0

Mojih 50+

81117339_755668314937437_4187439040238190592_n

I u godini koju ostavljam iza sebe bilo je veoma mnogo čitanja. Sa jedne strane, svojim poslom lektora i recenzenta privilegovana sam da nailazim na sjajne romane, a sa druge, kad isključim računar, bacam se na takođe sjajne naslove za svoju dušu.  Tako stalno bivam zatrpana knjigama, što mi pričinjava veliko zadovoljstvo.

Ove godine je posla bilo više nego ikad, što mi je posebno drago, jer ništa lepše od nacije koja kvalitetno i maštovito piše. Sa druge strane, zahvaljujući knjiškim grupama i moj ukus je mogao da se čuje, kao i razmenjivanje sjajnih utisaka sa ostalim knjigiojupcima pa sam na tome zahvalna Riznici knjiga, Klubu magičnih knjiga, Knjigolovcu, Omiljenoj knjizi, Učitavanju, Ljubiteljima knjiga i čitanja i Magičnom svetu knjiga.

Poseban značaj za mene je ove godine imao Delfi kutak, ali ne samo zbog toga što sam zahvaljujući izazovu #Natašinepriče dobila nagradu za svoju priču na temu „U vihoru sećanja“, već i zato što sam na ovom mestu pronašla utiske za najbolje knjige koje sam ikada pročitala. Zato smatram da svako ko ovu grupu često posećuje može samo da oplemeni svoj čitalački ukus, ali i da mnogo toga nauči. A ja sam mnogo i naučila učestvujući u izazovima #delficiopiscima i #blistavium. U neke nove izazove sam tek zakoračila i planiram da im se posvetim.

Pa, zahvaljujući svemu ovome, bacite oko na moju listu pročitanih knjiga. Svaku od njih toplo preporučujem 🙂

  1. Olgica Cice, Obala
  2. Slobodanka Boba Andrić, Lola
  3. Ken Folet, Ušica igle
  4. Zusak, Kradljivica knjiga81597993_566698767229469_2073938711082434560_n
  5. Srećko Simić, Sklonište za snove
  6. Nina Prlja, Prvom klasom do ćelije 12
  7. Džon Golsvordi, Tamni cvetdzon poc
  8. Draga, Kamikaze
  9. Marina Dinić, Slava
  10. Milorad Novaković, Beograd-Parismn bgd paris
  11.                       Glamočko gluvo
  12.                       Dilkan
  13. Dragoljub Jovičić, Čuvari šume77000862_546599989406571_65315307132026880_n
  14. Snežana Mavrenović, Iris
  15. Kej Huper, Staklena cipelica
  16. Miljana Pešić, Pobedi me
  17. Duška Mušić, Moje ime je Duška
  18. Nenad Mitrović, Dan nulti
  19.                                Hromi vuk: Gospodari Nava81143937_739931146534477_7567019428160733184_n
  20. Anita Simić, Altera pars
  21. Žoze Saramago, Godina smrti Rikarda Reiša
  22. Voislav Ilić, Moram, kako bude, želim
  23. Nermin Bezmen, Na krilima ljubavi70808392_411779822865891_2982579479668326400_n
  24. Milorad Mihailović, Slava ili o dužnosti
  25. Džodžo Mojes, Ne oklevaj ni tren70384897_557965184743813_6634541629736747008_n
  26. Iskra Dejanović, Buntovnica
  27. Margaret Atvud, Sluškinjina priča
  28. Miroslava Kovač Varga, Bliske daljine
  29. Ana Jovanović, Vera je gola
  30. Vilijem Šekspir, Kako vam drago
  31. ,                              Otelo
  32. ,                              Julije Cezarsekspir naslovna
  33. Natalija Obradović, Srce iz dva dela
  34. Vladimir Radovanović, Nedovršene priče
  35. ,                                          Taština praznine
  36. Brano Nešković, Marija Višnja74446139_2166655776774542_3796154759224754176_n
  37. Tara Mur, Poziv za ljubav
  38. Oleg Tomić, Ulrika Glezer
  39. Grupa autora, Besan61550640_10219634248152832_5058157833170714624_n
  40. Andrea Tokanović, Crvena carica
  41. Svetlana Velmar-Janković, Prozraci 2prozraci
  42. Marko Filipović, Mlinari
  43. Frederik Bakman, Čovek po imenu Uve62259835_2274032032848413_8625060264770797568_n
  44. Marko Stanković, Operacija Mehmed
  45. Ju Nesbe, Krv u snegu
  46. Predrag Lučić, Senka čežnje
  47. Aleksandra Hajdin, Ne fejsbuči, mama
  48. Bruno Nardini, Leonardo da Vinčileonardo poc
  49. Zorica Zoja Mladenović, Plavi kamen60744314_862204347456183_530630848504922112_n
  50. Slavica Mijatović, Zvuk tišine
  51. Nikolas Sparks, Udvoje81725640_844556162645880_6882628565775417344_n
  52. Stefan Stefanović, Divlje duše
  53. Haled Hoseini, Hiljadu čudesnih sunaca80696384_965062347281079_206809250897330176_n
  54. Fransoaz Sagan, Volite li Bramsa?
  55. Karlos Ruiz Safon, Igra anđela80817419_3110199115675376_6208346063540060160_n

