Kopaonik – srebrna planina Srbije

kopaonik17U centralnom delu Srbije, omeđen dolinama velikih reka Ibra, Sitnice, Laba, Jošanice, Kozničke reke, Rasine i Toplice ispružio se najveći planinski masiv naše zemlje – Kopaonik.

kopaonik 3 carolije
Nastao je u najdavnije doba naše planete, o čemu svedoče mnogobrojne stene još iz ledenog doba, nastale pomeranjem lednika, ali i one kasnije, nastale erozijom i spiranjem, pa su iza svega ostali krečnjaci i graniti neobičnih oblika i vrhovi koji streme ka nebu.

kopaonik6
A da je bogat rudom od davnina i samo mu ime kaže. Naime, iz ove gorostasne planine oduvek se vadila ruda. A ona nije nastala slučajno. Vulkanska aktivnost iz davnih vremena i vrele mineralne rastopine menjali su izgled stena usled visokih temperatura i snažnih pritisaka. Tako je nastao kopaonički rudni basen sa velikim brojem rudnika, u kojima se može pronaći gvožđe, olovo, cink, ali i retki metali poput zlata i srebra.

kopaonik15
Na prelazu iz primorske u kontinentalnu klimu, izdignut iznad mnogobrojnih dolina i kotlina, prepun je sunčeve svetlosti, zbog čega ga zovu i “sunčana planina”. Zato se nad njim retko kad zadržavaju oblaci, pa kada ih i ima, spuste se na zaravni, pa sa vrhova izgleda kao da se razlilo veliko belo more dokle god pogled seže.

kopaonik18
Najpoznatiji kao skijaški centar po luksuznim hotelima, smučarskim stazama i turističkoj ponudi na visokom nivou, na svojim senovitim planinskim obroncima, grebenima, šumama i proplancima skriva lepote prirode koji se ne mogu meriti ni sa kakvim luksuzom koji pruža ova prelepa destinacija.

kopaonik16
Upravo je iz tih razloga 1981. proglašen za nacionalni park prepun kamenih litica i vrhova od čijih lepota zastaje dah, mirisnih šuma, zelenih pašnjaka, raznobojnog retkog cveća i bistrih rečica, koje se survavaju sa visokih stena dok ih nadleću orlovi i krstare preko modrog neba.

kopaonik11
A rezervata prirode i lepota koje se duboko urežu u sećanje ima koliko god želite. Toliko da ne znate odakle da počnete. Možda baš od samog centra turističkog dela Kopaonika, smeštenog na Ravnom Kopaoniku, ušuškanom među visokim vrhovima: Suvim rudištem sa Pančićevim vrhom, ujedno i najvišim vrhom ove velike planine, Karamanom i Gobeljom. A dalje se Kopaonik preko velikog grebena sužava i preko širokih presedlina prostire preko talasastih uzvišenja obraslih stoletnim šumama i livadama i novih vrhova.

Kopaonik_mountain
Do svakog od ovih vrhova ili visoravni može se stići peške. Neke staze umeju da budu i vrlo zahtevne, koje izvode pravi planinari. Ali, čak i ako se odlučite na njih, napor je nagrađen prelepom prirodom koja prati tok celog puta, a pogotovo pogled koji puca sa svake visoke stene, koji pokazuje koliko je priroda čarobna u svom neobičnom stvaranju sveta.

kopaonik destinacijeusrbiji
Pa krenuli na padine Suvog rudišta, sve do izvorišta Brzećke reke, među retke smrče sa žbunovima kleke i sitnim borovnicama u seni drveća ili visoko do Pančićevog vrha, lepote izviru sa svih strana.

kopaonik suvo rudiste infokopPa čak i ako samo izdaleka vidite mauzolej Josifa Pančića, čuvenog srpskog botaničara, koji je zbog velike ljubavi prema ovoj planini, koju je za života mnogo istraživao i mnogo se puta na magarcu peo na ove najviše tačke da bi sa njih sagledao Srbiju, pa poželeo da na njoj bude i sahranjen, utisak će biti jak.

