0

Kroz Grac vođena snom

grac naslovna

Prošle godine u ranu jesen počeo je u snove da mi dolazi jedan anđeoski glas. Visok, pun boja i treptaja, pevao mi je svaku noć. Ubrzo se pojavio i lik žene neobične lepote, raskošne haljine i kose koja je u bogatim uvojcima padala po ramenima. Upitala me je znam li ko je ona. Rekla sam da je nikada nisam videla, a i njena pesma, ma koliko da je čarobna, za mene je sasvim nova. Uzdahnula je setno i rekla da se zove Mari Vilt, da je bila čuvena austrijska operska pevačica i da je više ni ne čudi što je zaboravljena.

Upitah je kako je razumem kada nemački ne govorim dobro, a ona reče da je u snovima i mislima jezik univerzalan i da sam joj potrebna jer nam je srce satkano od istih strasnih niti te je dobila znak da mogu da umirim njenu raspetu dušu na onome svetu. Izložila mi je tada podrobno svoj plan a njegov najznačajniji deo bio je da moram otići u austrijski grad Grac i u njemu pronaći rasute tragove poslednje godine njenog života, čime će se konačno i zauvek umiriti.

Rešila sam da je poslušam i jedne jesenje večeri krenula sam put Austrije. Dok je autobus gutao kilometre i bele pruge auto-puta, Mari me je uspavljivala svojim toplim sopranom. Probudila sam se pred jutro, da vidim blještava svetla Zagreba kako se bore sa rumenom zorom i ponovo u svežini slovenačkih šuma koje su izranjale iz magle.

U Grac sam stigla u rano jutro. Pozdravila me je izmaglica koja se vlažno lepila za stare građevine koje su u sebi skrivale na stotine tajni. Mari se raspevala osećajući kako sam blizu grada koji joj je nekada mnogo značio.

Znaš, rekla je, u ovom gradu sam doživela svoju veliku ljubav, onu koju niko sem mene nije shvatio i koja me je tako strašno ranila da sam zbog nje izgubila i pamet i lepotu. Ti si mi jedina nada. Ići ćeš na jedno po jedno mesto, a kad mu se budeš približavala, moj glas će biti sve jasniji i čistiji. To će ti biti najbolji putokaz.

Prvo mesto bio je Gradski park kroz čiju sam glavnu aleju Johana od Austrije krenula na prvi zadatak. Dok su veverice protrčavale po travi prekrivenoj sitnom rosom poput bisera Marin glas je bivao sve zvonkiji dok je pevala arije iz svoje uloge Sulamit u operi „Kraljica od Sabe“ Karla Goldmarka. Već opalo lišće, nežno popadalo po još zelenoj travi, širilo je miris kraja leta. Na jednom malom trgu na kome je stajala tabla sa nemačkim imenom Trg ljudskih prava šuštala je voda iz veličanstvene fontane. Stala sam kad je stao i Marin glas. Pitala me je šta vidim jer nije mogla i sama da gleda već me je upravljala svojim uspomenama i dušom.

grac fontana rostigel nagel 

Na ovom mestu me je moj dragi her doktor V. prvi put poljubio. Šta vidiš?, pitala je.

Odgovorila sam da je tu prelepa fontana sa kipovima od kojih svako drži ribu iz čijih usta šiklja voda. Za nju kažu da je sagrađena pre 23 godine povodom Festivala umetnosti Štajerska jesen i da ga stanovnici Graca odmila zovu „Rostigel nagel“, što znači nerđajući ekser, kao da se time simbolično kaže da se ljudski duh nikada ne može sputati. Nasmejala se pomalo prkosno, pomalo setno i rekla da se slaže.

Nekada je na ovom mestu postojala klupa na kojoj smo sedeli i na kojoj sam bila najsrećnija na svetu. Sada je ovde fontana. U njenom dnu sa severne strane naći ćeš laticu ruže. Uzmi je i sačuvaj. Idemo dalje.

Staze su krivudavo vodile kroz zelenu prostirku podšišane trave. Mari je pevala novu ariju iz Belinijeve „Norme“, i glas joj je bivao sve lepši i jači.

Stao je kod prelepog ribnjaka u čijim šibljacima su se skupljale patke. Voda je svetlucala u kamenom koritu koje su oivičavale statue poznatih austrijskih pisaca, naučnika i političara. Boje jutra dale su joj poseban sjaj.

grac ribnjak lepsa 

Ovo je jedno od najlepših mesta u Gracu. Zapravo je samo deo velike fontane Franca Jozefa koja je podignuta na mestu starog utvrđenja. Najlepše mesto, a na njemu sam prvi put osetila bol zbog her doktora V. Znaš, nisam ti rekla da je on bio mnogo mlađi od mene. Dok sam ja gazila pedesetu, on je bio student prava, dvadesetogodišnjak. Jel se i ti čudiš i zgražavaš kao i drugi?

Odgovorila sam odrično, ljubav ne poznaje nikakve granice. Kao da je to umirilo. Pokazala mi je njen severni deo na kome sam našla još jednu laticu ruže. Krenuula sam dalje.

grac burgtor

Put me vodio ka gradu, van parka pa kroz Burgtor, poslednju sačuvanu kapiju od zidina starog grada Graca iz 14. veka. Čuvala je zamak Burg i stari univerzitet. Mari se raspevala uz nekadašnju ulogu Leonore iz Verdijevog „Trubadura“ i odjednom stala.

Vidiš ovu zgradu? Na ovom mestu sam prvi put videla her doktora V. Bio je lep isto koliko je bila sveža i njegova mladost. Nisam htela da se zaljubim, ali to je nekako došlo iznenada, kao da je ceo svet zastao na tren. Kao da sam odjednom i ja bila opet mlada i kao da nisam prestala da pevam i povukla se sa operske scene. Ovom mestu sam kasnije poklonika i veliki novac, sve radi her doktora V., kada je već prestao da me voli. Tada su počeli i problemi sa mojom porodicom jer nisu želeli da rasipam svoj novac, želeli su ga za sebe. Uzmi laticu kod kapije, idemo dalje, umorno je rekla.

Krenula sam dalje uz zvuke Marine nove arije done Elvire iz Mocartovog „Don Đovanija“.

Brzo je stala. Preda mnom se ukazala veličanstvena Katedrala Svetog Egidija. Blistala je na suncu sa svojim plavetnim kupolama i blažila strogu gotiku.

Ova katedrala je bila moje utočište u danima tuge i beznađa. Kad god nisam išla za her doktorom V. i pravila mu skandale, ovde sam se molila Bogu da mi ga vrati. Prijala mi je njena tišina i dok bih gledala ovu veličanstvenu fresku kako Grac opsedaju Turci i šire strah i nemoć, osećala sam se i sama ophrvana nekom patnjom koja nadvladava moj razum. Gledala bih mauzolej cara Ferdinanda II ukrašen slikama i skulpturama i osećala da je i meni smrt blizu. Ispod freske ćeš naći još jednu laticu ruže, uzmi je i idemo dalje.

Izašla sam na sunce i krenula dalje. Marin glas sad je bio nekako veseliji. Stao je pred jednom veličanstvenom belom zgradom.

grac stara opera

Sad si pred zgradom stare opere. Dobro je pogledaj. Nekada su na njenom mestu bile štale, a onda je u 17. veku podignuta u čast umetnosti i kulture velikog sveta. U njoj sam imala svoj prvi nastup sa 32 godine. Bila sam tako srećna. Upravo sam ti otpevala baš tu ariju done Ane iz Mocartovog „Don Đovanija“. Publika mi je pljeskala čitavih deset minuta… Bila su to divna vremena, puna mladosti, lepote, sjaja, slave koja se tek otvarala preda mnom. Moj muž Franc nije voleo da ja budem umetnica, ali sam ipak pošla svojim putem.

Uzela sam opalu laticu pred vratima velike bele zgrade i pošla dalje.

grac sporgase vile oslikane

Marin glas sada je bio malo tiši, kao da se zanela nekim davnim uspomenama dok sam ja krivudala ulicama i kao da sam negde duboko u sebi znala svaki ćošak ovog grada. Prolazila sam pored starih vila i bogato oslikanih starih kuća ulice Šporgase, prašnjave ali i dalje čarobne lepote. Ulični svirači odjednom su usred moderne muzike zasvirali melodiju iz Verdijeve „Aide“, koju je u mojoj glavi tiho pevušila i Mari. Nasmejala se svojim zvonkim glasom i kao da sam mogla da je vidim mladu i raskalašnu u svojoj slavi i ogromnoj popularnosti.

Odjednom se i glas pojačavao, taman kad sam došla do podnožja velikog brda koje kao da je izronilo između drevnih građevina. Na malom trgu prepunom suvenirnica i kafea stajala je tabla Šlosberg.

 

Ovo je najveće brdo u gradu, po kome je Grac poznat. Kada se popneš, videćeš koliko je ovaj kraj veličanstven, sve te tornjeve crkava i kuće u kojima sam provela toliko časova ljubavi, ali i beskrajne patnje. Uđi u gondolu koja će te odvesti na njegov vrh. U samoj kabini naći ćeš još jednu laticu.

Pela sam se lagano dok je Grac ostajao poda mnom, ogroman, rasut po velikoj ravnici koja je na horizontu omeđena kupastim planinama. Marin glas koji je pevao melodiju iz Donicetijeve opere „Lukrecija Bordžija“ me je pratio u svoj svojoj toplini.

Izašla sam na sunce i počela da se okrećem oko sebe. Prvo što sam ugledala bila je velika bela Sahat kula. Marin glas je zastao.

grac sahat kula

Ova kula je napoznatija zanmenitost grada, sagrađena je još u 16. veku i ostala je jedina od svih masivnih zidina koje su opasivale grad, a naređeno je bilo da se sruše nakon Bečkog sporazuma 1809. Volela sam ovde da dolazim i pokušavala da saberem misli. U Grac sam nakon završetka karijere došla da bih bila bliže svojoj kćeri Fani, koja se udala za jednog propalog operskog pevača Hajnriha Gotingera, koji je najviše bio protiv moje veze. Hteo je svuda da me prikaže kao duševno obolelu, kao da nisam u životu dosta propatila… Bolje da se ne sećam, uzmi laticu pa da se penjemo dalje, reče turobno.

grac turski bunar

Dok je put vijugao nagore, Mari je pevala svoju staru ulogu Alise iz Donicetijeve opere „Robert đavo“. Stala sam kod Turskog bunara.

Ovaj bunar je dubok 94 metra i iskopan je još u 16. veku da bi podzemnim vodama bio povezan sa rekom Murom kako bi grad i pod opsadom uvek imao vodu. Tri veka kasnije Turci su ga unapredili i otad se zove turski. U njega sam u jednom trenutku poželela da skočim, toliko su bile neizdržive patnje u mojoj duši, ali sam se ipak zaustavila verujući da još mogu da vratim mog her doktora V. Uz njegov severni kraj naći ćeš još jednu laticu.

Put je nastavio da se vijuga kamenim stepenicama iz ko zna kog stoleća. Marin glas bio je pun topline dok je nad Gracom treperila Rosinijeva „Semiramida“, dok sam prilazila velikom drvenom Kineskom paviljonu.

grac kineski paviljon

U vreme kada sam doživela svoju ljubavnu priču ovaj prelepi paviljon je bio tek sagrađen i to na mestu jedne male senice obrasle vinovim listom. Bio je to kutak za zaljubljene, za one koji bi da se skriju od tuđih pogleda. Her doktor V. i ja smo posebno imali razloga za to, mada ja svoju ljubav nisam želela da krijem. Nije ni on u početku, kada sam ga pratila po putovanjima u Monaku i po celoj Austriji, ali posle se sve promenilo, uzdahnu. Vidiš onu kamenu klupu? Zove se Biskupska stolica. Legenda kaže da je na tom mestu umro biskup Nadošti kada je pušten iz kazamata koga vidiš gore na brdu. Smrt me je stalno okruživala i stalno provejavala kroz moje misli, reče tužno. Ne zaboravi laticu sa severne strane.

Zašto su latice uvek okrenute ka severu?, upitah.

Jer je na severu Beč, grad mog rođenja i moje smrti, grad u kome ja večno počivam.