 

I zbirke poezije:

  1. Viljem Šekspir, Soneti
  2. Dante Aligijeri, Vita novadante2
  3. Ratka Kukuljica, Pjesma za tebe
  4. Draga, Silazak anđeladraga
  5. Milomir Bata Cvetković, Jeftina antipoezija
  6. Dragana Bečejski Cvetković, Brak i ostale paranormalne aktivnosti

 

U narednoj godini želim vam još mnogo divnih knjiga i još više vremena za čitanje! Ja već nekoliko odličnih imam u planu. Ljubim vas i želim srećnu Novu 2020. godinu!  :*

4f5aa-new-year-reading

0

„Plameni sjaj“ – prepletima mašte i zbilje Trejsi Ševalije

81073803_2955319007811683_5722350946126659584_n

Trejsi Ševalije postala je svetski poznata svojim izvanrednim romanom „Devojka sa bisernom minđušom“ u kome je otkrila savršen recept za stvaranje sjajnih dela – poznate, pomalo zaboravljene, istorijske ličnosti izvlači iz prašine zaborava  i smešta u imaginaran svet interesantnih likova čime ih prikazuje ih kao obične ljude, slične nama samima koji je čitamo, a opet nagrađene sudbinom da budu posebni. Preplet mašte i zbilje kao najbolji put do čitalačkih srca.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Trejsi Ševalije (izvor: tchevalier.com)

Roman „Plameni sjaj“ je njen peti roman u kome opisuje London s kraja 18. veka, džordžijanski period i u njemu položaj nižih slojeva društva, koji već počinju da bivaju zadojeni idejama Francuske revolucije, koje propagira umni Vilijem Blejk, čuveni engleski slikar, pesnik, štampar i revolucionar.

Radnja počinje dolaskom porodice Kelavej iz malog i mirnog Dorseta u veliki, prljavi i gužvom zaglušen London. Oni žele da pobegnu od teških uspomena, tragične smrti najmlađeg sina Tomija, pa otac porodice Tomas prihvata da radi kao stolar i održava stolice u velikom cirkusu Filipa Astlija, takođe ličnosti koja je zaista postojala i bila vlasnik cirkusa na početku Vestminsterskog mosta. Međutim, prestonica Engleske biće za Tomasovu decu, ćerku Mejsi i sina Džema, mesto odrastanja a kroz njegove uske puteve provešće ih Megi Baterfild, devojčica sa kojom počinju da se druže i koja ih uvodi u svet sivih londonskih ulica koje najviše mirišu na stvarnost, i prvi sused Vilijem Blejk, koji postaje njihov zaštitnik ali i pravi učitelj života koji, kao u svojim pesmama, najlakše spaja niti na putu od nevinosti do iskustva.

800px-The_Thames_and_the_City_Canaletto_46-47_National_Gallery_Prague

Kanaleto, “Pogled na London sredinom 18. veka” (izvor: sites.google.com)

Najbolje u romanu nalazi se u onim redovima koji opisuju mirise i zvuke džordžijanskog Londona a pogotovo predgrađa Lambet u kome Kelavejevi žive, bučnog i prljavog kvarta siromašnih, sa autentičnim dahom pijačne gužve, londonske magle, prljave obale Temze, prostitutki sa mostova i cirkusa Filipa Astlija čiji vatromet povodom kraljevog rođendana izaziva veliki požar. Ne treba zaboraviti ni segmente knjige u kojima Blejk izgovara filozofske zagonetke i citate iz svojih zbirki pesama, dajući pritom sasvim realnu zamisao koliko je njegov vanvremenski um morao biti čudan i neshvaćen od strane priprostog siromašnog okruženja koje ga gleda sa podozrenjem.

