Pet razloga zbog kojih treba da slavite rođendan i posle tridesete

rodjus pocetna

izvor: pixabay.com

Prošle nedelje proslavila sam još jedan rođendan i dobila mnogo lepih čestitki i poklona. Ali, kao i svake godine unazad, bilo je i onih koji su se čudili, dizali obrve i iznenađivali se ko još slavi kad pređe tridesetu i dokle ja mislim tako da teram. Što duže, verujte mi.

Zato sam odlučila da vam kažem zašto ja slavim i dam vam pet saveta zbog čega bi trebalo da i vi slavite rođendan i kad više niste dete sa tortom u obliku Diznijevih likova i velikim šarenim balonima (što, naravno, ne znači da ne bi trebalo da ih nabavite).

 

  1. Slavim da bih okupila ljude koje volim

U današnje vreme, kada svi negde žurimo za svojim obavezama, mnogo mi nedostaju ona druženja kada smo se kao dečurlija okupljali i bez mnogo briga provodili vreme onako kako smo hteli. Zato su mi danas ti susreti još dragoceniji.

Ali nije samo to važno. Važno je i ono koga sve okupljaš oko sebe.

Elem, nekada su moji rođendani bili pravi spektakli, maltene komadi sa igranjem i pevanjem. Svaki od njih je bio mesec dana unapred pažljivo pripreman, sa planovima koja  će se jela spremati, koje će se torte praviti, šta ću obući. Umela sam da zarazim i svoje drugarice, koje su od toga imale tremu kao da se bliži matursko veče.

Pazilo se i kako će ko da bude te večeri uslužen, i šta ko voli da jede, i da li posti. Pa čak i da li će doći u kontakt sa nekim s kim se ne trpi, pa sam i to umela da sredim, sve da bih bila uzorna domaćica. I srce bi mi uvek posle toga bilo puno, kao da još uvek imam pet godina i svi mi tapšu posle duvanja svećica.

Ali, ne lezi vraže, čarolija je počela brzo da se rasprskava. Gosti su vremenom postajali prezauzeti, u živote su im ulazile bolje i lepše polovine koje namćorasto nisu htele ili mogle da se uklope i sve je počelo da se komplikuje. Nisam više mogla da izađem na kraj sa međusobnim zajedljivostima, koškanjima i durenjima, koji su neretko bivali upereni i na mene, slavljenicu sa osmehom stjuardese.

Posle jednog nezaboravnog rođendana, na kome sam optužena da nije bilo šta da se jede, i pored tone raznovrsne hrane na stolu, ubacivanja provokacija, kidisanja i iživljavanja zbog nekih njihovih davnih razloga, probudila sam se sledeće jutro i zapitala se: “Pa dobro, Jelena, da li da li si ti uopšte normalna? Zar ne misliš da je sada bilo stvarno dosta?”

I bilo je. Presekla sam najoštrijim mačem koji sam mogla da iskujem u svojoj duši i odlučila da više nikada neću rasipati svoje vreme i ljubav na one koji to ne umeju da cene. Otada sam maksimalno suzila izbor ljudi koje okupljam na svojim rođendanima. Dolaze samo oni koje ja volim i koji vole mene – pa makar ih bilo toliko da se prebroje na prste jedne ruke. Ali zato je taj dan sada najlepši u godini.

rodjus hoce

izvor: pixabay.com

2. Slavim zato što mi se hoće

Nikada ne biste verovali koliko ljudi je pokušavalo da umanji značaj koji sam ja pridavala slavljenju svog rođendana. Kako su godine prolazile i menjali se priroiteti u životima ljudi koji su me okruživali, sve više su me gledali sa podignutim obrvama i vrteli glavom kao da sam u najmanju ruku za lečenje.

“Šta, zar ti još slaviš rođendan?”

Da, pa šta? Koliko je to važno nekome kome očito nije ni stalo šta ja mislim i osećam, a pritom nije ni pozvan na to isto slavlje, pa mu ni iz džepa ni u džep šta ja radim.

“Neću da dođem na tvoju proslavu jer ja više ne slavim svoj rođendan.”

Dobro, oslobodiću te pritiska da budeš u krugu normalnih ljudi, ako ti to već toliko mnogo smeta.

“Neću ti čestitati jer ne priznajem rođendane.”

Ne moraš, od baksuza mi čestitka i nije potrebna.

Pa ipak, na top listi glupih i zlobnih komentara bio je onaj da od svog rođendana pravim fetiš. Za retke neupućene, u pitanju je seksualno uzbuđenje pojmom ili situacijom koja nije seksualna. Eto budalaštine. Koliko god se neko trudio da ispadne pametan, samo je pokazao koliko je seksualno neupućen, a još više koliko me malo poznaje. Jer moj rođendan samo ispunjava moju dušu, a to neko ko me iskreno voli, može da zna i oseća.

Pitaćete me zašto se uopšte bavim ovim glupostima i trošim svoju energiju. Odgovoriću vam: jer ponekad nisam mogla da izbegnem ljude koji su drsko i nevaspitano natrčavali na mene, verovatno da bi bar tako skretali pažnju na sebe. Vremenom sam se navikla na te hejtere kojima je bilo mnogo važno da pokušaju da mi ogade ono što najviše volim. Odolela sam i nastavila da budem podjednako srećna i da slavim, eto zato što mi se tako hoće, a oni svoje probleme time nisu rešili.

 

3. Slavim iako nisam više dete i zato što ne moram da imam dete da bih napravila rođendansko slavlje

“Zašto slaviš rođendan tako matora kad je to samo za decu?”

