4

Homoljske planine – riznica tajni istočne Srbije

 

homoljske freebiking.org

izvor: freebiking.org

Na samom istoku Srbije, iza gora koje skrivaju Dunav, koji krivuda ka Crnom moru, nalazi se preko pedeset planina neobične lepote. Nijedna viša od hiljadu metara nadmorske visine, ali svaka prepuna odseka, krečnjačkih stena iz kojih izbijaju izvori rečica i survavaju se niz provalije u dolinu. Homoljske planine nadmeću se u svojoj mističnoj lepoti.

homoljske krilas, jezevac i gornjacka klisura rodoljub stevanovic

izvor: foto Rodoljub Stevanović

Nastale još u davna vremena nabiranjem zemljine kore, Homoljske planine su se izdizale dok su ih razdvajale doline reka, a u stenama se skrivale vrtače i bezbrojne pećine pune skrivenih potoka i rečica i njihovih hladnih podzemnih izvora.

homoljske7

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

I dok krečnjaci kao raskomadani grebeni u svojim neobičnim oblicima sa oštrim liticama blješte na suncu, na padinama sve je prekriveno tamnim stoletnim šumama dok su po sočnim pašnjacima rasuta stada ovaca i krava, od čijeg se mleka dobija nadaleko čuven homoljski sir.

homoljske2

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ovo veliko prostranstvo između velikih kotlina, Zviške uz koju se sljubilo Kučevo i Žagubičke oivičavaju i velika ravnica reke Mlave, koja na veličanstven način izvire ispod Žagubice iz Krupajskog vrela i Pek, čuven od davnina po svojim  zlatonosnim vodama.

homoljske zagubicka kotlina vladimirNSSrbija

izvor: foto vladimirNSSrbija

I kad bi nekome dali da bira, ne bi mogao da odluči koji bi deo ovog prostranstva sa vrhovima koji kao da se nadmeću koji će se više propeti ka suncu, mogao da bude najlepši.

homoljske superodmor.rs

izvor: superodmor.rs

Sa severa, od Kučeva, putevi vode ka najlepšim pećinama, vodopadima i šumama Homolja. U beskrajnom zelenilu, livadama koje smenjuju guste borove šume i poneka krševita gromada, krije se pećina Ravništarka. Otkrivena je krajem 20. veka kada su dva dečaka u nju zalutala i tada je istražena i dobila je ime po selu u čijoj se blizini nalazi, a do tada je bila poznata samo okolnom stanovništvu koje je zvalo Savina pećina. U njenoj velikoj dvorani Crni dvorac ne zna se da li su lepši pećinski ukrasi ili potok Ponorac, koji huči duž duboke jame.

homoljske ravnistarka pecina foto sanjabgd

izvor: foto sanjabgd

Iznad Ravništarke nadvisio se Štubej, naviši vrh zapadnih Homoljskih planina, prepun hrastovih i bukovih šuma. Sa njegovog strmog vrha kao na dlanu pruža se  veličanstven pogled na celo Homolje.

homoljske stubej sladjana maric

izvor: foto Slađana Marić

Skriven u beskrajnom zelenilu padina Štubeja, preko jedne stene neobičnog oblika koji je izbrazdala voda, nalazi se vodopad rečice Sige. Ono što ga čini drugačijim od ostalih je što se ovi veličanstveni kaskadni slapovi nalaze na samom izvorištu planinske rečice, tačnije, čim ona šikne ispod visokog kraškog kamena. Njen huk najjači je u proleće, kad se otapaju homoljski snegovi, a preko leta od velikih vrućina presuši.

homoljske vodopad sige carolije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

U podnožju Štubeja nalazi se izvor Hajdučki kladenac. Uz njega je velika stena sa koje se pruža prelep pogled na na istok Homolja, a kad je dan vedar, vidi se čak do Karpata.

homoljske pogled sa stene kod hajduckog kladenca staze i bogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Sa druge strane Štubeja, na stenovitom odseku, skrila se i pećina Ceremošnja, za koju se ne zna da li su joj impozantnije dimenzije ili ukrasi. Puna tajni i neispričanih priča, skriva sećanja na davna vremena kada su se u njoj skrivali odmetnici i hajduci, kojih je ovaj kraj bio prepun.

homoljske ceremosnja slapovi na ulazu foto slobodan minic

izvor: foto Slobodan Minić

Do kraja prošlog veka posećivali su je samo iskusni planinari i speleolozi, ali je na kraju prilagođena svakome ko želi da uživa u njenoj lepoti. Danas je prava lepotica sa velikom dvoranom Arena, nasred koje stoji ogromni pećinski ukras visok 7 metara u okviru koga se prepoznaju figure srednjovekovnog viteza i srpskog ratnika iz Prvog svetskog rata, pa je dobila ime “Na večnoj straži”. Koliko je stara pokazuju ostaci pećinskog medveda iz praistorijskih vremena.

homoljske ceremosnja planine.net

izvor: planine.net

U neposrednom komšiluku Štubeja je i veličanstveni vrh Veliki Vranj, sa najlepšim vidikovcem Homoljskih planina, sa koga se najbolje upoznaje njihova lepota. Do stenovitog vrha kroz hrastove i bukove šume može se doći kroz šumu Trest preko prevoja koji kamene gromade Vranja deli na dva dela ili preko livada prepunih maslačaka i šumaraka Krepoljina, gde se smenjuju pašnjaci i ljuti kamenjar.

homoljske livade staze i bogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

S koje god strane da se ide, pogled sa vrha je veličanstven.  Zahvaljujući tome što je u središtu zapadnih vrhova, sa njega se vidi na sve strane sveta. Ne zna se da li je lepši pogled na ogromnu šumu Trest kao na dlanu, gorostasni Štubej, vrhove susede Kobilju glavu, Vrata i Sumorovac i u daljini velike masive Malog i Velikog Vukana i Ježevca. Ili na drugoj strani veliki greben planina sa vrhovima Pojana tresit, Kupinova glava, Zdravča i Oman. Kad su dani vedriji vidi se čak do Majdanpeka, pa i druge planine istočne Srbije: Veliki krš, Crni vrh i Beljanica.

homoljske vidik sa vranja staze i bogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Ispod, u velikoj šumi Trest, nalazi se manastir Vitovnica. Na uzvišenom platou istoimene rečice, pri njenom izlasku iz klisure Skop, kojom dubi stenoviti vrh Sumorovac, ugnezdila se mala crkva. U blizini nje je stena koja je zaklanja od sunca. Na njoj je mnogo porušenih kapela, a na vrhu jedna mala pećina, nekadašnja monaška isposnica.

homoljske manastri vitovnica panoramio.com

izvor: panoramio.com

Ne zna se tačno kada je manastir podignut, pretpostavlja se u 13. veku, ali se zasigurno zna da je ime dobio po reci. Veruje se da je u osnovi Vitovnice “vitl”, vodenički točak, što podseća na mnoštvo vodenica i valjarica na brzoj planinskoj reci.

homoljske vitovnica reka foto sonjabgd

izvor: foto sonjabgd

Trest je večito mračan i vlažan i pomalo podseća na džunglu.

homoljske trest staze i bogaze com

izvor: stazeibogaze.info

U njenim senovitim proplancima, kroz koje sve više u dubinu vijuga rečica Vitovnica, bujaju pečurke, kojima pogoduje vlaga i tmina.

homoljske ivan marjanovic

izvor: foto Ivan Marjanović

Iznad ove tamne šume nadvija se vrh Vrata, sa koga se pruža spektakularan pogled na Vranj, a u svojim kraškim dolinama skriva tri pećine. Prva je Hajdučka pećina, koja se nalazi na izlazu iz šume Trest. Kroz njene tamne odaje teče hladna ponornica.

homoljske hajducka pecina staze i bogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

U neposrednoj blizini, iza livada na kojima se i danas još od starih vremena nalaze tipične homoljske kuće od blata  je još jedna ponornička pećina – Pogana.

homoljske pogana pecina panoramio.com

izvor: panoramio.com

Za njom, treća u nizu, nalazi se i Mijucića pećina, poznata po lepoti izvorišta i vodopadu Komnenske reke.

