odišu mirom i spokojem.

cemerno gornja isposnica planine, net

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

Ispod njenih kelija nalaze se pećine u kojima je umeo da boravi Sveti Sava. Legenda kaže da je upravo u njima pisao Studenički tipik i Žitije Svetog Simeuna.

cemerno kelije duskoopacic.blogspot.rs

izvor: duskoopacic.blogspot.rs

Radočelo izgleda kao da se nadovezuje na Čemerno, a i nema neke velike razlike u selima raštrkanim po padinama koje razdeljuju velike guste šume i pašnjaci sa stočarskim kolibama i ćumuranama kojih ima sve do samog vrha.

cemerno cumurana tolisnica pan

izvor: panoramio.com

Na mestu gde se odvajaju Čemerno i Radočelo nalazi se čuveno selo Odmenje. Ono je već nekoliko godina pusto, bez ijednog stanovnika. A nekada davno, u gustim bukovim i četinarskim šumama sve je vrvelo od životinja. Bilo je tu mnogo divljači: vukova, lisica, srndaća i divljih svinja koje su se skrivale u senkama drveća i iza bistrih planinskih izvora.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

izvor: stazeibogaze.info

Bilo je i ljudi u ovom selu, za koje se pričaju mnoge legende.

cemerno reka dubosnica panacomp.net

izvor: panacomp.net

Najpoznatija je ona koja otkriva kako je selo dobilo novo ime jer se smatra da se nekada zvalo Drlupa. Priča kaže da je prilikom izgradnje manastira Studenica ovde boravio Stefan Nemanja, koji je rado išao u lov. On je tražio da mu se svako veče u šator dovede devojka iz drugog čemerničkog sela. Kad je došao red na devojku iz Drlupe, nju je te noći zaustavila Ana, žena Stefana Nemanje i umesto nje otišla velikom županu. Tada joj je poklonio prsten, ne znajući da ga daje svojoj ženi. Tako je Ana kasnije i otkrila mužu da je provela noć sa njim. Predanje kaže da je upravo tada začet Sveti Sava, a selo Odmenje dobilo je ime po tome što je žena Stefana Nemanje “odmenila” devojku iz Drlupe.

cemerno pancomp.net

izvor: panacomp.net

U blizini Odmenja, tačnije kod sela Močilo nalazi se i najčuveniji čemernički lekoviti izvor – Savina voda. Na njemu su stanovnici Čemernika nekada umakali konoplju za tkanje, pa je po tome i selo dobilo ime.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

izvor: stazeibogaze.info

Na visini od preko sedamsto metara iz kamena ističe voda uvek topla sa temperaturom od 21 stepen Celzijusovih. Kada je jedan od stanovnika ovde ostavio bolesnog konja, a ovaj se izlečen vratio u štalu, otkriveno je da je voda lekovita. A izvor je nazvan po Svetom Savi jer postoji predanje da ga je on osveštao.

cemerno panacomp.com

izvor: panacomp.net

Nedaleko odatle je i Ušće, mesto kod koga se reka Studenica uliva u Ibar. I sve ovde odiše bujnom prirodom, ali i dahom nekih starih slavnih dana, nedeljivih od srpske zemlje.

cemerno dolina savosnice stazeibogaze.info

izvor:stazeibogaze.info

A potom, uz uspon, nalazi se klisura reke Savošnice, koja odvaja Čemerno od Stojkovačke planine. U samom podnožju ona se uliva u Studenicu.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

izvor: stazeibogaze.info

Ovo je i kraj u kome se nalazi selo Savovo i zaselak Ponori, po čijim livadama i padinama leže rasute stočarske kolibe.

cemerno ponore milutin bogavac

izvor: foto Milutin Bogavac

Ovo je i kraj prelepih livada na kojima caruju zrikavci, šuma smrče i bukve ispunjenih tišinom i hladovinom.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

izvor: stazeibogaze.info

Na strminama iz kamenja raste drveće, kao da se i priroda poigrava sa svojim čudima. I sve do vrha, bliže modroplavom nebu.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

izvor: stazeibogaze.info

Ako poželite da planinu osvajate sa istoka, ispratiće vas moćni  Ibar sa tvrđavom Maglič, koja se ponosno diže iznad njegovih obala i kao da podseća na stare vekove slavne države Nemanjića i  najznačajnije zadužbine srednjovekovne Srbije.

cemerno ibar sa maglica panacomp.net

izvor: panacomp.net

Stešnjen između Čemernog, Stolova i Troglava, probija svoj put i šumi kroz stene.

cemerno ibar panacomp.net

izvor: panacomp.net

Priroda nije štedela na lepoti ni po planinskim obroncima sela Bresnik.

cemerno bresnik dusan vukomanovic

izvor: foto Dušan Vukomanović

Jedan od najlepših delova planine Čemerno nalazi se upravo ovde. Tu je vrh Gusarica, ispod koga se nalazi čitava lepeza izvora i studenaca sa bistrom hladnom vodom.

cemerno vrh gusarica dusan vukomanovic

izvor: foto Dušan Vukomanović

Krenete li uz Čemerno sa severa otkrićete brzake reke Dubočice, Borašnicu i njihove pritoke, rečice koje su izbrazdale svu planinu slivajući se sa vrhova i dubeći svoja mala korita dok se ne spoje sa većim vodama u njenom podnožju.