Počela sam da se spuštam sa Šlosberga stepenicama koje su se strmo smenjivale sa leve na desnu stranu. U jednom trenu sam zastala da pogledam nepregledne crvene krovove. Mogla sam da osetim Marinu ljubav i dah za kojim je uporno tragala u ovom gradu. Ljudi su me mimoilazili, nasmejani i smireni, i bilo mi je pomalo žao što njihova toplina nije mogla da umiri njenu oprljenu dušu.

grac pogled

Put me vodio ka reci Muri, brzoj, zapenušanoj, pomalo divljoj. Zastala sam kraj njene obale jer je Marina pesma stala. Utihnuli su tonovi arije Kraljice noći iz Mocartove „Čarobne frule“.

grac murinsel

Šta vidiš?, pitala me je.

Murinsel, veštačko ostrvo napravljeno pre 15 godina da bi obeležilo Grac kao prestonicu evropske kulture. Sagrađeno je od čelika i liči na veliku školjku. U njegovoj sredini je amfiteatar na kome se održavaju koncerti, ispričah u jednom dahu.

Bilo bi lepo da sam mogla pevati nad talasima divlje Mure i nadglašavati se sa njenim hukom…, reče. Znaš li da tonski zapis mog glasa nikada nije sačuvan? Bilo je mogućnosti ali su sve propale, kao da se nešto zaverilo da me ne upamte potomci.

Na obali je i Muzej savremene umetnosti, koji je podignut iste godine i u noći liči na svemirski brod, ubacih se brzo. Zovu ga dobroćudni vanzemaljac“ i zaista i liči, a u njemu svoja dela izlažu najpoznatiji savremeni umetnici sveta.

grac muzej savremene umetnosti 

O tome ne znam ništa, reče nezainteresovano, ali znam koliko sam među ovim šibljacima gledala Muru koja me je tako privlačila svojim talasima. Na rubu ovog mosta uzmi još jednu laticu, idemo dalje, do onog sledećeg.

Dok mi je njen sopran dočaravao arije iz Vagnerovog „Prstena Nibelunga“ i odzvanjao u mislima, stigli smo do tog drugog mosta koji je nosio ime po Johanu od Austrije. Ograda je bila prekrivena katancima koje su zaljubljeni parovi kačili ne bi li im ljubav ostala zauvek zaključana u srcima. Mari se nasmejala kad sam joj to rekla.

grac mura katanci

 Nema srećnih ljubavi. Na ovom mostu prvi put je razum prestao da me sluša. Sve mi se okretalo, i dvorac Egberg, koji se nadvija nad Murom, i Sahat kula sa Šlosberga i talasi reke, i toranj franjevačke crkve, i ljubavni šapati her doktora V., i moj dečji plač kad sam ostala bez roditelja, i očaj kada su me usvojitelji naterali da se udam u osamnaestoj godini, i moji nastupi u bečkoj operi, londonskim Kovent gardenu, aplauzi i klicanja, buketi cveća i afere sa privlačnim muškarcima… I sve se splelo u jedan narazmrsivi čvor u glavi. To je bio moj kraj jer su umesto mene rešili da mi je izlaz duševna bolnica.

Skupila sam sa ograde zapletenu laticu ruže i krenula napred.

grac statua johan

Marin glas otpevao je novu ariju  i stao na Glavnom trgu Graca na kome je sve vrvelo od ljudi koji su ulazeći i izlazeći iz tramvaja lagano žamorili i išli ka svojim obavezama. Oko njih stajale su stare zgrade obojene u sve pastelne nijanse i najlepše ukrašena Lueg kuća, koja krasi ovaj trg već 4 veka. Ozbiljna, kako i dolikuje, sa druge strane se uzdizala i Gradska većnica, a  na njegovoj sredini velika statua Johana od Austrije, kao mesto okupljanja i nezaobilazni orijentir za sve domaće, ali i strance.

grac lueg kuca

Marina pesma je stala, pevala je sve umornijim glasom poslednju izvedenu ariju „Mučenici svih vrsta“ iz Mocartove „Otmice iz saraja“.

Odavde je krenula kočija koja me je zauvek odnela iz Graca. Na nagovaranje ćerke i zeta otišla sam u duševnu bolnicu u Beču koju je vodio čuveni doktor Holander. Uzmi laticu koja leži pod nogama statue i kreni, čeka nas još samo jedna.

grac muzej oruzja 

Išla sam lagano ulicom Herengase, poslednjim putem kojim je Mari odlazila iz Graca. Iz kočije je na jednom mestu ispustila maramicu kod Muzeja oružja, zgrade koja od 17. veka čuva sve vrste oružja kroz istoriju, od oklopa, štitova, šlemova pa sve do starih musketa i pištolja, dovoljno da se naoruža 28 hiljada ljudi. Nadala se da će njom poslati poruku svom dragom da je spasi svojom ljubavlju. To je bilo mesto na kome se nalazila poslednja latica ruže.

Ovde se tvoj zadatak privodi kraju, reče mi Mari. Ove latice ćeš odneti u zgradu Opere, ove nove, koju ja nikada nisam videla jer je sagrađena osam godina nakon moje smrti. Spusti ih pod zavesu na bini i ostavi ih tamo. Tako će moj duh ostati na mestu gde je uvek i trebalo da bude.

grac opera

Poslušala sam je. Dok ona drhtavim glasom nije prestajala da peva svoju poslednju izvedenu operu, ušla sam u veliku neobaroknu zgradu koja je spolja bila ukrašena statuama najpoznatijih svetskih kompozitora čija su dela izvođena u njoj, ali nikako nisu mogli da predoče raskoš koji se nalazio unutra. Boja zlata, crvena i bela nadmetale su se sa ukrasima baroka i rokokoa, od stepeništa, ogromne sale sa kao krv crvenim sedištima i teške plišane zavese na bini. Spustila sam latice na mesto koje mi je Mari rekla i one su najednom zasvetlucale. Sklopile su se u jednu prelepu ružu boje usirene krvi koja je u sebi nosila sav sjaj slave i tragičnog kraja jedne operske dive. Zasvetlela je i nestala, ali samo za oči nas običnih smrtnika.

Mari me je čekala napolju, sa spokojnim osmehom na usnama.

Hvala ti na svemu, reče mi meko.

Bila mi je čast, odgovorih. A šta je s tobom bilo na kraju?, upitah radoznalo.

Ah, ono što se i moglo očekivati. Iskrala sam se jednog dana iz bolnice potkupivši sestru da her doktoru V. pošalje pismo da se vidimo. Došao je u Beč i sačekao me kod Štefansdoma samo da mi kaže da ga zaboravim, da me nikada nije ni voleo i da mu duševna bolesnica nije ni potrebna. Kada je otišao, ušla sam u prvu kuću, popela se na poslednji, četvrti sprat i našla vrata koja nisu bila zaključana. Otvorila sam prozor i skočila. Prekrio me mrak i neka oslobađajuća nit pomešane sreće i tuge.

Zato ti je duša nesmirena lutala?, upitah potreseno.

Tako je, ako uspem da povratim u sećanjima ljudi svoju slavu, mladost i lepotu kroz ružu koja će večito pronositi melodiju mog zaboravljenog glasa, duša će zaboraviti na ljubavnu sramotu koju mi je naneo her doktor V.

Hoćeš li mi reći kako je bilo pravo ime tvog mladića?

Ne, nasmeja se. Na to ćeš morati još dugo da čekaš. Kada jednog dana dođeš u moj svet, znaćeš sve. I da znaš da ćeš mi biti potrebna, pomoći ćeš mi tada da ga vratim, namignu mi i nestade.

Uzdahnuh i zavrteh glavom u neverici koliko upornosti ima u jednom duhu. Dok je blag jesenji vetar grlio Grac, krenuh laganim korakom ka kasnom popodnevu koje je polako počelo da izdužuje senke i hvata prvu rumen na obzorju.

grac kraj

Advertisements
2

Okeani – plavi plašt planete Zemlje

okean indijski sejseli pixSvi oni koji su imali priliku da se nađu nad okeanom na dugim letovima kažu da je njihovo beksrajno prostranstvo naprosto očaravajuće. To plavetnilo kome kao da nema kraja nešto je najblistavije i najlepše na našoj planeti, pričaju.

okean svalbard placetoseeinyourlifetime.com

Špicberška ostrva (izvor: placetoseeinyourlife.com)

Neki, opet, smatraju da ne postoji neka velika razlika između mora i okeana, velika voda kako god da okreneš, ali greše. Mora su zapravo ogranci ili veliki zalivi okeana, a oni su samo naizgled razdvojeni, a zapravo su međusobno povezani mnogobrojnim prolazima i tesnacima tako da predstavljaju pravi plavetni plašt naše planete kojom je obavijaju vodom, najznačajnijim elementom neophodnim za život.

okean tihi polinezija pix

Polinezija (izvor: pixabay.com)

Ne samo prolazima, okeani su međusobno povezani i morskim strujama u kojima se ponekad mogu stvoriti vrtlozi duboki i preko hiljadu metara.

okean vrtlog ikarpress.com

izvor: ikarpress.com

Najpoznatija od njih je Golfska struja u Atlantskom okeanu, koja nastaje u Meksičkom zalivu i nosi tople vode do Evrope. Zahvaljujući njoj obale Engleske, Irske i Skandinavije su toplije nego obale Severne Amerike.

okean atlantik plouzane pix

Atlantik, obala Francuske (izvor: pixabay.com

I ne samo ona, u Tihom okeanu kreću se struje na sve četiri strane sveta, pa neke stižu do tople Kalifornije, a neke hladnije do Perua ili čak Južnog pola dok u Indijskom okeanu morske struje stvaraju tropski kišonosni vetrovi monsuni.

okean indijski ribe pix

Indijski okean (izvor: pixabay.com)

Ta velika plavetnila naše planete ime duguju grčkoj mitologiji, tačnije najstarijem od svih titana Okeanu, bogu beskonačnih dubokih voda koje su okruživale Zemlju. Sa svojom ženom Tetijom imao je nebrojeno mnogo potomaka – reka koje su se ulivale u mora. Tako je jedan od njih i naš Dunav, koji se u grčkoj mitologiji zvao Ištar.

okean obala stene pix

izvor: pixabay.com

Upravo zbog svojih mističnih dubina, okeani su najzanimljiviji deo naše planete. Od obala, preko šelfova, delova koji spajaju plitke i vrlo duboke obale, pa do najtamnijih dubina, oni su ujedno i najneistraženiji. Tek su sredinom prošlog veka počela nova otkrića, a sa sve savršenijom tehnologijom mnogo novih tek sledi.

okean korali pix

izvor: pixabay.com

S obzirom na to da okeani zauzimaju čak tri četvrtine od ukupne površine planete, nije ni čudo što ih ima čak pet.

okean zalazak pix

izvor: pixabay.com

Najveći od svih je Tihi okean. Ime mu je dodelio Magelan, koji je nakon mukotrpnog prolaska kroz Ognjenu zemlju, u kojoj besne stalne oluje, naišao na potpuno mirno more. Tako je okean dobio ime po svojoj tišini, a i naziv Pacifik takođe na francuskom jeziku znači miran.

okean tihi pelikani pix

izvor: pixabay.com

Pa ipak, on nije uopšte toliko miran. Po raspršenom kopnu koje ga oivičava i deli nalazi se veliki broj vulkana. Takozvani Pacifički vatreni pojas sačinjen je od niza vatrenih planina koje svoju lavu i užarene delove iz utrobe Zemlje često izbacuju i u nebo i vodu, pa su česte i erupcije i zemljotresi a za njima i cunami, ogromni talasi koji uništavaju gradove i ostrva.

okean havaji vulkanska lava pix

Havaji (izvor: pixabay.com)

I ne samo oni, u ovim krajevima nastaju neki od najvećih tajfuna, jakih tropskih vetrova.

okean tihi obala pix

izvor: pixabay.com

Tihi okean je na globusu najlakše naći. To je onaj beskrajan plavi deo na jednoj strani Zemljine lopte koja kad se okrene izgleda kao da uopšte i nema kopna. Pa ipak, granice postoje, okružuju ga Azija i Južna Amerika i veliko prostranstvo između Antarktika i skoro pa Severnog pola.

okean tihi kalifornija pix

Kalifornija (izvor: pixabay.com)

Ovo je okean i sa najvećom dubinom na našoj planeti. Marijanski rov u blizini istoimenih ostrva seže u dubinu od 11 kilometara. Moglo bi se reći da je najdublja tačka Zemlje mnogo veća nego visina Mont Everesta na njenoj površini.