 

homoljske izvor komnenske reke i mijucica pecina staze i bogaze

izvor: stazeibogaze.info

A zatim, dolinom Krepoljinske reke sve do Krepoljina, sela u podnožju planina, u kojima se mogu čuti priče i bezbrojna narodna predanja. Ovde je svaka kuća, napuštena koliba i skrivena vodenica na obali malih reka obavijena velom magije. I nigde obeležja stare kulture i narodnih običaja nisu sačuvana na nekom području kao ovde.

homoljske vodenica kod krepoljina sergej sergejevic

izvor: foto Sergej Sergejevič

Otud u ovom kraju toliko mističnih priča o vlaškoj magiji i sujeverjima kao posebnoj vrsti folklora. Tako su nastale mnoge priče o vračarama i natprirodnim moćima stanovnika tog kraja. Jedna od njih je priča o rusaljama, ženama koje uoči pravoslavnog praznika Svete Trojice ili Duhova, padaju u dubok medijumski trans. Njihove duše prelaze na stranu mrtvih, razgovaraju sa njima njihovim jezikom, prenose poruke i predviđaju događaje.

zene-padalice

izvor: ebranicevo.com

O ovoj prastaroj pojavi pisao je i Jovan Cvijić i tako zainteresovao britanske naučnike, koji su između dva svetska rata došli u homoljsko selo Duboka i proučavali ovaj neobičan fenomen. Ostali su iznenađeni. Žene rusalje u transu nisu reagovale čak ni kada su im stavljali igle pod nokte. Nastavljale su da čupaju kosu, kidaju odeću i govore nerazumljivim jezikom. Mnogi tvrde da se zaista obistinjavalo ono šta su proricale. A najvažnije je bilo da se sve odvija pred drugim ljudima i da se odsvira posebna muzika koja će ih vraćati među žive.

homoljske12

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Sa istoka putevi vode uz izvorište i dolinu zlatonosnog Peka, među okamenjene obale i duboke kanjone njegovih pritoka.

homoljske pek b92.net

izvor: b92.net

Od sela Debeli Lug u blizini Majdanpeka pruža se dolina reke Breze, sva obrasla gustim šumama.

homoljske debeli lug branislav sarcevic

izvor: foto Branislav Šarčević

Na njenom putu je i Falješana, prava mala prašuma neobične lepote. Ona je toliko posebna u svojoj čistoći, bojama i šumovima reke i laganog vetra među granama stoletnog drveća da je proglašena za strogi rezervat prirode.

homoljske feljesana panoramio.com

izvor: panoramio.com

Nakon izvora kod Danilovih vrela nalazi se neobičan speleološki objekat Gaure Ursuli, koji u svojim okamenjenim vratnicama podseća na mnogobrojne preraste istočne Srbije.

homoljske gaura ursuli staze i bogaze

izvor: stazeibogaze.info

Nešto dalje je vrh Breza, na čijim padinama su mnogobrojni napušteni salaši, koji svedoče o nekim davnim danima.

homoljske homolje staze i bogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Na njemu se nalazi usamljena stena sa koje veličanstven pogled puca nadaleko, na jezero Valja Fundata, vrh Starica i rudnike Majdanpeka, dok se u daljini na horizontu ocrtavaju Veliki krš i Stol.

homoljske pogled sa breze na majdanpek staze i bogaze

izvor: stazeibogaze.info

Padine Breze potkopava Crna reka, čiji duboki kanjon svoje okamenjene obale strmo podiže ka nebu. Na nekim mestima je neprohodan, a na najužem delu nalaze se litice kroz koje reka jedva da protiče dok se ne stopi sa plavetnim Pekom.

homoljske kanjon crne reke staze i bogaze

izvor: stazeibogaze.info

Pa sve dalje i dalje do udaljenog Omana, najvišeg vrha Homoljskih planina, na čijim visokim sunčanim proplancima i bujnim pašnjacima i dan – danas postoje katuni i bačije, kao i u stara vremena.

homoljske katun slobodan minic

izvor: foto Slobodan Minić

Na krovu Homolja sve je mistično, čak nosi i nekoliko različitih imena.  Ali ono oko čega se svi slažu jeste da je iznad mnogobrojnih grebena, širokih proplanaka i šuma, pogled koji oduzima dah. Na sve strane rasuli su se okolni vrhovi Šoš, Kurmatura mare i Čoka unuk.

homoljske oman planinarenje.net

izvor: planinarenje.net

A kad dođe hladna zima pa zaveje celo Homolje, na Omanu se šume pretvore u pravo ledeno carstvo. Drveće se zabeli kad se na grane spusti ledena magla, a košava ih okiti iglicama inja.

homoljske vukan suma zima slobodan minic

izvor: foto Slobodan Minić

Sa druge strane sela Debeli Lug smenjuju se visoki vrhovi kao nanizani jedan za drugim: Kupinova glava, Zdravča, u čijem podnožju je mali kanjon istoimene reke koja goli krečnjački kamen dubi i stvara strme odseke, Tilva roš , koja u prevodu sa vlaškog znači “crveno brdo”, Čoka njamci pa sve do prevoja Venac.

homoljske zdravča carolije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Sa vrha Pojana tresit, koji u prevodu sa vlaškog znači “livada u koju je udario grom”, puca pogled na pećine Ceremošnju i Ravništarku, iznad njih vrhove Štubej i Vranj, a sa druge strane sve do Majdanpeka i vrha Starica, koji se iza grada ocrtava na nebu.

homoljske pojana tresnit serbianoutdoor

izvor: serbianoutdoor.com

Sa juga sežu najlepši izvori i vrela Žagubice.

homoljske mlava z. pejovic

izvor: foto Z. Pejović

Osim Krupajskog vrela iz koga izvire Mlava, najpoznatiji se nalazi se u blizini sela Selište. To je Homoljska potajnica, izvor koji čas izvire, čas nestaje u kamenim nedrima zemlje. Ova neobična pojava inspirisala je meštane, koji su poznati po mističnim i onostranim pričama, pa se raširila legenda da je čuvar izvora moćni Stojan, po kome se izvor zove još i Stojanje, i da on ume da prepozna ko je grešan, a ko čist, pa u zavisnosti od toga vodu pušta ili zaustavlja. Naučno objašnjenje dao je Jovan Cvijić, koji je prvi opisao ovaj izvor u spletu korenja stare bukve, hrasta i cera i otkrio da se ispod zemlje nalazi pravi mali prirodni rezervoar koji se četrdeset minuta puni vodom, pa potom je sat vremena ispušta.

homoljske potajnica seliste igor simic

izvor: foto Igor Simić

Od vrela Mlave pa uz njenu dolinu nalaze se i ostaci velikog broja srednjovekovnih manastira. Prva na tom putu je Trška crkva, u blizini Žagubice. Ime je dobila po tome što se nekada nalazila u naselju Trg. Ne zna se tačno otkad postoji, ali se smatra da je podignuta u 13. veku. Od 14. veka, kada je obnovio despot Đurađ Branković, posvećena je Rođenju Bogorodice. Veruje se da je nekada u njoj boravila ćerka kneza Lazara, princeza Olivera, a neki čak smatraju da je ovde i sahranjena.

homoljske trska crkva panoramio.com

izvor: panoramio.com

Osim nje, po čuvenju poznat, stoji manastir Gornjak, stešnjen između Velikog Vukana i krševite planine Ježevac, na samoj obali Mlave. On je zadužbina kneza Lazara iz 14. veka i nekada se zvao po selu Ždrelo, a potom je dobio novo ime, po vetru koji duva kroz klisuru . Poznat je i po čuvenoj pesmi Đure Jakšića “Put u Gornjak”, u kome slikovito dočarava prelepi krajolik u kome je prioda tako jarko obojila ceo kraj, kao da je “vila neka ćilim razastrela”.

homoljske manastir gornjak srbijanac.rs

izvor: srbijanac.rs

Uz njega se u steni nalaze ostaci isposnice Blagoveštenje i mala kapela u pećini, posvećena Svetom Nikoli.

homoljske manastir blagovestenje y. pejovic

izvor: foto Z. Pejović

Od manastira, koji stoji na samom njenom ulazu, počinje Gornjačka klisura, poznata i kao “kapija Homolja”. Raskošna u svojoj lepoti, protkana je sa četiri velika meandra i stešnjena među gorostasnim obroncima kamenih vrhova.

homoljske gornjacka klisura sasa stojanovic

izvor: foto Saša Stojanović

Iznad klisure, padina osutih listopadnim i četinarskim šumama,  nadmeću se u visini dva velika vrha: Mali i Veliki Vukan. Viši, Veliki Vukan, sav je krševit. Sa tog prelepog kamenog prestola vidi se celo Homolje. A prekoputa se nalazi njegov niži imenjak.

homoljske veliki vukan a u pozadini mali vukan staze i bogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Između njih nalazi se velika jama Sedlo, čija dubina doseže do podnožja ove dve planine. Postoji priča da su se nekada u nju bacale žene preljubnice i verovalo se da će onu koja je nepravedno optužena sama jama izbaciti napolje. To se, naravno, nikada nije dogodilo, ali neobične vazdušne struje zaista mogu da ponesu uvis lagane vlati trave.

homoljske sedlo sasa stojanovic

izvor: foto Saša Stojanović

U podnožju ova dva nadaleko čuvena vrha i brda Mali Čukar nalazi se selo Ždrelo, a na njemu, sa pogledom na blistavu mlavsku ravnicu, nalazi se još jedna stara srednjovekovna crkva Svete Trojice, zadužbina kralja Milutina.

