Veče sa blogerkama

blogerkeKo je prošlog utorka uveče bio u čuvenom beogradskom restoranu „Polet“, mogao je da vidi grupu žena koje su se tiskale oko tri spojena stola kako se slikaju, smeju i glasno pričaju kao da se znaju sto godina. A neke su se srele po prvi put.

Među njima bila sam i ja. Da ne bude patetično, ali bogami, imala sam utisak da je privilegija biti u tom društvu. Objasniću kasnije zašto sam sigurna da je to tako.

Slagala bih ako bih rekla da nisam željno iščekivala taj susret. Poznavala sam, onako po starinski – uživo, samo Negu, na čijoj sam promociji zaplanjskih priča bila pre dve godine, i od tada postala njena odana obožavateljka. Sem nje, još jedino Jelenu »Caricu«, koju sam srela nakratko jedne hladne decembarske večeri jer sam kao poklon osvojila njenu prelepu dekupaž kutiju.

Sve ostale znala sam samo virtuelno. Čuj, znala, ma čitala sam o njihovim mislima, strepnjama, osećanjima, tugama, željama i nadanjima. Kroz njihove tekstove upoznavala sam im dušu više nego nekim ljudima sa kojima sam provela ceo život. Sa onima koji nikada do kraja ne žele da otkriju svoje srce. A blogeri kad pišu, oni se odmah odaju. Čak i kad neće. Protrči im neka skrivena senka duše i izađe na svetlost dana. Tako je to u pisanju. Nema skrivanja. A to veče obličje svake duše dobilo je i svoj lik.

Gledala sam ih kako sede i pričaju, videla živost u očima i osmehe na licima. I sve do jedne bile su lepe. Od ozarenosti i radosti što su tu gde su svoje na svome. I bilo mi je drago što sam osećala da sam i ja jedna od njih.

Upoznala sam te večeri mnogo novih prijateljica. Smem da se usudim da ih tako nazovem jer nas spaja ljubav prema pisanju. Neke mlađe od mene, neke starije manje, neke više. Neke baš poznate, neke koje to tek čeka. Ali sve su imale jednu zajedničku tačku, sem blogova, naravno. Prirodnost i potpuno odsustvo oholosti i nadmenosti zbog onoga što su.

Jedna je, i pored nagrade o kojoj se sanja, želela da bude jednaka ostalima. Druga je, za razliku od mnogih drugih majki, priznala da je srećna što je imala veče samo za sebe i svoju dušu. Treća je, iako piše tako divnu poeziju skromno pričala o drugima, a najmanje o sebi. Četvrta je, iako je umela da sedi među mnogo zvučnijim imenima, sve one koje je tek srela navela da se osete kao da su oduvek deo te velike i tople blogerske porodice.

Da, sedela sam među njima te večeri i osećala ponos što imam svoje mesto za tim stolom, pardon, tri stola. I brzo mi je proletelo vreme. Što bi rekli stari, uglađeni ljudi, „kao i uvek kad si u prijatnom društvu“.

Utisak mi nije pokvarilo ni to što su nekoliko dana kasnije moju šalu o „VIP blogerskoj večeri“ počeli da razvlače i koriste kao municiju u sujetnom „puškaranju“. Oni kojima je, sad se vraćam na ono od početka, izgleda bilo mnogo teško što nisu privilegovane da budu deo cele priče. Što i pokazuje da sam u pravu da je to privilegija.

Ali, to i nije toliko važno. Kao ni ta moja, pomislila sam kasnije, možda i nesrećno izabrana šala. Baš zato jer nije značila ništa, samo običnu skraćenicu. A pogotovo gomili raspričanih, veselih i srdačnih žena, kulturnih, civilizovanih, zadovoljnih sobom i onim što su postigle. Bez obzira na to koliko to veliko ili (u mom slučaju, da ne bude nekih nedoumica) još uvek malo bilo.