okean marijanski rov mirrordaily.com

Marijanski rov (izvor: mirrordaily.com)

U ovim dubinama reklo bi se da ne može biti života jer do njih ne dopire sunčeva svetlost. Ali i to je netačno jer se priroda pobrinula da živa bića i ovde nađu svoje mesto i prilagode naizgled nemogućim uslovima za život. Ovo je carstvo riba sa velikim oštrim zubima sposobnim da same emituju svetlost i tako prežive u večnom mraku.

okean meduze pix

izvor: pixabay.com

Ovo je okean i sa najviše mora koja ga obrubljuju, ali i sa toliko mnogo ostrva koliko ih zajedno nema u svim ostalim okeanima.

okean kamcatka sputniknews.com

Kamčatka (izvor: sputniknews.com)

Ovde se nalazi i najveće ostrvo na svetu – Nova Gvineja.

okean nova gvineja simsonsjamjar.com

Nova Gvineja (izvor: simsonjamjar.com)

U dalekim toplim morima i tropskim ostrvima Polinezije, Mikronezije i Melanezije ne biste znali za ostrvo koje pre da se odlučite.

okean solomonska vulkan lembehresort.com

Solomonska ostrva (lembehresort.com)

Upravo su mnogobrojni istraživači ostajali opčinjeni njihovom lepotom i izobiljem, od Magelana, Tasmana, Džejmsa Kuka ili ipak najvažnijeg Čarlsa Darvina, koji je na svom brodu Bigl uspeo da da najveća otkrića naše planete.

okean bigl darvin pinterest.com

Brod “Bigl” Čarlsa Darvina (izvor: pinterest.com)

Odmah iza njega sledi Atlantski okean, za koji se, kao Atlasovo more, smatra da je dobio ime po grčkom titanu Atlasu koji je posle neuspele pobune protiv bogova na Olimpu kažnjen da zauvek na svojim leđima nosi nebeski svod. Neki drugi opet veruju da je, budući star preko 150 miliona godina, ime poneo po mitskom kontinentu Atlantidi, koji je nekada davno u njemu postojao.

Earth illustration

Atlas (izvor: huffingtonpost.com)

I on, kao i Tihi, povezuje kontinenete, sa jedne strane Severnu i Južnu Ameriku, a sa druge Evropu i Afriku.

okean atlantik portugal pix

Portugalija (izvor: pixabay.com)

Obrubljuju ga neka od najvećih ostrva na planeti, poput Grenlanda, Špicberških ostrva, Islanda i Velike Britanije na severu, preko očaravajućih Kariba, Kanara i Bermuda u toplom ekvatorijalnom delu pa sve do Folklandskih ostrva na samom jugu.

okean karibi dominikana pix

Dominikana (izvor: pixabay.com)

Neka od mora koja imaju najlepšu boju na svetu smatraju se zalivima Atlantskog okeana. Ne zna se da li je primamljiviji zeleno-plavi odraz Karipskog ili možda azurni prelivi Sredozemnog mora.

okean sredozemno scenic.com

I u njegovim dubolim vodama sve vrvi od života. Čitavi svetovi skrivaju se među bujnim morskim travama, algama i koralima.

okean delfini pixDok delfini po površini izvode bravure nad talasima, u dubokim tišinama rojevi riba beže od svojih predatora, morski konjići elegantno plove a velike hobotnice se uvijaju na okeanskom dnu.

okean morski konjic pix

izvor: pixabay.com

Po obalama talasi izbacuju rakove, školjke i morske zvezde, koje se na suncu osuše i zauvek ostanu stvrdnute.

okean skoljke i zvezde pix

izvor: pixabay.com

Tamo gde su talasi posebno jaki, vekovima i milenijumima stvaraju se neobične obale, poput odsečenih – klifovi koji svojim oštrim ivicama iznenađuju svakog ko ih prvi put vidi.

okean klifovi seven sisters pix

Klifovi Sedam sestara, Velika Britanija (izvor: pixabay.com)

Preko Atlantskog okeana od davnina su plovili normanski vikinzi. Pa ipak, najpoznatiji istraživač koji ga je prešao i u potrazi za bližim putem do Indije pronašao Bahame i Antile bio je niko drugi do Kristifor Kolumbo kada je krajem 15. veka na svojim brodovima Santa Marija, Pinta i Ninja otkrio Novi svet.

okean istrazivanja jedrenjak pix

I Indijski okean, treći po veličini, ima neka od najslikovitijih ostrva na svetu.

U velikom prostranstvu koje omeđuju jugoistočna Azija i indijski potkontinent (po kome je okean dobio ime), Arabijsko poluostrvo i Afrika nalaze se neka od najlepših kutaka naše planete.

okean kit pix

U skrivenim lagunama Malajskog arhipelaga, Maldiva, Sejšela i Madagaskara nalaze se najlepše plaže od belog peska i palme koje u svojim visokim krošnjama čuvaju šum od čijeg se tihog spokoja odmaraju sva čula.

okean indijski maldivi pix

Maldivi (izvor: pixabay.com)

U dubokim vodama Indijskog okeana i njegovog velikog zaliva Crvenog mora nalaze se tropske ribe neobičnih nijansi i šara i korali tako jarkih boja da od njih roniocima zastaje dah.

okean indijski korali pix

izvor: pixabay.com

Ali da okeani nisu samo sunce i krici galebova i pelikana koji uporno i strpljivo čekaju svoj ulov, pokazuju i dva okeana na samim polovima naše planete.

okean pelikan pix

izvor: pixabay.com

Južni polarni okean je, moglo bi se reći, najmlađi. Na samom pragu 21. veka definisan je kao okean iako i danas postoje mnogi koji ga smatraju delom sva tri okeana koja ga okružuju, a zajedno sa nekoliko mora koja čine njegove rubove zapljuskuju veliko ledeno prostranstvo Antarktika.

okean juzni sante pix

izvor: pixabay.com

U ovom carstvu tišine u kome se put neba propinju ledene sante i bregovi visoki i nekoliko stotina metara, nalaze se najopasnija mesta na našoj planeti. Podvodne oštre gromade leda mogu biti kobne za brodove koji neoprezno lutaju ovim vodama. Zato se za ovo podneblje koriste specijalno opremljeni ledolomci.

okean ledolomac pix

izvor: pixabay.com

Ovo je mesto na kome često besne ledene oluje i najjači vetrovi na celoj planeti pa se zimi voda potpuno zaledi da bi se tek u septembru donekle otopila.

okean juzni sante pix1

izvor: pixabay.com

Pa ipak, iako naizgled neprijateljski nastrojen za živi svet, ovde se vodi izuzetno buran život po debelim ledenim ostrvima. Dok po njima stasavaju nove generacije morževa, foki i kraljevskih pingvina, plave talase seku kitovi putujući od toplijih ka hladnijim vodama u krug.

okean juzni pingvini pix

izvor: pixabay.com

Na sasvim suprotnom kraju planete, u carstvu večitog snega i leda, protegao se Severni ledeni okean, koji nema kopno koje okružuje već je sav satkan od ogromnih bregova i santi leda koje se plave na letnjem suncu koje ne zalazi ili šarene pod polarnom svetlošću koja treperi na nebu.

okean severni ledeni pix

izvor: pixabay.com

Do Severne Amerike i Evroazije, hladne Aljaske i Kanade i bespuća Sibira, dele ga mnoga mora, ali i pored toga što je udaljen od ljudi, na njegovim večito smrznutim ostrvcima i pločama žive beli medvedi, polarne lisice i zečevi, tuljani i snežne sove, a ledene talase seku kitovi narvali i velike grendlandske ajkule.

okean severni ledeni beli medved pix

izvor: pixabay.com

I tako, okrećući se oko svoje ose, smenjuju se sutoni i zore na okeanima. Kažu da se u poslednjih nekoliko vekova i oni menjaju. Topljenjem santi i velikih ledenih bregova zagreva se cela planete i menja klima pa i sam život u njima.

okean severni ledeni sante pix

Na nama je da čuvamo našu Zemlju jer nemamo drugi dom sem nje. Kada naučimo kako da pomognemo njoj, naučićemo i kako da pomognemo sebi, a onda ćemo sa spokojem moći da uživamo u lepoti prirode i zaslužimo da se nazovemo njenim najvažnijim delom.

okean zalazak kraj pix

izvor: pixabay.com

 

 

 

 

 

9

Šta sve možeš u Rumi kad si srećan

ruma park anfasPriznajte da kad pomislite na Rumu, prvo što vam padne na pamet je mestašce u srcu velikog ravnog Srema, okruženo nepreglednim poljima na kojima žito tek što je počelo da se žuti a u beskraj im ne daju oblaci koji se klobuče na nebu i plavi obrisi Fruške gore koja kao da je prilegla, onako sva dugačka, po toj plodnoj toploj zemlji.

ruma pogled

foto Jelena Dilber

Priznajte da pomislite na dremljive ušorene kuće koje se skrivaju iza visokih ograda i razlistalih drvoreda u tihim sokacima. I u pravu ste. Sve je to Ruma, ali i mnogo više.

Danas po ulicama ove moderne varoši kao da udaraju damari života. Svuda je žamor, boje, mirisi i sjaj.

ruma fasada

foto Jelena Dilber

Na velikom Gradskom trgu uz žubor vode mnoštvo ljudi pevljivog govora i s blagošću vojvođanskih lica na kojima i kad je teško, sve se podnosi strpljivo i tiho.

Odmah preko raskršća žuti se veliki zvonik pod oblacima. Kroz velika vrata izlazi mnogo ljudi sa nedeljne mise. Zastaju pred Hristovim raspećem i tiho pričaju. Prilazim im i oni kao da jedva čekaju da podele sve što neko želi da zna.

ruma crkva kat pet plus

foto Jelena Dilber

Iza njih je katolička crkva Uzdizanje Svetog Križa, podignuta početkom 19. veka na mestu stare drvene i skromne crkvice. Sada se ponosno diže ka nebesima. Govore mi da uđem i pogledam veliki oltar na kome je oslikano kako se put neba podigao Sveti krst, statuu Bogorodice sa Hristom i oslikane Blagovesti. Posle tek završene mise među drvenim klupama još se osećaju njihove tihe reči i crkva ostaje sama u tišini.

ruma muzej

foto Jelena Dilber

Odmah do nje, u senci gustih krošnji skriva se Zavičajni muzej Rume u koji je stala sva istorija ovog kraja, od najdavnijih vremena do današnjih dana. Najzanimljivija mi je priča o tome kako je muzej svoje mesto pronašao u zgradi sazidanoj za potrebe škole vlastelinstva Pejačevića, osnivača Rume, a danas je jedna od najlepših očuvanih zgrada iz perioda kada je južna Ugarska bila pogranični deo Vojne krajine.

ruma crkva pr 5 plus

foto Jelena Dilber

Odmah niže, iza ograde od kovanog gvožđa, blista još jedan zvonik nad crvenim krovom. Na klupama među cvećem u porti sedi mnoštvo ljudi. I oni, pričljivi da upute svakog ko je nov u njihovom gradiću, jedan drugog dopunjavaju dok mi govore o pravoslavnoj crkvi Svetog Duha. Kažu mi da je nekada davno na ovom mestu bilo mnogo kuća u kojima su živeli Grci i Cincari i da im je njihova crkva bila mnogo udaljena pa su činili sve da podignu još jednu bližu, svoju. Posle mnogo peripetija, bolesti i ratova, sredinom 19. veka podigla je svoj zvonik ka nebu. Pričaju mi i o čuvenom ikonostasu Uroša Predića pa krećem da uronim u miris tamjana i spokoj koji narušava samo pucketanje sveća koje dogorevaju.

ruma crkva pr

foto Jelena Dilber

Ulice Rume mirišu na lipu koja samo što nije raspukla svoje cvetove i iz davnih vremena vraćaju u ovo naše, koje ne haje za mir i samovanje. Iz njih izranja ono najlepše u gradu – hotel Park blista u majskom danu.

park

foto Jelena Dilber

Ako imate sreće, možete biti njihov gost. A ako vam se to dogodi, osetićete dah čarolije velikog sveta. U blistavom staklu u kome se ogledaju sunčevi zraci ili u hiljadama svetiljki koje se u noći zapale kao da ste daleko od sivih srpskih gradova i lica.