homoljske manastir svete trojice zdrelo slobodan minic

izvor: foto Slobodan Micić

A sve dalje i dalje, uz zapadne obronke Homoljskih planina teče Mlava velikom zelenom ravnicom ka Dunavu i njegovim plavim vodama i snažnim maticama.

homoljske mlava extremesummitteam.com

izvor: extremesummitteam.com

Kad se spusti sumrak, pod okriljem noći izviru priče o onostranom, pa se u ovom mističnom spletu vrhova za koje zalazi sunce još može i poverovati u natprirodne pojave, neobične zvuke i treptaje koje priroda u svom uspavanom sutonu nudi. Tek tada prirodne lepote treba osluškivati, upiti ih u sebe i prepustiti im se strašću kojom su davni tragači zlata ispirali homoljske reke. Tek tada se Homolje može razumeti i spoznati kao spoj lepote i čarolije života.

homoljske sumorovac staze i bogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

 

 

 

Advertisements
0

Diližansa snova

vila dilizansa

Na jednom zvezdanom svemirskom proplanku, gde se rasipa čarobni prah, igrale su vile svoju igru. Hvatale bi se za ruke i okretale ukrug dok bi im duge kose lepršale i mrsile se.  Slavile su što se Sunce okrenulo ka njima i donosi im tople dane i noći pune pesme i radosti.

Najmlađa među njima plesala je te večeri prvi put onako kako igraju odrasle vile. Više nije bila dete i osećala je u svom telu neku čudnu snagu koja je previja u pasu i lagani dah koji joj golica srce. I nije znala otkud to, ali joj se mnogo dopadalo.

Usred njihove najradosnije igre i pesme, uz koje su čarobne ptice kliktale tako jako da su se orila cela nebesa, uz šuštanje i blistav trag, u gustu šumu pored njihovog proplanka nešto je palo. Odmah je sve stalo i vile, radoznale da otkriju šta se desilo, pohitale su kroz gusto šiblje i stoletne borove.

A nedaleko odatle, u šumi  krš i lom. Niz pokidane grane visokog zlatnog bora tužno je visila slomljena bela diližansa iz koje su poispadali snovi. Vile su se zagledale jer su o snovima samo slušale, a li nisu znale da su oni tako lepi i da liče na najblistavije mladiće koje su ikada videle. I svaki  je bio lepši od onog drugog, ali najlepši najmlađi od svih, plavi san sa sjajnim očima, koje su tužno gledale u polomljene točkove diližanse zapetljane u granama.

Zgledale su se i odmah znale šta treba da rade. Prišle su imda im pomognu i povele sa sobom na svoj proplanak. Najstariji od svih, beli san, koga su svi snovi slušali, bio je ljut. Zalutali su jer im je nestalo praha koji snovima pokazuje put kada idu onima koji su zaslužili da im se oni ostvare. Trebalo je obići mnoge svetove, a oni su morali da stanu. Za sve je krivio one mlađe, kojima je najveća radost bila da iza sebe ostavljaju svetlucavi trag, na radost onih kojima su se snovi ispunjavali i koji su jedini i mogli da ga vide.

Vile su im ponudile odaje u svojim zlatnim dvorcima dok ne poprave svoju diližansu i ne krenu dalje. A sve to iz prikrajka je gledala najmlađa vila i mislila kako je plavi san nešto najlepše što je mogla i da zamisli da postoji.

Danima su snovi skidali deo po deo diližanse pokidane među visokim granama, danima su sakupljali komade i delove i pokušavali da ih zalepe svojim nežnim prstima. Belom snu se žurilo jer je toliko njih čekalo da oni dođu, ali znao je da će morati da budu strpljivi.

I jedne tople večeri, kada je sedeo ispod drveta i odmarao se od  napornog dana, plavi san je u senci zlatnog bora spazio najmlađu vilu i  njene sjajne oči kako ga gledaju iz tame. Ustao je i prišao joj. Kad je njeno lice obasjao mesec, znao je da je ona nešto što nikada neće zaboraviti.

Od te večeri plavi san i vila su noći provodili u senci zlatnog bora, kada svi odu u zlatne dvorce da spavaju. Ona ga je milovala svojim usnama i pred svaku zoru zaklapala mu oči čarobnim vilinskim prahom da nakratko odspava i bude odmoran za sledeći dan.

A plavi san je svaku noć plovio po paperjastim oblacima ljubavi i otkrivao najlepše tajne sreće ljubeći vilu i shvatio zašto toliko njih želi da im snovi ispunjavaju želje. Zato je odlučio da svakoga dana sakriva slomljene komade diližanse ne bi li ostali što duže, a ponekad je maštao i zauvek. Jer nikada više nije želeo da ode od vile.

Onoga dana kada je beli san otkrio da plavi sprečava njihov odlazak, strašno se naljutio. Orila su se nebesa od njegovog gneva i svi  skriveni delovi  su morali da mu se donesu. Vile, ne znajući za beskrajnu ljubav svoje najmlađe sestre, svojim čarobnim prahom spojile su diližansu i ona je zablistala u svojoj belini, još lepša nego što je bila.

Kad je snovi trebalo da krenu, otkrili su da plavog nigde nema. Preturili su svaki kamen i zavirili u svaku krošnju, on kao da je u zemlju propao. A bez njega beli san nikako nije hteo da krene.

U najvišoj odaji zlatnog dvorca vila je plakala na grudima plavog sna, ljubila ga je i molila da ostane. Obećala mu je da će napraviti malu diližansu u kojoj će moći da ide i ispunjava svakome želje, a njoj se stalno vraća. I on je plakao i molio je da ga pusti da ode i obećavao da će pobeći čim beli san bude zaboravio da je na njega ljut i vratiće joj se zauvek. Rastali su se u rumenu zoru, a njihove suze su se u rano proleće ledile na tlu kao inje.

Tog jutra diližansa snova je otišla. Vila je danima sedela ispod zlatnog bora, na mestu gde je plavi san prvi put ugledao i proživljavala iznova svaki tren, svaki poljubac, svaki ton njegovog nežnog glasa. A onda je ustala i otišla u najvišu odaju dvorca i od vilinskog čarobnog praha napravila malu diližansu, samo za njega, a možda i za nju, da je vodi sa sobom ako poželi, pa da zajedno ispunjavaju želje svima koji to zaslužuju.

Vila još čeka da joj se vrati njen plavi san. Beli se izgleda još nije odljutio. Ali, ona ipak čeka i svaku noć nebo posipa zvezdanom prašinom da lakše nađe put do nje. A pred jutro bere cveće po proplancima i ostavlja svoje suze koje se kao rosa lepe za latice. Puni cvetovima malu belu diližansu i čeka da joj se ostvari njen san…

5KYEWQX

4

Palićko jezero – najlepši dragulj Vojvodine

palic slobodan cavic

izvor: foto Slobodan Čavić

Na severu Bačke, tamo gde se Srbija već dodiruje sa Mađaraskom, nalazi se jezero neobične lepote. Bilo da zimi posivi od niskih oblaka koji nose snegove ili leti dobije plavozelenu boju i svetluca na suncu, Palićko jezero je najlepši kutak ravne Vojvodine.

palic deustravel.rs

izvor: deustravel.rs

Oko njegovog nastanka i danas postoje dileme i ispredaju se legende. Priča kaže da je nekada na ovom mestu svoje stado napasao pastir Pavle i da je toliko suza isplakao da je od njih nastalo jezero.

palic z. pejovic3

izvor: foto Z. Pejović

Učeniji veruju da je jezero ostatak Panonskog mora, koje se povuklo kroz dolinu Dunava, a ovde ostavilo svoj trag. U prilog tome govori tvrdnja da je ono nekada bilo slano i da se iz slatine usred velike pustare Palij izvlačila soda, pa je po njoj i jezero dobilo ime.

palic panoramio

izvor: panoramio.com

Pa ipak, najbliže istini je da je u pradavna vremena nastalo kao izdansko, ali i radom vetra, nanošenjem peska i stvaranjem obala napravljenih od strmih lesnih zaravni i peščanih sprudova. Iako se smatra da ga pune podzemni izvori, ono svoje vode sakuplja od kiša i snegova.

palic z.pejovic

izvor: foto Z. Pejović

A za to što je slano naučnici objašnjavaju da je zaslužna rastopljena so koja se sa vodom sliva u jezero sa okolnih obala. Zahvaljujući tome, na spoju Subotičke peščare i Bačke lesne zaravni, Palić predstavlja najveće jezero u Srbiji koje je nastalo prirodnim putem.

palic carolije6

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

U 18. veku otkriveno je da njegova voda i mulj imaju lekovita svojstva. Tada se pročulo za ovu prelepu plavu oazu prirode, a kada je otvorena prva gostionica Donja trščara, a kasnije napravljena i kupališta, turizam je zakucao na vrata ovog tada austrougarskog jezera i ono je postalo pravo mondensko letovalište, koje su upoređivali sa Karlovim Varima.