NPG 212; William Blake by Thomas Phillips

Portret Vilijema Blejka, rad Tomasa Filipsa (izvor: wikipedia.org)

Likovi u ovom romanu su prilično dobro izgrađeni, ali ipak ne sa toliko topline i dubokih osećanja kao u „Devojci sa bisernom minđušom“ i iako i oni između sebe stvaraju složene i nepredvidive odnose ipak se oseća da im je u knjizi dodeljena uloga da iz njihove perspektive što više sagledamo ličnost Vilijema Bleka, njegovu političku i društvenu stranu života i donekle intimu.

U ovom romanu punom kontrasta – suprotnosti mirnog sela naspram burnog grada, odrastanja iz perspektive jednog muškog i jednog ženskog deteta, obrazovanog Blejka nasuprot susedima na margini društva, nevinosti i iskustva koje neminovno dolazi, ali i mnoštva uzbuđenja, grubosti pa i pritajene tuge, data je slika mladosti koja u burnom političkom vremenu spoznaje svoju ulogu u društvu, poput simboličnog plamenog sjaja požara koji goreći Lambetom otvara vrata promenama i novom dobu.

hogarth_beer_street

London džordžijanske epohe (izvor: vichist.blogspot.com)

0

Tinjajuća igra dobra i zla u romanima Nenada Mitrovića

81143937_739931146534477_7567019428160733184_n

Svako ko poznaje književni rad pisca Nenada Mitrovića mora priznati da je srpska književna scena dobila još jedno pojačanje. Dokaz za to su dva odlična romana, Dan nulti i Hromi vuk (Gospodari Nava), zahvaljujući kojima se izdvojio iz mora pisaca i nametnuo čitaocima veoma sposobnim „plivanjem“ u vodama neizvesnosti koje su karakteristika kriminalističkih trilera.

Dva romana, tako različita, a opet tako identično nepredvidive i uzbudljive radnje, karakteristične mračne atmosfere, jarko oslikanih likova i umetnutih epizoda koje usporavaju zbivanja ali služe kao objašnjenje za svaku zamućenu sliku i razotkrivanje detalja i tajni iz prošlosti, prikovaće vas za stolicu i okretaćete stranicu po stranicu strepeći od iznenađujućih obrta i nestrpljivo iščekujući čak i ono što znate da će se sigurno desiti.

Roman Dan nulti je školski primer kriminalističkog trilera koji čitaoce stalno drži na ivici dok se izuzetno dinamična radnja svaki čas približava kulminaciji. U njoj se zbivanja na početku neobično udvajaju. Sa jedne strane stoji nepoznanica šta se dogodilo mladoj ukrajinskoj prostitutki Ireni, zatočenoj u paklu trgovine ljudima u jednom stanu u Beogradu, koja uspeva da povremeno pobegne čuvarima i oseti nakratko dah slobode šetajući vlažnim ulicama, u trenutku kada biva razotkrivena. Sa druge je opsežna istraga ubistva mlade devojke čije je telo pronađeno na obali Ade Ciganlije a za koju se ispostavlja da je Katarina Svilar, ćerka beogradskog tajkuna čija moć stvara pritisak da se zločin što pre rasvetli.

Kroz nepredvidive i zapetljane lavirinte otkrivanja istine vodi nas policijski inspektor za krvne i seksualne delikte Žarko Obradović, izuzetno sposoban i spreman da se uhvati u koštac sa slučajem koji veoma često deluje nerešivo. Odškrinutom zavesom sa njegovog privatnog života, gde saznajemo da je čovek sa manama, podsvesnim košmarima i slabostima, osećanjima i potezima koji mu neretko odmažu u poslu, radnja deluje još neizvesnije, ali inteligencija i domišljatost koji su mu obezbedili poštovanje među nadređenima predstavljaju ključ za rešavanje zločina i raskrinkavanje iznenađujućih obrta koji prate istragu, ali i hrabrost da rizikuje i sopstveni život sukobljavajući se fizički sa mafijašima. Po mom mišljenju, Hari Hule bi ga rado prihvatio kao partnera u rešavanju komplikovanih slučajeva.

Roman Hromi vuk (Gospodari Nava) nudi nešto sasvim drugačije, iako i sam nosi potku zločina i domišljatog i hrabrog mladića koji ga razrešava. Ovde je radnja smeštena na početak 19. veka, doba najmračnije, kao i pred svako svitanje i ustanak protiv Turaka. Ono donosi krvoločne, zastrašujuće i zagonetne smrti u malo selo Kurjakovići, u Kragujevačkoj nahiji. Hadži Mustafa, paša Beogradskog sandžaka, šalje svog čoveka od poverenja, jeromonaha Bogdana, da razreši ove neobične slučajeve. U maniru današnjih kriminalističkih inspektora, mladi monah će se suočiti sa dokazima, sumnjama i stranputicama, ali i sopstvenim nesavršenostima dok ispod mantije nosi bodež, hrabro srce i vrelo telo, ne sluteći da će sve u šta je do tada verovao biti dovedeno u pitanje, pa čak i to da li će uspeti da sačuva svoj život.