cemerno dubocica brzaci zorangm67.blogspot.rs

izvor: zorangm67.blogspot.rs

Među njima je i rečica Tolišnica sa istoimenim selom.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

izvor: stazeibogaze.info

I na kraju, sa koje god strane da krenete, stići ćete do najvišeg vrha Čemerna – Smrdljuča.

cemerno smrdljuc levo pdzezelj.org

izvor: pdzezelj.org

Ova velika zaravan na najvišoj tački planine sva je zelena u proleće, a kad preko leta sunce svojim zracima oprlji travu, požuti i među retkim jelama čeka jesen i snegove.

cemerno smrdljuc planine. net za nasl

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

Ovo je i deo planine na kome se nalazi najviše borovnica, po kolima je Čemerno poznato.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

izvor: stazeibogaze.info

Na mestu gde je planina najviša nalazi se veliki krst u spomen srpskih vojnika koji su 1915. na njoj pravili odstupnicu prilikom povlačenja vojske i naroda preko Albanije u Prvom svetskom ratu.

cemerno smrdljuc planine. net

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

On podseća na poprište žestokih borbi i navodno od tada i nosi ovo neobično ime jer je veliki broj leševa širio neprijatan miris koji se dugo osećao.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

izvor:stazeibogaze.info

Ali, priroda, ravnodušna na stradanja i smrt oko sebe, vraća nas u lepote života. Nema većeg spokoja nego okrenuti se vrhovima koji se izdižu pod nebom i teraju da poželimo da imamo krila pa da ih poput ptice sve preletimo i dotaknemo.

cemerno fb drustvo2

izvor: Fejsbuk, Društvo putnika Srbije

Odavde se vide i ostali vrhovi Čemerna, najbliži Kom i Rudo brdo, ispod koga se skriva izvor Zmajevac, a dalje Gvozdac sa izvorom Kadina voda.

cemerno smrdljuc1 ajmonegde.com

izvor: ajmonegde.com

Sa Smrdljuča svako ima osećaj da je sa svih strana okružen planinama i da na svetu i ne može ni da postoji nešto drugo. I zaista, na severu se ocrtavaju Ovčar, Jelica, Troglav i Stolovi, a u daljini beličasti obrisi Požege i Kraljeva, rasutih kuća kao da je usred leta popadao sneg.

cemerno troglav panoramio

izvor: panoramio.com

Na istoku se, preko Ibra, vidi Ravna planina. Na jugu je susedni šumoviti Radočelo, a iza njega Golija.

cemerno pogled na radocelo i goliju stazeibogaze.info

izvor:stazeibogaze.info

Na zapadu obrisi Javora, Zlatara i Mučnja.

cemerno pogled sa smrdljuca planine. net

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

Pa kad se sa vrha planine nađemo između neba i krševite zemlje, nije nam važno da li je trava nabujala od proleća ili sasušena od mrazeva, večito zeleni četinari ili drveće u svojoj jesenjoj golotinji. Važno je samo da je priroda oko nas, sa svim svojim čudima i zakonima. Jer samo čvrsto isprepletani s njom i poštujući je možemo da budemo deo njene lepote.

cemerno jutro fb drustvo

izvor: Fejsbuk, Društvo putnika Srbije

2

Rgotski kamen – oskrnavljena čarolija prirode

rgotski panorama izlaznog dela kanjona ka rgotini

izvor: foto Aleksandar Veljković, freebiking.com

U davnim vremenima, pre više od 150 miliona godina, nastajali su Karpati, veliki planinski masiv istočne Evrope. On se protegao po velikom prostranstvu, a njegovi najzapadniji obodi, raštrkani u pobrđima i mnogobrojnim fantastičnim kamenim oblicima prerasta, doprli su čak do naših krajeva.

rgotsko stena anta

izvor: anta019.blogspot.rs

Upravo ovde, na istoku Srbije, gde niko i ne očekuje, usred ravnice su se izdigle bele stene koje se presijavaju pod jarkim suncem i modrim nebom. I svakome ko sa strane dođe učini se kao da je odjednom iz zemlje izronio veliki stenoviti predeo – Rgotski kamen blista u svojoj divljoj lepoti.

rgotsko kanjon anta1

izvor: anta019.blogspot.rs

Predeo je dobio ime po obližnjoj Rgotini, naselju na ivici ovog kamenog prostranstva.

rgotsko rgotsko brdo anta019.blogspot,rs

izvor: anta019.blogspot.rs

I bez obzira na to što je pust i okrenut suncu, kišama i snegovima koje spiraju bele litice, predivan je u svojoj neobičnoj lepoti.

rgotski jesen u rgotskom kamenu

izvor: foto Aleksandar Veljković, freebiking.org

Da bude još lepši pobrinula se reka, i to istog imena kao i boja stena koje mrvi na svom putu kroz krečnjak.

rgotski reka protice izmedju vertikalnih litica av

izvor: foto Aleksandar Veljković, freebiking.org

Bela reka stvara meandre kanjona, koji, iako minijaturan, oduzima dah svojom lepotom i dubinom.

rgotski bekla reka u meandrima av

izvor: foto Aleksandar Veljković, freebiking.org

Skriven među visokim stenama, njega je moguće videti samo iz voza koji između Majdanpeka i Zaječara klopara kroz predeo nestvarne lepote.