palic mala gostiona vlasacevic

izvor: foto Vlasacevic

A kada je krajem 19. veka otvorena pruga Budimpešta – Zemun, ovde su nikle čuvene palićke vile i letnjikovci.

palic hotel park olympic.rs

izvor: olympic.rs

Nakon Prvog svetskog rata najviše je izgrađeno. Čuvene mađarske arhitekte Komor i Jakob nadmetali su se u svojim secesionističkim građevinama, a posle Drugog svetskog rata postaje raj za umetnike koji gostuju na jednoj od najlepših pozornica naše zemlje, podignutoj od netesanog kamena u borovoj šumi. Na njoj se danas održava Međunarodni filmski festival.

palic poz

izvor: androidvodic.com

Zato je šetnja uz obalu prepuna utisaka. Ne zna se da li su lepše vile kao iz bajke ili plavetna površina jezera koju mreška vetar i zlati sunce.

palic vila Lujza PlumDesign

izvor: foto PlumDesign

Tako je ono kao isprepleteno životom ljudi i dahom prirode koji se dopunjavaju.

palic robi nadj

izvor: foto Robi Nađ

Ljudi su stvorili Palić, naselje na severnoj obali jezera.  Ono je nastalo zajedno sa otkrivanjem lekovitosti jezera i podizanjem banjskog kupatila. A onda je ceo kraj počeo da se menja i ljudi su gradili, ali i ostajali verni prirodi.

palic stari zamak jagafoto

izvor: Jaga foto

Posle banjskog kupatila, polovinom 19. veka napravljen je velelepni park, građen po principima pejzažne arhitekture i po uzoru na engleske vrtove. Ovde priroda vlada  rukom čoveka kroz mnogobrojne raskošne parkove i vlažne livade prepune šarenog cveća i retkog drveća.

palic carolije7

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Među njima, kao bogato ukrašeni svetionik u moru zelenila i mirisa, na ulazu u park stoji Vodotoranj, po kome je Palić najpoznatiji. Sav raskošan u folklornim detaljima veza i čipke, liči na pauna, a budući da je ova ptica ranohrišćanski simbol vaskrsenja, i toranj je podignut u čast novog početka buduće banje.

palic vodotoranj zoltan molnar

izvor: foto Zoltan Molnar

U proleće i leto ovde sve buja od zelenila i raskošnih boja dok se sjajno plavetnilo jezera provlači među granama starih hrastova i hrastova lužnjaka, koji ovde postoje preko 250 godina. Zahvaljujući ovim očuvanim primercima, na kojima se gnezde mnoge ptice i skrivaju slepi miševi, ceo park je ušao u sastav zaštićenog prirodnog dobra, Parka prirode Palić.

palic destinacijeusrbiji.rs

izvor: destinacijeusrbiji.rs

Pred Prvi svetski rat među jarkim zelenilom počeo je da niče čitav niz građevina koje će postati simboli Palićkog jezera, po čemu je ono nadaleko čuveno. Tako je 1912. postala čuvena po tome što je ovom bačkom dragulju zauvek promenila izgled.

palic spomen cesma i setaliste arpad dudas

izvor: foto Arpad Dudaš

Prvo je svečano otvorena Velika terasa, nadaleko poznata po velikoj balskoj dvorani na spratu, u kojoj se čak održao i teniski meč u zatvorenom, posle Londona drugi put u predratnoj Evropi.

palic velika terasa mojzer laszlo

izvor: foto Mojzer Laslo

Sa drvenom ogradom neobične lepote, pravljene u mađarskom stilu, odaje toplinu koja se stapa sa starim retkim poljskim jasenom i zelenilom, kao da je oduvek tu i pripadala.

palic velika terasa slobodan cavic

izvor: Slobodan Čavić

Ispred nje je napravljen muzički paviljon, po uzoru na mnoge evropske prestonice koje su u svojim parkovima u ovakvim kružnim ljupkim objektima oduvek održavale muzičke koncerte na promenadi.

palic muzicki paviljon wikimedia.org

izvor: wikimedia.org

Tik do nje je i spomen česma, podignuta u čast izgradnji Palića, ukrašena stihovima mađarskog pesnika Deže Kostolanjija.

palic spomen cesma tajga

izvor: foto Tajga

Iste godine kao i sve ostale građevine podignut je i Ženski štrand, takođe optočen mnogobrojnim detaljima narodne umetnosti. On je bio namenjen samo damama, koje su se skrivale od radoznalih pogleda prolaznika kada su se kupale u jezeru i odmarale.

palic foto freetimephoto zenski strand

izvor: foto Freetimephoto

 

Uz njega, kao da priroda podseća da je uvek tu, nadvio se veliki močvarni čempres, bujan u svojoj lepoti.

palic mocvarni cempres kod zenskog stranda arpad dudas

izvor: foto Arpad Dudaš

A na suprotnoj obali, kao druga strana jednog novčića, podignut je Muški štrand. Sa dugačkim molom koji se proteže ka jezeru leti je prepun od svih koji se tiskaju pod toplim suncem, a zimi tužno opusti i čeka nova leta.

palic carolije4

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

I onda, kao da sve što je izgradio, čovek hoće da nadoknadi prirodi jer je oskrnavio, u dnu velikog parka je posle Drugog svetskog rata napravljen veliki zoološki vrt spojen sa botaničkom baštom, takođe deo zaštićenog prirodnog dobra.

palic zoo vrt z. pejovic

izvor: foto Z. Pejović

Ovde životinje omeđene vodenim kanalima i mrežama, među bujnim drvećem, jezercima i šarenim cvetnim figurama žive svoje živote nadomak velikog jezera.

palic zoo vrt vikipedija

izvor: wikipedia.org

A arboretum unutar zoološkog vrta prepun je retkih zaštićenih vrsta biljaka i neobičnog drveća za ovo područje: libanskih kedrova, džinovskih sekvoja i ariša. A u skrivenim senkama,  tršćacima i šumarcima jasena skrivaju se retke vrste orhideja – prelepi močvarni kaćuni.

palic carolije9

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ali nije samo čovek doneo nove biljke i posadio ih tu u raznim oblicima od čijih šara zastaje dah. I priroda je sama osula vlažne jezerske obale bogatim močvarnim biljkama i barskim cvetovima.

palic zoo vrt lokvanj vikipedija

izvor: wikipedia.org

Pa kad se ode malo dalje od vreve i graje, uz obale pune trske i šaša, kroz koje šumi vetar, čuje se kako život pucketa, krcka i šuška.

palic borko horvat barska trska

izvor: foto Borko Horvat

Dok ribe prave krugove po mirnoj površini vode, žabe kreketavo pokušavaju da ulove ponekog vilinskog konjica.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

izvor: wikimedia.org

Barske kornjače za sobom lenjo ostavljaju tragove u pesku, a gušteri i belouške traže kamenje da se na njemu opiju od sunca.

palic barska kornjaca wikimedia.org

izvor: wikimedia.org

I svako tu ima neka svoja posla, i ježevi koji šuškaju u visokoj travi, i krtice koje povremeno izrone iz svojih tunela, i šumski miševi koji beže od lasica, tvorova i jazavaca da ne postanu njihov slastan obrok. I svako traži život kod velike zelene vode.

palic jez wikipedia.org

izvor: wikipedia.org

Samo jezero podeljeno je nasipima na četiri dela, a u njegovoj blizini je i jedno malo, Krvavo jezero, od koje ga deli samo prevlaka. Ime je dobilo zbog svoje crvene boje koju stvaraju alge koje se namnože tokom leta, a kad im prođe vek, padnu na plitko dno i talože se na njemu.

palic krvavo jezero z. pejovic

izvor: foto Z. Pejović

Ova dva jezera su ipak najveće carstvo ptica, zbog čega su i proglašena za park prirode. Ona se nalaze na istočnom putu ptica selica, koje na jesen putuju na jug u toplije krajeve.

palic i. jozwik

izvor: foto I. Jozvik

Ovde se one odmaraju, a neke i zimuju na pravim malim “ptičjim ostrvima”, veštačkim, nastalim od isušenog mulja kada se jezero sređivalo i isušivalo krajem prošlog veka. Njih najviše koriste crnoglavi galebovi i to je jedino mesto u Srbiji gde se ova retka ptičja vrsta gnezdi.

palic crnovrat gnjurac wikimedia.org

izvor: wikimedia.org

Na jesen se sve ori od kliktaja i pesama ptica i praćakanja plovki po talasima jezera, zelenim od mnoštva algi na njegovoj površini. Ali, ovde su stanište pronašle i neke ugrožene evropske vrste ptica, pa se jedino na Paliću može sresti mali vranac i gledati kako pliva patka njorka.

palic mali vranac wikipedia.org

izvor: wikipedia. org

A kad odu i ljudi i ptice i smire talasi koje nosi košava, spusti se zima i mir na Palićko jezero. I životinje se skriju u svoja topla skrovišta i priroda opet caruje hladnim prostranstvom. I dok se nad vodom smenjuje tanko pramenje magle, idu dani i nose sumrake u kojima se u daljini sijaju svetla grada. Kao dokaz da koliko god bude proticalo vreme, čovek i priroda uvek će biti isprepletani kao jedno.

palic zima carolije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

 

 

 

 

 

 

6

Izbiračica

choose-partner-base_3Nema ništa gore od toga da te muva muškarac koji ti se ne sviđa. I obavezno onaj koga ti hoćeš bleji u neku drugu. Kao po pravilu. Pa ti onda gledaš ovog nesrećnika koji se vrti oko tebe kao čigra i ne znaš da l’ da ga klepiš ili da budeš fin. Pa se ipak potrudiš lepo da mu kažeš, da te ne peče savest.