Majke ti? I šta, ja sad ne treba uopšte više da slavim, a pošto dete nemam, treba da zamandalim vrata svoje kuće i živim kao zombi? Eto, kakva glupost.

Primetila sam da u mnogo slučajeva kad ljudi dobiju decu prestanu da slave svoje rođendane, kao da više ne postoje. Sa jednim drugom sam godinama imala isti dijalog:

“Srećan ti rođendan, druže moj!”

“Hvala ti, ali meni rođendan više nije važan otkad imam dete.”

Jedne godine odlučim da ga pitam:
”A što? Jesi ti umro te godine kad ti se rodilo dete?”
S druge strane tajac. I onda odgovor:

“Pa ne, ali znaš, otkad se rodilo dete, mene više niko i ne primećuje”

A to li je, druže moj. Zato ti poništavaš sebe jer si izgubio trku za pažnjom gde ti je rival sopstveno dete.

Mislim, sve je to u redu, razumem ja da je roditeljima dosta dečjih rođendana i stavki igraonice i u budžetu i u gustom godišnjem rasporedu, ali to ne znači da na sebe treba da zaborave. Ako ništa drugo, neka se podsete tog dana kada su se mnogi zbog njihovog prvog plača radovali.

“Ah, razumem te ja, draga, kad već nemaš dete, ti bi bar svoj rođendan da slaviš, je l’ da?”

Ma slavila bih ga i da ga imam, tuko. I nemoj samo da me sažaljevaš, molim te. Nije meni uopšte tako loše kao što ti misliš.

E zato hoću da mi se ori cela kuća jer slavim dan kad sam ugledala ovaj svet, ma koliko davno da je bio.

rodjus deca

izvor: pixabay.com

4. Slavim da bih dobila poklone

Iskrena sam, brate, nema šta. Neću da lažem, volim da dobijem poklon, pa i najmanju sitnicu, više nego išta. Pa ja se, bre, obradujem kad mi u predizbornoj kampanji na nekom štandu uture hemijsku olovku. Pa kod kuće acetonom očas posla obrišem omraženi logo. Al’ oduševim se od srca.

Oduvek sam se radovala rođendanskim darovima kao malo dete, od zlata i dragog kamenja do kičastih figurica iz radnje za 99 dinara i mirišljavih soli za kupanje zbog kojih sam naknadno ne jednom posećivala kožnu kliniku.

Cepam tako ukrasni papir i mašne i sve podrhtavam pitajući se šta li je unutra. I uvek bude pun pogodak, možda i zato što se i sama trudim oko onih koje volim i za svako njihovo slavlje potajno pratim šta im je najpotrebnije pa ih time i obradujem.

rodjus poklon

izvor: pixabay.com

5. Slavim zbog ljubavi

Ovo je zapravo i najvažniji razlog zbog kog slavim ja, a i vama isto savetujem. Zato i volim svoj rođendan. Pogotovo u poslednje vreme, kad sam kroz najgušću cediljku procedila ljude oko sebe pa su ostali oni pravi, odani i posebni. Oni koji umeju da ugreju dušu baš onako kako je meni potrebno i sa kojima mogu da budem ono što stvarno jesam.

A cediljka je radila punom parom svuda, i u realnom životu i na društvenim mrežama, i konačno ispunila svoj zadatak. Zato je moj poslednji rođendan konačno bio savršen, onakav kakav je oduvek i trebalo da bude – protkan željama ljudi dobrog i iskrenog srca.

Uz sebe sam tog dana okupila samo one koji zaslužuju da uz mene budu. I nije bitno ni kako ni gde se slavilo, konačno sam shvatila, već samo to da je oko mene bila čista, nepomućena ljubav.

 

I zato, ljudi, slavite svoje rođendane bez obzira na to koliko godina imate. Neka taj dan bude poseban i ispunjen srećom i ljubavlju. Neka bude pravi pokazatelj ko vam je iskren i odan i koga pored sebe treba da imate i u dobru i u zlu. I naravno da i ostalim danima treba da bude sreće i veselja, ali neka baš tada svega bude najviše jer, zaslužili ste.

P. S.  I za kraj mali nauk kako uzvratiti na pogana pitanja:

“Je li, a koliko ti ono beše puniš godina?”, podsmešljivo me pita.

“Prijatelju, ja za razliku od tebe ne brojim, ja živim…”

smokin-grandma2

izvor: spbforums.com

 

 

Advertisements

16 thoughts on “Pet razloga zbog kojih treba da slavite rođendan i posle tridesete

  1. Prvo, srećan ti rođendan:D Ja se uvek osećam posebno na svoj rođendan,iako i ja gazim prilično preko 30. Pravim slavlje i detetu za rođendan,i mužu sa sve svećicama na torti 🙂 Treba se radovati životu i slaviti ga.

    Liked by 2 people

  2. Trebalo bi ovaj post proslediti svima koji su zaboravili kako je divno slaviti život. Revolucija biće dok je sveta i veka, otežavajućih okolnosti uvek na pretek, a nama naše bitisanje ipak jedina bitna stavka u ovom “protrčavanju” kroz eone. Bravo i srećan rodjendan 🙂

    Liked by 2 people

  3. Onaj deo o planiranju unapred – kao da o sebi čitam. 😀 Obožavala sam da pravim tematske zabave, zabave iznenađenja, o poklonima da ne pišem jer to znaju svi koji su videli moj blog… Ali, kako smo krenuli svi na fakultete, društvo se rasulo, neki novi ljudi su stigli, ali je malo ko iz mog grada, što otežava zabave. Zato mi je u poslednje vreme fokus na samoj sebi – da radim sve što želim tog dana. tako će biti i za 60 dana (da, već se planira i odbrojava 😀 ).

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s