rgotsko voz anta

izvor: anta019.blogspot.rs

A da je skoro pa nestvaran pokazuje to što nestaje kao treptaj oka.

rgotski most u sredini kanjona av

izvor: foto Aleksandar Veljković, freebiking.org

Tačnije, pogled na kanjon traje kratko, između dva tunela, pa kada voz pređe preko mosta, tada pred očima pukne pogled na prelive belih stena koje se crvene od rasutog rgotskog ruja, zagasite pruge reke koja krivuda u dubini i modrog neba koje se nadvija nad krajolikom.

rgotski jesen u rgotskom kamenu av

izvor: foto Aleksandar Veljković, freebiking.org

I odmah potom novi tunel i mrak, kao da je magija donela i odnela svu čaroliju.

rgotsko tunel anta

izvor: anta019.blogspot.rs

A čarolije zapravo i nema. Rgotski kamen nije ništa drugo do jedno veliko krečnjačko ostrvo koje se izdiglo na velikom brežuljku, a Bela reka ga je razdelila na dva dela, probijajući svoj put kroz stene. Pa oko neke je skrenula, neku produbila i krenula da vijuga pa stvorila meandre i neobične kamene figure.

rgotski panorama ulaznog dela kanjona av

izvor: foto Aleksandar Veljković, freebiking.com

U visokim kamenim liticama skrivaju se mnogobrojne pećine i jame koje tek čekaju da budu istražene.

rgotsko pecina anta

izvor: anta019.blogspot.rs

A da je naseljen od najdavnijih vremena pokazuju ostaci tvrđave na vrhu Rgotskog kamena, o kome nema nikakvog pomena u literaturi.

rgotski ostaci tvrdjave na vrhu rgotskog kamena o kojoj nema pomena u literaturi av

izvor: foto Aleksandar Veljković, freebiking.org

Kao dragulj usred ovog magičnog okamenjenog predela skrila se prerast, tako tipična za istočnu Srbiju. Tek nedavno ju je u prvom meandru otkrio i opisao geograf Dragan Nešić.

rgotski ispred kamenog luka av

izvor: foto Aleksandar Veljković, freebiking.org

Ovaj okamenjeni most na vrlo nepristupačnom mestu Rgotskog kamena je jedinstven jer, za razliku od drugih prerasti, ispod ove, meandarskog tipa, ne prolazi reka. Neobično, kao i ceo predeo. Tajna se krije u tome da je nekada ispod nje prolazila voda koja je oblikovala jamski kanal, ali je u svojim meandrima reka otišla malo dalje, a prerast ostala kao podsetnik kuda je ranije vodio njen tok.

rgotsko prerast okno anta

izvor: anta019.blogspot.rs

Ali, da se čarolija rasprši kao da je nije ni bilo, potrudio se sam čovek. I to se vidi kada se priđe reci, dok sa visine ceo krajolik izgleda beskrajno čaroban i sav u prelivima beline i rumenila.

rgotski radovan

izvor: foto Radovan Magdalenić

Sve je počelo zagađenjem Borske i Kriveljske reke. Duž njihovih tokova obale su pretvorene u jalovišta, a otpadne vode, ispuštane iz postrojenja Rudarsko-topioničarskog basena Bor, potpuno su ih zagadile. Tako se nekoliko kilometara pre Rgotskog kamena otrovne vode ove dve reke spajaju i stvaraju Belu reku.

rgotski bela reka zagadjenje av

izvor: foto Aleksandar Veljković, freebiking.org

Zahvaljujući njima i ona sama je otrovna. Ime joj više ne pristaje jer je voda tamna, zatrovana kiselinama i u njoj nema tragova života. Koliko je zagađenje veliko, vidi se i po samim obalama kanjona jer je pri njihovom dnu veliki žuti trag, obojen od mnogobrojnih hemikalija koje teku zajedno sa vodom sve do Timoka.

rgotski borska reka ivan andric

izvor: foto Ivan Andrić

Kažu da je reka opasna čak i za plovidbu. Preostaje samo da se gleda izdaleka. I da se nadamo da će jednog dana postati onakva kakva je nekada bila.

rgotski radovan magdalenic

izvor: foto Radovan Magdalenić

Rgotski kamen je zaslužio da se nad njim začuje kliktaj ptica koje će svijati svoja gnezda na visokim belim liticama. Koje će tražiti hranu na dnu kanjona i loviti ribu u vodama Bele reke. Koje će dočekivati proleća i buditi se zajedno sa prirodom. Koje će u preletati nebo i spajati rumenilo zalaska sunca sa jesenjim bojama na belom kamenu.

rgotski ruj av

izvor: foto Aleksandar Veljković, freebiking.org

A kad se život vrati na ove obale, onda će i čarolija ovog nestvarnog ćoška Srbije biti potpuna.

rgotski bela reka pan

izvor: panoramio.com

 

 

0

Niz zelene talase krivudave lepotice Drine

drina kanjon pored zvijezde emil medic

izvor: foto Emil Medić

Nema ko nije čuo za reku Drinu. Pojedini su za nju saznali zbog izreke da je uzaludno raditi neki posao kao i ispravljati “krivu Drinu” i njene krivudave obale, neki je znaju po slavnim bitkama u Prvom svetskom ratu, a neki po lepoti i predivnoj zelenoj boji.

