13

Sasvim običan dan

angry-31135_960_720Mesto zbivanja: Dom zdravlja Palilula u Knez Danilovoj

Vreme zbivanja: 6 po podne

Likovi: Jelenče, mama Radmila, stručna medicinska sestra, doktorka Kušljević

 

Uvod:

U lepoj popodnevnoj šetnji po gradu, koja mi tako prija i uz koju se divno opuštam, zazvoni mi telefon. Javlja mi se majka u nenormalnom stanju. Kaže da ima neku alergijsku reakciju, nema pojma od čega, da joj otiče lice i moli da dođem po nju i vodim je kod lekara.

Zaplet:

Kad sam je videla, htela sam da se šlogiram. Sva je u plikovima sa jedne strane lica. Nema pojma otkud joj to, samo kaže da se jako loše oseća i da je lice i ruke veoma svrbe. Dogovaramo se da odemo u dom zdravlja u kome ima karton jer će  nas, po svoj prilici, išutirati iz Urgentnog, po principu: »Zašto niste išli kod izabranog lekara…?«. Da se ne bi natezali oko toga da je njen izabrani lekar radio pre podne, odlazimo pravo u Knez Danilovu i očekujemo pomoć od onih koji tamo rade.

Dočekuje nas sestra na info pultu, stručnim okom procenjuje da mama Radmila ne laže da ima alergijsku reakciju i šalje je kod terenskog lekara u čekaonicu pored. Terenski lekar je prima i izjavljuje da ne može da joj pomogne jer je na terenu. Činjenicu da upravo sa njom razgovara, tj. da je prisutan, verovatno misli da predstavi kao njenu halucinaciju od alergije.

Vraćamo se na info pult i sestra nas sada upućuje na doktorku Kušljević i ordinaciju br. 8.

Kulminacija:

Mama Radmila izjavljuje da se oseća veoma loše i kuca na vrata br. 8, koja su zaključana. Odlučujemo da posedimo jer ionako smo svratili iz dosade u dom zdravlja i da sačekamo da se doktorka vrati odakle je došla. Dok ona kuka da joj je sve gore, iz ordinacije čujemo da nekoga ima. Mama Radmila ponovo kuca, uspaničena da će se ugušiti. Iako mislim da ne može da se uguši ako joj je alergija već izbila po koži, neću ništa da kažem jer nisam stručna za tu oblast.

Vrata se otvaraju i na nas se ustremljuje jedan razgnevljeni lik, koji urla tako da se ori ceo sprat – doktorku Kušljević smo mnogo naljutili jer kaže da je zbog nas morala da ustane i otključa vrata. Mama Radmila je moli da je primi jer joj nije dobro, a ona histerično saopštava da joj ne pada na pamet jer nije njen pacijent i odlučuje da joj zatvori vrata ispred nosa…

Tada meni, Jelenčetu, padaju roletne. Odlučujem da je sprečim da zatvori vrata i to činim upotrebom leve nogice i ručice. Pošto inače izgledam kao da sam pošla u prvi razred osnovne škole i doktorki sam do nivoa grudi, mislim da biste se složili sa ovim opisom. Počinjem da urlam, i sama sebe iznenađujući sopstvenom agresivnošću. Pitam je da li je normalna i da li vidi da je ženi izdeformisano lice, a ona mi na to drsko odgovara: “Vidim, pa šta?” Ipak, moja suluda reakcija je na kraju doziva pameti i na moje tvrdnje da nas je na nju uputila stručna sestra sa info pulta, ne smanjujući gnev i optužbe da lažemo, ipak odlučuje da je primi.

Peripetija:

Dok čekam mama Radmilu da izađe iz ordinacije raspomamljene doktorke Kušljević, osećam se vrlo loše što sam se onako ponašala i koristila nogicu i ručicu da sprečim zatvaranje vrata ispred naših noseva. Mrzim kad je neko agresivan, a sad sam i ja ista. Ali, uspela sam da je uguram unutra, pravdam samu sebe.

To mi vraća ružna sećanja. Prošle jeseni, izvela sam isti performans u Gradskoj bolnici kada su mi oca, onkološkog bolesnika koji je krvario iz rane koju je pre godinu dana operisao, i koga smo maltene sami doneli, odbijali da prime jer njegov doktor više tu ne radi. Na prijemu, pred gomilom ojađenih pacijenata i medicinskog osoblja, ja sam doživela svoju premijeru padanja roletni u medicinskoj ustanovi.

Drala sam se kao magarac, vikala da treba da ih bude sramota da čoveku kome su dani očigledno odbrojani neće da pomognu i pretila inspekcijama, novinama i televizijskim kamerama. Moja bahatost i blef pretnje su ih zbunile i odlučili su da ga prime. Ni pacijenti se nisu bunili, propuštali su nas bez reči, nadajući se da nikada neće doći u istu situaciju.

Ovde sam doživela reprizu. Dok je čekam i razmišljam, čujem da sestra dolazi i moli terenskog lekara da siđe u apoteku doma zdravlja jer je nekoj ženi pozlilo i leži. Terenski lekar izjavljuje da ne može da siđe jer je na terenu i sestra odlazi.

Rasplet:

Mama Radmila izlazi i odlazi da primi dve injekcije. Kaže mi da je doktorka bila ljubazna uprkos našem nedopustivom kucanju na vrata i sad čekamo novi red. Posle pola sata ona konačno ulazi, a za to vreme neka nova doktorka počinje da grdi osoblje jer žena u apoteci već 45 minuta leži i niko neće da je pogleda iako je imala tu sreću da se složi na patos ustanove pune lekara. Koji, gle ironije, nikako da nađu vremena da je pogledaju. Dok mama Radmila sedi unutra, čini mi se već sto godina, kao da sama sebi daje injekciju, vidim kako nesrećnu ženu liftom dovlače jedna sestra i jedna spremačica i bez prestanka prevrću očima. Valjda ih nervira što su bile na pogrešnom mestu u pogrešno vreme pa ih zadesio omraženi zadatak.