kopaonik pancicev vrh infokopPoslednja želja mu se ostvarila 63 godine nakon smrti, kada su ga planinari i članovi Akademije nauka sahranili u kovčegu napravljenom od Pančićeve omorike u mauzoleju ozidanom tamnim kopaoničkim granitom da večno počiva usred ruže svih balkanskih vetrova, sa mesta odakle se najlepše plave sve srpske planine.

kopaonik mauzolej
A sve lepote ove veličanstvene planine tek čekaju da budu otkrivene. Sa Ravnog Kopaonika preko blago ustalasanog zelenog prekrivača prošaranog raznovrsnim cvećem, lekovitim biljem , borovnicama i divljim malinama, jedan od puteva vodi ka Dubokoj reci i prirodnom rezervatu Duboka, smeštenom na strani njene doline. U neopisivo mirisnim šumama bukve i crnog graba, jedino spojenim na ovom mestu na celoj planini, kroz šum vrela koje izvire iz hladnog kamena, priroda kao da daruje najlepše zvuke uz tiho kuckanje detlića o koru drveta ili huk sove u sumrak. Tek ponekad se začuje trepet krila jastreba koji nadleće tamne šume.

kopaonik duboka kopaonik
Nastavimo li dalje, preko prevoja Pajino preslo, preko staza i zelenih livada punih šarenih leptira i jedinstvenih cvetova kopaoničke čuvarkuće, stiže se do Nebeskih stolica.

kopaonik prevoj pajino preslo serbianoutdoor Neobično ime koje je dao Živojin Mišić krajem 19. veka i koje oslikava svu nestvarnu i čarobnu lepotu Ibra i Kosova i južne vrhove Kopaonika koji, kad ih prekriju oblaci, kao ostrva izviru iz uspenušanog mora.

kopaonik nebeske stolice bojan milovic crs
Na samom vrhu nalazi se arheološko nalazište Crkvine, na kome su otkriveni ostaci ranohrišćanske bazilike iz 3. veka. Otkriven tek krajem 20. veka, pokazao je da je ovaj kraj u stara vremena bio hrišćansko kultno središte zahvaljujući maloj crkvi i mozaiku unutar nje.I kao da prkosi istoriji i ostacima svega što ima svoj vek trajanja, priroda buja i na ovim visinama dok iz kamenjara izranjaju žute kopaoničke ljubičice i beli cvetovi Pančićeve režuhe, po kamenjaru neprimetno skakuće sibirski skakavac, a preko neba se čuju kliktaji orlova i sokolova.

kopaonik nebeske stolice crkvine vikipedija
U spuštanju sa Nebeskih stolica puca pogled na crnogorske planine Bjelasicu, Komove i Durmitor, a sa druge strane pod jarkim zracima sunca u daljini se plave obrisi Šare i Koraba.

kopaonik parksdinarides
Bliže nama je vrh Treska sa kupastim uzvišenjem Šiljak, čiji oblik kao da izvire iz tamnih šuma, iz kojih vrebaju divlje mačke i graciozne plašljive srne i jeleni i zelenih livada prošaranih belim i žutim cvetovima.

kopaonik jelenSa njega puca pogled na planine Radočelo i Goliju i vrhove Ravnog i udaljenijeg Banjskog Kopaonika, severnog dela ove gorostasne planine.

kopaonik treska
A preko celog Ravnog Kopaonika, kao vijugava plava zmija razmilela se Samokovska reka, najznačajnija reka ove velike planine, u koju se sve manje rečice i plahoviti potoci ulivaju. I u jednom delu njene doline, ispod grebena Visoki deo je prirodni rezervat. Na padinama koje se spuštaju ka dolini reke, omeđene vrbama, visokim topolama i jovama, sve vrvi od ptičjih glasova carića, lasta i crvenperki dok pod nebom kruže sokolovi i suri orlovi.

kopaonik kanjon samokovske reke crsSvako tu traži sebi neki mali obrok koji se skriva u senkama smrča i mahovina, među stenama neobičnih oblika, vlažnih tresava i zapenušanih obala malih vodopada i bukova u klisuri.

kopaonik samokovska
Ova reka je svoje neobično ime dobila još u rimsko doba, jer se ovde od davnina kopala ruda. Ona je zbog strmog pada veoma jaka i brza, tako da je sama reka od rude odajala zlato i gvožđe, a potom ga svojom snagom, prema predanju, i sama obrađivala i kovala. Otud i ime Samokovka.