drina posle usca sa limom pan

izvor: panoramio.com

Poznata je i po tome da čini granicu između dve države. Pa malo kroz Bosnu i Hercegovinu, tačnije njen entitet Republiku Srpsku, malo kroz Srbiju, kao da ni sama ne zna gde bi pre. Ali sve dalje i dalje na sever ka velikoj Savi, da se sa njom spoji pa zaplovi ka Dunavu.

drina nenad maric

izvor: foto Nenad Marić

Obale Drine su naseljavane od najdavnijih vremena. Nekada se zvala Drinos, a narod je prozvao i Zelenika ili Zelenka zbog predivne zelene boje, koja je takva zahvaljujući krečnjaku koji reka spira mrveći planine i stene.

drina usce sa uzovnicom slavko polic

izvor: foto Slavko Polić

Iako buntovna i opasna u svojoj snazi i moći, oni koji su živeli uz nju umeli su da je upoznaju i prilagode se njenim ćudima. To su posebno predstavljali splavari, koji su na svojim “daščarama” i “gredarama” još u 19. veku odvlačili drvnu građu sa Tare i Zvijezde. Sve se to odvijalo do izgradnje hidroelektrane Bajina bašta na Perućcu, pa je Drinska regata ostala kao podsetnik na ta davna vremena.

drina nenad maric1

izvor: foto Nenad Marić

Veliki značaj Drina je imala i zbog svog položaja, koji je vekovima unazad predstavljao granicu između Srbije i Bosne i bio poprište mnogobrojnih bitaka u ratovima.

drina medjedja pan

izvor: panoramio.com

Iako mnogi smatraju da Drinu treba posmatrati od mesta gde spojene vode Tare i Pive daju novo ime, geografi je proučavaju od njenih reka izvornica i doživljavaju kao da i one predstavljaju njen tok.

drina prvi metri dragan sremac

izvor: foto Dragan Sremac

Kroz visoke krševite planine, koje potiču iz davnih vremena i ledenog doba, obe crnogorske reke stvaraju duboke uske kanjone.

TF2-A0A3

izvor: commons. wikimedia.org

I Tara, koja izvire na Komovima, i Piva, koja izvire na crnogorskoj planini Goliji predstavljaju reke u golim krševitim planinskim bespućima, bez mnogo pritoka, sa dubokim kanjonima koje probijaju kroz vrleti. Stvarajući vrtoglave klance i sutjeske preko Durmitora, najviše planine Crne Gore, polako se približavaju jedna drugoj da bi na kraju spojile svoje tokove.

drina piva wikipedia.org

izvor: wikipedia.org

Drina nastaje tako što se ove dve reke sastaju kod Šćepan Polja, usred visokih krševitih litica Dinarida. Erozija koju su milionima godina stvarale vode sa visokih krečnjačkih masiva stvorila je duboke obale Drine, ali i njenih pritoka u ovom delu, od kojih neke imaju čak i neprohodne kanjone. Zato je divljina odbijala sve one koji su želeli da se ovde naseljavaju pa su tek izgradnjom pruge Beograd-Bar sa ostatkom sveta povezana crnogorska sela u ovom zabačenom kraju.

drina prvi metri stankovic milomir

izvor: foto Stanković Milomir

Od ušća sa Sutjeskom, koja se spušta sa Volujka, Drina se ponaša kao prava dolinska reka, menjajući stalno svoj pravac, praveći oštre lakat-krivine i krivudajući među stenama planina koje su stare preko 150 miliona godina.

drina posle sutjeske i aleksijevic 1

izvor: foto I.Aleksijević

Dok je sa jedne strane nadvisuje planina Lelija, a sa druge Pliješ, Drina dubi svoje korito čije je dno prekriveno kamenjem i šljunkom izmrvljenim od stena visokih litica.

drina plijes panoramio

izvor: panoramio.com

Potom je čeka ušće sa Bistricom pa joj sveže vode donosi i Ćehotina. Ova planinska reka, koja izvire ispod crnogorske planine Stožer, i sama dubi svoje kanjone i velikom snagom se uliva u zelene drinske vode kod Foče.

drina posle foce enis rahmanovic

izvor: foto Denis Rahmanović

Ovaj mali grad, prvi po redu u drinskom toku, samo je jedan od mnogih koji su tokom istorije bili značajni baš zahvaljujući ovoj velikoj reci. Bilo u ratovima zbog pograničnih krajeva, bilo zbog trgovine i karavanskog puta, kojim se pronosila roba od Jadrana pa sve do unutrašnjosti zemlje.

drina foca pan

izvor: panoramio.com

Dok reka nastavlja dalje sa jedne strane joj se izdiže Jahorina, čije su guste trave leti tako zelene da samo one mogu da se uporede sa lepotom drinske boje. Planina je dobila ime po retkoj vrsti grčkog javora, kojih ima samo sa jedne njene strane.

drina jahorina ljepotebosneihercegovine.blogspot.com

izvor: ljepotebosneihercegovine.blogspot.com

Sa jahorinskih padina sliva se reka Prača i donosi Drini nove vode.