Epilog:

Mama Radmila je dobro. Ja se još pitam da li sam baš morala onako da se ponašam, ali efekat me navodi da verujem da jesam. Još od prošle godine, kada sam napravila scenu u Gradskoj bolnici, postala sam kao majmun koji je naučio na uslovni refleks: samo uz pomoć dranja i agresije možeš da dobiješ šta hoćeš i šta ti, nažalost, pripada. Bravo za sve nas. Što jedni iz drugih uspešno učimo da izvlačimo ono najgore i što sve ovo proglašavamo sposobnošću i prodornošću. A najviše jer sve ovo postaje deo jednog sasvim običnog dana…

 

Advertisements
3

Vrnjačka Banja – kad promenadom zamiriše lipa

vrnjacka naslovna

izvor: panoramio.com

Kada nekome spomenete srpske banje, prvo mu na pamet padne Vrnjačka Banja. I to nije nimalo čudno. Ova lepotica na padinama Goča proglašena je za srpsku kraljicu među banjama. Ime joj pristaje jer je u njoj sve kraljevski, od spokoja u senkama visokog drveća, žubora rečice, pa sve do otmenih vila i izvora okruženih stoletnim drvećem i cvećem najlepših boja.

vremenska-prognoza

izvor: vremenska-prognoza.com

Vrnjačku Banju u srcu Srbije sa jedne strane kao da obgrljuje planina Goč, sa druge plodne ravnice zapadnog Pomoravlja i venci Gledićkih planina, a sa treće duga klisura Ibra, koji se uz huku probija kroz Rašku, nekadašnju srpsku državu i rimsku Dardaniju. Ona se razgranala oko Vrnjačke i Lipovačke reke i sa njima diše kroz planinske vetrove koji joj uvek nose dah svežine. A ležeći na obroncima Goča zapravo predstavlja planinsko zaleđe Kopaonika, Željina i Stolova.

vrnjacka park carolije1

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Lekovitost banje je, prema predanju, otkrivena u selu Vrnjci, kada je izlečen konj protojereja Jeftimija Hadžipopovića, ali prava istina leži u tome da je svojim izvorima privlačila ljude još u antičko doba.

vrnjacka recica carolije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Rimljani su na ovom mestu podigli lečilište Aqua orcinae,  nakon kojih su izvore koristili i Vizantinci. Ali, u periodu kada Turci naseljavaju ovaj kraj, narod počinje da zatrpava izvore da age i spahije ne bi mogle da ih koriste. Banja procvat doživljava u 19. veku, sa oslobođenjem Srbije od turske vlasti. Tada postaje poznata i u svetu, kada je saksonski geolog baron Žigmund Herder po nalogu kneza Miloša ispitivao izvore i dao visoke ocene vrnjačkim mineralnim vodama i uporedio je sa čuvenim češkim Karlovim Varima.

vrnjackabanjasmestaj.rs

izvor: vrnjackabanjasmestaj.rs

Vrnjačka Banja tada dobija prve gostionice, a odmah potom i mondenske vile i pansione. Zahvaljujući tome, ona postaje prava banjska lepotica, u kojoj se meša davni dah obrenovićevskih i karađorđevićevskih vremena sa kućama neobične lepote i raskošne arhitekture, starim banjskim kupatilima i parkovima napravljenim po ugledu na čuvene evropske perivoje, omeđene starim stazama  i šetalištima.

vrnjacka vila panoramio

izvor: panoramio.com

Srce banje je upravo Rimski izvor, isti onaj koji je poslužio Rimljanima da podignu lečilište Aqua orcinae, a dokaz za to je arheološko nalazište u kome je početkom 20. veka u dubokoj steni pronađen izvor, bazen za kupanje i kovani novac koji su iz kultnih motiva ostavljali svi oni koji su ovde dolazili da se izleče.

vrnjacka izvor carolije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Tada su oko izvora postavljene mermerne kolonade sa kandelabrima i takav izgled imao je sve do kraja Drugog svetskog rata. Krajem prošlog veka iznad izvora je podignuta staklena piramida po ideji arhitekte Mihajla Mitrovića.

vrnjacka rimski izvor vrnjackabanja.co.rs

izvor: vrnjackabanja.co.rs

Čuveno Kupatilo sa okruglom crvenom bivetom je simbol Vrnjačke Banje i nalazi se na njenim najlepšim fotografijama još iz predratnih vremena. Uz Rimski izvor i staklenu piramidu stoji ponosno još otkad je krajem 19. veka na njegovom mestu izgrađen Kursalon, a potom i prvo ozidano kupatilo u banji.

vrnjacka park carolije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ove dve građevine nalaze se u srcu veličanstvenog parka, koji se proteže po obroncima Goča i blista na suncu svojim stoletnim stablima i bujnim cvetovima i žbunovima.

vrnjacka wikipedia.org

izvor: wikipedia.org

Centralni park je počeo da se uređuje u 19. veku i njegovo ukrašavanje ni danas ne prestaje. Na početku su ga činile male isprepletane staze za šetnju, cvetna rondela i travnjak, ali vremenom se razvio u jedan od najlepših parkova u Srbiji.

vrnjacka kupatilo barcino.travel

izvor: barcino.travel.com

Za njegovu raskoš zaslužan je čuveni urbanista Franc Vinter, koji je napravio i staklenik iz koga su se prenosile najlepše sadnice i ređale se poput baroknog mozaika, po ugledu na engleske i francuske parkove.

vrnjacka vrnjackabanjars

izvor: vrnjackabanjars

Na svakom koraku je drvo lepše od onog prethodnog, bilo da je to bukva ukrašena bogatom krošnjom, hrast sa žirom koji otpada u jesen ili neka retka vrsta, neobična za naše podneblje, poput japanske trešnje koja u proleće najlepše procveta, kanadske smrče, žalosne vrbe, dugovečnih stabala crnog bora ili visoke sekvoje. Neka stabla su stara i preko sto godina i da bi ostala u formi francuskog stila, koji se neguje u parku, grane im se orezuju u raznim geometrijskim oblicima.

vrnjacka drvo platan

izvor: panoramio.com

Centralni deo banjskog parka ulepšan je šarolikim cvećem i rastinjem, a u svakom njegovom kutku skriva se nešto novo – izvor, vijugava staza, jezerce ili klupa u senci stoletnog drveća, koje krije ko zna koje tajne nekih starih dana.

vb022h

izvor: photodjordje

I ne zna se kada je lepše, da li u proleće kad olistaju lipe, divlji kestenovi i platani, u leto kada se u svim mirisima i bojama ospu žbunovi i cvetovi sklopljeni u veličanstvene i precizne geometrijske šare, u jesen kada sve zabukti u najlepšim žutim, smeđim i crvenim tonovima ili u zimu kad se obavije uspavanim bajkovitim snežnim ruhom.