ruma pice dobrodoslice

foto Jelena Dilber

Tu će vas dočekati dobrodošlica, iskrena i srdačna, rashlađeno vino sa fruškogorskih vinograda, velnes centar za opuštanje, mirisna hrana za uživanje, tišina za spavanje i pogled sa vrha na Rumu i Frušku goru pod rumenim suncem koje se gasi. Ima li šta lepše?

ruma soba ss

foto Jelena Dilber

A kad se odmorite, možda ćete poželeti da pustite zrake sunca da miluju vaše lice i udahnete mirise prirode koji će vam vratiti boju u obraze. Za to vas čeka Borkovac, kako mu i samo ime kaže, carstvo visokih borova i opojnog daha četinara i šarenog majskog cveća.

ruma borkovac borovi

foto Jelena Dilber

Skriveno među bujnim zelenilom plavi se Borkovačko jezero. Na mestu nekadašnjeg istoimenog potoka danas je tu velika voda omeđena zelenom bujnom travom koja vas vuče da sednete na nju i samo gledate u tu modru vodu koja se mreška pod vetrom dok se uz nju nadglašavaju žabe u kreketanju i ptice koje ih klikćući nadleću. Priroda se baškari u svojoj lepoti i zvucima.

ruma borkovac jezero

foto Jelena Dilber

Ako poželite da osetite planinski dah Fruške gore, iz hotela će vam izaći u susret. Organizovanim prevozom stići ćete do njenih padina i gustih mirisnih šuma. A na zatalasanim obroncima bele se kuće Vrdnika.

ruma vrdnik manastir

foto Jelena Dilber

Tu je i stari manastir Vrdnik, poznat i pod nazivom Ravanica. Dok se sunce probija iza oblaka, još više obasjava njegovu sjajnu belinu. Ispred manastirskog konaka gužva. Stara monahinja priča da se ni ne zna koliko je manastir star, veruje se oko pet vekova. Ne zna se ni ko ga je tačno sagradio. Pričalo se da je to bio knez Lazar, ali za to nema mnogo dokaza. Kada su ga Turci spalili, obnovili su ga monasi iz manastira Ravanice pokraj Ćuprije. Tada su sa sobom na Vidovdan početkom 19. veka doneli mošti kneza Lazara i otad nosi naziv Mala Ravanica. Burne istorije, rušen i obnavljan, konačno je dočekao mirniju sudbinu krajem prošlog veka. Baš kao i Lazareve mošti. Danas se ovde čuva njihov mali deo u staklenoj posudi u kivotu i komad odeće kneza mučenika.

ruma vrdnicka kroz ogradu

A put vijuga dalje, kroz šume tako bujne da zaklanjaju sunce. I kao da se i priroda prepliće sa nekim davnim vremenima, starinski makadamski put vodi nas do velikog naselja svog u drvetu. Iz gustog zelenila izvire etno – naselje Vrdnička kula.

ruma vrdnicka ja5

foto Jelena Dilber

A u njemu kao pod konac drvene kućice među jarko zelenom travom, omeđene gustim šumama borova i lipa. Pod toplim suncem miris drveta oseća se još jače a beli krupni obluci kao da upotpunjuju njegovu lepotu.

ruma vrdnicka vinogradi

foto Jelena Dilber

Odavde pogled puca na najlepše fruškogorske vinograde. Zeleni se planina, sva talasasta u svojoj bujnoj netaknutoj prirodi i čini vam se kad biste se zagledali u njene tamne senke, videli biste i skrivene životinje kako u njoj dišu.

A nad drvenim brvnarama ponosno se uzdiže Vrdnička kula, po kojoj je i ceo ovaj kraj dobio ime. Stoji i odoleva vekovima jer kažu da je jedino ona ostala od velikog utvrđenog grada iz 14. veka. A kada bi ona mogla da nam prišapne šta se sve tu tokom vekova zbivalo, ko zna šta bismo saznali jer veruje se da je i ona podignuta na mestu nekadašnjeg rimskog utvrđenja koje je podignuto još u vreme cara Proba, koji je ovom krajevima vladao iz velikog Sirmijuma.

ruma vrdnicka kula u pozadini

foto Jelena Dilber

Ali, kao što se iz davnih vremena uvek moramo vratiti u ovo naše, tako se i iz mirisnih šuma podno fruškogorskog venca vraćamo u Rumu. Da sa vrha hotela Park gledamo kako sunce nestaje u beskrajnoj ravnici poput pučine dok boji nebo najlepšim zagasitim nijansama. Da dočekamo toplu i opojnu noć koja miriše na vruću zemlju koja pulsira od života. Da zaronimo u velike jastuke poput onih starinskih sremačkih punih belog perja i na njima otplovimo u carstvo snova. A da li posle toga može da osvane bilo šta drugo sem srećnog dana? Sigurna sam da ne može…

ruma kraj.jpg

foto Jelena Dilber

P.S. Veliku zahvalnost dugujem vlasniku hotela Park, gospodinu Srbi Iliću, kao i ljubaznom osoblju, a najveću menadžeru prodaje i marketinga Nikoli Boriću, bez koga ovaj tekst nikada ne bi nastao.

Hotel Park, Ruma

7

Moja fruškogorska priča (blog izazov hotela Park, Ruma): Tragom korena i mirisa zrelog grožđa

IMG_0728

foto Jelena Dilber

„Vidi je kakva je to lepotica“, izgovorih sa svetlošću u očima od toplog septembarskog sunca.

Dok je gledah kako izvire iz nepregledne ravnice, ne mogoh a da ne pomislim kakva je Fruška gora nekada bila kad je izranjala iz modrog Panonskog mora. Kakvo je to ostrvo puno mirisnog hlada bilo usred pučine koja puca na sve strane.

IMG_0438

foto Jelena Dilber

Dok se približavasmo Rumi, pogledah u muža. Videh, sijaju mu oči. Ćutim i puštam ga da udiše tople mirise koji njemu znače sve.

A krenusmo nas dvoje taze mladenaca, da te prve, najslađe godine braka, radimo sve što nam padne na pamet. Dođe na red i Fruška gora i potraga za nekim davnim danima i mirisom zrelog grožđa sa padina iriških, tamo gde su njegovi Elesinovići imali svoje najlepše vinograde.

I već smo tu, na pragu njegovih neistraženih porodičnih priča koje je još kao dete slušao od svoje bake. Poče blagi uspon ka Irigu i zamirisaše livade pune opojnog bilja od kojih se prave čuvene rakije travarice, koje u svojoj žutoj vatrenoj vodi čuvaju osušene cvetove i trave. Zablista sunce na nepreglednim voćnjacima i dalekim šumama u kojima već počinje da žuti lišće i donese dah svežine i čiste neoskrnavljene prirode.

Skrenusmo s puta i stadosmo.

„Osećaš ovaj miris?“, zapita me muž.

„Naravno“, rekoh mu, iako ne znadoh da li misli na mirise toplog septembarskog dana ili nešto drugo.

„Ja osećam miris grožđa. Onog najlepšeg, zrelog grožđa sa fruškogorskih vinograda i berbe koja upravo počinje. Zato volim baš to vino, znaš“

vinograd

izvor: ozon.rs

Zagrlih ga i pustih da ćutimo i udišemo mirise vinograda i trava oprljenih od jakog letnjeg sunca na obroncima zelene Fruške gore.

A ispred nas put. Povedoh ga u pravcu table i rekoh mu:

„Može ovo, za moju dušu?“

Dok vijuga, iz bujnog zelenila izroni toranj manastira Novo Hopovo. Žut i lep iznad rumenog crepa, sav vitak i sjajan usred gustih šuma. Moja želja baš da njega vidim. Čitah tog leta Dositejeva dela pa poželeh da osetim te zidine manastirske u koje je rado došao, a još radije otišao.

IMG_0713

foto Jelena Dilber

A unutra, pod kupolom crkve Svetog Nikole tišina, polutama i miris tamjana i pucketavih sveća. I zlato na freskama, ratnici, kraljevi, mučenici, nesrećna vitlejemska deca… sve se spelelo i stalo u jedno malo parče crkvenog neba od koga treperi nešto u grudima, valjda utkano u srce još i pre rođenja.

IMG_0726

foto Jelena Dilber

Sa smirenošću koja samo u tim tihim odajama može da se nađe, nastavismo dalje, ka Iriškom vencu, sve do hotela Norcev, koji izabrasmo da nam bude miran kutak iz kog ćemo istraživati okolni kraj, barem jedno parče ove planinske lepotice. Naš mali mir na fruškogorskom proplanku, čiju lepotu ne naruši ni polupani toranj, ranjen od nekih zlih, kažu pametnih, ptica sa neba.

IMG_0530

foto Jelena Dilber

I dočeka nas ona svojom raskošnom lepotom. Sa gustim šumama u kojima se nadmeću bukve, hrastovi i lipe, za koje kažu da u rano leto tako zamirišu da se cela planina opije slatkim dahom i ori od zujanja pčela. Sa modrim nebom koje čas vidimo, čas ga zaklanjaju stoletna stabla među kojima život pucketa, šuška, kucka i peva.

IMG_0565

foto Jelena Dilber

A okolo priroda od koje trepte sva čula. Tišina koja se čuje, mirisi od kojih se koža mreška i blagi povetarac koji miluje i opija. I šume bujne, u kojima čas čuješ detlića kako uporno kuca, čas neki šušanj i beg u gusto šipražje. A u senkama crni glog i skrivene bukovače i vrganji. Priroda kakvu gradska deca samo sanjaju.

IMG_0558

foto Jelena Dilber

A okolo ne znaš gde bi pre. U velikom parku omeđenom pošljunčanim stazama i drvećem koje se gasilo pod kasnim popodnvnim suncem naiđosmo na spomenik „Sloboda“, visoki obelisk sa ženom pobedom koja na vrhu širi ruke i poziva namučeni narod na ustanak. Dok gledasmo velike isklesane figure partizana u njenom podnožju, odstajasmo u čast onih koji iz ove beskrajne ravnice dadoše svoje živote.

IMG_0560

foto Jelena Dilber

Ali tamo gde sve buja teško se misli na smrt. Sa druge strane već nas povuče pogled koji se između drveća iznenada otvori i dade oku blještav trag pod nebom – ravan Srem i talasasta Mačva, a na rubovima obzorja plava Avala i daleki Cer. Još dva ostrva u nekadašnjem Panonskom moru.

IMG_0582

foto Jelena Dilber

Pospasmo to veče kao što skoro nismo, opijeni od svežine i lepote, toplog sunca i mirisne divote.

IMG_0597

foto Jelena Dilber

Sutradan nas dočekaše Sremski Karlovci nad plavim tromim starcem Dunavom i njihov gospodski sjaj.

IMG_0482

foto Jelena Dilber

Uđoh u Sabornu crkvu, dok se pod njenim podnožjem zadivih visokim belim tornjevima pod modrim nebom, po kojima je grad nadaleko poznat. A unutra opet dobro poznati spokoj. I raskoš ikonostasa u kome kao da je sažeta sva patnja na kojoj počiva naša vera. I miris koji duši nosi neke neispričane i nedoživljene priče. Ali koje stoje duboko u njoj, neraskidivo povezane.

IMG_0496

foto Jelena Dilber

Ispred nas dočeka česma Četiri lava i njena hladna slatka voda. Popismo je, kako je i običaj.

IMG_0522

foto Jelena Dilber

Krenusmo dalje ka Stražilovu, poslednjem cilju našeg puta. Da odamo poštu Branku, mučeniku koji konačno pronađe svoj mir na vrhu svog detinjstva.

92679878

foto Jelena Dilber

A tamo opet hlad koji miriše kao nigde. Sad shvatih zašto koreni vuku ovde moga muža. I razumedoh ga, iako su moji rasuti po raspuklim planinama i strmim grebenima južne i istočne Srbije i pitomim obalama po kojima miriše Morava. Ali ga shvatih jer ovde osetih takav mir koji nosi smešanu i sreću i tugu.

IMG_0711

foto Jelena Dilber

I poželeh da se opet vratim. Da pomilujem zrela zrna grožđa. Da pomirišem vazduh natopljen lipovim cvetom. Da odsanjam uz još jedan sumrak. Da pozdravim sunce uz još jedno fruškogorsko svitanje. Uostalom, popih vodu sa jednog od četiri lava. Moram da se vratim. Red je.

