5 koraka da od minornog postanete rado čitan bloger

izvor: pixabay.com

Prošle nedelje napisala sam jednu krimi priču. Prvi put u životu. Pre petnaest dana napisala sam dve bajke za decu. Prvi put u životu. Da sam bila na bini, doživela bih ovacije. Ovako su mi iste stizale u inboks i kroz komentare na blogu. Jedna blogerska prijateljica me je uvrstila u projekat „Blogeri pišu za decu“ i jedna od bajki biće objavljena u časopisu Književne vertikale.  Mnogo njih mi se obratilo sa savetom da napišem knjigu kriminalističke proze, budući da je taj žanr u poslednje vreme slabo zastupljen kod nas, a meni, kako kažu, odlično leži.

A pre toga sam za sebe mislila da sam minorna blogerka, piskaralo i učenik uspešnih čitanih blogera.

U narednim redovima predstaviću vam svojih pet koraka zahvaljujući kojima sam od početaka u blogerskom svetu  stigla do ovog stepenika, iako znam da preda mnom ima još mnogo onih koje tek treba da pređem ne bih li dostigla cilj koji sam sebi zacrtala. Pa da počnemo.

izvor: pixabay.com

1.Učlani se

Ne u stranku, naravno, već u grupu.

Prvo što sam uradila kada sam otvorila svoj blog učlanila sam se u grupu Blogeri. Kada sam bila primljena, osećala sam se nekako svečano i odmah sam krenula da čitam šta pišu svi oni za koje sam maštala da jednog dana ih dostignem. A pisali su sjajno. Bilo je tu poezije, proze, duhovitih priča i pravih malih književnih dela, za svakog ponešto. Otkrih kasnije da su mnogi od njih pravi pisci, sa jednom ili više knjiga u svojoj biografiji. Odistinski književnici, bogati.

Počela sam da pišem i bojažljivo se oglašavam. Kritike su bile pozitivne, ali nisam bila baš primećena. Shvatila sam da moram da nastupim drugačije i rešila sam da me primete. Kao kec na desetku stigao je zadatak u grupi: erotska priča. Sedoh za laptop, protegnuh prste i u dahu napisah žestoku priču, tako tipičnu za ludog Ovna kome je vazda vrućina, kao da je od rođenja u klimaksu. Reakcije su bile više nego odlične, kao i saobraćajni bum na mom blogu. Ako zanemarimo desetak prijava za prijateljstvo od pohotne muške populacije, postala sam rado čitan član ove velike blogerske grupe.

Zato je korak broj jedan učlanjenje. Ako niste deo blogerske zajednice u kojoj ćete se iskazivati, onda je najbolje da uzmete neku svesku, pišete u nju svoje priče pa je zaturite na neki tavan da je jednog dana pronađu vaši unuci. Oni drugi radije misle o ovom, upravo sada, trenutku i ne plaše se da ih upozna svet.

izvor: pixabay.com

2. Čitaj

Tuđe blogove i kvalitetna književna dela.

Kao što sam već rekla, moji prvi koraci u Blogerima bili su kao kada Alisa upadne u rupu Zemlje čuda i oko sebe vidi čaroliju. To su za mene bili tekstovi blogera sa dugogodišnjim stažom. I ja sam se u tu čaroliju otisnula svim srcem.

Bilo je tu priča o potresnim ljudskim sudbinama, muci koju svaka žena na brdovitom Balkanu pretura preko glave,  šaljivih priča ispričanih na mangupski način, o tugama koje muče savremenog čoveka, tananih osećanja zapletenih u noćima punim mesečine, ali i priča iz oblasti svih struka i saveta kojima su ovi moji sada tek nalik.

U svakoj priči bilo je ponešto vredno, poneka rečenica koja bi, kad bih joj se ponovo vratila, bila inspiracija za moju priču, sve bolju i lepšu što sam više pisala.

U isto vreme čitala sam razna književna dela. I što sam više ronila u romane najvećih svetskih pisaca, prikupljala sam ponešto od svakog stila. Za mene su se lepile neobične reči i treperave rime i sve je to postajalo deo mojih misli, duše i inspiracije.

Zato je korak broj dva čitanje. Od drugih blogera naučićete mnogo toga, od toga kako da osmislite svoj blog do toga kako se pišu vrhunske priče. Daće vam ideje i iščeprkati i ono što u sebi niste ni znali da imate. Pa to spleteno sa velikim svetskim piscima može samo dobro da dođe vašem stilu i inspiraciji.

3. Gledaj

Ne samo šta drugi rade nego i šta o vama kažu. Gledaj njihove komentare.

Moram da priznam da nikada nisam dobila negativnu kritiku, ako je i bilo nečega, više se odnosilo na moje stavove ili tehničke stvari vezane za osmišljavanje bloga. Ali i to može da bude važno.

Kao početnica, slabo sam se snalazila na WordPressu i podešavanjima na samom blogu. A stalno sam dobijala savete da je to najveća mana mog bloga i razlog zašto nisam čitanija. A ja sam delovala nehajno, a zapravo nisam umela ništa da uradim od onoga što su mi uporno govorili.