drina usce sa pracom pan

izvor: panoramio.com

Sa druge strane uzvisio se Kovač, čiji krečnjak i stene stare preko 350 miliona godina drobi i mrvi Drina.

drina kovac staye i bogze.info

izvor: staze i bogaze.info

Svoje prvo veliko skretanje ona pravi kod Goražda.

drina gorazde nedzad hidovic

izvor: foto Nedžad Hidović

U blistavoj prirodi, okružen šumovitim brdima i planinama, i ovaj gradić je u starim vremenima bio na važnom putu uz Drinu koji je vodio ka Pljevljima.

drina posle foce i dragojevica vira pan

izvor: panoramio.com

A onda se Drina sužava. Ovde se među Vučevicom sa srpske i planinom Devetak sa bosanske strane nalazi kanjon Međeđa.

drina kanjon medjedja milenko mekic

izvor: foto Milenko Mekić

Nakon njega u Drinu se uliva Lim, njena najvažnija pritoka koja je snabdeva velikom količinom vode koju nosi čak sa dalekih Prokletija i svog izvora koji je u davno ledeno doba bio velika lednička dolina. I on je sam moćan poput Drine, sa mnogobrojnim hidroelektranama koje ga krote i neobičnom dolinom Polimlja, u kojoj se smenjuju kotline i klisure a čuveni manastiri iz srednjeg veka krase njegove obale.

drina usce sa limom dragan sremac

izvor: foto Dragan Sremac

Prvo u nizu jezero koje je nastalo kao pokušaj da se branom ukroti divlja Drina je Višegradsko jezero. I možda se čovek nikada ne bi ni usudio da menja njene obale da nije potapala i nosila sve pred sobom. Tako je jednog proleća krajem 19. veka zbog velikih padavina i topljenja snega potopila mnoga sela pored Višegrada, pa čak i Stari most.

drina visegradsko jezero milan rapaic

izvor: foto Milan Rapaić

Na jezeru je podignuta hidroelektrana Višegrad, koja je počela sa radom krajem prošlog veka. Tom prilikom potopljeno je i ušće Lima.

drina he visegrad muhic nihad

izvor: foto Muhić Nihad

A odmah za jezerom i branom beli se čuveni Višegrad u kotlini priljubljen uz Drinu.

drina visegrad pan

izvor: panoramio.com

 Iznad njega je stari grad Pavlovina, za koji se ne zna tačno kako je nastao, ali se veruje da ga je podigao neki bogati vlastelin. U okviru njega su ostaci kule osmatračnice na Drini, koja je nazvana Kula Kraljevića Marka. Da je legenda zaživela u narodu pokazuju i udubljenja ispod kule koje je povezuju sa nekadašnjim donjim gradom, a koja su prozvana Markovo sjedalo i Markove stope zahvaljujući priči o tome kako je on jednom sa svojim konjem Šarcem preskočio celu Drinu i srećno stigao u svoje visoko skrovište.

drina visegrad kula emil medic

izvor: foto Emil Medić

Zelena Drina tiho teče ispod Starog mosta, simbola Višegrada. Izgrađen je još u 16. veku, a podigao ga je veliki vezir Memed paša Sokolović. Deo je kamenog puta koji je povezivao Bosnu i Carigrad, takozvane Carigradske džade, i mnogo puta je oštećen, ali i obnavljan. Svetsku slavu stekao je zahvaljujući našem nobelovcu Ivi Andriću, koji ga je opisao u romanu “Na Drini ćuprija”, a posebno duh ljudi starog Višegrada koji su se sakupljali na kapiji, proširenoj sredini mosta.

drina visegrad most nenad obradovic

izvor: foto Nenad Obradović

I mnogo je delova grada koji svedoče o burnoj istoriji Višegrada, turskim vekovima koje su remetili upadi ustanika, austrougarskih dejstvovanja u Prvom svetskom ratu i još mnogo nemirnih dana.

drina posle visegrada emil medic

izvor: foto Emil Medić

Usred grada, ravnodušan na sve istorijske muke koje su ih okruživale, i danas se u Drinu uliva Rzav, koji stiže sa planine Tare. Na mestu gde svoje vode spaja sa Drinom podignut je Andrićgrad ili Kamengrad, etno –selo izgrađeno od kamena, pa tokom sunčanih dana sav sija u svojoj belini.

drina andricgrad paradisotravel.com

izvor: paradisotravel.com

A zatim dalje, između Zvijezde sa jedne i planine Bokšanice sa druge strane, Drina često menja pravac, kao da na sama ne zna kuda pronalazi put koji milionima godina dubi kroz pukotine i podvodne prolaze.

drina boksanica rogatica bih.blogspot.com

izvor: bih.blogspot.com

Planina Zvijezda se nalazi u trouglu tarskih sela i kanjona Drine, koji oko nje čini okuku. Sa padina prepunih bujnih svetlozelenih pašnjaka koji mirišu od kantariona, bosiljka, kamilice i hajdučke trave i tamnih šuma hrasta kitnjaka, cera, sladuna i borova pada u dubinu pogled od koga zastaje dah.

drina kanjon zepa klot pan

izvor: panoramio.com

Posla ušća Drine sa Žepom počinje najlepši i najduži kanjon Drine.

