Golsvordijeva „Saga o Forsajtima“ – porodične stvari na engleski način

86298192_2623670424414084_5737432242750226432_n

Teško da među čitaocima svetskih književnosti postoji neki koji nije čuo za Sagu o Forsajtima, serijal od tri romana koji je napisao engleski pisac Džon Golsvordi, koji je zahvaljujući ovom delu dobio Nobelovu nagradu za književnost 1932. godine.
Trilogija, koja se sastoji iz tri romana: Posednik, U konzistoriji i Za izdavanje, počinje impozantnim rodoslovom Forsajta i njihovog porekla, čiji je rodonačelnik Džolion Forsajt iz Dorseta, farmer, kamenorezac i građevinar, a potom prikazuje porodicu koja se za nekoliko decenija uspela do više srednje klase zahvaljujući uspesima u trgovini, izdavačkoj delatnosti i akcijama u raznim firmama. Međutim, pisac radnju ubrzo sužava na jednu granu Forsajta, oličenu u Somsu Forsajtu, potomku kome u krvi najviše leži želja za uvećavanjem materijalnog bogatstva, ma koliko mu ono ne donosi sreću. U centru pažnje je njegov brak sa lepom, ali siromašnom Ajrin, koju Soms posmatra samo kao jedno materijalno dobro više i njena teskoba u braku koji liči na zlatni kavez sa posesivnim gospodarom iz koga uporno pokušava da se oslobodi. Situacija se zapetljava kada se u radnju uključi grana starog Džoliona Forsajta, ostarelog oca čiji je sin, crna ovca familije, napustio suprugu zbog ljubavi prema guvernanti svoje ćerke i umetničkom načinu života.

87943515_145864453255647_780949995011440640_n

Saga o Forsajtima je remek-delo koje prati nekoliko generacija u istorijskom okviru viktorijanske i edvardijanske epohe prikazujući na koji način se sa sudbinom bore skorojevići u klasno podeljenom engleskom društvu. Objavljivano je između 1906. i 1921. godine i bilo veoma popularno među čitaocima.

George_William_Joy_-_The_Bayswater_Omnibus

Slika Džordža Vilijema Džoja “Bejsvoterski omnibus” iz 1895, koja na najbolji način oslikava višu srednju klasu viktorijanske epohe (izvor: wikipedia.org)

Međutim, ličnosti koje se na ovim stranicama pojavljuju najmanje su tipični predstavnici Engleza koji drže do protokola, uštogljenog vaspitanja i odmerenih reči, naprotiv, ispod uglađenosti i otmenosti kriju se nesloga i mnogobrojne nesuglasice. Veliki broj likova porodice Forsajt je čitav jedan svet veoma stvarnih i životnih karaktera koji će vam kao na dlanu nuditi svoje misli i osećanja: ljubav, pohlepu, mržnju, strast, ljubomoru, požudu, iskrenost, poštenje, izdaju, čineći tako jedinstven mozaik neponovljivih fizionomija.
U trilogiji postoje dva težišta radnje oko kojih se priča plete. Jedna je ona u kojoj se, obmotanu finom ironijom, navodi kako je rodonačelnik Forsajta zaboravio prve dane svog braka koje je proveo u siromaštvu, ali nije kućicu u kojoj je živeo i koju je mnogo godina kasnije prodao za 400 funti, čime je u sebi zapatio klicu koja će rasti u svim Forsajtima – ljubav prema opeci i malteru i želju za posedovanjem nekretnina, koje će se ogledati u raskošnim viktorijanskim vilama u srcu Londona u kome će ih opsluživati lakeji i kućne pomoćnice. Druga ključna tačka je stav mladog Džoliona Forsajta koji na sebe preuzima ulogu da zaštiti Ajrin od nesrećnog bračnog života i izražava stav da svaka žena koja ne voli svog muža treba da izađe iz braka bez ljubavi.

