4

„Svici u tegli“ ili kako pretočiti život u roman

sladza

Znate, uvek sam se kao školarka na časovima srpskog jezika i književnosti pitala kako književni kritičari mogu da budu toliko sigurni šta je pisac svojim delom hteo da kaže. Posebno onaj koji je vremenom mnogo udaljen od njih i koga ni pod kakvim okolnostima nikako nisu mogli da upoznaju niti išta da pitaju. Vremenom sam shvatila da je takvo moje razmišljanje vrlo površno. Ta, ljudi su školovani i stručni da odgonetaju zagonetke nečijih dela i povezuju ih sa vremenom i književnim pravcima u kojima se ono stvaralo. Međutim, u poslednje vreme opet mislim kao nekada, ma kako površno bilo, jer književna dela onih autora koje upoznajem razumem i osećam mnogo bolje i trajnije.

Slađanin roman uzela sam da čitam verovatno poslednja od svih njenih drugara. Znala sam da je odličan, ali namerno nisam želela da čitam nijednu kritiku samo zato jer sam želela da doživljaj bude potpuno moj. A verujte da ne bi ni mogao da bude tako poseban da Slađanu nisam upoznala. I da nisam ostala potpuno osvojena načinom na koji je ona, čini se kao iz rukava, izručila životnu priču Dušana Petrovića, usudiću se da zaključim, njenog muškog alter-ega.

Bila sam vrlo ljubopitljiva kad sam knjigu uzela u ruke. Rekoh, daj da vidim kako to ona radi i uhvatih sebe da roman nosim sa sobom gde god krenem, u autobus, krevet, čak i WC. Jedne noći sam se toliko smejala da sam probudila muža koji mi reče da uopšte nisam normalna. Ali kad sam mu sutradan čitala delove zbog kojih sam dizala larmu usred spavaće sobe, smejao se i sam.

Neko će možda reći da sam subjektivna, ali oni koji su roman pročitali znaće da nisam. Dobro, možda ovaj tekst i jeste najviše moj doživljaj, ali uz Slađu takvu kakva je ne mogu ni da zamislim suvoparni osvrt. Čini mi se da bi takav njeno delo oskrnavio.

Dušan Petrović odmah je postao moj blizak prijatelj. Iako nije baš reprezentativan, pun mana i tipično muškog načina razmišljanja, osvojio me je naprečac. Možda baš zato jer je toliko jarko oslikan i životan da imate utisak da ćete ga i sami skupiti ispred nekog dragstora.

I zaista, čovek srednjih godina koji uz rakijicu, pivo i cigaretu provodi dane presipajući iz šupljeg u prazno sa istomišljenicima, ne čineći ništa da svoj život sredi i unapredi nešto je što je čini savremenog čoveka našeg društva.

Krenula sam sa njim u njegovu životnu priču, da se sekiram zbog njegovih padova, radujem zbog hrabrih preokreta, nerviram zbog grešaka i nesigurnih poteza, tugujem zbog starih navika i apatija. Obuzeće i vas slična osećanja kad otkrijete Dušanove dileme, zaljubljenost koja se širi njegovim srcem poput požara, spoznaje kako se pravi prijetelji pronalaze gde ih najmanje očekuješ, suočavanja sa najbolnijim istinama a posebno kada iz njegove perspektive budete shvatali kako žene muškarcima mogu da izgledaju komplikovano. Red smeha, red zbilje – kakav je i život bez maske. Kakva je i Slađa.

I sve to ne bi ni bilo toliko interesantno ni jedinstveno da iza Dušanovih sjajno prikazanih lavirinata misli i osećanja ne stoji ona – žena! Jedna od nas koja je toliko ušla u suštinu muških najtananijih titraja duše da bismo iz njenog dela mogli mnogo toga da naučimo i izbegnemo svakodnevna sitna i krupna razmimoilaženja sa partnerima.

Ali nije Slađa samo do neverovatnih granica spoznala i izvrnula na postavu samo muško biće, pokazala je ovde i odlične psihološke replike posebno u mudrostima stare bake Danice, koja se, slučajno ili namerno, u romanu pojavljuje uvek kao nagoveštaj nekog važnog preokreta u Dušanovom životu. Tako sjajno uklopljeno da sam u pojedinim momentima sumnjala da li je ona stvarna ili samo plod savesti junaka.