I ja sam, kao i svi, pravila izbore. Posle nekih mi je bilo lakše, posle nekih je umelo da me pecka na dnu srca od razmišljanja da li sam bila gruba. Ali, kao i svaki pravi Ovan, nisam umela da lažem. Sa mnom je bar svako muško uvek svako znalo na čemu je. Ako mi se sviđaš, videćeš mi u očima. A onda, na korak sam od zaljubljivanja. A onda, na korak i da te zavolim kao da je sutra kataklizma i da ti dam bubreg i litar krvi da te spasim.

A ako mi se ne sviđaš, i to mi vidiš u očima. Čim nema sjaja, nemaš tu šta da tražiš. Možeš da probaš, ali slaba vajda. I odma’ bude metla. Nema mnogo razmišljanja.  A ako me baš smaraš, bude i bezobrazluka. Jeste pomalo sirovo, ali bar znaš na čemu si, sve se tešim ja.

Shodno tome, bilo je svega i svačega. I ljubavi do groba, i litar krvi, obe ruke, ali i slomljenog srca. Pa kad ga zalepim, otpišem dotičnog, da ne kažem sahranim. I možeš da se slikaš kad me prođe. Mogu ja još da mislim na tebe kad legnem da spavam, al’ gotovo, bato, saznaćeš za to ali juče.

Ali zato nije bilo lako ni onima koji su se zalud trudili. A  i nisam bog zna šta ni propustila, verujte mi na reč.

 

Prvi put u životu sam otkačila jednog morona iz moje ulice kada je na sve načine pokušavao da me smuva samo zato što sam rekla da mu je dobra nova kožna jakna rokerka. Zbog tog nesmotrenog komplimenata davio je sve moje drugove da će im pokloniti rej ban naočare koje su mu roditelji poslali iz Nemačke ako pristanem bar da sednem sa njim na klupu u parku. I pristanem ja zbog drugara, iako mi se nimalo nije sviđao.

Kao dokaz da je dečko bio lud je i činjenica da je tadašnji drug, a moj sadašnji muž, tokom celog susreta preležao ispod klupe jer sam dramila da će me sigurno silovati, a ovaj ga uopšte nije primetio. Pale su izjave ljubavi i obećavanje kula i gradova, ali ja sam ostala neumoljiva. Ostala sam netaknuta, na radost mog budućeg mladoženje ispod klupe.

Ali, još jedan dokaz ludila bio je što me je narednih meseci nekoliko puta dočekivao uveče u parku, okružen gomilom opušaka. Dok je on obećavao sve više i više, ja sam samo isprepadano gledala kako da šmugnem jer budućeg muža ni od korova, a ja sam od malena učena da su muškarci dvoglave aždaje koje će te stopostotno napastvovati samo ako im daš povoda.  Vrhunac je bio kad mi je obećao da će mu roditelji kupiti jugo kabriolet pa će u njemu dolaziti po mene pred gimnaziju. Tada mi je popustio strah: “Pa, jedino da dođeš, al’ da staviš kesu na glavu!”, veoma taktično sam završila tu ljubavnu priču.

Epilog:

Dečko me ostavio na miru. Nikada me više nije jurio mada me je uvek čežnjivo gledao kad prođem ulicom. Roditelji mu nisu kupili auto. Danas je siromašniji od mene i stalno ide ogrnut nekim vojničkim ćebetom. Propustila sam da se zajedno sa njim ogrnem i ja.

 

Mnogi su mislili da ću u gimnaziji naći svoju životnu ljubav. Ali, džaba im bilo čekanje. A bilo je i tu prilika.

Svako jutro sam u trolejbusu do škole putovala sa dečkom, finim i pametnim, ali sa zubima a la Fredi Merkjuri. Nemam ni ja neke zubiće, ali se ovaj, za razliku od mene, trudio da ih dovede u red pa je nosio fiksnu protezu. I svako jutro imao ceo doručak u njoj.

Pričali smo stalno, bio je duhovit i pametan, nije da nije, ali ona proteza puna hrane stalno mi je terala neku mučninu. Koncentrisala sam se da mu ne gledam u usta, pa sam nekako mogla da se družim. Ali…

Jednog dana prišao mi je na odmoru. Ja nešto zamišljena gledam kroz prozor, a on mi priđe, nasloni glavu na moje rame i pita da li bih htela s njim uveče u bioskop. Jao, majko moja, ja vidim samo komadiće pljeskavice koju je upravo pojeo u njegovoj protezi. Pa još i da se poljubimo! Pa još će u usta da mi iskasapi onim žicama! Ma, nikako! Odbijem ja tu njega, trudim se fino, al’ sve se plašim da mi se gađenje vidi na licu.

Epilog:

Nikad se više nismo zajedno vozili do škole. Uvek me izbegavao. Danas je stomatolog, ne znam da li su ga ti zubi naveli da se time bavi. Propustila sam da imam besplatnu popravku zuba i da mi vilicu ne upropašćuju šloseri.

 

Poslednji slučaj zbio se kad sam se već udala. Iznenadili biste se koliko su udate žene zanimljive muškarcima, valjda misle da su sa njima sigurniji jer nema obaveza. Budale.

Svakoga dana sam odlazila u podrum pića u komšiluku, u kome je radio prodavac bez jednog prednjeg zuba i sa dugačkim noktom na malom prstu. U redu, njegova stvar kako će da izgleda, al’ rešio da me muva, pa sam onda malo rigoroznija.

Svaki dan mi se smeška i tako ponešto hoće pametno da kaže, da me zadivi. Ja se samo nasmejem i odem, ne upadam u priču. Ali, jedan dan usred prodavnice zazvoni mi mobilni telefon, poznata melodija Enija Morikonea iz još čuvenijeg filma. Obavim ja razgovor, a on me pita:

– Je l’ ti to Bora Dugić?

– Ne, kažem ja. – To je iz “Bilo jednom u Americi”.

– Bila si u Americi?

Zgranem se ja i kažem:

– Au, bre, prijatelju… – i počnem da se smejem na sav glas.

Kad sam izlazila bio je sav crven.

Epilog:

Dečko više nije razgovarao sa mnom kad odem da kupujem. Vrlo brzo se prodavnica zatvorila, a ja više nemam prilike da vidim da neko nosi dugi nokat na malom prstu.

 

Pa sad vi vidite koliko sam toga propustila u životu jer sam bila izbiračica i ima li vajde da se zbog toga jedem…

4

Dolina Ibra – kad zamirišu srpski jorgovani

ibar sa maglicem dragan bosnic

izvor: foto Dragan Bosnić

Znate onu starogradsku: “Stani, stani, Ibar vodo”? Lepa pesma u kojoj se pominje ova još lepša moćna reka, govori o nemogućem. Jer kad Ibar jednom poteče ispod visokog crnogorskog krša, više nikad ne može da stane i kroz planine i doline žuri da se sljubi sa Zapadnom Moravom.

ibar davor maksimovic1

izvor: foto Dragan Maksimović

Ova reka, koja će prevaliti veliki put do Kraljeva, grada u samom srcu Srbije, izvire na padinama Hajle. Ova visoka planina pripada gorostasnim ograncima Prokletija i sva je od krševitih krečnjačkih stena. U periodu ledenog doba bila je prekrivena lednicima, koji su se lagano kretali ka severu i za sobom ostavljali udubljenja.

ibar hajla summitpost.org

izvor: summitpost.org

Tako su nastali i mnogobrojni kraški izvori, a među njima najlepše je jedno jako vrelo. Od njega nastaje Ibar, planinska rečica čista kao suza i hladna kao led.

ibar prvi metri panoramio

izvor: panoramio.com

I čim poteče i postane toliko jaka da već valja kamenje i spira sitnu zemlju, među četinarima, zavijanjima vukova i tromim koracima medveda, približava se Rožaju, malom gradu na istočnom obodu Crne Gore.