vrnjacka carolije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

U njegovom srcu je i paviljon i mnoštvo skulptura poznatih vajara koje predstavljaju ličnosti koje su na neki način doprinele razvoju Vrnjačke Banje.

vrnjacka saletla u banjskom parku panoramio

izvor: panoramio.com

Na posebnom mestu je Spomenik Viteškom kralju Aleksandru.

nekretninemiletic.co.rs

izvor: nekretninemiletic.co.rs

U park se svojom otmenošću savršeno uklapa Zamak kulture, iz starih dana poznatiji kao Zamak Belimarković, letnjikovac generala i namesnika iz vremena maloletstva kralja Aleksandra Obrenovića. Ušuškan u zeleni vrt na padini ispod Toplog izvora, podignut je krajem 19. veka po uzoru na najlepše italijanske i poljske dvorce tog vremena. Kao i park, i njega je stvarao Franc Vinter punih sedam godina, ukrašavajući ga bogatim romantičarskim i renesansnim detaljima. Zbog dvorca je specijalno donošen mermer iz gočkog majdana generala Belimarkovića.

vrnjacka-banja-5

izvor: panoramio.com

Krajem prošlog veka postaje ustanova kulture i u njemu se danas nalazi Zavičajni muzej, u kome se ne samo može saznati kako je Vrnjačka Banja od malog lečilišta postala mondensko letovalište krema srpskog društva nego i videti stari predmeti koje je upotrebljavao general Belimarković i osetiti dah tih starih obrenovićevskih vremena.

vrnjacka skulptura kentaur vrnjcispa.rs

izvor: vrnjcispa.rs

Japanski vrt je najlepši deo Vrnjačkog parka. Napravljen nedavno, doneo je sa sobom dah dalekog istoka i drevnih japanskih mirisa i boja. U njemu se ne zna šta le lepše i šarmantnije: malo jezero na kome kao da plovi ostrvce, čajna kućica, mali most i kaskadni vodopad na brdu ili neobične svetiljke koje noću bacaju neobičnu i bajkovito lepu svetlost. Značajan je i po tome što je posle Beograda jedini ovakve vrste u Srbiji.

vrnjacka japanski vrt nenad popovic

izvor: foto Nenad Popović

I niko ne bi rekao da se nalazi zapravo na padinama jedne planine jer banjski parkovi su deo mnogobrojnih gustih bukovih i četinarskih šuma Goča.

vrnjacka staza aca srbin

izvor: foto Aca Srbin

Prema ovoj bujnoj zelenoj planini priroda je bila veoma darežljiva, pa se ne zna da li su lepši njeni obronci sa rasutim šljivicima, vinogradima i malinjacima, sunčane livade pune lekovitog bilja ili guste stoletne šume sa šumskim plodovima skrivenim među papratima i planinskim izvorima.

vrnjacka goc carolije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Natkriljen iznad Vrnjačke Banje poput čuvara, Goč je sav od zelenilom obraslih stena i potoka i rečica koji se slivaju i preko izbrazdanih kotlina teku ka Zapadnoj Moravi i Rasini. Oni teku među bukvama, jelama, gočkim borovima i hrastovima, a u njihovoj večnoj hladovini skriva se čak i malo veštačko jezero.

vrnjacka goc zoran krstic

izvor: foto Zoran Krstić

Na njegovim padinama izvire i Vrnjačka reka , koja se kao modra pruga proteže kroz banju. Plitka tokom većeg dela godine, mirna i tiha, šušti uz lišće bujnih krošnji i žubori pod mnogobrojnim mostićima koji spajaju njene obale. Oko nje se pruža prelepo šetalište iznad koga se sklapaju grane bezbrojnih stabala lipa, koje u junu tako zamirišu da cela banja postane kao jedna velika bašta puna opojnog i omamljujućeg mirisa.

vrnjacka vrnjacka reka dragan mitic

izvor: foto Dragan Mitić

 Niz njen tok nalazi se drvored koji spaja nekoliko izvora. Prvi je Snežnik, koji izvire uz Vrnjačku reku i sa obližnjim Borjakom počeo je da se koristi početkom prošlog veka, kada su njegovu lekovitu vodu upotrebljavali austrougarski vojnici.Nakon Prvog svetskog rata dobija svoj današnji izgled kada je jedna učiteljica, zahvalna zbog izlečenja, podigla česmu, a u novije vreme je postao prava mala galerija umetničkih dela usred bujnog Parka prijateljstva.

vrnjacka park prijateljstva kod sneznika z. pejovic

izvor: foto Z. Pejović

Izvor Jezero se ugnezdio u udolini banjskog parka i postao poznat kada je krajem prošlog veka pored malog jezera otkriven izvor mineralne vode. U idiličnom okruženju žutih lokvanja, koji plutaju po mirnoj površini, plivaju patke i labudovi.

vrnjacka djordje petrovic

izvor: foto Đorđe Petrović

Treći je Slatina uz Lipovačku reku, koji je svojim lekovitim vodama počeo da leči ljude početkom prošlog veka. Izgrađen je u stilu grčkih svetilišta oivičen kolonadama, pa se i ovde širi neka nestvarna lepota.

vrnjacka slatina panoramio

izvor: panoramio.com

Uz tok reke tesno se pripila vrnjačka promenada i ona je na jednoj njenoj obali, dok je sa suprotne velelepni banjski park, koji ga sa njom spaja bezbrojnim mostićima. Popločana i uglačana mnogobrojnim koracima, omeđena starinskim vilama i kućama i modernim hotelima, u njoj najjače pulsira život banje.

vrnjacka promaenada panoramio

izvor: panoramio.com

U njenom  središtu ponosno se uzdiže Gočko, zaštitni znak banje, koga još zovu i Vrabac Šumadinac jer je obučen u narodnu nošnju centralne Srbije – opanke i šajkaču. Ova dvometarska statua podignuta je krajem prošlog veka kada je predstavljao maskotu Igara bez granica, koje su se upravo ovde i održavale.

vrnjacka gocko vrabac djordje petrovic

izvor: foto Đorđe Petrović

Tik do njega propinje se i Most ljubavi, još jedan od simbola Vrnjačke Banje i retko ko ga ne poseti, a sve u želji da svoju ljubav učini večnom. Legenda ispredena o njemu govori o ljubavi učiteljice Nade i srpskog oficira Relje, koja se, iako niko to nije slutio, završila njegovim odlaskom u rat, izneverenim obećanjem i ostankom u Grčkoj, gde se zaljubio u mladu i lepu Grkinju. Učiteljica Nada je ostala da pati nad svojim nesrećnim devojaštvom i ubrzo je od tuge i umrla.