kopaonik samokovska reka explore-serbia
U njenoj blizini su i Jankove bare, predeo neobične lepote obrastao gustom četinarskom šumom prepunom pesme ševa kroz koju krivudaju potočići, ulivajući se u Samokovsku reku.

kopaonik seva Na ovom mestu nalazi se najveći broj tresava na Kopaoniku, travnatih površina nastalih zbog velikih isparenja potoka i bara, koje tu postoje već hiljadama godina, oivičenih mahovinom i stoletnim mirisnim drvećem borova i jela. kopaonik jankove bare

U njihovim bujnim granama skrovište su našle mnoge retke ptice, koje su ovde zaštićene vrste i slobodno rastu i razmnožavaju se, posebno planinska šljuka i sova, a na vlažnim proplancima krekeću žabe i skrivaju se daždevnjaci.

kopaonik livadska žaba
A dalje niz Samokovsku reku, preko livada i kroz guste šume izdižu se granitne stene neobičnog oblika – Markov kamen.

kopaonik markov kamen ili stene panoramio
Nedaleko odatle su i Lisičje stene, sa kojih se pruža pogled na nepregledno prostranstvo kopaoničkih šuma i Samokovsku reku, i dalje, do Suvog vrha, sa koga se pruža najlepši pogled na Kopaonik.

kopaonik22crs
A iznad reke i njenog dubokog korita, koje dubi među krečnjacima, granitom i škriljcem, izdiže se rezervat Gobelja sa svojim vrhovima, od kojih je najlepši Oštri krš, sa belinom krečnjačkih stena koje izviru iz nepreglednih stoletnih šuma. Velika Gobelja je nastala u ledeno doba kada se glečer spuštao sa visina i otapajući se za sobom ostavio veliki cirk. Zato se i za ove stene, nazubljene vetrovima, snegovima i kišama, može reći da su tu od davnina. U njihovim hladnim pukotinama skrivaju se šarke i poskoci, a poneki gušter, prekinut u svom ležanju na suncu, skrije se u sigurnoj visokoj travi.

kopaonik ostri krs obidjisrbiju
Na vrhu pored, Maloj Gobelji, izvire Gobeljska reka i preko grebena koji spajaju ove vrhove, koji su se međusobno tesno povezali, ona dubi svoju klisuru. Na oštrim hrptovima i liticama skriva se runolist, retka biljka još iz perioda ledenog doba, očuvana na stenama samo zato jer su nedostupne ljudskoj nozi.

kopaonik runolist
A dalje, iza Oštrog krša, sve nadvisuje Veliki Karaman. U središtu Banjskog Kopaonika ovaj veliki vrh, prekriven šumama smrče i jele, u gustim krošnjama skriva mnogobrojne šumske šljuke, ptice koje su svoje stanište pronašle baš u ovim senovitim brdima. Sa njegovih visina pruža se veličanstven pogled na Rtanj, Jastrebac, Staru planinu, a sa druge strane Prokletije, Šaru, Bjelasicu, Komove i Durmitor, kao i vrhove Ravnog Kopaonika.

kopaonik karaman
Na njemu je i Gvozdački potok sa mostićem pored koga je gejzir hladne vode, čiji snažni mlaz dostiže visinu i do 5 metara.

kopaonik metodje gejzir
Nedaleko odatle je i Metođe, nadaleko poznato narodno svetilište, na kome iz kamene litice teče voda kojoj se pripisuju lekovita svojstva. Ovo najlepše i najmističnije mesto na Kopaoniku, smešteno u dolini Brzećke reke, okruženo je gustim šumama smrče, bukava i jela, iz kojih se pokatkad mogu čuti tihi koraci lisica, zečeva i lasica. Stanište je sivog sokola, koji svija gnezda na strmim padinama stena.