Budući da se ovde pojavljuju specifični elementi, teme i motivi, drugo delo Nenada Mitrovića moglo bi da se svrsta u žanr istorijskog trilera sa elementima fantastike, mada on najviše voli da ga predstavi kao  „roman alternativne izmaštane prošlosti“. I za koju god opciju da se opredelite, nećete pogrešiti jer u njemu se smestilo sve ono originalno, novo i zanimljivo što privlači čitaoce u današnje vreme: mitološko, misteriozno, onostrano, avetno,  jezivo, mračno i surovo, ali i kriminalističko, istorijsko, dinamično, strastveno i uzbudljivo. A budući da je odabrao da arhaično vreme prikaže raskošno arhaičnim jezikom, kao i to da nadnaslov Gospodari Nava, tačnije svet duhova i bogova koji vladaju onostranim carstvom iz slovenske mitologije, nude obećanje nastavaka i nove stranputice u razrešavanju misterija jeromonaha Bogdana, ostaje nam samo da ih sa nestrpljenjem iščekujemo.

Osim dinamike i mnoštva iznenađujućih i neočekivanih obrta, pisac nam u svojim delima daje jasnu i ogoljenu sliku vremena u kome se odigrava radnja. S jedne strane tu je savremeno društvo čiji smo i sami svedoci, oskrnavljeno nečovečnošću, otuđenošću, bezobzirnošću u sticanju novca, narastajućim kriminalom i modernim ropstvom u vidu trgovine ljudima. S druge je Srbija 19. veka, društvene prilike mračnog turskog doba, stanovnici sa svojim verovanjima, nadanjima i prostim životima. Zajednička im je poruka da se zlo nikada ne iskorenjuje sasvim i da je ovo čudno parče sveta na kome živimo od pamtiveka večita pozornica za bespoštednu i uvek tinjajuću igru dobra i zla.

 

0

Henri Miler – kad erotika pomeri granice književnosti


79994327_440549900217123_5824160186645872640_n

Kada su 26. decembra 1891. godine nemački doseljenik, krojač Hajnrih Miler i njegova supruga Luiz Mari dobili sina Henrija, nisu mogli ni da slute da su na svet doneli budućeg velikog književnika, uz Hemingveja jednu od najznačajnijih i najkontroverznijih ličnosti američke književnosti 20. veka.

Henry_Miller_1940

Henri Miler oko 1940. godine (izvor: wikipedia.org)

Kada je napunio godinu dana, porodica koja se uvećala i za devojčicu Loretu Anu, za koju će se ispostaviti da je mentalno zaostala, preselila se u Bruklin, najnaseljenije predgrađe Njujorka. Detinjstvo mu nimalo nije bilo lako sa ocem sklonom alkoholizmu i majkom koja je sve probleme rešavala zlostavljajući sina. Možda je i to bio jedan od razloga što se u veoma ranom dobu okrenuo sopstvenoj strasti i postao promiskuitetan već sa 15 godina, bio sklon starijim ženama a sa 17 zaradio gonoreju u lokalnom bordelu.

Pa ipak, Miler je bio odličan đak i odmah po završetku srednje škole 1909. upisao je Siti koledž u Njujorku, na kome je ostao svega dva meseca. Već tada je shvatio da ga akademski život ne privlači pa je radio kao radnik u cementari, pomoćnik u očevoj krojačkoj radnji, bibliotekar i taksista da bi se prehranio.

Potraga za srećnom porodicom započela je 1917, kada se oženio prvom od ukupno pet žena – Beatris Silvas Vikens,  sa kojom je dobio ćerku Barbaru. Da bi mogao da izdržava porodicu, počeo je da radi u telegrafskoj službi „Vestern junion“ kao kurir i tada sasvim slučajno prvi put došao u dodir sa pisanjem. Naime, njegov šef je došao na ideju da neko napiše knjigu o kuririma, Miler se toga prihvatio i tako je nastalo njegovo prvo delo – Sklopljena krila, napisano po uzoru na Dostojevskog u kojoj prikazuje četiri kurira, nežne uvređene i ponižene duše, koje trpe nasilje. Ovo delo puno gorčine i užasa koje se završava ubistvima i samoubistvima, ispostavilo se vrlo slabo jer ništa nije znao o pisanju, ali je svakako bilo njegov književni početak.