ibar rozaje damir skarep

izvor: foto Damir Skarep

Na velikoj visini, u crnogorskoj Raškoj oblasti, Ibar teče mimo kuća, livada i zelenih proplanaka, a kad izađe iz grada, pravi kanjon veličanstvene lepote.

ibar kanjon kod rozaja

izvor: panoramio.com

Među krševitim strmim obalama Ibra, dubokim preko 200 metara, pristup je težak. Baš zato je ovde očuvana netaknuta priroda, jer ljudske stope teško mogu da naruše huk bistre hladne reke i belinu krasa koji ona dubi.

ibar kanjon cg cykloserver.cz

izvor: cykloserver.cz

Ovaj gornji deo toka snažne reke prepun je planinskih potoka i rečica koji se sa okolnih brda slivaju u Ibar, prave vodopade i dube stene ostavljajući za sobom duboke žljebove i goli krš.  Ovde je mreža rečica toliko gusta da se može smatrati za najgušću na Balkanu.

ibar kanjon panoramio

izvor: panoramio.com

Ibar stvara duboki kanjon sve do granice i dela koji se zove Mehov krš, kada reka napušta Crnu Goru.

ibar granica cg i kosovo dragan sremac

izvor: foto Dragan Sremac

Odavde reka teče u podnožju Mokre gore, koja, kao i Hajla, potiče od krševitog masiva Prokletija. Na obroncima ove “lepotice Balkana”, kako je nazvao Jovan Cvijić, nastale u davno doba nabiranjem velikih stena usled tektonskih promena, nastali su veliki useci, a mnogobrojni izvori izdubili su strane i slili se u modri Ibar.

ibar mokra gora fakti.org

izvor: fakti.org

On je najlepši u oblasti kraškog vrela Milina glava, koji mu daje velike količine vode.

ibar milina glava musicarenje.net

izvor: musicarenje.net

Nad njim se obala sva zeleni u tamnim nijansama iglica borova, jela, omorika i smrča i svetlog zelenog lišća koje u proleće ukrasi grane bukava, hrastova i jasenova. A kad se na nekim mestima obala nakratko otvori ka nebu i suncu, na padinama Mokre gore zazelene se livade prepune lekovitog bilja i planinskog šafrana.

ibar mokra gora safran vikipedija

izvor: vikipedija.com

I dok nastavlja da teče dalje, nad rekom je sve više izvora koji izbijaju direktno iz stena nadvijenih nad vodom i survavaju se u nju. I tu kao da potoci kaplju, pa je i sam deo kanjona dobio ime Kapavci. Zahvaljujući bistrini i prozračnosti vode, ovaj deo toka Ibra je i najčistiji. Znaju to i mnogobrojne divlje životinje, za koje je on izvor života. U šumama uz obalu sve vrvi od srna, divljih svinja i jazavaca, koje se skrivaju od vukova, medveda, lisica i divljih mačaka.

ibar kapavci musicarenje.net

izvor: musicarenje.net

I teče tako čisti i modri Ibar pod svetlucavim zracima sunca, ispod visokih kamenih mostova, sve dok se u jednom trenutku ne raširi toliko da preraste u jedno veliko mirno plavetnilo. To je jezero Gazivode i ovde počinje srednji tok Ibra.

ibar gazivode panoramio

izvor: panoramio. com

Priljubljeno uz obronke Mokre gore, kao sraslo uz planinsko podnožje, puni se njenim mnogobrojnim potocima i rečicama, koje mu i daju prelepu plavo-zelenu boju. Ono je stvoreno sedamdesetih godina prošlog veka u sklopu sistema Ibar – Lepenica, a sve u cilju navodnjavanja velike Kosovske nizije.

ibar gazivode carolije1

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Nažalost, kao i uvek kad se priroda reke i njenog toka menja i stvaraju veštačka jezera, nešto mora da nestane. U ovom slučaju bila su to mnoga sela i velike površine plodne zemlje, ali i veliki broj arheoloških lokaliteta, među kojima je i dvor Jelene Anžujske, koji je ona koristila kao internat u kome su se devojke ovog kraja učile pismenosti, ali i domaćičkim poslovima, pa se čak veruje da je čuveni kosovski vez nastao upravo ovde.

ibar gazivode nenad popovic

izvor: foto Nenad Popović

Pa ipak, čovek uspeo da  savlada prirodu i podigne visoku branu koja svojim sivim zidovima odudara od plavetnila jezera i neba i zelenih kupastih vrhova Mokre gore i Rogozne, koje se ogledaju u vodi kao u nekom velikom ogledalu.

ibar gazivode iber-lepenc.org

izvor: iber-lepenc.org

I Ibar potom teče lagano kroz stari Ibarski Kolašin, predeo nastao još u davno ledeno doba, u kome se nabiranjem stena formirala duboka rečna dolina, sva od krečnjaka, dolomita i magmatskih stena, nastalih kada se vulkanska lava iz davnina stvrdnula na površini zemlje i stvorila veliki put među planinama i brdima Raške i Sandžaka.

ibar raska carolije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ibar zatim pravi veliki zaokret i umesto na istok, okreće se ka severu. Zajedno sa velikom i istorijski slavnom Sitnicom, koja mu donosi hladne plave vode. Sve se to dešava kod Kosovske Mitrovice, grada burne istorije, kao uostalom i svakog na raskrsnici balkanskih puteva.

ibar sitnica vikipedija

izvor: vikipedija.com

Ona je nastala kada je opala moć velikog utvrđenog grada Zvečana, pogranične tvrđave između Raške i Vizantije, i rudarski i trgovačko jake Trepče. Nekada je na ovom mestu postojala samo crkva Svetog Dimitrija, ali je oko nje polako nicao grad, koji je i dobio ime po svom svecu zaštitniku. Tako od male karavanske stanice nastaje veliki grad, koji se posebno razvija između dva svetska rata, kada mu u okolini oživljavaju rudnici, a pruga počinje da vijuga i spaja ga sa svetom.

ibar

izvor: youtube.com

U velikoj kotlini Ibar nastavlja dalje i teče podno starog utvrđenog grada Zvečana. Na ovom 800 metara visokom gradu izgrađenom na vrhu ugašenog vulkana kontrolisali su se nekadašnji najvažniji putevi na ušću Sitnice u Ibar.

ibar zvecan carolije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Utvrđenje je izgrađeno krajem 11. veka, kada je na ovom području postojala srpska država kojom je upravljao veliki župan Vukan, koji se sa ovog grada borio za prevlast sa Vizantijom. Sa njega u 12. veku kreće i Stefan Nemanja u borbu protiv rođene braće za prevlast nad Raškom. Nakon Dušanove pobune, u Zvečanu je zatočen njegov otac, kralj Stefan Dečanski, za koga se veruje da je na ovom mestu i ubijen.

ibar zvecan etnoselo-zavicaj.rs

izvor: etnoselo-zavicaj.rs

Nekada veliki grad sa velikim bedemima i kulom na vrhu, danas je samo senka nekadašnjeg silnog utvrđenja. Od svega, zubu vremena odoleo je samo deo gornjeg grada, nekadašnja dvorska palata i crkva. Sa njega se pruža pogled na veliku Kosovsku kotlinu i uske klance Ibra, stešnjene među Rogoznom i Kopaonikom.

ibar panacomp.net

izvor: panacomp.net

Ovde i počinje borba reke sa stenama i njen mukotrpan tok kroz serpentine, koji voda uvek uspe da pronađe kroz prepreke. I to je jedini prirodni put koji Kosovo spaja sa ostatkom Srbije.

ibar sa pavlice branislav sarcevic

izvor: foto Branislav Šarčević

U ovim uskim prolazima koje dubi reka, na visini koja pruža veličanstveni pogled na okolne planine, stoji prvi manastir u nizu, kao predvorje velikih duhovnih svetinja, Banjska. Proglašen za kulturno dobro od izuzetnog značaja, izgrađen je u davnom 14. veku kao zadužbina kralja Milutina. Manastirsku crkvu Svetog Stefana ovaj veliki vladar namenio je za svoj grob i tu je i bio sahranjen, ali je posle Kosovske bitke prenet u Trepču, pa potom u Sofiju.

ibar banjska mapio.net

izvor: mapio.net

Možda i manastir najburnije istorije na ovom području Balkana, Banjska je više puta razarana, a jednom čak i pretvorena u džamiju. Njegova lepota oličena u tesanom kamenu žućkaste, rumene i sive boje u oblicima šahovskih polja i tankim zlatnim listićima, kojima je obložena pozadina fresaka obnovljena je posle petsto godina početkom našeg veka.

ibar tok

izvor: Turistička organizacija Kraljeva, TOK

A onda, na putu Ibru još jedna kotlina i još jedna reka koja joj donosi nove vode. Raška, koja pravi nemirno ušće kod istoimenog grada, nosi dah starih vremena, mirise izvorišta kod manastira Sopoćani i Novog Pazara i njegovih obala.