vrnjacka most ljubavi banjeusrbiji.net

izvor: banjeusrbiji.net

Devojke su nakon njene smrti počele da ispisuju svoja i imena onog koga vole na katancima, a ključeve simbolično bacaju u reku da bi sačuvale svoju ljubav i to sa mosta na kome se dvoje ljubavnika uvek sastajalo. Inspirisana ovom legendom, Desanka Maksimović je napisala pesmu “Molitva za ljubav” i tako je Nadina i Reljina priča zauvek sačuvana od zaborava.

vrnjacka most ljubavi carolije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Iznad promenade nadvisuje se Čajkino ili crkveno brdo, drugi deo velelepnog vrnjačkog parka u kome caruje zelenilo cera i hrastova. U samom njegovom središtu je crkva posvećena Rođenju presvete Bogorodice, koju je podigao protojerej Jeftimije Hadžipopović početkom 19. veka, u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića.

vrnjacka crkva rodjeja presvete bogorodice carolije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Sa  najviše tačke Čajkinog brda nalazi se vidikovac sa statuom devojke sa pticom sa koga se pruža veličanstven pogled na celu Vrnjačku Banju.

vrnjacka cajkino brdo panoramio.com

izvor: panoramio.com

Sa njega je najlepše dočekati smiraj dana nad svetlima koja se lagano pale i obrisima Goča koji sve više tamni dok nadolazi noć.Tada se najjače oseća priroda koja u gašenju dana pokazuje svoje najlepše boje i najtananije zvuke. I tera nas da priznamo koliko je veličanstvena. I koliko nam je važna, jer bez nas ove lepote mogu da postoje, ali mi bez njih nikako.

vrnjacka zalazak mapio.net

izvor: mapio.net

 

 

 

2

Anatomija jednog zaljubljivanja

Love-Falling

Izađeš tako jednog dana i nemaš pojma da će ti život naneti zaokret za pamćenje. A kreneš normalno, pored kuća i drveća koje znaš od malena i koje više i ne primećuješ.

I baš tu, na starim stepenicama sa oguljenim gelenderom od kiša, snegova i godina, na kojima si pravila prve korake kad si bila dete, naiđe on. I upoznaš ga. I ništa se spektakularno ne dogodi. Jedno muško više koje znaš, kao što znaš i mnoge druge.

I ništa tu nema značajno, ni to što si zapamtila njegovu košulju belu kao sneg protkanu plavim koncem, ni to što se oko njega širio miris pomešan sa nekom neobičnom toplinom, valjda njegovog tela. Ali, nije to ništa čudno, braniš se, uvek primećuješ detalje kod svih ljudi.

Onda počneš da ga srećeš. Često. I što je on ljubazniji, ti si drskija. Nemaš pojma što. Znaš samo da je strašno važno da budeš nadmena, iako to uopšte nisi i da ti se mnogo sviđa kad vidiš njegov osmeh koji namah zgasne pod tvojim ledenim pogledom. I stalno misliš da je nevažan, iako stalno izviruješ s prozora kada će da naiđe, pa kad se pojavi, iza zavese ga krišom gledaš i proučavaš i priznaješ sebi da je nekako lep kad mu se osmeh razlije licem.

Onda odlučiš da malo popustiš, pa mu dozvoliš i poneki razgovor. I mnogo ti je smešan i nekako imaš potrebu da mu se podsmevaš za sve što kaže. Ali ipak ćutiš. A kad ostaneš sama, dugo misliš o svemu što je pričao i to pamtiš danima. Ali, to je normalno. Ti ionako stalno slušaš šta ti ljudi pričaju.

A onda počneš da mu pratiš postupke. Praviš se da ga ne primećuješ kad ga sretneš i gledaš šta će da radi. Pa kažeš sebi, ako za mnom krene, baš će da ispadne glup. I prođeš visoko uzdignute glave, kao da si oslobodila Beograd. A on krene za tobom, samo da te stigne i javi ti se. I uopšte ti nije čudno što ti se lice ozari kad je pored tebe i kad koračaš uz njegovo rame, koje kao da je napravljeno da ide uz tvoje.

A onda, jedne tople letnje večeri pomisliš kako bi baš tada volela da ga sretneš. Pa te težak miris jasmina iz bašta pored kojih lutaš i kao tražiš nešto što ti negde na dnu srca mnogo nedostaje, opije tako jako da ti iz naježene duše, kao voda koja je konačno našla pukotinu u steni, šikne želja da ga poljubiš.

I onda staneš, uplašena i opijena ovom mišlju. Pa se čudiš otkud ona tu i zašto ti toliko prija pa na nju ne možeš da prestaneš da misliš. Pa se pitaš kako sad to kad ga od početka guraš i ne daš mu da ti bude blizu. Ali duboko u sebi znaš i zatrpavaš taj glas koji te stalno truje.Pa, ti si se to zaljubila…

Ova nova misao kao da ti osvetljava dušu. I sad sve gledaš nekako blistavo obasjano i sve proživljavaš otpočetka i sve ti je jasno i čudiš se kako tako jako umeš da podvaljuješ sebi.

I sad jedva čekaš da ga vidiš, da sa ovom novom mišlju, koja ti tako razigrava srce oslobođeno nekih teških stega i pokloniš mu svoj ozareni pogled i osetiš njegove treptaje koji ti tako nedostaju.

Pa kad ga vidiš kako priča sa nekom drugom, ti se razbesniš pa bi samu sebe izudarala što si priznala koliko ti znači. Ali, čim ti se osmehne, ti zaboraviš na svoj bes, pa se smiriš i pravdaš ga, pa nećeš valjda da mu braniš da sa nekom devojkom priča…

Pa počne da ti nedostaje kad ga nigde nema i sve ti se čini da ga je ranije bilo više, a sad nekako malo. I sve ti čudno i sivo kada njega u blizini nema, a sve zablista kad se on pojavi a oči zakuješ za njega pa čak ni ne trepćeš. I sve ti se čini da se odjednom prolepšao i pitaš se kako to odmah nisi primetila.