Nakon četiri godine se razveo i dao otkaz u „Vestern junionu“. Razlog za to bila je misteriozna igračica Džun Mensfild, koja ga je potpuno opsela svojom biseksualnošću pa je oženio i zajedno sa njom krenuo na proputovanje po Evropi. Međutim, romantični kontinent je kod ovog para samo produbljivao bračne razmirice pa je 1930. godine Miler ostavio Džun i odlučio da sam živi u Parizu.

June_Miller_1933

Džun Miler 1933. godine (izvor: wikipedia.org)

U „gradu svetlosti“ proveo je punih deset godina živeći kao novinar i pisac. Iako je počeo da piše dosta kasno, sa trideset godina, to ga nije omelo da bude izuzetno plodan književnik pa je u Parizu napisao čak 36 knjiga, romana i drama, među kojima i svoja najpoznatija dela koja su postala bestseleri i donela mu veliku slavu.

Anais_Nin 1970 Elsa Dorfman portret

Ane Nin, portret Else Dorfman iz 1970. godine (izvor: wikipedia.org)

Budući da je  pripadao književnoj boemskoj sceni , bilo je sasvim logično da na takav način do kraja i živi, slobodno i bez ikakvih ograničenja. Za sebe je odabrao ljubavnicu i dobročiniteljku Ane Nin, o kojoj nije pisao ali se o njihovoj ljubavnoj vezi saznalo iz njenih dnevnika. O njenim ispovestima je 1990. snimljen film „Henri i Džun“ u kome je opisan brak Milera i njegove supruge, ljubavna veza koju su utroje imali sa Ane Nin, ali i to kako je Miler pisao Rakovu obratnicu i pokušavao da nađe izdavača.

henry-and-june-760

Marija de Medeiros kao Ane Nin, Fred Vard kao Henri Miler i Uma Turman kao Džun Miler u filmu “Henri i Džun” iz 1990. godine (izvor: lionandthehunter.wordpress.com)

 Rakova obratnica

„Hajde da mi živi plešemo na obodu vulkanskog kratera svoj poslednji, nestajući ples. Ali ipak ples.“

220px-TropicOfCancer

Originalno izdanje romana “Rakova obratnica” iz 1934. godine (izvor: wikipedia.org)

Milerov prvi roman, koji je objavljen 1934. godine je autobiografsko delo.  U njemu je prikazan život siromašnog umetnika koji želi da postane pisac. Radnja se događa u Parizu tridesetih godina i dok mu je supruga u Americi, on živi po uzoru na mnoge pariske umetnike, od danas do sutra, pabirčeći poneki ručak, prenoćište ili malo novca od prijatelja, poslodavaca, pa čak i sentimentalnih prostitutki, tako retkih u moru okorelih dama noći, ogrezlih u poroku a neretko i invalida koje ništa drugo ne mogu da rade a kojih je Pariz prepun. Tako upada u vrtlog neobičnih poznanstava, ljudi najrazličitijih staleža i interesovanja od kojih se svaki bori za sopstvenu seksualnu slobodu koja često prelazi granice perverznog.

Revoluciju u književnosti izazvale su sočne psovke i eksplicitne erotske scene i opisi sa mnogo umetničke snage koje Miler rado koristi želeći da što vernije prikaže ogoljeni život i intimu Pariza, ali i elementi humora, ironije i filozofije. Kratak, jasan izraz, zanimljiva radnja i čitav niz interesantnih likova koji su inspirisani stvarnim ličnostima najviše su privukli čitaoce. Najživopisniji među njima su zaista i postojali, pa je tako razmaženi aristokrata Karl zapravo Milerov prijatelj i mecena Alfred Perles, poročni cimer Boris američki pisac Majk Frenkel, večno pijani urednik časopisa koji žudi da se vrati u Ameriku je Semjuel Patnam, urednik „Nju rivjua“, prijatelj Filmor koga u svoje kandže zajedno sa roditeljima pokušava uz pomoć  trudnoće da uvuče mlada Francuskinja je advokat Ričard Galen Ozborn, a supruga glavnog lika Mona niko drugi do Milerova druga žena Džun Mensfild.

Bilo je to vreme nadolazeće inspiracije Henrija Milera, za koju je u poznom dobu prijateljima  umeo da priča kako su mu na njoj svi zavideli, a on je mrzeo jer mu je diktirala život uvek kada bi ga obuzimala, kao i to da pisanje nije ništa drugo do prokletstvo, plamen koji sagoreva pisca i njim gospodari.