To me vodi do kompozicije dela – naizgled nehajne, ali zapravo vrlo čvrste i dobro organizovane, sa događajima koji se nižu nimalo slučajno i vode ka kraju najrealnijem i najočekivanijem (Moj je problem, naravno, što sam „VIP lektorka koja voli da mašta“ pa se ono za šta sam ja navijala, nažalost, nije ostvarilo 😀 )

U maniru prekaljenog pisca Slađana u romanu smenjuje tugu i smeh, strepnju i humor, a surovost života razblažuje slengom koji unosi živost i sve pojednostavljuje. Pogledajte samo kako se potiru Dušanova pijanstva sa duhovitim opisima u njegovoj mamurnoj glavi „ptica koje se na granama deru“ ili momenat u kome saznaje uznemirujuću dijagnozu a zatrpava je urnebesnim opisom bolničke hrane ili živopisnim likovima iz bolničke sobe.

I ono najvažnije – zaokruženost. Te ptice koje mu na početku romana ometaju mamurno jutro i koje će čak u jednom trenutku i progovoriti i dobiti imena nagoveštavaju potpuno novi stepenik u Dušanovom životu na koji će teškom mukom zakoračiti i izaći iz okvira svoje čamotinje u nešto najlepše i nejnezaboravnije, u ljubav koja će mu pokrenuti sve životne sokove i učiniti opet mladim i hrabrim da proba što nikada nije smeo. Na kraju dela ptica više nema, nestale su sa posečenim drvećem iz cele ulice. Kao simbol poglavlja koje se u njegovom životu zatvara. Da bi uplovio u neke mirne i nepomućene vode, poklonjene kao šansa da pronađe sebe i sve ono što mu je potrebno.

Kad budete uzeli ovaj roman u ruke, nećete moći da ga ostavite. Ne samo zato što je pisan pitkim i jednostavnim jezikom koji se lepi za vas i čini da se osećate kao da ste i sami deo društva junaka, nego i zato što ćete u njemu upoznati taj tajanstveni svet muške duše. Da, duše jer, verovali ili ne, i oni je imaju, samo što se teško usuđuju da je pokažu. Ovde ćete ih upoznati pa možda i razumeti i prestati da lomite glavu zašto je neko od njih nekada uradio nešto što vam se nije ili jeste dopalo. Posle čitanja „Svitaca“ sve je prosto kao pasulj. Pa i ti svici, imaju ih muškarci, verujte, samo se prave i čekaju da zasvetlucaju tek kada im naiđe ona prava, pa požele da ih sačuvaju u svojoj maloj tegli – srcu.

Pozitivni komentari kojima su, kako sam čula, muškarci obasipali Slađanu, pokazali su da sam u pravu što ovako mislim. Meni je dala odgovore na sva pitanja koje sam godinama pokušavala da pronađem, a daće i vama. I pokazati kakav je stvaran život, sa svojim licem i naličjem, bajka u kojoj je srećan kraj moguć ali samo ako mnogo radimo da bismo do njega stigli i ako smo spremni na kompromise sa sopstvenom dušom.

 

…Nemojte odustajati od ljubavi samo zbog toga što može da zaboli. Kako bismo znali da smo živi ako ništa ne boli? Sve su to lepe amplitude u životu. Radost pa tuga, zatim ravnodušnost, ali onda opet strast. Red ovoga pa red onoga… Svemu tome dodate dušu i to vam je recept za dobar život. Ubacite vozilo u brzinu. Samo toliko. Ne plašite se…

  

 

 

 

Advertisements
2

Bookchallenge 2017: Knjiga o džungli – skrivene poruke iz sveta životinja


knjigaDođoh ja do završetka ovogodišneg književnog izazova. O nekim knjigama koje su na mene ostavile najjači utisak sam pisala, a o još nekima koje želim da vam preporučim tek ću pisati. Ali da je bilo udarničko čitanje, bilo je, ali i da je bilo uzbudljivo i zanimljivo, još više. Toplo preporučujem svima, čak i onima kojima je inače posao da čitaju, čak i oni uvek mogu nekako da se uklope u zadatke, baš kao i ja.

Možda će vam biti neobično što sam ovu knjigu izabrala za preporuku. Reći ćete da sam počela da čitam knjige za decu i da stvarno nemate pojma šta bih u vezi sa njom još novo mogla da kažem. I pogrešićete. Jer Knjiga o džungli je najmanje knjiga za decu a mnogo više poruka u kakvom svetu živimo i koliko toga možemo da naučimo od zakona prirode po kome žive životinje.

