Tatina devojčica

Ja u životu nemam nijedan problem sem što sam mnogo lepa. Nemojte da se čudite, lepota je ponekad teret. Muškarci me obožavaju, ali me žene mrze. To je zato što su ljubomorne. Ali ja ne hajem, imam nekoliko drugarica koje me vole i ne smeta im moja lepota. Ostale nisu ni važne.

Lepa sam na mamu, ona je, kada je bila mlada, bila najlepša devojka u našem kraju grada. Tata se u nju smrtno zaljubio i kada je ona ušla u njegov život smirio se, a pre toga je bio mnogo problematičan. Ona mu je “produžila fitilj” i kad sam se ja rodila počeo je da radi kao taksista. Ali i dalje je dobar sa starim drugovima i ja znam da mi niko ništa ne sme jer imam leđa.

Ponekad sedim i razmišljam kako imam baš lep život. Roditelji me vole i drže ko malo vode na dlanu. Za 18. rođendan tata je platio da mi urade tetovažu na ruci, početno slovo mog imena. To je ono što sam oduvek želela jer sam ceo život gledala crteže po njegovim rukama i maštala o danu kada ću to i ja moći da imam. Od mame sam na poklon dobila  novac da ugradim silikone u grudi. To me je oduševilo! Zar nemam najbolje roditelje na svetu?

Po ugledu na tatu, ove godine sam uradila još dve tetovaže: jednu na unutrašnjoj strani butina, i to moj omiljeni citat patrijarha Pavla, a sa spoljašnje jedan veliki cvet koji predstavlja mene jer sam od devojčice postala žena. Tati je bilo smešno i rekao je da se vidi da sam njegova ćerka.

Sad me sve drugarice teraju da ih pokazujem. A one ih imaju još više od mene i stalno ih slikaju. Sad konačno i ja mogu da obučem šorc i da izgledam super. Pre neko veče smo se baš  vrhunski sredile. Sve smo imale šorceve do pola guze, sandale sa platformom, a ja sam htela da se otkačim pa nisam obukla brus ispod majice. Što da krijem kad su mi silikoni ispali fenomenalni? Jedna baba se krstila kada smo prošle, a mi smo se mnogo smejale. Šta baba zna?

A navikla sam ja da me babe gledaju kad prođem, najviše kad obučem onu moju zlatnu tesnu mini haljinu.  Posebno im ispadne vilica što imam pun orman stvari sa dezenom leoparda – kratke suknje i bundicu, a letos sam kupila i kupaći kostim da me svi gledaju kad prolazim Budvom. One misle neko će me napasti, a nemaju pojma da meni niko ništa ne sme jer moj tata poznaje ceo grad.

A šta one pa razumeju? Pa šta ako mi nokti idu u špic i nalakirani su u različitim bojama? Pa šta ako imam nadograđenu kosu kad je divna i plava? Pa šta ako imam petnaest pari naočara za sunce koje menjam u zavisnosti od garderobe? Pa šta ako imam masku telefona u obliku kuce? To se sada tako nosi, njihovo vreme je prošlo i naravno da ne razumeju.

Znam da me sve ogovaraju što ništa ne radim. E pa može mi se, tata mi daje para koliko hoću i svima se hvali kako njegova devojčica nema ni u čemu da oskudeva. I što bi se onda mučila kad ne moram? I svi me pitaju da li mi je dosadno, a meni je to smešno. Kako da mi bude dosadno kada svako veče sa drugaricama idem na splavove? Tamo je uvek super zabava, momci obleću oko nas ko ludi, a mi možemo da biramo. Znam da mogu da imam koga hoću i koliko ćemo dugo biti zajedno, određujem ja. A oni su ponosni što ih je primetila “Batina ćerka”. Kad se sutradan naspavam, izvedem svog maltezera Pepija u šetnju po keju i svi se otimaju ko će da mi plati kafu. A kad dođe zima, pa meni stvarno pomalo dosadi, tata me pošalje u Nemačku kod prijatelja. Onda tamo malo šopingujem i uživam.

A mogu ja da šopingujem i ovde, ali tamo je original firmirana garderoba. Ovde je šit. A ne kupujem ja samo šminku, krpice i cipele. Jedan dan bile na kiosku neke knjige na popustu i ja kupila tri. Donela ih kući, a tata se ismejao, pitao me šta će meni knjige. To me malo pogodilo. Zašto da ne? Pa nisam ja glupa! Ali to je bilo verovatno zato što su pisci bili nepoznati. Tata je jako pametan i zna sve o književnosti, svi ga poznaju po tome što kad vozi klijente u taksiju ume da recituje pesme Alekse Šantića.

Al’ to s tim knjigama manje-više. Ja obožavam Fejsbuk i na status stalno kačim neke citate, mada nemam pojma što me nekoliko njih pitalo zašto ne pišem ko ih rekao. Budale, pa ja znam ko ih je rekao. Stalno kačim slike iz provoda i gledam koja će oboriti rekord i imati više lajkova. Još malo pa ću i poznata da budem, već nekoliko puta sam izašla na sajtu »Gde izaći« i stvarno sam izgledala vrh. I boli me uvo što sam čula da me neke kokoške ogovaraju da se slikam u wc-u svakog kluba u koji izađem. Slepice, pa one mogu samo da sanjaju da imaju toliko para za provod. Ja baš uživam u životu. Jebiga, ima se – može se.

I znam da su htele da puknu kad su gledale moje ovogodišnje slike sa mora. A imalo je šta i da se vidi! Bila sam u najekskluzivnijim klubovima u svim mestima Crne Gore i to sa kakvim društvom! Pilo se kao nikad, moje drugarice i ja smo bile glavna atrakcija, pa neka puknu. I tata je sve slike gledao jer je i on vrlo aktivan na fejsu, samo mi je jednom pustio poruku: “Sine, pazi šta radiš, budi malo skromnija”.

Al’ znam ja šta radim, ne mora on da brine. Umem i da preteram, istina, posebno kad odem na more, jer u Budvi kao da mi popuste sve kočnice. Al’ ni to nije problem. Uvek imam rešenje: samo u povratku odem na Ostrog, pomolim se Bogu i sve mi je oprošteno. Pa da. Ko zna – zna…