ibar raska carolije2

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Odavde počinje Dolina jorgovana, po kojoj je Ibar najpoznatiji. Ona je dobila ime po ljubavi kralja Uroša prema budućoj supruzi Jeleni Anžujskoj. Legenda kaže da je kralj želeo da svojoj nevesti omili novi kraj u kome će živeti i podseti je na njenu Provansu, pa je naredio da se duž reke i puta u dolini zasade jorgovani raznih boja. To se budućoj kraljici veoma dopalo, pa je zavolela svoju novu zemlju, u kojoj je obnavljala svetinje i podizala svoje. Koliko je narod voleo dokaz je da je crkva proglasila za sveticu.

ibar dolina jorgovana davor maksimovic

izvor: foto Damir Maksimović

Pa i danas , kad grane proleće, cela dolina se zašareni od plavih, ružičastih i belih jorgovana, a njihov miris koji nosi blagi vetar opije ceo kraj uz Ibar.

ibar dolina jorgovana infokop.net

izvor: infokop.net

Pored Doline jorgovana, ove obale se nazivaju i Dolinom vekova jer se ibarski sliv smatrao kičmom nekadašnje nemanjićke države i u njegovoj oblasti nalaze se neke od najznačajnijih zadužbina srednjevekovne Srbije, od manastira pa sve do starih utvrđenih gradova, koje je ostavilo 11 velikih vladara.  To je područje slavne srpske države prepune duhovnog i graditeljskog blaga, uređene zakonima i bogate rudnicima kao izvorima blagostanja. To je mesto gde su Srbi primili pravoslavnu veru, i to u Petrovoj crkvi u Rasu . To je kraj koji simbolizuje snagu i trajanje srpske države od srednjeg veka do današnjih dana.

ibar sergey sergejevich

izvor:foto Sergey Sergejevich

Dolina počinje manastirima Stara i Nova Pavlica iz 14. veka, zadužbinom braće Musića, sestrića kneza Lazara, koji su zajedno sa njim poginuli u Kosovskoj bici.  Među njima, na kopaoničkim obroncima, uzdiže se drevni utvrđeni grad Brvenik.

ibar stara pavlica tt-group.net

izvor: tt-group.net

U dolini koja vijuga u daljini se ocrtavaju vrhovi gorostasne Golije.

ibar golija skijanje.rs

izvor: skijanje.rs

Među njenim gustim šumama i zelenim proplancima kao biser smestio se manastir Gradac, zadužbina Jelene Anžujske, koji pokazuje kolika je bila njena ljubav prema Srbiji, novoj veri i narodu koji je voleo koliko i ona njega. U njegovoj crkvi Blagovesti nekadašnja kraljica i počiva.

ibar gradac aleksa stojkovic

izvor: foto Aleksa Stojković

Sa druge strane obale nadvisio se ogromni Kopaonik. Sa njegovih visokih padina sliva se u Ibar Jošanica prolazeći kroz guste šume i tvrde krečnjake i serpentine.

kopaonik bele stene destinacijeusrbiji

izvor: destinacijeusrbiji.com

Ibar nastavlja da dubi svoje obale kroz podnožje Željina i njegovih šumovitih kosa. Ogranak Kopaonika, uz koji dolina postaje gola, niz kamen sliva mnogobrojne rečice koje se ulivaju u veliku reku.

ibar zeljin ziveti s prirodom

izvor: zivetisaprrodom.info

A prekoputa su padine Radočela, čije šumovite obronke obavija reka Studenica da se kod  Ušća ulije u Ibar.

ibar studenica usce mapio.net

izvor: mapio.net

Preko nje vodi put ka manastiru Studenica, zadužbini Stefana Nemanje iz 13. veka. Ova velelepna crkva, građena punih 13 godina pod ovom zelenom planinom, među svojim zidovima čuva ostatke najznačajnijih Nemanjića: svog ktitora, njegove žene Ane, sinove Stefana i Vukana i unuka Radoslava.

ibar studenica predrag todorovic

izvor: foto Predrag Todorović

A Ibar teče dalje i uprkos čuvenoj narodnoj pesmi, ne staje. Da je večan, pokazuju ne samo manastiri i stare tvrđave, već i Spomenik srpskom vojniku, na litici kod sela Cerje. Između dva svetska rata podignuta je visoka betonska statua na vertikalnom kamenom uzvišenju nad rekom. Okrenut je ka putu i kao da sve one koji prolaze podseća na slavu ibarskih junaka u srpskim ratovima.

ibar spomenik, destinacijeusrbiji.rs

izvor: destinacijeusrbiji.rs

A pod njim brzaci i bukovi, veličanstvena snaga Ibra koja se gubi u hučanju i beloj peni koju stvara podivljala reka. Savladati ih veliko je umeće, a posebno buk Grmčić, nemirni deo reke koji nosi sve pred sobom u silovitom zamahu između dve obale.

ibar b92.net

izvor: b92.net

A nad Ibrom se smenjuju stene i planine. Sada je nad njim Studena -Ravna planina, planinska greda koja svojim golim kamenim stranama spaja dolinu reke sa masivom Goča.

ibar studena stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Odmah do nje izdižu se veliki i nadaleko čuveni Stolovi, planina poznata po svom slavnom utvrđenju i još slavnijem manastiru na obroncima. Među gustim šumama sve šušti i žubori od mnoštva planinskih potoka koji usecaju svoja korita po padinama i prave male brazde u njihovom kamenu. I svi oni žure niz litice da svoje bistre vode odnesu Ibru.

ibar stolovi pdpobeda.rs

izvor:pdpobeda.rs

Na obroncima Stolova ponosno se uzdiže Maglič, kao veliki čuvar nad uskom prugom reke koja vijuga među planinama. Čuveni austrougarski putopisac Feliks Kanic ga je opisao kao grad sedam kula koji stalno obavija magla. Po njoj je dobio i ime. Ali, nije magla oduvek obavijala samo njegove stare bedeme. U starim legendama je i njegov nastanak i istorija.

ibar pogled na maglic panoramio

izvor: panoramio.com

On od daleke prošlosti stoji smelo na visokom grebenu, sa tri strane opkoljen strminama i rekom. Sa njega se nadgledalo prostranstvo sve do obala Zapadne Morave i severa Kosova, ali i putevi u Rasu i Primorju.

ibar maglic pecat.co.rs

izvor: pecat.co.rs

Nastao je u 14. veku, kada ga je podigao srpski arhiepiskop Danilo Drugi, na mestu nekadašnje vizantijske tvrđave. Napušten je od 15. veka, kada je pao u turske ruke.

ibar maglic tifran.org

izvor: tifran.org

Pa i danas, kada se razveju teške magle, sa Magliča vreme kao da staje. Sve se spoji u neverovatnu lepotu udaljenog modrog Ibra i vrhova Stolova, Čemerna i Troglava koji svoje vrhove ocrtavaju na blistavom obzorju.

ibar sa maglica antistresvodic.rs

izvor: antistresvodic.rs

Duž cele Ibarske klisure ide i pruga i magistrala, nazvana po ovoj moćnoj reci. Svaki čas naiđe poneki voz ili automobili koji jure putem  pod stenama koje natkriljuju krajolik, na čijim padinama bujaju stoletni hrastovi i bukve. I predeo tako veličanstven u svom spoju beline od kiša i vetrova ispranih stena, dubokog dna u kome krivuda Ibar, pa sve do planinskih vrhova na kojima se propinju večno zelene jele i borovi.

ibar maglic voz wikimedia.org

izvor: wikimedia.org

I kroz mnoge zaokrete i velike okuke između velikih brda i planina, Ibar se polako smiruje uz selo Bogutovac i Bogutovačku banju, pod golim padinama Troglava.

ibar kod bogutovca davor maksimovic

izvor: foto Damir Maksimović

Ovaj pitomi kraj, u proleće sav nabujao od zelenila i livada šarenih od cveća, nosi najlepše mirise Srbije, mirise tople, plodne zemlje koja uzima, ali i daje.

ibar bogutovacka srpskoblago.rs

izvor: srpskoblago.rs

Ibar dalje teče kroz Matarušku Banju, koja se na njegovim obalama izgradila tek krajem 19. veka. Do tada uz reku su se protezale samo oranice i vrbaci, ali je velika poplava razrovala i ogolila zemlju zbog čega su na površinu izbili mineralni izvori. Tako se lekovitost vode pročula, pa su početkom prošlog veka podignute prve vile i hoteli, zasađeni prvi parkovi i šume. A kada je posle Drugog svetskog rata izgrađeno i Zimsko kupatilo i dograđeni hoteli, postala je mesto na koje se putnici rado vraćaju, a blagi vetrovi koji nose svežinu sa Stolova, Troglava i Čemerna mirišu na daljine i neka davna slavna vremena.