drina zepa most nedzad hidovic

izvor: foto Nedžad Hidović

Preko 20 kilometara je dug njegov put koji proseca kroz stenovito planinsko korito, pa su i samo dno zapravo planinski zidovi.

drina kanjon pored zvijezde boro maric

izvor: foto Boro Marić

Na putu između stešnjenih obronaka planine Zlovrh nalazi se i najmanja širina Drine.

drina zlovrh images.lesson.im

izvor: images.lesson.im

Na mestu Tijesno ona iznosi svega 15 metara, pa se njeno dno jedva nazire niz strme litice i stenovite odseke obrasle gustim šumama jele, bukve i smrče. Baš po ovim vrletima svoja skrovišta našle su divokoze i orlovi, a u šumama divlje svinje, vukovi, lisice, srne i zečevi.

drina kanjon aleksandra markovic

izvor: foto Aleksandar Marković

Između Zvijezde i Tare nalazi se deo kanjona u kome se dubina spušta i do hiljadu metara. Po tome se vidi kolika je moć divlje reke kada je u stanju da toliko produbi litice i stene.

drina devetak kanjon drine pdpobeda.rs

izvor: pdpobeda.rs

Daleko u dubini, pored same obale Drinu omeđuju šume jove i dugogranih vrba, a u vodi sve vrvi od života i mnogobrojnih vrsta riba.

drina kanjon ispod tare pan

izvor: panoramio.com

Kod Klotijevca se kanjon završava i suženje nestaje.

drina kanjon zepa klot

izvor: panoramio.com

Ovde prestaje i mogućnost da se zamisli kakav je bio pre izgradnje brana, kada je po svojoj dubini bio drugi na svetu, odmah iza Velikog kanjona reke Kolorado u Sjedinjenim Američkim Državama.

drina kanjon ispod tare pn

izvor: panoramio.com

Na ovom mestu se nalazi i najveći vertikalni kanjon u Srbiji, otkriven pre nekoliko godina. On počinje od izvora reke na Zvijezdi pa se preko Tare strmoglavo spušta u Perućačko jezero niz litice i stene. Kanjon je prepun vodopada koji se nižu jedan za drugim, pa izgleda kao da ni ne prestaju. Na mestu gde čini ušće, tačnije gde se stropoštava u Drinu, vrlo blizu brane kod Perućca, odbija se od stena visokih i 800 metara.

drina kanjon zvijezde wildserbia.com

izvor: wildserbia.com

Potom se Drina širi kod jezera Perućac.

drina perucac sa tare pan

izvor: panoramio.com

Iako akumulacija počinje još kod Višegrada, ovde se, na svom završetku, u podnožju Tare, konačno baškari posle dugog puta tokom koga je mukotrpno dubila svoje korito.

drina perucacko sa tare emil medic

izvor: foto Emil Medić

Ovde se nalaze i najšire obale, koje dostižu čak 200 metara. Stvaranjem veštačkih jezera donekle je narušen sklad drinskih kanjona, ali ne i njihova lepota.

drina perucac snezana davidovic

izvor: foto Snežana Davidović

Koliko je to tačno najbolje pokazuje pogled sa Tare, sa vidikovca Kozje stene, sa koga se vidi kako Drina omeđuje ovu gorostasnu planinu praveći oko nje lakat-krivinu. Ali ne samo to, već i koliko je miliona godina star kanjon i planinske stene jer se baš ovde nalaze najređe biljke koje su postojale još u ledeno doba, a među njima i čuvena pančićeva omorika.

drina kanjon sa predovog krsta tara rajko krcmar

izvor: foto Rajko Krčmar

Na samom kraju jezera pre pedeset godina podignuta je hidroelektrana Perućac, najveća na Drini, koju je pregradila brana visoka skoro 100, a široka preko 400 metara i svojim kamenim obodom dodiruje obale Bosne i Srbije.

drina perucac brana pan

izvor: panoramio.com

Na samom dnu visoke brane svake godine se održava Drinska regata, ista ona posvećena nekadašnjim splavarima Perućca i Dervente. Tada rekom zaplovi nekoliko splavova od tarskog četinara, po ugledu na one nekadašnje, ali i stotine čamaca i raznih plovila. Prvih dana se učesnici takmiče u spuštanju desantnim čamcima niz talase i brzake Drine, a narednih plove iz zabave sve do ušća reke Rogačice.

IMG_0233

izvor: regata.rs

I čim Drina nastavi slobodno da teče, dočekuje je veliki vodopad, neobičan u svojoj lepoti, kao i rečica koja ga stvara. To je reka Vrelo, jedna od najkraćih i najlepših u Srbiji, koja izvire iz podnožja Tare i u slapovima se spušta do zelene Drine.

vrelo u drini

izvor: panoramio.com

Neposredno uz ovo slikovito ušće nalazi se mala hidroelektrana, puštena u rad početkom prošlog veka.

drina he

izvor: foto Jelena Dilber

U blizini se nalazi i dokaz da je korito Drine od davnih vremena naseljeno. Ovde se uz samu obalu nalazi srednjovekovni lokalitet Mramorje, koji potiče iz 14. veka. Nekropola se sastoji od spomenika – stećaka. Nekada ih je bilo skoro dvesta, a danas jedva stotinak. Na jednoj malenoj livadi u pravilnom redu poređani su mali kameni spomenici, neki glatke površine, neki sa šarama krugova, polumeseca, mača. Tako je mestašce Perućac, zahvaljujući jednoj od najočuvanijih nekropola, pokazatelj koliko je stara kultura na području Drine.