 Crno proleće

„Svet je ogledalo moje smrti.“

BlackSpring

Originalno izdanje romana “Crno proleće” iz 1936. godine (izvor: wikipedia.org)

Svega dve godine nakon prvog,  izlazi i drugi roman, pisan dve godine, između 1932. i 1933, dok je živeo u Klišiju, predgrađu Pariza. Kao i Rakova obratnica, posvećen je Ani Nin. Bila je to njegova najdraža knjiga u kojoj je najviše iskazao sebe jer je vreme provedeno u Klišiju smatrao za najbolje godine svog života.  U njoj je prikazana nova Milerova ispovest u kojoj nastavlja razotkrivanje intime započete u prvom delu, ali ovaj put sa preplitanim uspomenama iz Njujorka i Pariza, od vlažne bruklinske mladosti do vrele pariske sadašnjice pune živopisnih kafea i otmenih salonskih stanova obasjanih suncem. I u njemu je mešao stilove i motive pa se u jarkim kontrastima čas vezivao za rimskog pesnika Vergilija sa jedne i priče o veneričnim bolestima sa druge strane, francuskog pisca Rablea meša sa buđavim rokfor sirom a blistavu statuu najbolje opisuje oborenu usred karnevala. U Crnom proleću najbolje se mešaju ljudi i gradovi u kojima je živeo i stvara veliki vrtlog u kojem se prepliću Pariz i Njujork. Ovo je delo najbolje prikazanog života na ulici od koga je stvorio umetnost  jer u romanu neprekidno hoda ulicama – kroz detinjstvo, zrelost, kroz ulice dobrovoljnog izgnanstva u Parizu, snova i sećanja, gde susreće mnogo ljudi i vidi sve i svašta.

Nakon druge knjige Miler je već postao poznat. A budući da su njegove uspomene bile tako dobro prihvaćene kod pariske publike, bilo je sasvim očekivano da u istom maniru nastavi dalje sa pisanjem.

 Jarčeva obratnica

„Otkrio sam da ono što sam celog života želeo nije da živim, već da izrazim sebe.“

Tropic_of_capricorn

Original izdanja “Jarčeve obratnice” iz 1939. godine (izvor: wikipedia.org)

I druga obratnica, objavljena 1939, daje hroniku njegovog ljubavnog života tokom boravka u Parizu. Na jedinstven način Miler je opisao seksualne pustolovine iako ovaj roman nije u potpunosti autobiografski kao prethodna dva.  Glavni lik ima 38 godina, oženjen je, ima kćer i posao ali je stalno bez novca, puši, pije, promiskuitetan je i nasilan. Njegova sudbina je prožeta mnoštvom živopisnih likova ali i isprepletana sa uspomenama iz Milerovog detinjstva u Bruklinu, posebno prve ljubavi Une Gifird, ljubavne veze sa nastavnicom klavira duplo starijom od njega, nesrećnog prvog braka i sudbonosnog susreta sa Džun, koja ovde nosi ime Mara. Njoj i posvećuje roman, najviše zato što mu je promenila život i pretvorila ga u pisca.

Čitaoci su i ovo delo sa nestrpljenjem čekali, najviše zbog eksplicitnih seksualnih scena i fantazija koje je umetnički povezivao sa ciničnim crnim humorom u kojima dominira haotično ponašanje ljudi nošenih alkoholom.  Voleli su ga i zbog psovki, kojih u ovom delu ima prilično, a posebno se izdvaja naziv koji koristi za žene. Ono što je bilo novo je Milerova filozofija života koja se zasnivala na nihilizmu smatrajući da je ljudska civilizacija apsolutno besmislena. Nju je često ubacivao mešajući je sa anegdotama iz svakodnevnog života i prekidajući hronološki niz događaja pa je delo bilo mnogo nerazumljivije od prethodnih.

 

Odavno razveden i slobodan, ovenčan velikom slavom, sa strepnjom je počeo da primećuje da se u Evropi razbuktava Drugi svetski rat. Zbog toga je pristao na nagovaranje ljubavnice Lorens Durel da dođe u Grčku, gde je sa njom 6 meseci živeo na Krfu uz mnogo zabava i hedonističkog noćnog života, a potom, kada je bilo jasno da će se rat proširiti na ceo kontinent, vratio se u Ameriku.