Ali nećeš ništa da menjaš nego uživaš u tom milju spoznaje svojih osećanja. I čini ti se da se tako najbolje štitiš, ako ne zna kakva ti se melodija skriva u srcu, ne može ni da te razočara. Pa se greješ na tom plamenu koji se tek razgreva.

A onda ti jednog dana kaže da odlazi. Tebi se nešto skotrlja u grudima i misliš da će ti se raspasti duša naježena od bola. Ali te onda umiri i kaže da će se vratiti i pita da li hoćeš da mu daš svoj broj da bar može da ti čuje glas dok nije tu. A u tebi se sve smeša, i strah da će zauvek otići i da ćeš ga izgubiti, a još ga nisi ni dobila, i čežnja koja odjednom narasta toliko da celo telo boli, i ustreptalost i sreća što želi da s tobom priča i izdaleka.

I u tom vihoru bola, tuge, strepnje, radosti i neiskazane žudnje, poljubiš ga za srećan put. I on ode, a ti ostaneš da nabujalih osećanja premećeš po glavi sve što si rekla i uradila. I sve te boli što odlazi i nose te neka meka krila od sreće što iz njegovog toplog pogleda i nežnosti naslućuješ da te želi i hoćeš da se raspukneš od dodira njegovog muškog mirisnog obraza. A iznad svega stoji pitanje: kada će me zvati?

A on te zove već posle sat vremena, iako još nije ni otišao, jer ne može da izdrži, i sam ustreptao od tvog mekog poljupca, pa već osećaš da mislite i osećate isto.

I onda pričate danima, i upoznaješ mu misli, navike i želje. I sve više ti se sviđa i sve radije slušaš njegov glas. I kad žudno želi da čuje tvoje snove, i kad ti nevešto čita poeziju jer zna da je ti voliš i kad te pita koji ti je stih najdraži, a ti mu malaksale i zaljubljene duše odrecituješ Vaska Popu: »Bez tvojih pogleda reka sam koju su napustile obale«. I stvarno se tako osećaš, kao jedna razlivena praznina bez smisla i reda kada njega nema da ti sakupi misli i zaplete ih u niti sreće.

I iščekuješ njegov povratak brojeći dane, pa kad dođe, ne znaš da li te hvata topla drhtavica od sreće ili treme jer znaš šta će biti.

Pa kad kreneš da ga vidiš posle toliko dana, posle toliko reči izrečenih iz daljina, neki strah te stegne jer kao da te sve vuče da skočiš u neku provaliju punu mirisa i cveća. Ali ipak ideš. Po kiši koja pljušti i među sivim ljudima i oblacima ti blistaš sa narandžastim kišobranom kao svetlo koje se probija kroz mrak.

Ideš tako ka drugom svetlu, pa kad mu priđeš i skloniš se s njim od kiše pod skut tamnog lišća, sve kao da obavije neka mirisna tišina. Tada te poljubi i nestane ceo svet, i ceo tvoj život i više nije važno ni šta je bilo ni šta će biti.

Zanos prvog poljupca nosi te na svojim paperjastim krilima i ti sad znaš da ga voliš celim svojim srcem, koje već odavno treperi kad na njega misliš. I da si se zaljubila još prvog dana kad si ga srela na stepenicama sa oguljenim gelenderom, na kojima si učila da hodaš kao dete. Kad je bio u beloj košulji protkanoj plavim koncem i mirisao do neba.

I znaš da te čekaju i bure i oluje, i kiše i snegovi, i sunčani omamljujući dani, ali više se ne plašiš. Samo da nikada ne prestane ovako da te ljubi…

falling_in_love

 

3

Kanjon Morače – zastrašujuća lepota crnogorskog krša

moraca kanjon67 stena skala foto slava

Među gorostasnim krševitim planinama u srcu Crne Gore, prepunim visokih nazubljenih vrhova, izvire reka neobične lepote. Morača započinje svoj put među surim stenama i oštrim krečnjacima koje mrvi najvećim delom toka da bi se na kraju razlila u Skadarsko jezero tako velika i mirna da niko ne bi ni pomislio da mnogo opasnih litica zapljuskuju njene nemirne vode.

Montenegro, Podgorica, View of Moraca Canyon between Kolasin

izvor: srbijadanas.com

Njen početak skriva se među obroncima Moračkih planina.

moraca moracke planine raleMNE

izvor: foto raleMNE

Među najlepšim crnogorskim vrhovima, snegovima koji se slivaju u podnožja veličanstvenih stena i gromada, od dva potoka, Rzačkog i Javorskog, nastaje Morača.

moraca izvor youtube

izvor: youtube.com

Na početku je divlja i uz huk pada niz obronke Rzača i Velikog Žurima, pa polako, ispod najvišeg vrha Moračkih planina, Kape Moračke, počinje da dubi svoje kameno korito.

moraca kapa moracka summitpost.org

izvor: summitpost.org

Iza malog mesta Ljevišta sliva se u dolinu i među Moračkim planinama, koje ostavlje iza sebe, dubi put koji ih razdvaja od visoke Sinjajevine.

moraca selo inad doline posle lijevna panoramio

izvor: panoramio.com

Ova planina je sva u kontrastima. Prelepa u svojoj divljini i veličanstvenim oblicima stena, veoma strmih litica, kraških polja od kiša, snegova i vetrova izbrazdanog krečnjaka, ima i najveće crnogorske pašnjake, osunčane travnate padine i bujne šume.

moraca sinjajevina summitpost.org

izvor: summitpost.org

Nastala tokom ledenog doba kretanjem lednika sačuvala je iz tih pradavnih dana svoje oštre vrhove i doline Tare, Morače, Tusinje i Bukovice. Morača svojim brzim planinskim vodama dubi njene strane podno Babinog zuba, najvišeg vrha Sinjajevine.

moraca sinjajevina babib zub summitpost.org

izvor: summitpost.org

I odmah potom, u blizini Crkvina, počinje kanjon Morače, jedan od najfascinantnijih predela Crne Gore. Ovde reka počinje tako duboko da ponire u uske useke među stenama i planinama da se njena plava pruga samo naslućuje u provalijama.

moraca kanjon45 panoramio

izvor: panoramio.com

Sa tunelom koji označava početak ovog zastrašujuće lepog kanjona, počinju lepote koje oduzimaju dah.