mramorje

izvor: foto Jelena Dilber

Odmah potom reka stiže do Bajine Bašte, malog mesta, u stara vremena naseljenog samo Turcima, čiji most u blizini ušća sa Račom predstavlja jednu od najznačajnijih graničnih prelaza između Srbije i Bosne i Hercegovine.

drina bajina basta aleksandar markovic

izvor: foto Aleksandar Marković

Na samom ulazu u Bajinu Baštu nalazi se svetska atrakcija, kućica na Drini, tačnije, kućica na steni koja odoleva jakim drinskim strujama već skoro pedeset godina. Krajem šezdesetih godina prošlog veka napravili su je kupači ne bi li se na steni nasred reke odmarali. Vremenom su dodavali sve više stvari koje su im bile neophodne, a na kraju i krov da bi im kućica za odmor postala što komfornija. Danas ona predstavlja mesto koje fotografišu turisti iz celog sveta, a koje se savršeno stopilo sa lepotom moćne Drine.

drina kucica snezana davidovic

izvor: foto Snežana Davidović

I dalje,drinskim talasima stiže se do mesta završetka rute Drinske regate – do ušća sa rekom Rogačicom, iznad koje se ocrtava golemi Povlen. On započinje venac Valjevskih planina idući ka ravnoj Mačvi.

drina rogacica reka pan

izvor: panoramio.com

Drina zatim nailazi na jedan od najlepših delova svog toka kroz brda i planine Azbukovice.

drina azbukovica ljubovija.rs

izvor:ljubovija.rs

I dok se ona zeleni među srpskim i bosanskim selima, bujične reke često presecaju njene obale. Među njima najlepša je Trešnjica. Neposredno pre nego što će se uliti u Drinu, ova reka neobične lepote stvara duboku krečnjačku klisuru sa vertikalnim liticama. Ovo mesto proglašeno je rezervatom prirode, a prekriveno je gustim šumama na čijim se liticama gnezde suri orlovi i jastrebovi. Ovo je stanište i beloglavih supova, lešinara impozantne veličine, sa rasponom krila i do tri metra. Krajem prošlog veka ova ptica je proglašena za zaštićenu vrstu i u kanjonu Trešnjice se, pored klisure Uvca, nalazi jedna od najvećih kolonija na području Balkana.

drina kanjon tresnjice turistickaorganizacijaljubovija.rs

izvor: turistickaorganizacijaljubovija.rs

A potom  Drina počinje da stvara svoje čuvene meandre kroz tesnace i doline i to je čini jednom od najlepših reka Balkana.

drina kod azbukovice slavko polic

izvor: foto Slavko Polić

Njene najkrivudavije obale čine podnožje Jablanika, još jedne u nizu Valjevskih planina, koja se leti sva zeleni od jarke boje pašnjaka i sočne trave.

drina kriva ispod povlena debelog brda aleksandar markovic

izvor: foto Aleksandar Marković

Odmah za njom je i Medvednik, velika planina neobičnog oblika, pa neki smatraju da je ime dobila zato što izdaleka izgleda kao veliki medved koji je prilegao da se odmori. Drugi, opet, što je verovatnije, smatraju da je ovde nekada bilo mnogo medveda. Ali, bez obzira na ime, lepota prirode zelenih obronaka i zelene Drine daju savršeni prirodni sklad.

medvednik branislav andric

izvor: foto Branislav Andrić

Na samoj obali Drina nailazi na Ljuboviju i ušće sa Ljuboviđom, najdužom rekom Azbukovice, koja stiže sa zelenog Jablanika.

drina ljubovija slavko polic

izvor: foto Slavko Polić

Odavde kreće venac Podrinjskih planina. Prva od njih, Sokolska planina, omeđena je Drinom i ona odavde ulazi u bujna talasasta brda rađevinsko-jadranskog Podrinja.

drina sokolska planina serbianoutdoor.com

izvor: serbianoutdoor.com

A reka dalje teče i bez prestanka krivuda. Sa bosanske strane stešnjuje je Glogova planina i ušće sa Glogovskom rekom, a sa srpske Jagodnja sa ušćem Vukove reke i Uzovice. Sa ove podrinjske planine puca najlepši pogled na Drinu i njene beskonačne krivine.

drina jagodnja archive.ec

izvor: archive.ec

Sa bosanske strane mnoge reke svoje vode nose Drini. Sve se one spuštaju sa visokih planina. Takva je i Drinjača, koja svoje obale omeđene pašnjacima i šumama spušta sa Javora.

drina usce sa drinjacom pan

izvor: panoramio.com

A onda se Drina opet širi. I to pod planinom Boranjom, neobičnom po tome što su u njenim dolinama donji delovi dublji od gornjih. Ovu prirodnu retkost napravila je sama Drina, koja ne samo što se i sama useca u planinske stene nego podstiče i jača i usecanje potoka i rečica, koji joj pristižu sa strmih obronaka, slivajući se niz bujne bukove šume među proplancima koje pretrčava preplašena divljač.