Kada sam došla do jednog od poslednjih zadataka, da izaberem knjigu koja će se odvijati u divljini, ponovo sam se vratila u moju omiljenu biblioteku iz detinjstva Plavu pticu. Knjiga o džungli bila je nekako logično rešenje, mada sam, pregledajući stare knjige, pomalo zaboravljene u mojoj sobi u kojoj sam kod roditelja provela mnoge divne dane, pronašla još nekoliko njih koje bi mogle da odgovaraju. Ipak izbor je pao baš na ovu i bila sam spremna da konačno do kraja istražim Moglijeve avanture.

Jungle_Book_2016_103 wikia

Ekranizacija “Knjige o džungli” iz 2016. (izvor: disneywikia.com)

Ono što će vas možda iznenaditi jeste da je svima dobro znani mali čupavac Mogli samo okosnica ove zbirke priča iz divljine. U njoj su sve jedna za drugom ispričane male bajke u kojima različite vrste životinja govore, razmišljaju i uvek u okvirima pravila svog životinjskog sveta donose najmudrije odluke.

Radjard Kipling, pisac ovih neobično zanimljivih priča, smestio je radnju u Indiju, u kojoj je i sam rođen i kojoj se rado vraćao uvek kada bi živeo na nekom drugom kraju sveta. Neka istraživanja su pokazala da je priče, objavivši ih u časopisu 1893. a dve godine kasnije sabrane i u knjizi, posvetio svojoj šestogodišnjoj ćerki Džozefini koja je umrla od upale pluća. Možda su one zato i prilagođene deci, ali i odrasli u njima imaju štošta da nauče.

mowgli13 94

Ekranizacija “Knjige o džungli” iz 1994. (izvor: telegraph.co.uk)

Neki su ih doživljavali kao svojevrsnu alegoriju u kojoj se kroz svet životinja prikazuje svet ljudi sa svim svojim manama i vrlinama, a neki da je u pitanju čak i kritika politike i društva tog vremena, što se posebno odnosi na satirične pesme koje prate svaku priču. Kako bilo, Kipling je iz neverovatno maštovitih ideja napisao izvanrednu zbirku priča u raskošno oslikanoj džungli u kojoj su životinje prikazane tako verno u svojim borbama, zvucima i navikama da nam se čini kao da je i pisac deo njihovog sveta. I ne samo to, svaka od njih nas uči ponešto o mudrosti i moralnim normama, neka svojim negativnim osobinama i činjenjima, neka pozitivnim postupcima ili mirnim oštroumnim pričama.

Svi znate priču o Mogliju, dečaku koga posle nesreće roditelja pronalaze i podižu vukovi uz pomoć pantera Bagire, koji je i sam rođen među ljudima ali je uspeo da pobegne iz kaveza, i medveda Balua. Znate i za tigra Šir-Kana, kome se Mogli izmakao kao plen još kao dečačić i koji će ga proganjati dok ga on mudrošću ne pobedi i zauvek ga se oslobodi.

The_Jungle_Book_Concept_Art_SE-10

izvor: conceptart.com

Ali možda ne znate da su u pojedinim momentima ljudi povređivali Moglija možda i više nego životinje. Pročitajte kako ga je dočekalo selo kada je morao da napusti džunglu, kako nisu umeli da ga razumeju i pomognu mu da se vrati tamo gde bi trebalo da pripada. I kao što se ljudi obično plaše onoga što ne razumeju, tako su ga seljani iz indijskog zaseoka  proglasili za nečastivog i proterali, a sa njim i sve one koji su hteli da mu pomognu. Prava relistična priča o savremenom svetu i društvu.

junglebook1-xlarge tel

Ekranizacija “Knjige o džungli” iz 2016. (izvor: telegraph.co.uk)

Za koji će se način života Mogli na kraju opredeliti otkrijte sami, ali otkrijte i mnoštvo drugih priča o slonovima, mungosima, konjima, krokodilima, šakalima, ali i mladim Eskimima, koji stopljeni sa prirodom i sami žive po njenim iskonskim pravilima. Svaka životinja je ličnost za sebe koja misli, oseća i traži načine da opstane u surovom svetu. Baš kao i ljudi.

