Kad nastavnica voli Cecu

nasta

Prošle nedelje proslavile su se mnoge maturske večeri i zasigurno će maturantima zauvek ostati u sećanju. Nekima po lepom, a nekima, bogami, i po nekoj traumici.

Sticajem okolnosti, svake godine sam na čuvenom “okupljanju u školskom dvorištu” moje nekadašnje osnovne škole, ali ne zato što sam za posmatranje nego zato što obično imam po nekoliko učenika koje pripremam za maturski ispit i strašno ih uveseljava da dođem da ih  vidim kako izgledaju kad se doteraju za to veoma važno veče.

Ali, ako mislite da ću pljuvati po kreacijama devojčica, koje su kod pojedinih, najblaže rečeno tragične, varate se. Već sam se navikla na satenske haljine i sandale sa platformama u kojima nabadaju tako da se i na kladionici može staviti tip da li će slomiti vrat ili će uspešno izbeći ortopediju.  Isto kao što sam navikla i da kijam kao majmun od alergijske kijavice  usred njihovog vriskanja sa trubačima, koje dodatno potpali paljenje baklji na ramenima drugova, pa na kraju završim i okrvavljenog nosa. Od toga što manijački tresem isti, ne od tuče sa osmacima.

Ove godine se pojavilo nešto potpuno novo. Osim što sam manje kijala.  Devojčice su bile kao lutke, tek je poneka imala vrtoglave štikle. Većina je bila čak i u starkama, što je davalo poseban šmek njihovom izgledu. Pomislila sam kako su konačno shvatile da tako izgledaju mnogo lepše uz svoje pratioce u košuljicama i sa ružama u rukama. Ali, onda se pojavila razredna…

Usred razveseljenih glava izronila je jedna sredovečna karijatida u satenskoj haljini do zemlje fluorescentne žuto-zelene boje sa spuštenim ramenima, ispod koje se nazirao crni brushalter sa sve bretelama. Ovu drečeću kreaciju dopunjavala je crna kožna pismo tašna, jedva zakopčana, ko da je natrpavala u nju vežbanke sa pismenim zadacima, crne kožne salonke u koje je jedva spakovala svoja stopala i, da pokaže da ima ukusa, minđuše iste boje u obliku resa. Jednom rečju – skot!

Ostala sam sa otvorenim ustima, tek toliko da mi uleti muva. Nisam mogla da verujem da je žena, prosvetna radnica, intelektualka, uspela da  za matursko veče svog odeljenja izgleda kao transvestit, ljubitelj “Zvezda Granda”. Ne, ne , verujte, ovako bi nekako trebalo da izgleda Ceca kad zapali masu na Marakani, nema druge…

Zapitala sam  se onda, jedva zatvorivši usta, kako su klinke s’vatile, a ona nije. I iako nisam od onih koji smatraju da je škola najviše kriva za vaspitanje dece, jer mislim da su za to isključivo »nadležni« roditelji, sada sam pomislila da bi moje mišljenje možda trebalo korigovati. Upravo sam ugledala sjajan primer kako razredni starešina pruža idiotski primer mlađim naraštajima, da ne kažem  upropašćuje ih.

I da ne budem kao baba koju je pregazilo vreme sa pričom: “U naše vreme je to bilo mnogo drugačije”, ali stvarno jeste. Ne samo da su nastavnici i profesori bili pristojni ljudi, koji su strogo vodili računa kako se ponašaju u našem prisustvu, pa sam  kad sam jednog profesora u gimnaziji čula da upotrebljava reč “zezanje” ostala poluzbunjena mišlju:”Jooo, ovaj reko ružnu reč”, nego smo one koji nisu pazili mi  sami doživljavali kao idiote.

Jeste, bilo je tu alkosa, koji su se stalno na predavanjima osećali na poneku rakijicu, imala sam čak i jednu profesorku u gimnaziji koja je toliko imala problema sa hormonima da se nije znalo da li joj više raste brada, stalno ima dvosmislene seksualne aluzije ili  zaskače  šofere busa na ekskurzijama, ali mi smo takve svi nekako prećutno pomalo prezirali.

Da li će to raditi i današnja deca? Iskreno se nadam da hoće. I razumem ja da nije lako raditi u školi. Doduše, ne znam , jer nikako da dobijem priliku, ali ne bih sad o tome, jer su me onomad kad sam pljuvala po stručnosti današnjih nastavnika, zamalo isti linčovali, pa bi se moglo očekivati i da me proglase za lisicu koja ironiše nad kiselim grožđem. I da bih i sama morala da nađem ventil, pa bih pila i rakijicu posle svakodnevne dreke, a i verovatno se opuštala uz Cecu, Karleušu ili Daru Bubamaru. A i što da ne? Pa danas je i Ekstra Nena vrstan stručnjak na jednom univerzitetu! Uostalom, ko sam ja da pravim sisteme vrednosti? Mnogo bre filozofiram, a duplo sam golo…

I nema tu mesta čuđenju. To je sve normalno, pa i nastavnici su živi ljudi i imaju svoja zadovoljstva. Pa onda valjda nije ni čudno kad dovedu decu na ekskurziju u Beograd, pa prilikom posete Zvezdinom stadionu, sasvim slučajno im padne na pamet da pretrče ulicu i zamole našu “srpsku majku” da podeli deci autograme. A u stvari najviše ustreptalim učiteljicama, koje u sebi sve ciče od sreće što im je pala na pamet jedna tako izvanredna i nimalo providna ideja da zloupotrebe decu. Da ne pričam o tome koliko je nevažno da li se to dopalo roditeljima. Ma šta kao nije? Danas svi slušaju Cecu, a oni koji kažu da to ne rade – lažu! Svi smo mi pomalo Ceca!!!

E pa takva će da se na maturskoj večeri utegne u svilu i kadifu, vajkajući se pomalo da bi joj saten mnogo bolje padao preko silikonskih grudi, ali, avaj, prokleta je ta sirotinjska prosvetarska plata. Ma nije ni važno, bitno da je ona sebi lepa i nadasve in…

 

 

Advertisements

10 thoughts on “Kad nastavnica voli Cecu

  1. Izgleda kao transvestit, ljubitelj “Zvezda Granda”,phahah nisam nešto bio raspoložen ali me je ova rečenica dobro nasmejala. Generalno sumorna tema ali obrađena sa odličnom dozom humora. Odličan post. Ja sam nekako prosvetne radnike smatrao društvenim kremom, onda sam krenuo u srednju školu.

    Liked by 1 person

  2. …prokleta je ta sirotinjska prosvetarska plata. Ma nije ni važno, bitno da je ona sebi lepa i nadasve in…

    Ja je ne bih nazvala sirotinjskom jer me hlebom hrani… ali, dotična sigurno svoje silikone, ako ih ima nije “nabacila” od prosvetne plate… a da jeste bilo bi i za svilu i saten. Nekako uvek tražim svetle tačke i… čak i za taj slučaj sa Cecom… negde znam da nije baš sve tako bilo… ali je pozadina takva da o tome nisam pozvana da pričam.

    Liked by 1 person

    • U odnosu na to kolika bi plata trebalo da bude i koliko su prosvetari zasluzili, sigurna sam da je sirotinjska. A sto se tice slucaja sa Cecom, ja imam takve informacije, sto ne znaci da su i stopostotno tacne, nisam bila prisutna… 🙂
      A svetlih tacaka i slucajeva po skolama naravno da jos uvek ima, i hvala Bogu na tome!

      Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s