IMG_0500

foto Jelena Dilber

Blog izazov hotela Park, Ruma

 

2

Srebrno jezero – svetlucavo srpsko more

srebrno-ostrovo-jutro-zoran-zizak

foto Zoran Žižak

Kad se spušta niz Evropu, veliki plavi Dunav iza sebe ostavlja niske obale pune vrbaka i visokih topola. Ponegde se zavuče u ritove, ponegde samo zapljusne pesak, ali svugde je tih, a moćan, spor, ali modar kao nebo. I lep poput nebeskog sjaja, kako mu i samo ime kaže.

srebrno-dunav-pre-srebrnog-jezera-pan

izvor: panoramio.com

U Srbiji ova velika evropska reka pravi mnoge ade, nanoseći pesak i mulj svojim snažnim tokom. U velikoj Panonskoj ravnici ništa lakše nego da se razlije, pa da promeni tok i ćudljivo zaboravi gde mu je bilo korito.

srebrno-dunav-izmedju-srebrnog-silvana-petkovic

foto Silvana Petković

Baš tako je i na jednom mestu skrenuo, pa se predomislio i vratio svom starom putu. Zahvaljujući tome nastalo je najlepše jezero svetlucavih kapi – Srebrno jezero, na severoistoku Srbije, malo pre nego što Dunav uđe u svoju veličanstvenu Đerdapsku klisuru.

srebrno-marina-grasilovic

foto Marina Grasilović

Ovo veštačko jezero predstavlja nekadašnji rukavac Dunava, koji je početkom sedamdesetih zatvoren dvema branama na njegovom ulasku i izlasku.

srebrno-veliko-gradiste-magla-d-trifunovic

foto D. Trifunović

Tačnije, da bi se obale ramskog rita sačuvale od podzemnih voda, jezero je pregrađeno a sve je dobilo današnji izgled kada je premešten i put između Velikog Gradišta i mesta Zatonje.

1311766296-velikogradiste1

izvor: srbijazatebe.com

A pre nego što zađe u svoj stari rukavac, Dunav zapljuskuje stare bedeme Ramske tvrđave, ostatak nekadašnjeg rimskog kampa Lederata. Njene čuvene kule podignute su na osnovama antičkih i vizantijskih hramova, pa to svedoči o nekadašnjim burnim danima.

srebrno-veliko-gradiste-tvrdjava-zoover-co-rs

izvor: zoover.co.rs

Postoje različite priče o tome kako je dobila ime. Legenda kaže da je Romulov brat Rem posle svađe sa bratom odlučio da napusti Rim sa svojom suprugom Leticijom pa je pronašao novi dom na brežuljku kraj Dunava. Po njemu u tako kamene kule dobile ime.

srebrno-ramska-tvrdjava-marina-grasilovic

foto Marina Grasilović

Ipak, istorija kaže drugačije. Da bi u 15. veku sačuvao Panoniju, turski sultan Bajazit II sagradio je novu tvrđavu Ihram, od čega je i nastao naziv Ram. Da je vekovima bila osvajana od strane mnogih zavojevača, pokazuje mala pravoslavna crkva unutar bedema, na čijim osnovama je kasnije podignuta džamija.

srebrno-ramska-gradjevinarstvors

izvor: gradjevinarstvo.rs

Odmah zatim, kod brda Gorica počinje Srebrno jezero kao mala dolina Dunava. Odavde se izvija neobični luk plavetne pruge između zelenih obala. Njegove vode su neobično bistre, a sve zahvaljujući tome što ne postoji ništa što bi ga zagadilo, kao i prirodno pročišćenje vode kroz mnoštvo podzemnih peščanih dina, koje ga prate celom dužinom, gradeći tako veliku Ramsko-golubačku peščaru.

srebrni-veliko-g-pan

izvor: panoramio.com

Sa ovog brda pruža se najlepši pogled na Dunav koji je presekao Karpate i napravio veliki put kojim je u davnim vremenima oteklo Panonsko more.

srebrno-gorica-androidvodic-rs

izvor: androidvodic.rs

A kad dođe jesen i stegnu zimski mrazevi istim ovim putem zahuji hladna i snažna košava, koja u susret velikoj reci nosi sve pred sobom i pravi nemirne talase.

srebrno-jezero-trcanje-rs

izvor: trcanje.rs

U podnožju Gorice nalazi se izvor Hajdučka voda, sastajalište alasa, koji u ovim bistrim vodama love velike šarane, štuke i amure. A da ima i velikih somova, dokaz je što se Srebrno jezero našlo u „Ginisovoj knjizi rekorda“ zahvaljujući ulovljenom somu teškom čak 44 kilograma.

srebrno-dunav-kod-zatonja-m-vukovic

foto M. Vuković

Baš ovde nalazi se i Zatonje, omeđeno sa jedne strane Goricom, a sa druge Velikim brdom i njegovom najvišom tačkom neobičnog imena Anatemom. Sa njega se najbolje vidi zašto je ovo jezero izuzetne lepote dobilo naziv „srebrno“. Kad pred smiraj dana sunce počne da zalazi iza vrhova dalekih Karpata, ono prospe tako neobične odsjaje i posrebri talase pa se na najbolji način vidi čudesna lepota kojom je ove vode obdarila priroda.

srebrno-marina-grasilovic-srebro

foto Marina Grasilovic

Čari jezera ogledaju se na rubu svakog dela obale koju zapljuskuje. I onda kad se skriva u bagremarima sela Biskuplje, koji u maju zamirišu a vetar raznese bele sitne cvetove po modroj vodi i sve zaliči na bajku.

srebrno-marina-grasilovic-1

foto Marina Grasilović

I onda kad se zazeleni na nekadašnjoj adi Ostrovo, koja je danas sa dve strane povezana sa obalom.

srebrno-ostrovo-mario-de-negri

foto Mario de Negri

Sa druge strane reke zeleni se Rumunija, bele kućice mesta Divići i plave brda i planine Munci Lokvej.

srebrno-zatonje-rumunska-obala-rapajic-milan

foto Milan Rapajić

Na suprotnoj obali Srebrnog jezera je Kisiljevo, poznato po crkvi Svetog Nikole iz 19. veka, koju je ukrasio slikar Živko Pavlović. Ona predstavlja jednu od najstarijih parohijskih hramova u Srbiji, a zahvaljujući jedinstvenom načinu gradnje od nabijene zemlje proglašena je za spomenik kulture.

1-crkva-u-kisiljevu_1388750266

izvor: wikipedia.org

Ovde jezero pravi novu krivinu i pronalazi nove skrivene kutke neobične lepote.

srebrno-kisiljevo-zoran-skrbic

foto Zoran Škrbić

Pa ne znate gde pre da pogledate, da li ka talasima na kojima se na nekoj staroj grani guraju bučne ptice ili ka obzorju prema obroncima Lipovače, najvišeg brda ovog kraja.

srebrno-ptice-pan

izvor: panoramio.com

A onda, kada se jezero već lagano približava svom kraju i ponovnom susretu sa rekom iz koje je i nastalo, nalaze se obale koje kad dođe leto vrve od života. Ovo je mali turistički raj, po kome je Srebrno jezero i dobilo naziv “more Srbije”.

srebrno-veliko-gradiste-tur-ksenija-bogdanovic

foto Ksenija Bogdanović

I ne zna se da li je lepše pod blistavim suncem kad ga uzburkaju mnogobrojni kupači i talase seku šarene jedrilice ili kad mu u predvečerje vetar tek namreška površinu u kojoj svetlucaju hiljade svetiljki sa obale.

srebrno-veliko-gradiste-tur-zoran-velojic

foto Zoran Velojić

Tada niko ne može da zamisli da ovde ume da caruje tišina. Ona obavije vrbake  kad dođe jesen pa je narušava samo burna rasprava patki koje se skrivaju u požutelim šibljacima i ritovima.

srebrno-sotke-domacice-silavana-petkovic

foto Silvana Petković

Kad jezero pređe drugu branu i ponovo se vrati Dunavu u zagrljaj, kao svetionik nad njima stoji Veliko Gradište i kao da odoleva talasima, vetrovima i vremenu.

velikogradiste-960x300

izvor: srebrnojezero.rs

Ovaj mali ali dugovečan grad nastao je još u 1. veku pre naše ere kada su stari Rimljani na obali Dunava sagradili naselje – tvrđavu Pincum, koja je ime dobila po latinskom nazivu reke Pek – Pincus. Tako je ovo mesto postalo trgovački i zanatski centar i važna rečna luka još u starim vremenima. Vrhunac je doživelo u vreme cara Hadrijana u 2. veku naše ere, kada mu autonomija donela čak i sopstveni novac.

srebrno-dunav-kod-velikog-gradista-pan

izvor: panoramio.com

Istorija ovih krajeva bila je veoma burna, pa je i Veliko Gradište zadesiila ista sudbina. Osvajan je i od Turaka, koji su mu promenili ime u Ipek i unazadili njegov procvat. Tako je bio čas u zaostatku, pa opet u procvatu kad bi ga povratili Austrijanci, zahvaljujući čijem uticaju i kulturi postaje jedan od najrazvijenijih srpskih gradova još u 19. veku. Dokaz za to i dalje čuva Stara čaršija sa kućama bogate ornamentike, koja je proglašena za spomenik kulture.

stara

foto Silvana Petković

Da Veliko Gradište nije obgrljeno samo Dunavom, pobrinuo se Pek, reka koja ga sa druge strane omeđuje, dolazeći iz dubine istočne Srbije, sa padina planine Crni vrh.

srebrno-pek-marina-grasilovic

foto Marina Grasilović

Čuven po sitnim česticama zlata, oduvek je bio meta interesovanja, još od starih Rimljana pa čak do danas. Tako se od davnina na ovoj zlatonosnoj reci prosejavao pesak i šljunak i tražilo bogatstvo. Pek je neobičan i zbog svog ušća u Dunav i obrnutom toku kad je visok vodostaj. To zapravo znači da kad Dunav naraste, njegove vode počnu da se vraćaju nazad.

srebrno-pek-usce-u-dunav-marina-grasilovic

foto Marina Grasilović

I kad se spoji sa Pekom, Dunav nastavlja dalje, ka Đerdapu i Crnom moru, ka beskrajnim košavama i dalekim obrisima Karpata.

srebrno-srbija-rumunija-pan

izvor: panoramio.com

Za sobom ostavlja svoj mali rukavac da blista pod suncem i rumeni se u sutonima. I da nam šalje poruku da priroda dozvoljava ruci čoveka da je ulepša ali samo onda kad on nauči jedno: da bi joj se zapovedalo, prvo moramo da joj se pokorimo.

srebrno-srebrnojezero-biz1

izvor: srebrnojezero.biz

0

Reka Skrapež – kroz žubor mirisnih livada i šuma

skrapez-gucunski-dragan

foto Dragan Gucunski

Na zapadu Srbije, u samom srcu Valjevskih planina, ispod najvišeg vrha šumovitog Povlena, slivaju se potoci praveći malu reku. Ona krivuda i survava se niz planinske obronke, malo nizbrdo, pa malo ravno, kroz stene i livade i ide ka svom kraju. To je put koji prevaljuje Skrapež – reka koja teče kroz najlepše predele naše zemlje.

skrapez-kanjon-panoramio

izvor: panoramio.com

Potoci koji je stvaraju stižu sa svih strana. Kad dođe proleće, pa se bele kape na vrhovima Bukovika, Maglješa i Povlena otope i oni nabujaju pa se spajaju pod Malim Povlenom i prozirna ledena voda zažubori između stabala drveća koje ponovo počinje da diše pod toplim suncem.

skrapez-mali-povlen-ispod-nastaje-skrapez-drgan-manojlovic

foto Dragan Manojlović

Pa onda niz stene i guste povlenske šume, koje teško propuštaju i reku i čoveka, voda traži svoj put i nosi život skrivenim planinskim zaseocima.

skrapez-izvoriste-od-koga-nastaje-skrapez-zoran-vujosevic

foto Zoran Vujošević

I čim uzme zamah, dok je još nadvisuje Mali Povlen, reka se kao bujica sliva niz kameno korito. Ovde se skriva pravo malo remek-delo prirode – kanjon Skrapeža. Među visokim bukvama i hrastovima bujnih krošnji, kroz koje sunce jedva šalje svoje zrake, usekla se klisura  kroz koju voda burno teče, među oborenim granama i odlomljenim stenama i što joj je put teži, ona ga sa većom snagom savlađuje.