Pa ipak,otkriću vam jednu priču koja je na mene ostavila najjači utisak. U pitanju je Bela foka, koja govori o mladunčetu Kotiku, koji se rodio sa potpuno belim krznom na Pribilofovim ostrvima kraj Aljaske. On živi sa svojim sunarodnicima fokama na ostrvu koje jednom godišnje pohode ljudi da bi ih odveli na klanje i tada im deru kožu. Iz perspektive male foke, koja je ostala živa samo zato što su je se sujeverni lovci plašili, priča o ubijanju postaje zaista strašna. Zbog toga Kotik, koga se lovci plaše zbog njegove različitosti, odlučuje da pronađe novo ostrvo na koje će sve foke skloniti od ljudi i ubijanja. Prateći kako su prema njemu nepoverljivi i ljudi, ali i ostale foke koje mu se podsmevaju da nikada nije radio ni učestvovao u borbi već samo putovao po morima, otkrićemo koliko je gorčine i ironije Kipling utkao u svoje redove. Pogađate, Kotik će pronaći svoj put a samo će oni koji mu veruju naći sreću i dugovečnost zajedno sa njim. Baš kao što to čine i ljudi.

Ako budete odlučili da zaplovite među ove redove na kojima su se učile generacije, ali i odrasli obnavljali neke davno zaboravljene životne lekcije, otkrićete da su ponekad surovi zakoni prirode i džungle pravedniji od ljudskih, navodno inteligentnih. Da u prirodi i među životinjama ima svega sem ljudske haotičnosti i da je onaj ko odrasta sa životinjama srećniji nego među ljudima.

Treba li nam knjiga o džungli da to shvatimo ili nam je svaki dan u ovakvom svetu dovoljan? Možda i ne, ali ponekad je dovoljno vratiti se na najsirovije obrasce života pa otkriti istinu i o sebi i o svemu što nas okružuje.

the-jungle-book-2016_032026404_302 pic

izvor: wallpics.com

 

4

Miroslava Đušić Nedeljković – neprikosnovena kraljica zapleta

vintage-2053137_960_720

Ponekad mislim da se dobrim romanima naprosto namesti da budu objavljeni u neko doba godine kada će najbolje “leći” čitaocima. Pa ako vas jesen čini depresivnima i tmurnima i ne znate kako da se sa tim izborite, novi roman Miroslave Đušić Nedeljković Da sam otišla na tu sahranu sve bi bilo drugačije, prava je stvar za vas.

Odmah da vam skrenem pažnju, nemojte da vas zavara naslov. Često se desi da stvari nisu baš onakve kako se na prvi pogled čine. E to je i ovde slučaj. Zato ako za jesenje dane tražite vrhunsko štivo u kome ćete naći elemente kriminalističkog, ljubavnog, porodičnog i društvenog romana prožetog toplim humorom, onda je ova knjiga ono što vam je potrebno.

Mileva Anastasijević je neudata profesorka srpskog jezika i književnosti pred penzijom. Ova stara devojka upletena je u paučinu sopstvene prošlosti, starih neraščišćenih računa iz mladosti i jednu tajnu koju nosi kroz život kao najdublji ožiljak na duši pa živi od danas do sutra, bez radosti i nade. A onda će joj jedno ubistvo u stanu ispod njenog potpuno prodrmati temelje u duši. I ne samo njene, već i ostalih stanara i pokrenuće nezaustavljivi niz događaja i sudbina, poput pocepanog šava koji se nemilice para.

Možda nećete moći da se odlučite šta je to što ovoj knjizi daje poseban pečat.

Možda dinamična i do samog kraja neizvesna priča o misterioznom zločinu s početka, koji u romanu dobija sve složeniji oblik. Ili strogi ali u isto vreme i duhoviti inspektor Kolombo, nazvan tako od strane Mileve po detektivu iz krimi serije njene mladosti, koji rešava ovaj slučaj.

Možda će vam se najviše dopasti porodične misterije dve familije, neraskidivo vezane kroz decenije i dve generacije, čak i više nego što to na prvi pogled izgleda. Ili način na koji su se čuvale tajne po starim prašnjavim tefterima i dnevnicima ispisivanim gospodskim krasnopisom u kojima se skrivala sva surovost u želji da se skroji sudbina svojih bližnjih po meri starih Hadžiantića i Anastasijevića.