Zato jedan dan sedoh za svoj laptop, protegnuh prste i tvrdoglavo krenuh da tražim rešenje tog zakučastog WordPressa. I provalih ga. Naučila sam da sa strane postavim arhivu svojih tekstova, da obeležim najčitanije i najbolje, da uredim umirujuću pozadinu i slova koja ne naprežu oči, da istaknem šta valja a sakrijem šta je višak. Naučila sam da kačim slike (što je posebno bilo važno za moje putopise), da se igram slovima, istežem ih bojim, da bi sve bilo najbolje što može. I verovali ili ne, moj blog je postajao posećeniji!

Naučila sam i da prvo dobro razmislim šta ću napisati, jer kad misao jednom ode u svet, nema nazad.

Naučila sam i da branim svoj stav ako sam u pravu i da prihvatam tuđe mišljenje iako je druagačije od mog.

Ali na komentar uvek odgovaram, smatram da je to odraz domaćeg vaspitanja.

Kao kad ti neko na ulici kaže „Dobar dan“. Red je da mu odgovoriš.

Zato gledajte šta vam drugi pišu, poslušajte savete, osluškujte puls onih koji vas čitaju i pratite ga. Bez njih ni vaše pisanje nema nekog velikog smisla.

izvor: pixabay.com

4. Posećuj

Promocije i književne večeri.

Otkriću vam jednu tajnu. Među (svima) nama, iako sam od detinjstva čitala knjige i završila studije književnosti, nikako nisam volela književne večeri i smatrala sam da su one nešto najdosadnije što čoveku može da zapadne u dnevni raspored. A onda sam otišla na prvo… pa na drugo… pa na treće. I shvatila da sam godine protraćila zanemarujući ono što je, ispostavilo se, deo mene.

Ne znam da li sam vas ubedila, ali kada posetite jedan takav kulturni događaj, ne možete da ostanete hladni. Slušajući tananu liriku ili snažnu prozu, osetićete da se i u vama krije pisac koji na sve moguće načine traži da izađe napolje i nešto kaže.

Poneće vas umetnička atmosfera i poželećete da i sami doživite neko svoje izdanje.

Upoznaćete tamo i ljude iz branše, pisce i urednike izdavačkih kuća. Možda će se među njima naći i neko kome će vaše pisanje zapasti za oko. A odatle do knjige mali je korak. Naravno, pod uslovom da je napišete.

Učestvovaćete možda i u nekoj književnoj debati, koja će vas inspirisati da napišete ponešto o temi koja vam je zanimljiva ili o stavu koji biste rado odbranili. Možda će vas to navesti da istražujete, a onda će se pred vama ukazati milioni raskrsnica tema koje samo čekaju da ih zgrabite i o njima nešto naučite i to podelite sa ostatkom sveta.

Zato se družite sa blogerima i piscima, ukradite od njih malo one svetlucave čarolije umetničkog sveta kojom su obavijeni i zaronite i vi u nju, tu vam je mesto.

izvor: pixabay.com

5. Piši

Često i o svim temama koje mogu da budu zanimljive.

Kada sam počela da pišem, moj blog je podsećao na neku vrstu dnevnika, sa događajima iz mog života ispričanim na duhovit način. Vremenom sam počela da pišem putopise, u želji da prenesem utiske sa svojih putovanja, a kasnije i o nekim dalekim predelima koje verovatno nikada neću videti ali su me zainteresovala da o njima čitam i istražujem. A onda i priče o ljudskim sudbinama. Pa i o knjigama koje čitam i želim da ih preporučim drugima.

Uporno tražeći koji žanr mi najbolje leži.

Na grupama Čitalište lepote i slobode i Blogeri, čiji sam član a i administrator, često imamo zadate teme na koje pišemo, ali ne da bi se takmičili nego više iz želje da se iskažemo u sve zahtevnijim zadacima. I tada otkrivamo o sebi i ono što nismo ni znali da imamo. Tako sam ja napisala bajku, pa i kriminalističku priču. I otkrila šta sve čuči u meni i čeka da ga izvučem na svetlost dana.

I što sam više pisala i objavljivala, ljudi su me više upoznavali i počeli da me traže. I davali mi elan da nastavim jer sam počela da verujem da vredim.

A što sam više verovala u sebe, tekstovi su mi bili sve bolji i lepši.

Počela sam da se igram rečima, da spajam neobične i neočekivane i stvaram pravi mali umetnički ćilim od najlepših boja i šara. Takav da se ponekad zapitam jesam li stvarno to ja napisala.

Zato pišite, dozvolite mašti da vas obuhvati i ponese u svoje visine. I pišite pismeno, vaše pisanje je ogledalo vas samih. I verujte u sebe jer ćete jedino tako otvoriti sve brane na svojoj duši i poteći će najlepše misli pretočene u redove na belom papiru.

I na kraju još nešto, možda i najvažnije – podržavajte se.

Dajte ruku svakom novom blogeru koji je na početku.

Pomozite mu da njegov put ne bude težak, da ne odustane i da ne izgubi veru u sebe ako već ima šta da kaže. Delite ono svoje sa njim i nećete ostati uskraćeni za ono što ste mu dali, naprotiv. Dobićete prijatelja sa kojim ćete umnožavati nove misli, priče i ideje.

Možda će neko smatrati i da je ova moja priča mala utopija, ali to je samo zato što su moja iskustva baš takva. O onim drugim ne razmišljam. Pa ne zove se bez razloga moj blog Tragač za zrnom dobra. Ja sam među blogerima našla prava zrna bisera, a pokušajte i vi. Verujte, ima ih.

izvor: pixabay.com