Pogled sa mog prozora

Odrasla sam u stanu s pogledom na zgrade. Iznad njih se naziralo parče neba po kome je za vreme vrelih letnjih noći umeo da plovi veliki obasjani mesec. Toliko sam puta žudela da vidim beskrajnu tamu i osećala kao da me taj mali deo mami da dohvatim prostranstva koja ne mogu da vidim.

Pre nekoliko godina mi se želja ostvarila. Počela sam da živim u novom stanu, u kome je prozor gledao na nebo. Kada su se moje oči dotakle sa tim nepreglednim beskrajem, pomislila sam da ne postoji lepši pogled od onog koji ja imam.

Prva noć koju sam provela u novom stanu bila je novogodišnja. Gledala sam kako se na ljubičastoj pozadini rasprskava bezbroj vatrometa svih boja. Uživala sam u tim blještavim nijansama i osećala kao da sam konačno dohvatila nebo koje sam godinama naslućivala iza krovova.

Kada je došlo proleće i prekrilo zelenom prostirkom veliko brdo koje se stapa sa nebom, ispod mog prozora zasadili su malu akaciju. Gledala sam je kako stidljivo lista i nežno povija svoje grane pod plahim prolećnim kišama.

Umela sam ponekad da ustanem vrlo rano i gledam svitanje sa mog prozora. Dok se sunce lagano pomaljalo, da bi odjednom naglo zasijalo i u jarkim žutim tonovima obasjalo sve oko mene, osećala sam i sama tu borbu noći i dana, kad pobeđuje život i svetlost.

Gledala sam i crne oblake kako se valjaju nebom iznad vrele zemlje, nose u sebi munje i stvaraju gromove koji tutnje. Gledala sam kako se kiša u slapovima izliva i pravi  bujice koje se silovito slivaju niz moju ulicu, a mala akacija drhti pod krupnim kapima koje, ma koliko bile jake, ne mogu da joj slome grane. Ponekad bi se preko ispranog neba, koje bi se smirilo posle velikog gneva,  lenjo protegla ogromna duga, čije su boje jačale pod svetlošću sunca koje bi provirivalo između rascepanih oblaka.

Gledala sam kako hladna košava nosi opalo lišće i tera ispred sebe pramenje magle koja se kida preko brda i prve pahulje koje se lepršavo spuštaju na zamrznuto tlo i padaju dok se ne zabeli svako drvo, krov i staza. Posmatrala sam ledenice koje su se spuštale sa krova i podsećale me na detinjstvo, kada je cela zima bila obavijena snegom, pričinjavajući mi veliku radost.

I ove godine čekam da se novi vatrometi rasprsnu na ljubičastom nebu. Da zasvetle nove munje i prospu se nove kiše. Da mesec postane narandžast i zasija na nebu. A da ja gledam i uživam u dalekim sjajnim zvezdama i modrim visinama po kojima kruže bele ptice, dok osećam slobodu njihovog leta. I da mala akacija konačno raširi svoje grane i dodirne mi ruku koja je miluje sa prozora.