Ili možda nežna ljubavna priča Milevina koja će vam otkriti da li se može voleti mladalački poletno i u zrelim godinama i da li se može izbrisati vreme, tuga, nepravda i sve ostalo što je ono sa sobom donelo zarad sreće i  lepšeg života.

Možda će vas najviše privući dah starog Dorćola i Čubure i Beograd u svojim posleratnim godinama. Ili opisi kako se tada živelo i mislilo, mentalitet jednog društva nespremnog na promene i novine, pa čak i po cenu skrnavljenja duša, nesrećnog, učmalog života i lažnog morala, samo da ne pukne bruka pred svetom. A sa druge strane, i opisi druge, savremene generacije spremne da se suoči sa svojim strastima, sklonostima, nadanjima i željama i da se bori da do njih i dođe.

A možda ipak neverovatan zaplet, po kome je Miroslava prepoznatljiva, zbog koga ovaj roman nećete lako ispustiti iz ruku jer ćete zbog njega zaboraviti na vreme pa hteti da pročitate samo još jednu pa još jednu stranicu dok ono što se naslućuje tek golica maštu i interesovanje.

Pa ipak, verujem da ništa od ovog posebno nije toliko upečatljivo koliko spoj svega navedenog vođen iskusnim Miroslavinim perom. Ko je pročitao njenih prethodnih sedam romana, zna o čemu pričam.

mdjn1

Promocija romana “Da sam otišla na tu sahranu sve bi bilo drugačije” na Literarnom maratonu Nove poetike

U njenom pisanju prepoznaćete uticaje nekih od naših najboljih pisaca savremene književnosti. Otkrićete ovde zvuke kaldrme dorćolskih ulica Svetlane Velmar Janković, okupanih prozracima sunca i prošaranih mirisima Dunava. Ali i porodične tajne, poput Slobodana Selenića, sakrivene daleko od očiju sveta, iza teških starinskih draperija i spuštenih šalona gospodskih salonskih stanova, tajanstvene, nastrane i neslućeno potresne, koje se nose u grob. Baš poput onih koji su se decenijama odigravale u, kako sama autorka kaže u romanu, “celoj zgradi obavijenoj velom tajni”, smeštenoj na kaldrmi izlizanoj vekovima u Ulici Tadeuša Košćuškog broj 52.

Ali ipak, najlepši u romanu, po mom mišljenju, jesu momenti u kojima se prepoznaje sama Miroslava, trenuci u kojima ona progovara kroz svoje likove. Ako je poznajete, otkrićete ih i sami, ali ako je ne znate, naći ćete je u Milevinim željama da je ljubav vodi kroz život, da mladost nikada ne pusti od sebe i u mukama, kao što su i njene, kako da živi devojka zarobljena u telu zrele žene. Naslutićete je i u urođenoj otmenosti Olge Hadžiantić, Kolumbovim duhovitim opaskama ili Gaginim čvrstim stavovima da se u životu treba boriti samo za ono najbolje.

Miroslava ovim delom širi neke važne životne istine: da se tajne ne mogu skrivati večno, da ljubav uvek spaja one koji se za nju bore, iako su razdvojeni vremenom i prostorom, ali najvažnije da samo sopstvenom snagom možemo izvojevati pobedu protiv bilo kakvih ograničenja i sputavanja i biti samo svoji, vođeni svojim srcem i željama.

Zato me poslušajte i pročitajte ovaj roman. Videćete i sami, obojiće vam ovu jesen i zauvek ostati u sećanju.

mdjn

Knjigu možete kupiti u knjižarama Vulkan i Delfi, kao i naručiti preko sajta i online knjižare IK Nova poetika (novapoetika.com)

4

Bookchallenge 2017: Kingove priče posle kojih nema spavanja

pet conceptualfiction.com

U periodu godine koja lagano prelazi u svoj poslednji kvartal, pa samim tim traži i ubrzanje mojih aktivnosti u čitalačkom izazovu, došla sam do zadatka da izaberem bestseler žanra koji ne čitam često. Umesto da, kako me posavetova moj suprug, izaberem neku “teoriju zavere”, koju bi posle on valjda najviše voleo da preuzme od mene, ja se opredelih za horor. Pa onda i naslov ne bi trebalo da čudi, sama sam sebi odabrala put.