drina javor pdpobeda.rs

izvor: pdpobeda.rs

U njenom podnožju je Zvorničko jezero oivičeno Zvornikom sa bosanske i Malim Zvornikom sa srpske strane, nastalim kad i brana.

drina mali zvornik pan

izvor: panoramio.com

Na njemu se nalazi hidroelektrana, prva u nizu podignuta na Drini. Gradnja je počela odmah posle Drugog svetskog rata, a posle sedam godina sve je završeno kada se jezero ispunilo vodom.

drina he zvornik pan

izvor: panoramio.com

Drina u jezeru dobija plavičastu boju, kao da je mnogobrojne bujične reke i potoci sa bosanskih planina boje svojim nijansama. Zahvaljujući njima je zastrta šljunkom i peskom, pa su ovi nanosi stvorili mnogobrojne male ade i prava poluostrva stvorena od sprudova po čijim šibljacima se gnezdi divlja patka gluvara.

drina zvornicko jezero dominik kavan

izvor: foto Dominik Kavan

Grad Zvornik je nastao na obroncima Majevice. Vrlo star, naseljen još od keltskih naroda, preživeo je mnoge koji su njim vladali. Oko imena i danas postoje nedoumice. Neki veruju da je sve počelo od visokog zvonika na tvrđavi iznad grada, a neki po Zvonimiru, navodnom osnivaču grada. Ipak, bez obzira na poreklo imena, podignut je na raskrsnici mnogih puteva i živi uz Drinu kao jedan od njenih najlepših ukrasa.

drina zvornik sasa dragojevic

izvor: foto Saša Dragojević

Odavde Drina postaje prava ravničarska reka, prepuna meandara i nanosa peska i šljunka koji menjaju njene obale stvarajući mnoge ade, mala ostrva puna sprudova, mrtvaje i bare.

drina jutro kod loznice pan

izvor: panoramio.com

Sa bosanske strane Drina zapljuskuje nisko pobrđe Majevice, velike ostrvske planine nekadašnjeg Panonskog mora. U davno doba, kada je Zemlja tek formirala svoju koru, njene stene su izbile na površinu pod pritiskom vrele lave, a kada je sve prekrilo more, ona je ostala kao jedno od ostrva južnopanonskog arhipelaga. Kada je sva voda otekla, to se desilo baš dolinama Save, Spreče i Drine, pa ujedno predstavlja i tačku njihovog razvođa.

drina majevica foto ljubo djokic

izvor: foto Ljubo Đokić

Sa srpske strane obala u velikom luku uz sprudove obilazi Banju Koviljaču, čuvenu mondensku lepoticu iz 19. veka, poznatu po balovima u Kur salonu i velikom lepom parku omeđenom starim hotelima i vilama koji nose dah stare srpske aristokratije.

drina koviljaca rukavac pan

izvor: panoramio.com

Ona je ugnezdila pod Gučevom, planine prepune potoka koji se kroz guste bukove šume slivaju u Drinu i dube njegove obronke stvarajući jame. U ovom nesvakidašnjem miru i lepoti prirode teško je poverovati da su se ikada vodile krvave bitke i ratovi.

drina gucevo obidjisrbiju.com

izvor:obidjisrbiju.com

Krivudajući dalje i razlivajući se kroz Pocerinu, prepunu brda i talasastih livada na padinama podno Cera, Drini se pridružuje Jadar u blizini Loznice.

drina jadar pan

izvor: panoramio.com

A onda sa obe strane reke nastaju ogromne nizije. Sa jedne strane prostrla se Bosnom Semberija , plodna ravnica koja se naslanja na majevičko pobrđe.

drina semberija

izvor: flickriver.com

U njoj se nalazi Janja, poslednja reka koja se pre ušća sa Savom uliva u Drinu. Dok se spušta sa Majevice, i sama postaje ravničarska, pa se razlivenim obalama uliva u Drinu kod Bijeljine.

drina kod bijeljine pan

izvor: panoramio.com

Sa druge strane je Mačva. Sva u talasima žita, dobila je ime po srednjovekovnom gradu na obali Save.

drina macva sabacturizam.org

izvor: sabacturizam.com

Kroz nju Drina kao da preliva svoje vode, koje ovde menjaju boju, kao i svaka velika ravničarska reka koja sa sobom nosi pesak i mulj.

drina bara posle loznice pan

izvor: panoramio.com

I na kraju, u velikoj nepreglednoj ravnici, moćna i divlja Drina, koja se sada lenjo valja nizinom, uliva se u Savu kod Sremske Rače kao njena najveća pritoka. Niko ne bi ni rekao da ume da bude i snažna i ćudljiva jer se ovde kao da nestaje u nepreglednoj širini.

drina usce u savu pan

izvor: panoramio.com

Iako toliko puta ukroćena, Drina i dan danas živi svojim ćudljivim rečnim životom. Kada u proleće počnu da se tope snegovi i planinske litice preliju aprilske kiše, ona opet kao nekada nabuja i plavi svoje plodne obale. I ostaje svoja. I u maglovita jutra, kada šumi dok sunce ne obasja njene zelene talase, kao da opominje da je ona zajedno sa prirodom gospodarica i da se menja samo onoliko koliko to ona sama dozvoli.

drina zvornicko jezero snezana davidovic

izvor: foto Snežana Davidović