ibar mataruska banja banjeusrbiji. net

izvor: banjeusrbiji.net

I još jedan manastir, možda i najlepši od svih u Dolini jorgovana, živi svoj dug život na padinama gorostasnih Stolova.  Čuvena Žiča, sva optočena rumenilom i okružena tamnozelenim četinarima, izgrađena je u 13. veku. Podigao je Stefan Prvovenčani, a dovršio Sveti Sava. Ona je bila prvo sedište autokefalne srpske arhiepiskopije i mesto krunisanja prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog i još šestorice vladara iz loze Nemanjića.

ibar zica carolije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ovde Ibar već lagano završava svoj dugi put i ulazi u Kraljevo, veliki grad koji se razbaškario u Čačansko – kraljevačkoj kotlini, na obalama dve velike reke koje se stapaju u jednu.Nekada je na ovom mestu stajalo samo rimsko utvrđenje i oko njega srednjovekovna naselja. A onda je oko njega počelo da se stvara naselje koje se godinama sve više širilo. U vreme Turaka bilo je podeljeno na Staru varoš, u kojoj su živeli Srbi, i istočni turski deo. Između njih stajao je veliki prazan prostor.

ibar kraljevo autentik.net

izvor: autentik.net

Nakon njihovog odlaska, grad postaje sve veći i lepši. Nekadašnje ime Karanovac krajem 19. veka menja u Kraljevo, u čast proglašenja Kraljevine Srbije. Ali, to mu nije donelo mir jer je burna istorija ovih krajeva donosila teške dane. Rušen i spaljivan tokom tursko – ugarskih ratova, opet je uništen u Prvom srpskom ustanku, ali je odoleo svim nedaćama i dizao se iz pepela.

ibar kraljevo vladimir perovic

izvor: foto Vladimir Perović

I na kraju, kao što svaka reka posle svog izvora mora da stigne i do svog ušća, tako i Ibar stiže do Zapadne Morave da sa njom pomeša svoje sa dugog puta nabujale vode.

ibar usce u zapadnu moravu mapio.net

izvor: mapio.net

I da u nju donese mirise crnogorskih planina, kosovskih polja, rascvetalih jorgovana, melodije žubora planinskih potoka koji bubnjaju preko golog kamenja i uglačanog korenja drveća i cvrkuta ptica. Da ispričaju u tišini stare slavne priče i šapnu jedno drugom da ništa ne prolazi i iako nam život deluje kratak, ni on ne prolazi već se stalno nastavlja, baš kao i priroda sa svojim silama i lepotama.

ibar vrelo rozaje.me

izvor: rozaje.me

 

 

 

 

4

Mirisi prolećnog dana

proleceBudi me sunce na jastuku. Opet je visoko i opet mi zaviruje u sobu svojim nežnim milujućim zracima. Sada znam da je stvarno došlo proleće.

I moja soba sva je svetla. Ustajem i pozdravljam novi dan pun modrih i zelenih boja koji mi se smeši na prozoru.

Izlazim da udahnem jutarnju svežinu u kojoj sva zemlja, i svaka vlat trave, i svaki cvet drhte od rose koja im svojim vlažnim kapima prekriva lice. Sve je tiho, samo ptice pevaju kao da se nadglašavaju. Nigde nikog, samo sunce, proleće i ja.

Prolazim pored kuća iz kojih miriše vruće mleko. Setih se davnih dana i onih toplih zelenih jutara kada me majka vodila u obdanište i kada me tamo uvek dočekivao miris vrućeg mleka koji se mešao sa zveckanjem metalnih šolja. Nisam ga volela, uvek sam pokušavala da ga potisnem zagnjurujući lice u mirisni vrat moje majke i mislim na raznobojno prolećno cveće koje se skupilo u kapima njenog opojnog parfema. I sad kao da ga osećam, pomešanog sa mirisom mleka koje, već zamišljam, hvata po sebi drhtavu belu kožicu. Ali vetar ga brzo nosi, kao i uspomene na neke davne dane.

Sada miriše moj park sa svojim rascvetalim šibljem opojnim kao miris limuna, sa poslednjim kapima rose, koju suši sunce, kostreši se mlada trava, a toplota koja se sve više uvlači u zemlju ispravlja žute maslačke i bele rade rasute po jarkom zelenilu.

I dok tamni oblaci, kao odjednom i niotkuda došli, trče ka suncu, izlazim na ulicu, po kojoj se prosipaju blještavi zraci. Setih se kako sam nekada jutrima žurila puna iščekivanja šta li će mi doneti naredni dan. A kad se tako otvorene duše zaletiš u život i topla proleća i oni te nekako radosno dočekuju, pa ti podare ljubav i sreću, kao da je zaslužuješ.

Ali, kao što se sve može izmeniti za tren, tako sada i oblaci nadvladavaju sunce. Krupne kapi kiše već se rasprskavaju po svežoj zemlji i izlivaju kao velika vodena zavesa. Skrivam se ispod jedne nastrešnice i gledam kako pada kiša. Ona prava prolećna, kratka i sveža, koja miriše na život.

Čim se malo smiruje, vraćam se kući. Opet sam u parku i pod svojim ružičastim kišobranom gledam kako se sa sjajnih vlažnih pupoljaka slivaju kišne kapi. Setih se prolećnih jutara kada sam sa malim kišobranom išla u školu i u gumenim čizmicama gazila bare. I gledala sve vesnike proleća jer sam znala da ću o tome pisati u pismenim zadacima. I tražila visibabe, i beli cvet trešnje, i ponekog leptira, i lastina gnezda kao dokaz da su se vratile i rode koje preleću nebo. Ali niko mi nije rekao da će me kad dođe proleće nešto golicati u dnu srca. Da će neka potmula snaga izbijati iz mog tela, kao neobična žudnja koja se pretvara u tihu tugu kad ne pronađe put ka površini duše. I uvek je bila tu, i kad bi kiša padala, i kad bi se oblaci rascepali pa opet granulo sunce, obasjavajući potoke vode ostale iza kiše koji se slivaju niz ulice.

I sad osećam taj blagi nemir i tu nadolazeću omamljujuću snagu. I opet oblaci beže i nebo je opet tako modro da te mami da ga gledaš blistavim očima raširenim od lepote boja. A pod njim drveće koje diže ka suncu svoje grane, beli i ružičasti cvetovi trešanja, kojih je pun moj kraj, i koji tako omamljuju mirisom da ti dođe da ih otkineš sa drveta i poneseš kući da ti zamiriše sve. Ali kako pokidati cvet posut kapima kao biserima, dok nežne i tople latice okreće ka nebu? Da, da, i opet sve počinje da boli od mirisa vlažne zemlje i lepote koja tako bljesne u mirisno proleće, ali prođe kroz bujno leto i čeka je umiranje u poznu jesen.

I tako protekne dan pod modrim nebom po kome kao veliki beli bregovi plove oblaci, sunce toplo greje cvetove koji se otvaraju i pčele koje im se priljubljuju. I na blistavim zracima već se vidi razapeta paukova mreža i bela leptirova krila i zasvetluca poneka bubamara koja preleće zelenu travu. A mirisi se smenjuju kako ih nosi topao vetar. I sočne trave, i šarenog cveta, i toplog asfalta i dalekog Dunava, koji se skriva iz brda.

Podseti me taj miris reke na neke davne dane kada sam kao dete silazila do samog Dunava. Plašila sam se njegove velike moćne vode, ali me i mamila svojom snagom i plavetnilom. A nabujala reka od otopljenih snegova i prolećnih kiša, noseći sa sobom veliko granje, odvaljeno sa ko zna kojih rečnih obala, plovila je lenjo se valjajući pored mene i mirisala na daljine i život.

I kao što dan počne, tako mora i da se završi. I već se prikrada sumrak. Senke se izdužuju, sve dobija tamniju boju, maslačci i bele rade već obaraju svoje čupave glave i sve miriše na svežinu nadolazeće noći.

A na nebu požar boja. Sunce se kao buktinja gasi i ocrtava u obrisima jela i borova, a ružičasta, crvena, narandžasta i ljubičasta prave pruge kako mu i dolikuje da bude ispraćeno. Setih se, u jednom takvom aprilskom sumraku dok sam još bila skoro dete poljubio me neko za koga ću se mnogo godina kasnije udati. Da sam to tada znala, bila bih najsrećnija osoba na svetu. I sada najviše volim njegov topli mirisni obraz u aprilskom sutonu.

Spušta se prolećna noć. A nemiri se ne gase. Smire se nakratko, samo u snovima. Pa nas opet čeka novo jutro i novi dan. A u njemu će da olista akacija ispod prozora i u njoj se skrije senica koja je svila gnezdo ispod mog krova. Jedva čekam da zapeva najlepšu pesmu proleća.

11782519_10209379341306570_188994438362554209_o