skrapez-kanjon-google1

foto Jonike Žeravljev

I dok se provlači između stena, u bistroj vodi ogledaju se visoke grane i nad njima parče neba. I sve tako dok to čarobno ogledalo ne prekine neki veliki slap, kojih ovde ima bezbroj.

skrapez-izvor-sa-padina-povlena-zoran-vujosevic

foto Zoran Vujošević

A da je kanjon neobičan u svojoj lepoti, pokazuje i deo suvog korita, tik ispod povlenskih vrhova Ždralovac, Bele vode i Beden.

skrapez-suvo-korito-skrapeza-ispod-povlena-makoviste-panoramio

izvor: panoramio.com

Kad izađe iz svoje klisure i nastavi da teče bez stena koje je stiskaju u svom kamenom koritu, baš negde u blizini sela Makovište reka počinje da se izdiže ka zelenom Maljenu, planini koja prva započinje venac Valjevskih planina.

skrapey-proplanci-povlena-bliyu-iyvora-makoviste-slobodan-minic

foto Slobodan Minić

Potom na padinama i stenama Povlena vode ove žuborave rečice dočekuje čuveno selo Donji Taor, smešteno u prirodi od čije lepote zastaje dah.

skrapez-taor-iznad-taora-slobodan-minic

foto Slobodan Minić

Na ovom čarobnom mestu livade uz Skrapež  u proleće provode burne dane u svojim malim svetovima koji se bude posle duge zime.

skrapez-flora-i-fauna-povlena-vladimir-pecikoza

foto Vladimir Pecikoza

Lekovito bilje zamiriše do neba, a cvetovi se otvore u svojoj lepoti i čekaju sunce i vredne pčele.

skrapez-povlen-prolece-pecikoza

foto Vladimir Pecikoza

Sve što gamiže, leti i hoda traži da udahne život.

skrapez-guster-pecikoza-pecikoza

foto Vladimir Pecikoza

Pa čak se i gljive, skrivene pod ostacima prošlogodišnjeg opalog lišća u senkama drveća, šepure u svojoj belini.

skrapez-povlen-pecurka-pecikoza

foto Vladimir Pecikoza

Donji Taor drema po brdima prepunim zelenih livada koje se u tople dane ospu hiljadama cvetova šafrana i vresa i on nije poznat samo po svojoj lepoti već i po “vilinskom putu”, stazi između ovog sela i Gornjeg Taora, a na kojoj su kao najblistaviji dragulj skrivena Taorska vrela.

skrapez-donji-taor-selo-gucunski-dragan

foto Dragan Gucunski

Taorski potok izlazi pravo iz utrobe Povlena, u podnožju velikog krečnjačkog odseka i u veličanstvenoj lepoti se rasprskava u slapovima i kaskadama, prolazeći pored napuštenih vodenica, koje su pre samo pola veka još uvek kloparale i stapale svoje zvuke sa šuštanjem vode.

gradac-taorska-vrela-privreda-valjevo

izvor: privredavaljevo.rs

U to vreme vrela su bila najveća atrakcija ovog kraja Srbije, smatralo se da po lepoti mogu da se nadmeću i sa čuvenim Plitvičkim jezerima. I zaista, iz izvorišta tople vode, koja su zbog toga i dobila naziv vrela, nekada se ogromna količina vode obrušavala preko litica visoke stene, na kojoj se u nekim davnim vremenima nalazio bedem grada.

skrapez-taorska-stena-planine-net

izvor: planine.net

Nažalost, preterano vađenje mekog kamena sige za potrebe građevinarstva, kao i zatrpavanje izvora i preusmeravanje vode zbog vodosnabdevanja dovelo je do toga da Taorska vrela skoro pa presuše, pa su samim tim i mlinovi stali sa radom i, prepušteni zubu vremena, sećaju na neke davne lepše dane.

skrapez-taorska-vrela-vera-bukvic

foto Vera Bukvić

Pa ipak, u proleće, kad voda nabuja, dva slapa, koja su ostala od nekadašnjih veličanstvenih kaskada, sa mnoštvom manjih između sebe, zablistaju i pored toga što im je lepota oskrnavljena.

skrapez_-_donji_taor-gucunski-dragan

foto Dragan Gucunski

Onda voda u plavetnim bigrenim akumulacijama, najvećim u ovom delu Srbije, koje se slivaju jedna u drugu, zašušti dok se beli penušavi slapovi prelivaju preko velikog kamenja presvučenog zelenom mahovinom i sa bučnim vodopadom se survavaju u Skrapež. A kad zatvorite oči u ovom malom raju na zemlji ostaje samo miris šume i svežina i žuborenje vode.

skrapez-taorska-vrela-detalj-pecikoza

foto Vladimir Pecikoza

Ali, koliko god da je čovek uzeo, priroda je nadoknadila. Grane i lišće su vremenom nabujali i ponovo stvorili svoje carstvo oko ostataka utvrđenja duž puta koji je nekada išao dolinom Skrapeža i spajao ovaj kraj sa dolinom Kolubare i Podrinjem. Pa potom reka, osnažena novim vodama, nastavlja sve dalje nizbrdo, plitka, skrivena među granama drveća i puna virova, kao da pokazuje svoju ćudljivost.

skrapez-list-musicar

izvor: musicar.com

A onda se dešava nešto neobično. Pravo iz sela Seča Reka, poznatog po čuvenoj crkvi brvnari iz 15. veka, posvećenoj Svetom Đorđu i ograđenoj mnoštvom spomenika krajputaša, podignutim u čast ratnika poginulih u balkanskim ratovima, stiže mala reka Sečica, koja se burno, sva u vrtlozima uliva u Skrapež.

skrapez-seca-reka-crkva-panoramio

izvor: panoramio.com

Sve ovo ne bi bilo tako čudno da stanovništvo ovog kraja ne smatra da je zapravo ovo početak toka Skrapeža, a da je sve ovo do sada zapravo bila reka Godljevača.

skrapez-kod-povlena-i-maljena-srbijazatebe-rs2

izvor: srbijazatebe.rs

Bilo kako bilo, reka ne pita za svoje ime već nastavlja da teče onako kako joj je priroda namenila, sada već snažna od nove vode, nabujalih talasa. Pa teče krivudavo, malo brže, pa malo sporije, dok provlači svoju plavet kroz livade i šume.

skrapez-kanjon-google-jonike-jelenak

foto Jonike Žeravljev

Odavde kao da više nije planinska, teče lagano kroz polja koja u proleće i leto toliko nabujaju od boja i mirisa da je nemoguće zamisliti da umeju da ih okuju snegovi i nisko sivo nebo kad dođe zima. Ovo je i pravi mali raj za pecaroše.

skrapez-sela-leva-obala-srbijazatebe-rs

izvor: srbijazatebe.rs

A onda se na velikom brežuljku zabele kuće i mala planinska sela, sve lepša jedna od drugih.

skrapez-kosjeric-panorama-anabela-jevtovic

foto Anabela Jevtović

Među njima, u bujnoj zelenoj dolini, okružen Povlenom, Kozomorom i Maljenom, Subjelom i Drmanovinom ugnezdio se Kosjerić. Pa kad na obale Skrapeža, presečene ušćem Kladorobe, padne veče, sve zablješti od hiljada svetiljki i kao da i samo nebo postane svetlo.

skrapez-kosjeric-turisticka-organizacija-kosjeric

izvor: turistickaorganizacijakosjerica.rs

Burna istorija ovog gradića od najranijih vremena mu nosi dah kakav druga mesta nemaju. Nazvan, prema predanju, po najstarijim doseljenicima iz Bosne – Kosijerima, doživeo je puno nemirnih godina jer su ga mnogi hteli za sebe, od davnih dana Nemanjića, pa sve do Austrougara i Turaka i njihovih ratova na skrapeškim obalama.

skrapez-kosjeric-biserka-jovic

foto Biserka Jović

Njegovom toku se ovde pridružuje i reka Mionica.

skrapez-kod-mionice-srbijazatebe-rs

izvor: srbijazatebe.rs

Ona se sliva sa Maljena i dubi svoj put oko Subjela, koji se svojim neobičnim kupastim vrhom ocrtava na horizontu.

skrapez-subjel-u-daljini-planine-net

izvor: planine.net

I opet potom Skrapež teče podno planinskih strmina, tik ispod planine Crnokose, taman da opet malo ubrza svoj put.

skrapez-nizvodno-od-kosjerica-nikolic-zoran

foto Zoran Nikolić

U kosjerićkoj prirodi neobične lepote on žubori kroz travnate pašnjake, preko kamenja i stena, mrvi obale i pravi svoj put dok ga u daljini s visoka gleda Kozomor obavijen gustim bukovim i jelovim šumama.

skrapez-nizvodno-od-kosjerica-vec-je-ravnicarska-kao-pan

izvor: panoramio.com

Sa svih strana slivaju se reke i žure mu u zagrljaj. Sa jedne strane je Lužnica, a sa druge Limac, Dobrinjska reka i Gradnja.

skrapez-gradnja-panoramio

izvor: panoramio.com

Pa sve dalje, ispod visećih mostova koji na tren zaklone modro nebo koje se ogleda u njegovoj bistroj vodi.

skrapez-most-zaselje-pan

izvor: panoramio.com

Skrapež potom ulazi u poslednji grad pred završetak svog toka. Požega ga čeka da se obavije oko njenih kuća.

skrapez-pozega-aleksandar-markovic

foto Aleksandar Marković

Da može da govori, reka bi nam prišapnula ko zna koliko priča. A bilo bi ih onoliko jer su požeške obale Skrapeža naseljene od najdavnijih vremena. Svašta se ovde preturilo preko glava, još od vizantijskih, srpskih srednjovekovnih i turskih vremena. O  njoj je pisao i turski putopisac Evlija Čelebija, pominjući je kao muslimanski grad koga okružuju srpska sela.

skrapez-most-na-ulazu-u-pozegu-vesna-mijailovic

foto Vesna Mijailović

I zaista, pre nego što je mesto osnovano, na skrapeškoj obali nalazilo se malo selo naseljeno Srbima koje su prozvali Požega zbog velike vrućine i žege koja je umela da obavije ovaj kraj. Doseljavanjem srpskog življa iz za život nemirnog Užica ono se sve više pretvaralo u grad razasut po velikoj kotlini koju omeđuju gorostasne zelene planine.

pozega1111

izvor: serbia.com

Ali, nije ovde baš uvek raj na zemlji. Svi oni koji su oduvek živeli uz Skrapež znaju da moraju da ga osluškuju jer kad se spuste velike kiše i sliju otopljeni snegovi sa planina, on ume da pokaže svoju nepredvidivu ćud pa da pred sam kraj svog toka poplavi sve pred sobom. Razlog za to krije se u stenama starim preko trista miliona godina koje grade njegovo korito. One se lako ogoljuju pa jači tok Skrapeža spira sa njih mulj, šljunak i pesak i tako stvara nanose preko kojih se prelivaju velike vode, podrivaju obale i pomera korito.

skrapez-poplava-pan

izvor: panoramio.com

Ali, nije Skrapež uvek tako nepredvidiv i opasan. I on, kao i svaka reka, ima svoje dobre i loše strane. I kao i svaka druga, ima i svoj početak i kraj. U ravnom Požeškom polju sljubljuje se sa Đetinjom, velikom rekom koja prevaljuje dug i buran put još od obronaka Tare, pa ubrzo sa Moravicom stvara Zapadnu Moravu.

skrapez-panoramio-blizu-usca-u-djetinju-pan

izvor: panoramio.com

I tako kroz godišnja doba i vreme koje teče kao i reka, Skrapež grabi ka svom kraju među planinskim visovima, zatalasanim brežuljcima i zelenim dolinama. Sada ga već i lišće pokriva svojim žutilom i sa novim jutrima koja se rađaju sve hladnija prikrada mu se zima.A kad napadaju snegovi, obaviće ga tišina. Ona koja okiva mrazom i od koje beži sve što diše. Tada će i Skrapež utišati i čekati lepše dane. A oni uvek dođu, baš kako je priroda milostivo i napravila.

skrapez-pozega-zima-vesna-mijailovic

foto Vesna Mijailović

 

 