moraca kanjon39 muratovic

izvor: foto Muratović

U nadmudrivanju čoveka i prirode, puta koji na samoj ivici kanjona prkosi njegovoj dubini i na samim obroncima planina prkosi njihovim strminama i visinama, skriva se veličanstven predeo u kome se smenjuju tama i svetlost, kamen i nebo, zastrašujuća lepota.

moraca kanjon22 mihaela erbanova

izvor: foto Mihaela Erbanova

I ta borba prirode da zavlada svojom surovošću i čoveka koji bi da je ukroti i pokori kao da ovde bespoštedno i neprestano traje.

moraca kanjon62 muratovic

izvor: foto Muratović

Ona se ogleda u ukupno 32 tunela, od kojih neki prolaze kilometrima kroz kamenu utrobu planina, a neki su tek lukovi prosečeni kroz veliku stenu.

moraca kanjon20 ivan martineti

izvor: foto Ivan Martineti

I ne samo kroz tunele, put se stalno premešta čas na jednu, pa na drugu stranu gorostasnih litica, preko mostova i vijadukata, oštrim krivinama koje zamiču za velike krečnjačke obronke i iza kojih ponekad izgleda kao da nema više ničega.

moraca kanjon42 panoramio

izvor: panoramio.com

A tamo čekaju nove lepote, novi mostovi, nove stene sapete čeličnim mrežama, kojima čovek opet kroti prirodu ne dajući joj da odlama kamenje koje se survava u duboku reku.

moraca kanjon36 muratovic

izvor: foto Muratović

I tu, u tom velelepnom masivu u koji se useca reka ugnezdila se zaravan na samoj ivici kanjona. Na njenom bujnom zelenilu se beli manastir Morača.

moraca kanjon13 manastir moraca u daljini g. andric

izvor: foto G. Andrić

Sagrađen u 13. veku od strane Stefana Nemanjića, sina kralja Vukana, stoji kao neka svetlost u tami izvan zidova kanjona. U okviru njega se nalazi Saborna crkva posvećena Uspenju Bogorodice, a najviše je poznat po freskama iz života proroka Ilije koje krase ovu prelepu građevinu raškog stila. Rušen i obnavljan, mesto mnogobrojnih istorijskih sabora, u svojoj lepoti i belini konačno je zablistao krajem 20. veka.

moraca kanjon9 manastir moraca panoramio

izvor: panoramio.com

Ali da samo načas krade proplanak od ljutog krša svedoči i obližnji vodopad Svetigora, koji sa više od 50 metara huči u vodi planinskog potoka i obrušava se u Moraču.

moraca kanjon14 vodopad panoramio

izvor: panoramio.com

I put vodi sve dalje, ka novim krivinama i usecima koje čas osvetli sunce čas potamni hladovina. A daleko dole u dubini huče vode koje vekovima nose kiše i snegove i prave svoj put.

moraca kanjon50 panoramio

izvor: panoramio.com

Naizgled iste stene, strme i hladne, ali ipak su od nove planine sa svojim beskrajno visokim liticama. Sada već Morača dubi podnožje Maganika, prelepe planine poznate po nepristupačnom vencu vrhova, opasnih i oštrih dok streme ka nebu, dok u svom podnožju čuvaju rasute katune koji leti ožive.

moraca maganik panoramio

izvor: panoramio.com

Pa krivinu po krivinu, tunel po tunel, niz krševitu Đurđevinu, put vodi de sela Međurečje, koje je ime dobilo po rekama koje se ulivaju u Moraču i presecaju dubok kanjon puneći ga vodama sa udaljenih planina.

moraca kanjon24 medjurecje panoramio

izvor: panoramio.com

Prva sa desne strane Morači dolazi Mrtvica, reka koja izvire ispod maganičkog vrha Žuta greda i dubi svoj velelepni kanjon u podnožju ove planine.

moraca kanjon28 usce sa mrvicom predrag rakonjac

izvor: foto Predrag Rakonjac

Najpoznatija je po čuvenim Mrtvičkim gredama, stazi koju je kroz stenu probio general Danilo Janković krajem 20. veka da bi spojio sela Mrtvo Duboko i Velje Duboko.

moraca mrtvica andreasmoser.wordpress.com

izvor: andreasmoser.wordpress.com

Odmah posle nje, sa leve strane,dolazi Sjevernica sa Ostrovice. Tako Morača dobija novu snagu da nastavi ka najlepšem i najopasnijem delu kanjona.

moraca kanjon12 mostic milan maric

izvor: foto Milan Marić

Odavde počinju Platije, duge nekoliko kilometara, koje svojim skoro vertikalnim liticama, stešnjenim između najvišeg vrha Maganika, Međeđevog vrha s jedne i Vilinog kola s druge strane prave uzan klanac iz koga se sa obale Morače nebo pretvara u tanku plavu traku dok sunce jedva dopire do njenih voda.A iznad svega u luku koji spaja dve obale propinje se most Pjenavac.

moraca kanjon30 most pjenavac panoramio

izvor: panoramio.com

U ovom kontrastu strmih litica, igri sunčevih zraka i tame, zelenih šuma i plave reke u dubini, a u daljini, kad se pogled otvori između gorostasnih stena, sjaju belih vrhova Bjelasice, ova lepota postaje i zastrašujuća.

moraca kanjon41 platije vladan rovcanin

izvor: foto Vladan Rovčanin

A kao da su tu da bi razbile sivilo stena, u toplim danima nabujaju biljke u svom jarkom zelenilu. Iz pukotina kanjona izbijaju bukve, hrastovi, čempresi, oleanderi i nisko grmlje lovora. Oni puštaju korenje u krečnjačku koru u kojoj se se skuplja voda koja curi niz planinu. Priroda i u surovim uslovima nosi život. Pa kad sve zazeleni i nabuja reka se više nimalo u tesnacu ne vidi.

moraca kanjon17 stanislav gos

izvor: foto Stanislav Gos

I ne zna se da li je lepše u rano jutro kad se nad dubokim klancem bore zraci zore sa maglom koja pred njima beži ili  u zimu kad snegovi obaviju kamene vrhove a nebo posivi poput stena kanjona ili kad u vrelim letnjim noćima buknu požari i zapali se retko nisko rastinje po visokim obroncima pa izgleda kao da gori i samo nebo.

moraca kanjon3 izlazak sunca muratovic

izvor: foto Muratović

A reka teče dalje, i kanjon se malo širi pa se opet sužava, sad ispod visoke Prekornice koja omeđuje obale strmim stranama, nazubljenim rebrastim vrhovima i dubokim vrtačama. Ova gorostasna planina samo je uz Moraču ogoljena,ali su po njoj razasute bukove šume i retka vrsta bora – munika, koja raste samo na Balkanu.