I detalj za kraj. Kada su to veče dva starija gospodina izlazila iz restorana, zastala su i poluiznenađeno, a prilično zainteresovano, pogledala u ovu šarenu i razveseljenu grupu, zbog koje su, kako sam kasnije čula, u „Poletu“ stišavali muziku da bismo se lepše čule. Sigurno su se pitali šta to spaja ove žene različitih generacija. Ali nisu saznali šta. Al’ znam ja – stvaranje. A samim tim i bogatstvo duše i ljubav prema životu, ljudima i sreći. Koju smo to veče sve uspele da dodirnemo.

Živele vi meni, drage moje blogerke, i da još mnogo puta spojimo još više stolova!

Advertisements

16 thoughts on “Veče sa blogerkama

  1. Joj, Jelenče, prvo da ti kažem ono što ti ponavljam već nekoliko puta – da si sve bolja. Ne znam da me je neko toliko iznenadio napretkom kao ti – i od boljeg može biti još bolje.
    Dokaz je i ovaj tekst u kojem sam napre pratila lepotu rečenice, pa tek onda sadržaj. Dakle, gradacija bi bila- dobra, super, odlična, još bolja, najbolja, Jelena.
    A sad o temi: sjajno si opisala naš susret. Meni puno srce, znaš već zašto.
    Toliko mi je drago što smo sve uživale u druženju, ma koliko se poznavale, što smo normalne, obične, a opet svaka na svoj način neobična, što smo pristojne, predusretljive, što ne dižu nos neke koje bi i to mogle i što je svako dobio potrebnu dozu poštovanja, uvažavanja, pažnje…ostalih. Toliko, da me ič nije briga na peckanja do kojih je, veruj mi, došlo samo zbog toga što su neki bili neobavešteni od strane onih koji zavide i mrze.
    I da znate svi, u nagoveštaju je već sledeći susret, planirajte koga ćete još od normalnih i dragih da uključite, a posle toga i neko druženje u prirodi, čim otopli. Da vidimo koliko je interesovanje za neki izlet, pa možda odemo i do nekog grada na pola uta do Novog Sada.
    Ljubim te i mnogo ti hvala.

    Liked by 3 people

  2. I da, kolko da se zna: mnoge još nisu mogle da dođu, ali su zamolile da ih ne preskočimo zbog toga sledeći put, mnogi su se posle objavljivanja fotografija sa susreta “kandidovali” za sledeću priliku, neki i neke smo možda i propustili da pozovemo jer je sve ipak bilo brzo i sigurna sam u to da će nas sledeći put biti mnogo više. i da ćemo sve biti ovako nasmejane i normalne, a vip će ostati samo jedna obična kovanica koja može da znači…a može i da ništa ne znači. Važan je sadržaj naših misli i naših duša.

    Liked by 1 person

  3. Jeco, kroz tvoje divne reči i misli osećam se kao da sam upoznala i sve ostale blogerke i dame koje su prisustvovale tom susretu! ❤ Samo ideja za sastajanje je sjajna i drago mi je što nosiš (a vidim-čitam i ostale blogerke) tako lepe utiske. 🙂
    Nadam se da će biti prilike da sledeći put uspem da se organizujem oko puta i pridružim se i ja ovako radosnom događaju. 🙂

    Liked by 3 people

  4. Napisah u komentaru na fb, ispod neke od objavljenih fotografija, da sam oduševljena energijom svih vas, divnih dama, okupljenih te večeri u “Poletu”. Imate vi poleta za trista “Poleta”! Nakon ovog tvog teksta potpuno sam u to uverena! Nadam se da ću jednog dana moći da vam se pridružim.

    Liked by 2 people

  5. Vidim ja, niko neće da mi kaže o čemu ste tračarile. Moram sledeći put da vam se uvalim u društvo i da otkrijem sama 🙂 Iako bih se verovatno zavezala i ne bih znala ni da trepćem. Zavidim vam do pola. Od pola mi je drago što je ovoliko žena na jednom mestu uspelo da nađe zajednički jezik i što ste pozitivne i vesele, što se družite i podržavate.

    Liked by 3 people

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s