I kod kuće je nastavio da piše, najviše o svojim putovanjima, pa je 1941. nastala knjiga putopisa Kolos iz Marusija, za koju mnogi kritičari smatraju da je njegovo najbolje delo. Već sledeće počinje trilogiju Ružičasto raspeće (Seksus, Pleksus i Neksus), koje završava 17 godina kasnije i u kojoj je opisao život u Bruklinu kada je upoznao i zaljubio se u Džun, kao i svoje književne početke.

henry-miller-big-sur-california-1950_orig

Henri Miler u svojoj kući na Big Suru (izvor: birdsorphansandfools.weebly.com)

Ni ljubavni život nije zapostavljao. Godine 1944. upoznao je i oženio svoju treću suprugu Janinu Martu Lepsku,  trideset godina mlađu studentkinju filozofije, sa kojom je dobio dvoje dece, Tonija i Valentinu. Tada se nastanio u Big Suru u Kaliforniji, gde je osnovao umetničku koloniju. Nije više dostizao onoliku slavu ali je mnogo ljudi dolazilo da vidi čuvenog zabranjenog pisca jer koliko god u Evropi bio slavan, u Americi su mu dela i dalje bila nedostupna, najviše zbog rigoroznih antipornografskih zakona.

To ga nije omelo da u svojoj kući na visokom grebenu iznad Tihog okeana, koju je doživljavao kao utočište, i dalje stvara. Ovde je napisao svoje autobiografsko-lirske zapise Mirni dani na Klišiju i Veliki jug i narandže Hijeronimusa Buša koja govori o životu u Kaliforniji.

800px-Aankomst_op_Schiphol_van_de_Amerkaanse_schrijver_Henry_F._Miller,_Bestanddeelnr_910-3816

Henri Miler u Kaliforniji 1959. godine (izvor: wikipedia.org)

Međutim, bračna sreća je i dalje bila kratkog veka. Posle šest godina razveo se od Marte i godinu dana kasnije ponovo oženio sa 37 godina mlađom umetnicom Iv Meklur i to u jeku burnog društvenog života koji je održavao u svojoj kući na Big Suru. Godine 1960. osetio je umor od slave koja i dalje nije jenjavala te je sa Iv odlučio da se odmori putujući po Evropi.  Kao i sa drugom suprugom, „stari kontinent“ mu je ponovo narušio brak pa se posle povratka u Ameriku ponovo razveo.

Bile su to godine velike Milerove borbe za dozvolu objavljivanja u SAD-u, iz koje je na kraju izašao kao pobednik. Kada su se njegovi romani konačno pojavili pred američkom publikom, doživeli su pravi bum, a čitaoci su ga doživljavali kao legendarnog pisca, nacionalnog heroja, izgnanika, boema, pobunjenika i osvajača slobode izražavanja. Koliko je bila ogromna njegova popularnost dokaz je i podatak da je Rakova obratnica prodata u 2 i po miliona primeraka, što ga je obogatilo i u 75. godini života konačno zaokružilo njegovu svetsku slavu.

Nakon ovog poznog životnog zenita, Miler se povukao u Pacifik Palisejds u južnoj Kaliforniji, gde se umesto pisanja posvetio slikarstvu i vodio miran život do svog kraja. Voleo je da se viđa sa prijateljima, ali se ipak još jednom, peti put, oženio japanskom pevačicom Hoki Tokuda, sa kojom je ostao u braku deset godina, nakon čega se nanovo razveo.

Henry_Miller_Landscape_Watercolor_1957

Pejzaž Henrija Milera iz 1957. godine (izvor: wikipedia.org)

Poslednje godine života proveo je sam a društvo mu je pravio samo kuvar Tvinka Tibod, koji se prihvatio i posla bolničara jer je Milerovo zdravlje počelo da slabi. Umro je 7. juna 1980. godine od bolesti krvnih sudova i po sopstvenoj želji je kremiran a njegov pepeo je podeljen između sina i kćeri koji su ga zajednički razvejali sa litice Big Sura po Tihom okeanu, kao da su burni talasi najbolje mesto za počivanje čoveka burnog života kakav je vodio Henri Miler.

BigSur_04-1024x680 miler biblioteka

Biblioteka Henrija Milera u Big Suru (izvor: heelsandwheelesonline.com)

Od nekih osporavan i ocrnjen, vulgaran i sablažnjiv, za mnoge kritičare bio je i ostao „istinski Mesija erotske proze“ i pisac koji je na svoj osoben način progovorio o svakoj temi modernog života. Iza njega ostali su veliki književni naslednici: Čarls Bukovski, Mario Vargas Ljosa, Harold Robins i Erika Džong, -„ženski Henri Miler“, da kao i on pomeraju granice i razbijaju tabue.