2

Planina Kučaj – šumoviti beskraj istočne Srbije

kucaj-juyni-kucaj-krivi-vir-jesen-pan

izvor: panoramio.com

Na istoku Srbije nalazi se ogromno šumovito prostranstvo. Nekome ko je navikao na uske gradske ulice, zgrade i solitere za koje uvek zapinje pogled teško je da shvati da ovakvo beskrajno šumovito more zaista postoji. A ima ga – planina Kučaj se protegla preko tako velike površine da bi trebalo da prođu dani pa da je neko obiđe celu.

kucaj-lisac-freebiking-org1

izvor: freebiking-org

I nije samo širina ono što je krasi. Netaknuta priroda u srcu ove očaravajuće planine tera svakoga ko u nju uroni da zaboravi na sve ono što zna i našta je navikao. Ovde priroda kuca svojim iskonskim čistim srcem.

kucaj-gljiva-vinatovaca-freebiking-org

izvor: freebiking.org

Bilo kroz stoletne šume tako guste da u njima vlada večiti mrak, bilo kroz žuborenje čistih reka, bilo sa kamenih litica sa kojih se pogled pruža na sve strane sveta – ovde se priroda udiše punim plućima i nosi nepomućen osećaj spajanja sa svakim ko poželi da je istraži na ovim očaravajućim stazama lepote.

kucaj-straza-greben-freebiking-org1

izvor: freebiking.org

Pa i ako nam Kučaj izgleda veliko, on je samo deo ogromnih prostranstava parka prirode Kučajske planine. Nastale od venca Karpatsko – balkanskih planina pre više stotina miliona godina, one su se smestile na istoku naše zemlje. Stvorene na isti način, od stena koje su se u istoriji Zemljine kore u različito vreme nabirale, ove gore protežu se između obala Morave, Crnog Timoka, Zlotske reke, pa čak do Đerdapa i Dunava.

kucaj-severni-kucaj-bukova-glava-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

U srcu ovog prostranog parka prirode obraslog stoletnim bukvama skriva se Kučaj, sav zelen od svetlijih i tamnijih preliva svog gorskog ruha. Sa koje god strane da mu se priđe, tajanstvene lepote koje kao da čekaju da budu otkrivene mame svojim mirisima, bojama i zvucima netaknute prirode.

kucaj-malinik-livade-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

Sa zapada kučajske padine lagano se uzdižu od gradića Despotovca, čuvenog Senjskog Rudnika, obala reke Resavice i njenog ušća u Resavu.

resava_7

izvor: flyandtrout.com

Na prostoru između reke Resave i mesta gde joj se pritoka Kločanica približava, da se u ušću stope jedna sa drugom, nalazi se veliki greben Vita bukva. Kao što mu i samo ime kaže, njegova najviša tačka se nalazi u gustoj bukovoj šumi. U jamama ispod samog vrha nalazi se Pejkova pećina, a duboko u dnu vijuga strmi kanjon reke Resave.

kucaj-vita-bukva-pan

izvor: panoramio.com

Susedni vrh Ostreč sa Vitom bukvom deli samo prevoj Klencuš. Lepota im je ista, na sve strane livade sa jarkom zelenom travom, prepune mirisnih lekovitih biljaka kantariona, hajdučke trave, matičnjaka i majčine dušice i sunčano nebo nad njima. A na vrhu opet pogled za nezaborav. I sve kao na dlanu: Beljanica, kameni vrhovi Straže i Velike Treste, čitav plato Vrtačelja. Sa strane gde ujutru izlazi sunce njegovi zraci prvo provire iza planine Javorište i vrha Tilva Palčin pa obasja duboke kanjone koji ih razdeljuju.

kucaj-vrtacelje-pan

izvor: panoramio.com

Nešto južnije Kučaj se propinje mnogo blaže, preko Pasuljanskih livada, talasastog zelenog prostranstva najpoznatijeg po tome što se na njemu održavaju vojne vežbe. Kada je tiho i bez vojnih aktivnosti, ovaj kraj obavije tišina i lepota Kučaja u punom sjaju.

pasuljanske

izvor: stazeibogaze.info

U zaleđu bujnih padina pruža se dolina Jablanice, a u njenim šumama skriveno mesto –  Mijailova jama, jedna od najdubljih u Srbiji. Ovo lepo, ali opasno mesto zaklonjeno je bujnim rastinjem, a ispod njega nalazi se ponor dubok više od 100 metara sa dva otvora, od kojih se jedno grotlo sve više sužava kako ide u dubinu.

kucaj-mijajlova-jama-glavni-otvor-staze

izvor: stazeibogaze.info

Legenda kaže da je jama dobila ime po pastiru Mijajlu, koga je ovan gurnuo u ponor dok je svirao na njegovoj ivici. On je nestao, a voda je iznela njegovu frulu čak kod sela Sisevca. Ovo mesto ima i istorijski značaj jer je tokom Drugog svetskog rata ovde bačeno preko hiljadu ljudi, o čemu svedoči spomenik posvećen stradalima. Tako je ovo jedini zaštićen speleološki objekat u našoj zemlji koji je u isto vreme i memorijalni spomenik.

kucaj-mijajlova-jama-spomenik-staze

izvor: stazeibogaze.info

Pa ipak, lepote ove jedinstvene planine teraju sve tužne misli pa što se ide dublje u istraživanje skrivenih ćoškova prirode, čarolija je sve veća. To se vidi već u blizini jame jer se tu kao mali poklon prirode nalazi vodopad Donji bigar. Ovo je zapravo slap Bigarskog potoka, nastao od bigrene naslage visoke 12 metara. U vodi se nalazi veliki nivo kalcijuma i magnezijumkarbonata, čijim taloženjem nije nastao samo vodopad nego i pravi plato između izvora i vodopada.

kucaj-donji-bigar-freebiking-org

izvor: freebiking.org

Koliko je Bigarski potok buran pokazuje i to što duž celog svog toka do spajanja sa drugim potocima i stvaranjem Jablaničke reke pravi mnogobrojne vodopade i kaskade, koje učestvuju u stvaranju Crnice, najznačajnije reke Južnog Kučaja.

kucaj-crnica-planine-net

izvor: planine.net

U lepote zapadnog Kučaja spada i reka Resavica, koja teče ispod šumovitih vrhova Požerka i Mastakana, sa kojih se pruža pogled od koga zastaje dah. Pa ne znate gde pre da pogledate, da li ka Homoljskim planinama, Beljanici i bespućima šumovitog Kučaja ili ka horizontu preko koga se ocrtava piramida Rtnja ili ka Jastrepcu i Kopaoniku u daljini.

kucaj-pozerak-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

Mnoge ponornice podrivaju njihove stene da bi iz neke pukotine ponovo šiknule na svetlo dana i našle svoje ušće sa Resavicom. Ovim putem se stiže do gudura među vrhovima, u kojima se skriva njena pritoka neobičnog imena – Nekudovo, najpoznatija po svom impozantnom ponoru Uviralo, skrivenom u u gustoj bukovoj šumi i dubokom dnu prekrivenom mahovinom, korenjem i opalim lišćem.

kucaj-uviralo-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

Pa sve dalje, uzvodno uz nemirnu rečicu, usred velikog lovišta Valkaluci, nazvanog još i “sibirskim delom Kučaja” zbog dugih i ledenih zima sa neprestanim smetovima, koje se protežu unedogled, među najživopisnijim lepotama Kučaja.

kucaj-juzni-kucaj-autentik-net1

izvor: autentik.net

Ovo šumsko carstvo koje se ka cvetnim livadama otvara poput kapije od drveća daje celom prostoru bajkoviti izgled. U njegovim najdaljim krajevima skrivaju se lisice, divlje svinje, srne i zečevi, a u dugim hladnim zimama, kad je cela planina prepuštena samo životinjama, pojave se i vukovi. Pravi lovački raj.

kucaj-valkaluci-igor-bardic

izvor: foto Igor Bardić

A ovde, čisto da ga još više ulepša, skriva se vodopad Prskalo, najlepši i najneobičniji kutak na Kučaju, na kome je maštovita igra vode i krečnjačke stene napravila pravo malo remek – delo prirode. Sa špicaste kamene gromade, nastale od bigrenih taloga nakupljanih vekovima, survava se tanak mlaz sa visine od 15 metara u stepenaste kadice na dnu. Leti je najslabiji, ali ipak ni tada ne presušuje. A da nije samo vodopad nezaboravan, pobrinula se priroda i zaogrnula ga bujnim zelenilom netaknute prirode prošarane cvetnim livadama i mirisnim šumama punim listopadnog drveća i četinara.

kucaj-prskalo-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

Da je ovaj deo Kučaja prepun prirodnih lepota, svedoči još jedan strogi rezervat prirode zaštićen zakonom – klisura reke Kločanice. Ova ćudljiva rečica nastaje u samom srcu Kučaja od manjih reka ispod prevoja Klencuš. Iako nije velika ni mnogo duga, njen tok je prava mala avantura.

kucaj-klocanica-dolina-visibabe

izvor: freebiking.org

Dok na početku mirno teče kroz livade, pa čak i meandrira kroz polja visibaba i bujne trave koja se natapa prolećnim vodama i snegovima sa okolnih vrhova Javorišta i Tilve Palčin, kasnije u divljem toku burno ulazi u uzanu klisuru. Zahvaljujući šumovima, bolje reći klokotanju koje pravi probijajući se kroz stene visoke preko 400 metara, dobila je ime Kločanica.

kucaj-klocanica-freebiking-org

izvor: freebiking.org

Ali, ni to nisu sve lepote kojima je priroda obdarila.Pred kraj svog toka i ušća u Resavu pod grebenom Vite bukve ona ponire i taj deo kanjona naziva se Suvaja. Ovaj nestvarno lep uzan procep okomitih litica, sav osut ogromnim stablima bukava i zamršenim šibljacima smatra se izuzetnom prirodnom odlikom Kučaja i zakonom je zaštićena prirodna lepota Srbije.

kucaj-kanjon-suvaja-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

Mnogi južni Kučaj smatraju najlepšim delom ove prirodnim blagom bogate planine, što zbog toga što ga sa juga steže nekoliko prevoja i plava pruga Crnog Timoka, što zbog sela bogate istorije i duhovne kulture.

kucaj-juzni-kucaj-autentik-net

izvor: autentik.net

U ovim krajevima najlepša avantura skriva se u dubinama gustih šuma i istraživanju netaknutih delova tajnovite planine, u kojima se skoro pa zaboravlja način života u civilizaciji. Ne zna se da li je ovde lepše jarko zelenilo kojim su presvučeni vrhovi, isprepletani grebeni koji se protežu dokle oko seže ili bujne šume bukava, graba, cera, jasena i hrastova, u kojima žive mnoge divlje životinje, čiji se iskonski način života u divljini remeti samo u vreme lova.

kucaj-juyni-kucaj-pan

izvor: panoramio.com

Planinski venci Južnog Kučaja su i stanište balkanskog risa, jedne od najređih evropskih mačaka. Na celom Balkanskom poluostrvu nema više od stotinak jedinki i budući da mu je jedini neprijatelj u prirodi čovek, koji ga lovi zbog skupocenog krzna, ali mu i narušava stanište sečom šuma, preti mu potpuno istrebljenje. Zato su mu divljine i bespuća nepristupačnih šumskih prostranstava Kučaja najbezbednije sklonište.

kucaj-balkanski-ris-kojot9-com

izvor: kojot9.com

Ovaj kraj je nekada bio nazivan “resavska Sveta gora” jer se u njemu nalazilo čak 12 srednjovekovnih pravoslavnih manastira, većinom zadužbina despota Stefana Lazarevića. Danas su samo tri manastira ostala potpuno očuvana, a u podnožju Kučaja najznačajnija je Ravanica, zadužbina kneza Lazara, u kojoj su sahranjene njegove mošti kada su dve godine nakon Kosovskog boja prenete iz crkve Svetog Spasa u Prištini.

kucaj-ravanica-mapio-net

izvor: mapio.net

U njenoj blizini nalazi se Ravanička pećina, mala kraška jama u kojoj je, prema predanju, sakriveno blago kneza Lazara posle Kosovskog boja jer su u to vreme Turci pljačkali manastire i crkve. U prilog tvrdnji da je legenda malo verovatna stoji činjenica da je pećina neistražena, pa čak i vrlo opasna jer su pre deset godina u njoj stradala četvorica speleologa pokušavajući da otkriju njene tajanstvene dubine.