moraca prekornica prekornica.me

izvor: prekornica.me

Sa nje se slivaju snegovi i kiše i padaju ka dubokim gudurama i samom koritu Morače. Tada ona raste, udara u stene i postepeno ih produbljuje. I tako već hiljadama godina.

moraca kanjon37 muratovic

izvor: foto Muratović

Ali, i kanjon ima svoj završetak. Kod sela Dromira on se postepeno širi i otvara ka nebu da upije njegovu svetlost i da plava reka zasvetluca na suncu i ugreje se na njegovim zracima.

moraca kanjon66 panoramio

izvor: panoramio.com

Pa ipak samo nakratko, reka se opet skriva u dubini dok je nadvisuju prekornički vrhovi, a sa druge strane pruga koja vijuga na obroncima Žijova.

moraca zijovo igor stojovic

izvor: foto Igor Stojović

Ova veličanstvena planina je najmanje poznata i u najudaljenijem je planinskom području Crne Gore.To je razlog zašto su je planinari osvojili tek devedesetih godina 20. veka. Najbliža Prokletijama, mnogi je smatraju njenim ogrankom, omeđena je Moračom i njenim pritokama Malom Rijekom i Cijevnom.

moraca zijovo surdup stitan summitpost.org

izvor: foto Igor Stojović

Ispod njenih najviših vrhova, Surdupa i Štitana, izgrađen je deo pruge Beograd – Bar, sa koje se pruža veličanstven pogled na vrhove Prekornice, Maganika i Moračkih planina dok duboko na dnu oko posivelih stena kruži reka koja nije veća od vijugave trake po zemlji.I sve je tako divno i zastrašujuće, kao da se u ove omamljujuće predele gleda sa samog neba.

moraca kanjon65 pogled sa pruge vladan scekic

izvor: foto Vladan Šćekić

I tako Morača stiže do Bioča i polako izlazi iz svojih useka i strmih obala, plava i blistava, spremna da se raširi i odahne u svom koritu i nastavi dalje.

moraca bioce

izvor: panoramio.com

Baš na tom mestu čeka je Mala Rijeka da svoje vode pomeša sa njenim. Ona nosi žijovske snegove i tišinu svog kanjona pod najvišim železničkim mostom u Evropi.

moraca mala rijeka panoramio

izvor: panoramio.com

Odatle Morača postaje mirna i kad se blizu Podgorice, pod ruševinama Duklje, spoji sa Zetom, ulazi u Zetsku dolinu, ona je prava ravničarska reka, široka i spora.

moraca kanjon76  usceyete u moracu predrag lakusic

izvor: foto Predrag Lakušić

Zeta joj je najveća pritoka i njene hladne vode u dugom toku često izbijaju na površinu i poniru u dubine zemlje, sve od izvora na čuvenoj Glavi Zete.

44102419

izvor: panoramio.com

A onda reka ulazi u najveći grad Crne Gore, njenu prestonicu Podgoricu. I dalje ravničarska, mirna i spora, protiče ispod mnogobrojnih mostova, kako onih starinskih kamenih, tako i najmodernijih, koji kao da prkose vremenu koje neumitno teče, baš kao i Morača pod njima.

moraca milenijumski most aero-travel.org

izvor: aero-travel.org

U samom srcu grada koji počiva na kamenu,ispod istoimenog srednjovekovnog utvrđenja, sa Moračom se spaja reka Ribnica.

36401602

izvor: panoramio.com

I sve dalje, Morača širi svoje obale, primajući Sitnicu, koja svoj kratki tok završava u njoj i Cijevnu, koja stiže sa visokih Prokletija, i sama iznurena snagama koje troši praveći duboku klisuru.

moraca cijevna flickr.com

izvor: flickr.com

A onda, već blizu velikog Skadarskog jezera, mesta na kome se razliva u njegovom beskrajnom plavetnilu, Morača mu u velikoj delti donosi svoje bistre vode.

moraca skadarsko panoramio

izvor: panoramio.com

Na sprudovima i obalama punim lokvanja, pelikana i retkih ptica, ova sada velika i mirna reka kao da se nikada ne provlači kroz stene, krečnjačke litice i grebene koje razdvaja svojom dolinom, ponekad plava poput mora, ponekad zelena poput najlepših smaragda. A reka teče kao i život, ponekad kroz tesnace, ponekad kroz mirne obale, ali uvek neumitno ka svom kraju, baš kako je priroda u svojoj savršenosti i napravila.

moraca kanjon63 milan rapajic

izvor: foto Milan Rapajić

 

 

 

 

 

12

Bizar

kefir-1013880_960_720Devedesete su bile vrlo zakučaste godine. Ili si imao sve ili nisi imao ništa, nije bilo nekih nedoumica. Ja sam bila u ovoj drugoj grupi. Pa kad su se iscrple sve zalihe mojih napaćenih roditelja, došlo je vreme da se radi. Bez obzira na to da li si tek završio školu i uopšte ti se ne radi.

A ja sam se opredelila da radim sve što mi padne pod ruku, i što je, naravno, legalno. Čuvala sam decu i naučila sve o podizanju novorođenčadi, radila u video – klubu i naučila da preporučujem najbolje filmove, što borilačke i  “vampirske” pripadnicima romske nacionalne manjine, što porno džiberima i pervertitima iz kraja,  ali se bavila i trgovinom, u kojoj sam na jedvite jade naučila da baratam parama.

Elem, tog leta kada sam upisala fakultet odlučim da zaradim za sebe neki džeparac. Na Sajmu je u to vreme postojalo šest hala, koje su se objedinjeno zvale Bazar, u kojima ste uvek mogli da kupite šta vam treba, a ne da čekićate tematske vašare. Tamo mi je radila drugarica i ja sam, u to vreme raštrkana na sve strane sveta, često visila kod nje i pravila joj društvo.

Tako sam upoznala i ljude koji su radili oko nje. A odmah mi je potom, kao i svakom blesavom čeljadetu, izgledalo da je tamo odlična prilika da se zaradi neki dinar. I nema šense da me neko zajebe, ta upoznala sam ljude i baš smo svi strava.