1920px-Henry_Miller_signature.svg

Potpis Henrija Milera (izvor: wikipedia.org)

 

1

Adagio passionate u duši jedne anđeoske žene

draga

Kada se pred vama nađu stihovi iznenađujuće i zadivljujuće lepote, raskošnih metafora, skrivenih simbola, stihovi koji traže odgonetanje, vašu koncentraciju i bogatstvo znanja, ne preostaje vam ništa drugo nego da se prepustite njihovom snažnom izrazu i čestitate pesniku na talentu i umeću da svoje najtananije misli uobliči i prenese na papir. Baš takva je Dragina zbirka poezije Silazak anđela.

U ovim redovima naići ćete na sve što je potrebno za jednu kvalitetnu poetsku ispovest. U spletu niti Dragine osetljive duše otkrićete neslućene dubine, one koje spajaju umetnost sa životom, nose dah moderne lirike uznemirenog senzibiliteta i pronalaze izlaz u bekstvu od sive sadašnjice i veri kao najspokojnijem krilu na kome srce može da počine.

Njene pesme zadiru u sve segmente života, slikaju sadašnjost jasnim bojama, bez ulepšavanja, a oštrina kontrasta i alegorijske slike upotpunjuju doživljaj da pesnički talenat jezik koristi tako vešto da daje neslućene mogućnosti njegovog posredovanja između svesti i stvarnosti.

U nizu pesama o sivoj svakodnevici koja nas okružuje skrivaju se usamljenost i strah nezaštićenog čoveka „tela odrane kože“ pred otuđenošću i usamljenošću, taj čuveni ekspresionistički osećaj samoće u prepunom gradu poput „lego kocki fantazije“, „iskrivljene perspektive“ i „nacrtanom svetu“ koji je samo igra i ništa više. U njima se skriva bolno doživljavanje svega što nas okružuje, tog surovog lova u mutnom, među onima sa „blatom na cipeli, blatom na obrazu“, a najviše sudbine i bekstva u njenu dubinu i suštinu istražujući poražavajuću spoznaju da je „svako gost u nevidljivoj mreži života“ koja se ionako poput točka nezaustavljivo okreće ka svom kraju – smrti.

Smrt je čest motiv u Draginim stihovima. Ona trepti jarko isto koliko i život, čineći sa njim jednu nedeljivu i narazmrsivu celinu. I dok čovekovo postojanje ostvaruje i negira, dok traži u našim najvećim dubinama spoj nesreće i lepote, dok „ravna crta stoji na cilju“ i „zemlja grli putnike bez kofera“, u pucketavim taktovima Mocartovog Rekvijema svaki zalazak nosi i nova svitanja.

Ispod teskobe skriva se bekstvo u maštu, a ispod melanholije duša ispunjena lepotama prirode koje nose suštinu života. Priroda je potka Dragine poezije oko koje se pletu sva ostala osećanja i misli. I ma koliko bila puna sivih oblaka, noći u kojoj su „na nebu tragovi somota pustili sokove“, mesečine „zaglavljene u bolnom uzdahu“, kiše i nakvašene zemlje, sve pulsira životom i nosi nadu i izlaz iz beznađa. Nosi bunt da i oni nedostojni koji tresu stablo sa „plodovima neba“ i čekaju silazak anđela još uvek nešto mogu da učine i promene.

Pesme koje u sebi skrivaju ljubav možda su i najposebnije, najviše zato što najbolje oslikavaju dušu pesnikinjinu, tako tihu, a tako strasnu, pravi „adagio passionate“ u jednom anđelu. U zamršenim odnosima dva pola treba naći snagu za potiranje izneverenih nada, razumevanje muških neizgovorenih reči i ljubavnih snova koji „trče naglavačke“. Treba naučiti kako se „prašnjavim rukama“ zemljom „lepe rupe na sećanju“ i „previjaju rane od samoće“. Ali i pustiti pijanstvo u srce za „nekog sasvim posebnog“ ko će je preneti „preko duge“ i biti oblak njene kiše jer je ljubav ono što pokreće, tajna života i taj „21 gram“ koji nosimo u sebi. I možda i jedini izlaz iz tuga i nespokoja, utkana u našu suštinu i odgovor na sva naša pitanja.

„Opsena ova

Do uništenja

Neće napustiti brod.

Komandu ima

Od prarođenja

Vezilja ljubavi,

Sitan bod.“

Ljubitelji Draginog stvaralaštva moći će uživo da čuju stihove iz zbirke pesama Silazak anđela i odlomke njenog novog romana Kamikaze u četvrtak 5. decembra u 19h u Kući Đure Jakšića u Skadarliji

pizap.com15753670048762

foto Zorica Zoja Mladenović