kopaonik metodje lovekopaonik
Ovaj kraj poznat je po mnogim oknima, još i iz predrimskog perioda, koji su danas zapušteni. Upravo je i jedna priča o rudniku ovo mesto učinila poznatim. Predanje, naime, kaže da su davne 1504. godine Turci naterali rudare meštane da siđu u rudnik i kopaju rudu, iako je na taj dan, 3. jula, bilo crveno slovo Sveti Metođije. Tada je nastalo veliko nevreme sa gromovima koji su zapalili rudnik i rudari su stradali. Otada se na ovaj dan slavi kopaonička slava, a narod sa svih strana dolazi na svetilište u crkvicu kod kamene litice.

kopaonik 4 crs
A nedaleko odatle, skriven među gustim bukovim i javorovim šumama, huči veliki vodopad Jelovarnik . Otkriven slučajno, krajem 20. veka, ovaj veliki slap na Zaplaninskoj reci, visok 70 metara, sa tri kaskade, mnogi čuveni putopisci nisu videli.

kopaonik jelovarnik kopaonik
Okružen gustim šumama, prošaranim po vlažnoj zemlji mnogobrojnim gljivama, od kojih su neke i opasne po život, meša se pesma carića među granama sa hukom bistre, hladne, svetlozelene vode.

kopaonik zelena pupavka

U leto je malo slabiji, ali na proleće, kad nadođu otopljeni snegovi, postaje buran i tada je najčudesniji jer se ogromna količina vode nezaustavljivo survava niz oštre litice.

kopaonik jelovarnik
A iznad njega izdižu se Bele stene, prepune kamenjara koje svoju belinu mešaju sa tamnim zelenilom šuma, livada i pašnjaka. Nekada je na ovim liticama sivi soko svijao svoja gnezda, ali danas samo graktanje gavrana narušava spokoj i tišinu prirode i njenih divljih lepota.

kopaonik bele stene destinacijeusrbiji
Na zapadu Kopaonika, delu koji se naziva Banjski, smestili su se najkrševitiji vrhovi ove prelepe planine. Iznad klisure Samokovske reke, a na padinama brda Jadovnik, izdižu se veličanstvene litice – Kozje stene, a iznad njih vrh Kukavica. Među šumama jele, smrče i vresa, proplancima na kojima rastu žuti cvetovi kopaoničke ljubičice i bujne trave priroda diše svojim mirisnim dahom.

kopaonik14Na surim liticama, visoko iznad obala reke, koja se na dnu vijuga kao tanka pruga, gnezdo svijaju orao zmijar i sivi soko. Sve odiše divljinom i veličanstvenom lepotom.

kopaonik kozje stene
A da Kopaonik ne zaostane i po lepoti jezera, pobrinulo se malo urvinsko Semeteško jezero. Na 900 metara nadmorske visine, ispod velikog visa smestilo se na njegovo dno, a voda se u njega sliva sa dva izvora, a snabdeva ga i sa dna, odakle ga pune podvodne struje, pa se njegova prava dubina ne može stvarno odrediti. Po njemu se nalaze “ploveća ostrva”, obrasla rastinjem, grmovima, ševarima i drvećem, a kad zaduva vetar, oni počnu da plove po jezeru. U njegovim bistrim dubokim vodama plivaju pastrmke koje su poribljavanjem pronašle svoje stanište, a na obalama se na suncu sunčaju daždevnjaci, starosedeoci ovog malenog planinskog jezera.

kopaonik semetesko jezero
I dok lepote izviruju iza svakog novog prevoja i izranjaju iza svakog novog vrha, dok se prostranstva otvaraju pred pogledom sve veća i lepša, nad plavičastim vencima planina sviću maglovita jutra, sunce se budi i greje hladne stene, pa zaranja u njihove obrise na horizontu, gasi se i donosi noć. I tako oduvek, postojano i beskonačno, kao i njihov kamen, kao i priroda. A nama ostaje da se sa strahopoštovanjem divimo njenoj večnosti i savršenosti i zahvalni što smo dostojni da budemo deo nje.

Kopaonik_1

P.S. Fotografije preuzete sa sajtova: destinacijeusrbiji, kopaonik, panoramio, lovekopaonik, vikipedija, obidjisrbiju, infokop, parksdinarides, serbianoutdoor, explore-serbia, iz galerije fotografija Bojana Milovića i sa Fejsbuk grupe “Čarolije Republike Srbije”

Advertisements

2 thoughts on “Kopaonik – srebrna planina Srbije

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s