Tako prihvatim da dvadeset dana radim na štandu gazdarice koja se baš spremala da ode na more. Oduševim se tu, em mi je pored drugarica, em ću da uzmem keš, a i nema veze što se radi toliko bez dana odmora, ja sam vredna, izdržaću sve!

Ali, šarenilo je izbledelo vrlo brzo. Sedeti u zagušljivoj hali bez ventilacije na 40 stepeni od ujutru do uveče nikako nije bilo spektakularno kako je meni izgledalo dok sam povremeno dolazila. Ali, nema, bato. Kad si počela, ima i da završiš.

Ni ekipa oko mene nije bila baš reprezentativna. Ne računam ovu moju napaćenu drugaricu, sa kojom sam izvrtela sve teme i na čijem sam ramenu najviše kukumavčila. Stalno sam se pitala kako joj nije teško, i tada otkrih da je zatreskana u svog gazdu, matorog zavodnika, zbog koga je sijala kad se pojavi, da l’ zbog manjka kiseonika u mozgu ili šta, ne znam, ali u tome je nalazila snagu.

Sa moje druge strane radio je raspevani homoseksualac, koji je stalno pokušavao da dokaže da to nije, tobože balaveći nad poprsjem moje drugarice. Ona, ga, logično, nije primećivala, a on je na sve načine pokušavao da joj privuče pažnju. Nažalost, na njegove sumanute priče o savladavanju prašuma, planinskih vrhova i zanosnih devojaka sam se samo ja smejala, tako da smo, čudnim spletom okolnosti, a možda i zbog manjka kiseonika, postali sjajni drugari.

Bila je tu i jedna nafrakana maloletna devojka, koja je imala dve velike muke: kako da podvali hroničnom konjuktivitisu i pronađe maskaru od koje joj neće sliniti oči i kako da pobegne od svog dečka i spanđa se sa svojim gazdom, velikim kriminalcem. On je bio zapravo najobičniji šibicar i švercer, ali njoj je, valjda zbog manjka kiseonika, izgledao kao Mikele Korelone.

Odmah pored radila je penzionerka iz jednog podavalskog sela. Pošto je nekada bila medicinska sestra, važno je istaći – glavna, ona nam je postavljala dijagnoze kad god bi nam nešto falilo. Umela je i da predviđa budućnost, pa je tako meni prorekla da ću do kraja sledeće godine roditi muško dte. Rodila sam ga kao što je i ona. A da je slaba u proricanju bilo je jasno iz njene potresne životne priče da je najviše pevala na dan kada joj je poginuo muž i nakon te vesti više nikada nije pustila glas. Pa, gospođo, ako vam se javlja, kako je nešto takvo moglo da vam se omakne?

Bila je tu i najživopisnija od svih – večno u drvenim nanulama, jer noge nikako da joj nauče na cipele, sa tri zuba u glavi, velikim loknama, koje je imala zahvaljujući viklerima sa kojima je noću spavala i pomalo crvenog karmina, tek da dozvoli sebi malo koketerije jer je u velikoj varoši – naša koleginica koja je na traktoru pobegla iz Petrinje. Ali, nemojte da mislite da se ona traumirala zbog bežanja u “koloni u osmom mjesecu”, ma nikako! Ona je uživala u blagodetima metropole (što je za nju Beograd svakako i bio) i otkrivala novotarije kojih se teško odricala. Najviše je oduševio spikerfon na telefonu, tako da je isključivo preko njega pričala sa Krajinom pa smo svi imali direktne izveštaje da li se strini srušio odžak i kada će se oteliti krava.

Svi su ovde radili po smenama, samo smo ona i ja radile non stop. Ja zato što sam mentol, a ona jer joj je, kako je smatrala, upala sekira u med. Tvrdila je da joj je Bazar ostvarenje svih želja jer ovde duže spava i umesto da je svekrva cima da ode na njivu da kopa i muze krave u 4 ujutru, ona se dotera i kao dama ode na posao. A uveče, kad se vraća, muž joj sve »blica« farovima jer misli da je neka zgodna ženska, a, gle divote, uvek se ispostavi da se to njegova žena strašno prolepšala.

E pa sad vidite kako je bilo izdržati dvadeset dana sa ovako živopisnim likovima i vazduhom na slamčicu. Jednog dana, u napadu čamotinje i polaganog odumiranja mozga, upadnem u razgovor sa manijakom koji dahće na slušalicu svakoj koleginici okolo, pa i meni. Našao, kreten, negde sve brojeve telefona, pa došao red i na mene. Ja, debil, rešim da ga preobratim, da mu objasnim da nije lepo to što radi i da treba malo da se pozabavi svojim životom jer ovo što radi stvarno nije zdravo. Da, znam da je bilo mnogo glupo što sam to uradila, jer je dečko, zapravo kasapin iz Obrenovca, logično, u meni video ostvarenje svih svojih snova i počeo da me proganja. Usrala sam se pošteno, što jer je manijak, što jer ume da barata satarom, i jedva sam se otkačila budale. Poslednjeg dana rada rekla sam mu da se selim u Kanadu.

I tako su u polumagnovenju prolazili dani. Jedina svetla tačka bila je kad šmugnem na 10 minuta iza hale, sedenem ispod tada najvećeg mosta na Savi, gledam u reku, slušam vozove i dišem, dišem… Samo tada, sa dotokom kiseonika shvatala sam da Bazar polagano prerasta u bizar i da ću da odlepim ako još budem morala ovde da radim.

Primećujete da ne spominjem kupce. To je zato što ih skoro nije ni bilo. Koja budala će da uđe u taj pakao ako ne mora? Ne računam članove moje familije koji su obnovili obuću da bih ja bar nešto zaradila. I jednog alkoholičara, koji je u stanju nadnaravnog pijanstva došao da kupi ženi sandale da bi mu oprostila što ga nije bilo par dana kod kuće, a nije znao ni koji broj nosi.

Epilog:

Doživela sam 20. dan. Kada se gazdarica vratila, napravila je popis. Nikako se nije slagao i cifra koja je predstavljala manjak volšebno je bila okrugla. Tako me je isplatila za trećinu manje nego što je bilo dogovoreno. Kad smo se razilazile, rekla mi je da je veoma zadovoljna mojim radom i da će me preporučiti i drugima. Zahvalila sam joj. Tolika ovca ipak više nisam bila da me i drugi varaju za platu oko koje smo se pogodili. Biće da gazdama manjak kiseonika tamo nije smetao…