800px-John_galsworthy

Džon Golsvordi (izvor: wikipedia.org)

Na ovaj način je Saga o Forsajtima napravila malu prekretnicu na književnoj sceni engleske književnosti koja je počivala na piscima koji su veličali viktorijansko vreme. Golsvordi je, naprotiv, bio prvi koji je počeo da piše o društvenim klasama i zalagao se za razvode nesrećnih brakova. Doduše, pričalo se da je to činio iz ličnih razloga jer se i sam zaljubio u udatu ženu, suprugu svog rođaka, koju je oženio nakon deset godina tajne veze i njenog razvoda od muža, ali su svakako novine koje uveo u svoje delo ostavile dubok trag.
Smatralo se da je Ajrin, lepotica koja je zauvek promenila mnoge Forsajte, nastala po uzoru na ženu koju je Golsvordi voleo. U delu ona je tiha, uzdržana dama koja retko pokazuje šta oseća ispod svoje hladne spoljašnjosti, pa ipak ima efekat poput najrazornije oluje, kako na starog Džoliona, tako i na opsesivnog Somsa. I šta god da učini, kao da je predodređena da raspiruje porodične sukobe i među generacijama novih Forsajta koji tek stupaju na životnu scenu.

forsyte-saga-01

Dejmijen Luis kao Soms Forsajt, Džina Maki kao Ajrin Forsajt i Rupert Grejvs kao mladi Džolion Forsajt u mini-seriji “Saga o Forsajtima” iz 2002. godine (izvor: willowandthatch.com)

Mnogi čitaoci će se vezivati za živopisne likove, pa će nekome najbliži srcu biti mladi Džolion čija želja za slobodom čini da izgleda kao da nije od Forsajtovih, nekome njegova kći Džun, pravdoljubiva i otresita devojka koju želja za pravdom čini podjednako ispunjenom koliko i frustriranom, nekome romantični i tragični Bosini, a nekome Džon Forsajt, pripadnik treće generacije, koliko časne, toliko i nesrećne. Ne treba zaboraviti ni sporedne likove Forsajta, koji kao neki hor u pozadini neprestano pevaju svoju pesmu među raskošno postavljanim ručkovima na kojima pretresaju porodična pitanja i sve važne događaje – rođenja, smrti, izdaje, preljube, rastanke i ponovna mirenja. Tu se posebno ističu koliko smešne, toliko i tužne stare tetke usedelice Ana, Džulija i Ester, koje nikako ne mogu da shvate da viktorijansko doba neminovno prolazi i nosi smenu starih i novih generacija.
Moj najomiljeniji lik je stari Džolion Forsajt, glava porodice, koji, uprkos svojim sestrama i braći, pod svoje okrilje ponovo prihvata sina-otpadnika mladog Džoliona, pokazavši tako da se ispod čvrstog i uglađenog stava engleskog gospodina skrivaju nemir i ljubav velikog i toplog srca.

sf prvo izdanje

Prvo izdanje “Sage o Forsajtima” iz 1922. godine (izvor: ebay.com)

Saga o Forsajtima je priča o porodici, ljubavi i gubicima, promenama i neverovatnoj upornosti da se neke stvari nikada ne promene. U njima ćete pronaći ljubavne priče od par rečenica zapleta do onih sudbinskih koje će uzdrmati temelje familije. Ovaj porodični ep je smeša duhovitosti i bolećivosti prema Forsajtima, jer koliko god su zamišljeni kao slika jednog vremena i društva, svaki od njih je kao pojedinac fascinantan sam za sebe. Čitajući ga naučićemo da je osluškivanje sopstvenog srca uvek najbolji put koji treba da biramo, ali i da svaka generacija nosi promene, pa isto koliko smo ih mi nosili, jednog dana će se pojaviti neki sasvim novi koji će zameniti nas.
Nastavak Sage o Forsajtima se pojavio između 1924. i 1928. godine pod nazivom Moderna komedija, koja se sastojala od tri romana i dve pripovetke, a posle nje je usledila još jedna trilogija Kraj poglavlja. Pa ipak, prva tri Golsvordijeva dela su i najpoznatija, a njihovoj popularnosti su doprinele filmske i TV adaptacije.

Autograph_Galsworthy.svg

Potpis Džona Golsvordija (izvor: wikipedia.org)

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s