kucaj-ravanicka-pecina-cuprija-rs

izvor: cuprija.rs

Za srce Južnog Kučaja smatra se područje oko sela Sisevac i Zabrege, kroz koje protiče reka Crnica, čija dolina predstavlja predeo izuzetnih odlika, a nad njom se poput čuvara izdiže vrh Smrdanska kosa.

kucaj-juzni-kucaj-freebiking-org

izvor: freebiking.org

Da je priroda bila darežljiva prema ovom kraju vidi se i po lepotama sela Sisevac, koje je omeđeno veštačkim jezerom i pećinom iz koje svoj put započinje reka Crnica.

dsc06185sisevac

izvor: tamoiovde.wordpress.com

U njenoj blizini je i jedan od očuvanih manastira ovog kraja Sisojevac, podignut na temeljima starog hrama u 14. veku, a  ktitor njegove crkve, posvećene Preobraženju Gospodnjem, po kome je i dobio ime, bio je Sveti Sisoje, proiguman manastira Hilandar.

kucaj-manastir-sv-sisoje-pan

izvor: panoramio.com

I u blizini sela Zabrege, na oštroj okuci Crnice, nalaze se ostaci nekada znamenitog manastira Namastija, građenog tokom 14. veka u crvenim tonovima poput boje crničkog peska.

kucaj-manastir-namasija-sasa-stancic

izvor: foto Saša Stančić

Pa sve južnije i južnije, u podnožju visokih šumovitih brda nalazi se i veliki prevoj Čestobrodica, preko koga vodi put koji spaja dolinu Velike Morave sa istokom Srbije. Zajedno sa njim provlači se klisura istoimene reke, duboka čak 250 metara, koja Kučaj deli od planine Samanjac i stvara još jedan prevoj neobične lepote – Stolice.

kucaj-cestobrodica-prevoj-staze

izvor: stazeibogaze.info

U ovom bujnom zelenilu skriva se i izvor reke Grze, veličanstveno lep kada se u proleće otopljeni snegovi slivaju sa kučajskih obronaka i pune dva mala jezera. Ona protiče kroz klisuru koju oivičavaju brda i visovi Južnog Kučaja, obrasli bogatim šumama javora i jasena, u kojima se stalno mogu čuti šumovi divljih svinja, lisica, jazavaca i zečeva.

kucaj-grza-pan

izvor: panoramio.com

Nad njom se protežu brda Pešterca, na čijim su vrhovima potpuno nenaseljene prostrane visoravni posute gustim šumama bukve i četinara i bujnim pašnjacima. To je oblast velike Brezovičke površi, na kojoj se nalazi kraško polje Troglan bare i Velika Brezovica, najveća livada na Kučaju.

kucaj-velika-brezovica-livade-pan

izvor: panoramio.com

Cela površ poznata je po ponornicama i ogromnim šumovitim prostranstvima koja su toliko bujna da kad zađete među drveće, tu vlada potpuni mrak čak i po sunčanom danu.

SONY DSC

izvor: forum bjbikers.com

Iznad ovog velikog prostranstva kao čuvar se izdiže vrh Tilva Palčin, do koga je put toliko omeđen drvećem da se ponekad stiče utisak da se prolazi kroz tunel koji stvaraju bujne krošnje.

kucaj-tilva-palcin-freebiking-org

izvor: freebiking.org

Pa sve dalje ka istoku, preko dolina Vejske reke i Demižloka, sastavnice Lazarevog kanjona, čineći istočni obod Kučaja.

kucaj-mikuljski-kamen-pan

izvor: panoramio.com

Iznad njih je vrh Mikulj, čuvena Mikuljska kapa, sa koga se pruža pogled na sve visoke tačke glavnog grebena Kučajskih planina: Kršjoru, Malinik i Stobore, najljući kučajski vrh pun škrapa, vrtača i gustih šuma, a kad je vedro, vidi se sve do Rtnja.

kucaj-mikulj-pogled-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

Istočni Kučaj poznat je po svojoj divljoj i tajanstvenoj lepoti.Ovde se nalazi čuveno selo Zlot, od koga u dva pravca planinu krase izuzetne prirodne lepote.

kucaj-ostri-kamen-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

S jedne strane se od sela Zlot može krenuti u  pravcu juga, gde Kučaj krasi veličanstven Lazarev kanjon kroz koji duboko na dnu prolazi Zlotska reka i čitavim sistemom Zlotskih pećina koje je ona izdubila u krasu koji se u svojoj belini meša sa retkim zelenilom i modrim nebom. Sa vidikovca na rubu kanjona zastaje dah od pogleda na njegove strme litice i venac Malinika sa druge strane.

lazarev-kanjon-d-veselinovic-carolije-rs

izvor: foto D. Veselinović

Pa sve južnije i južnije, ka tamnoj pruzi Crnog Timoka skrivaju se jame utisnute u kamene stene. Među njima najlepša je Bogovinska pećina,  sa 6 kilometara istraženih kanala najduža u Srbiji, a po mišljenju mnogih i najlepša. Najveći deo njenih tunela nastao je erozijom koja se vekovima odvijala u utrobi planine, a od tri različita nivoa koji je krase, ne zna se koja je lepši, posebno zbog svojih skrivenih rečnih vrela duboko pod zemljom. Da bi se video pećinski nakit mora se zaći duboko u ovu jamu, ali za sve koji se plaše insekata, rakova i malih stvorenja nalik na škorpije, koji svi zajedno nose naučni naziv kavernikolni zglavkari, ovo će svakako pokvariti uživanje u njenoj raskošnoj lepoti.

kucaj-bogovinska-pecina

izvor: panoramio.com

Malinik i Javorište su, prema mišljenju nekih, zasebne planine koje omeđuju Kučaj, a opet, prema mišljenju drugih, visoravni koje sačinjavaju njegov masiv.

kucaj-malinik-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

Zajedničko im je nepregledno zelenilo i bujne šume bukve i jele, u čijim se tamnim senkama stoletnog drveća skrivaju vrganji, lisičarke i bukovače. A na proplancima, među lišćem koje svake godine ponovo padne, kao da čekaju da budu ubrane šumske jagode i kupine, a na jesen se sve zarumeni od zarudelog lišća, šipka i crvenog gloga.

kucaj-malinik-igor-bardic

izvor: foto Igor Bardić

I ovde sve šušti od mnogobrojnih rečica koje se slivaju sa obronaka visokih brda. Od svih najznačajniji je Crni Timok, koji izvire ispod Malinika, pa zajedno sa Zlotskom rekom ide dalje na istok.

kucaj-crni-timok-izvor-vladimirnsserbia

izvor: foto VladimirNSSerbia

Drugi pravac od Zlota prati kraj u podnožju Malinika sve do jedne od najlepših prirodnih retkosti istočne Srbije – prerasta Samar.

kucaj-prerast-samar-igor-simic

izvor: foto Igor Simić

Ovaj jedinstveni kameni most nadvisuje se poput svoda nad dolinom rečice Perast u njenom najužem delu. Kolika je njegova lepota, pokazatelj je što je proglašen za spomenik prirode.

kucaj-perast-igor-simic

izvor: foto Igor Simić

Ovo je kraj velike visoravni Dubašnice, kraškog predela punog krečnjačkih stena čije livade u proleće umeju da se zazelene od sremuša koji olista dokle oko seže.

kucaj-dubasnica-i-veliki-malinik-u-poz-vladimirnsserbia

izvor: foto VladimirNSSerbia

Uporedo sa njim se proteže i visoravan Stobor, najljući krš Kučaja. I jedna i druga čine najistočniji obod planine i zatvaraju krug sa stenom Lisca, vrhom Straža i kamenitim liticama Velikog krša na severu.

kucaj-severni-kucaj-sova-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

I kao sa velikim zatvorenim krugom velike planine, severni Kučaj predstavlja oblast sa najstrmijim stenama i vidikovcima na celoj planini. Ali ipak, najlepši dragulj predstavlja  čuvena prašuma Vinatovača, jedina u Srbiji. Da li možete da zamislite da postoji mesto na kome ljudska ruka nije ništa dodirnula proteklih 350 godina i da je ono jedino takvo u našoj zemlji, na kome prastare bukve umiru prirodnom smrću? E pa postoji, i to baš ovde, na padinama Kučaja.

kucaj-vinatovaca-freebiking-org

izvor: freebiking.org

Bukve u Vinatovači široke su ceo metar, a streme ka nebu čak 45 metara. Procenjuje se da je većina stara preko 300 godina, pa zahvaljujući tome ovo ogromno prašumsko prostranstvo, na visini od preko 650 metara, predstavlja rezervat prirode zaštićen od strane države, u kome je strogo zabranjena bilo kakva intervencija ljudi, čak ni branje šumskog bilja i pečuraka.

kucaj-vinatovaca-freebiking-org1

Izvor: freebiking.org

Ovu veliku prašumu nadvisuje prevoj Klencoš i velika visoravan Vrtačelje ispresecana dubokim jamama, po kojima je i dobila ime i obrubljena večito zelenim četinarima.

kucaj-valkaluci-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

Pa ipak, najlepši vidikovci u ovom delu planine nalaze se baš prekoputa vodopada Veliki Buk, tromeđe Homoljskih planina, Beljanice i Kučaja, od koga se kroz guste šume izdiže vrh Straža.

kucaj-straza-greben-freebiking-org

izvor: freebiking.org

Pogled sa ovog stenovitog odseka najlepši je od svih kučajskih vidikovaca. Sa jedne srane je dolina Bobovačke reke i kanjon Resave, sa druge greben sa vrhovima koji se nižu jedan za drugim: Kraku Ursuli, Bećarska glava i Kurmatura, koji se spajaju sa Beljanicom. Sa treće strane je šumovito bilo Velike Treste i iza njega, kad je vedro, rtanjska kupa. Sa četvrte strane tu je stena Lisac, iza Crni vrh, a u pozadini, kao plavičasta bordura na horizontu, stenovita kičma Velikog Krša, Stola i Deli Jovana. Ne znaš gde pre da pogledaš i čemu više da se diviš.

kucaj-straza-pogled-igor-bardic

izvor: foto Igor Bardić

Između Straže i kamenog vrha Lisac nalazi se Velika Tresta, najviši vrh Kučaja. U njegovoj blizini je Hajdučki kladenac, izvor skriven usred bujne šume, odakle reka Resava kreće na svoj put.

kucaj-hajducki-kladenac-freebiking-org

izvor: freebiking.org

Sa visokih obronaka Straže ona se lagano sliva preko padina i grana drveća koje zasipa svojim bistrim kapima. Otud joj i ime Resava jer poput ogromnih resa pada ka svom koritu u podnožju Kučaja.

kucaj-resava-kanjon-pan

izvor: panoramio.com

Dok ne stigne do svog najnižeg dela, gde razdvaja Beljanicu od Kučaja, reka se provlači kroz stoletne bukve prašume Vinatovače, da bi sa svom snagom svojih planinskih voda zaronila u kanjone i klisure veličanstvene lepote obgrlivši stene bele od krečnjaka i škriljaca koje štrče iz bujnog zelenila i stvaraju vrtoglave litice sa kojih se pruža veličanstven pogled na kučajske i beljaničke vrhove u svoj svojoj lepoti.

kucaj-vinatovaca-zoran-jevtic

izvor: foto Zoran Jevtić

Jedan od najlepših je i vrh Lisac, koji kao da se sa svih strana propinje da iz tamnih stoletnih bukava izdigne svoju kamenitu gromadu. Pa ipak, u zalazak sunca postaje očaravajuć, kad ga poslednji zraci oboje u rumene tonove sutona.

kucaj-lisac-freebiking-org

izvor: freebiking.org

Sa vrha planine najbolje se spoznaje sva moć i lepota prirode. Dok stojimo na nekoj krševitoj litici a pod nama se u dubokim klisurama valjaju pruge reka, tamne šume bukve i visokih četinara, rasipaju cvetne livade prošarane bistrim planinskim potocima, imamo osećaj da smo ravni s njom. Ali dovoljan je samo jedan tamniji oblak da skrije sunce, zasvetli nebo od munja i prospe po nama kišne kapi, pa da shvatimo da je priroda sa svojim silama nešto što se mora poštovati i čuvati i da nam nema druge nego da živimo po njenim zakonima.

kucaj-naslovna-suvi-do-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com