Između nekoliko romana Stvena Kinga, “Kralja horora”, imala sam nedoumicu. Plašila sam se da čitam Isijavanje, ali i Keri, pa sam odabrala (kakav danak neiskustvu) Groblje kućnih ljubimaca, sećajući se sa blagom nostalgijom da sam ga svojevremeno gledala kao tinejdžerka, ali sam ga zaboravila, što me je ubedilo da je i knjiga najmanje strašna jer od prethodne dve filmske adaptacije mi se i danas diže kosa na glavi.

I uzmem ja tako da čitam Pet Sematary. Nemojte da vas iznenadi naslov, i ja sam pomislila da tu nešto ne valja, čak posumnjala u sopstveno poznavanje engleskog, ali za ovakav naslov postoji poseban razlog.

StephenKingPetSematary wiki

Prvo izdanje romana “Groblje kućnih ljubimaca” iz 1983. (izvor: wikipedia.org)

Elem, na samom početku knjige dočekao me je predgovor samog Stivena Kinga, koji je opisao kako je knjiga nastala i šta ga je inspirisalo da je napiše. Priča da je i sam u jednom trenutku živeo na isti način kao likovi u knjizi, pa da je cela porodica maltene pandan njegovoj, plus fikcija, naravno da me je zainteresovala, ali izjava da je u jednom trenutku odustao od izdavanja već završene knjige jer je smatrao da je najgnusnija koju je ikada napisao me je pomalo zabrinula. Ali, pošto dalje kaže kako ga je supruga na kraju ipak nagovorila da je izda, pomislila sam da ipak nije toliko užasna kada jedna ženica može da je svari. Pa onda valjda mogu i ja. Oh, Bože, kada ću prestati da mislim da su sve žene poput mene…?

Da ne dužim, roman govori o porodici Luisa Krida, doktora iz Čikaga, koji se doseljava u gradić Ladlou u američkoj državi Mejn, da bi radio u ambulanti kampusa fakulteta. Sa suprugom Rejčel, ćerkom Eli, dvogodišnjim sinom Gejdžom i ljubimcem, mačkom Čerčom, useljava se u staru prelepu kuću i odmah upoznaje sa prvim susedima, vremešnim starosedeocima Džadom Krendalom i njegovom suprugom Normom. Idiličnu prirodu i prijatne ljude narušava jedino činjenica da između prvih komšija prolazi magistralni mejnski put po kome  jure veliki kamioni.

Radi prisnijeg dočeka u novi kraj stari komšija vodi celu porodicu u obilazak. Posebno ih intrigira put koji se nalazi na završetku njihovog imanja a koji dalje, kroz gustu šumu vodi do Groblja kućnih ljubimaca, na kome deca ovog malog mesta sahranjuju svoje životinje, najčešće pregažene na prometnom auto-putu. Natpis groblja je namerno pogrešno napisan, da bi se pokazala neukost lokalnog stanovništva, pa je tako ostao i naslov romana.

Formirano u pravilnim koncentričnim krugovima, neobično urednih za dečije ruke i glavu, pogled na njega promeniće im živote, a Luisovoj ženi Rejčel vratiti stravične uspomene iz detinjstva.

pet gbhbl.com glumci

Film “Groblje kućnih ljubimaca” iz 1989. (izvor: gbhbl.com)

Uzalud će mladog doktora pred smrt upozoriti student smrskane glave glasom kao iz mrtvih, uzalud će ga opominjati snovi, sudbina će ga nezaustavljivo gurnuti u vrtlog iz koga mu nema izlaska.

Kada Luis spasi Krendalovu ženu od srčanog udara, stari komšija će poželeti da mu se oduži. Vrlo brzo će mu se za to pružiti prilika. Neka neobična zla i moćna sila koja vreba nad Kridovima dovešće do toga da mačak Čerč, za koga je patoloiški vezana Luisova ćerka Eli, bude pregažen. Tako će se komšija odužiti i naći rešenje – odvešće Luisa na novo, groblje iza onog koji su već obišli, koje je nekada davno pripadalo Indijancima Mikmacima, na kome ako životinju sahraniš prema propisima, ona će se vratiti među žive, drugačija, sa prikrivenim zlom u sebi, ali živa. Ne želeći da povredi ćerku, Luis pristaje da izazove smrt i povrati mačka, krvoločnijeg, sa zadahom groba koji ne jenjava, ali živog, pa i sama devojčica, ne znajući da objasni zašto, počinje da ga gura od sebe.

pet-sematary dogeareddogtagged.com

Mikmačko groblje iz filma “Groblje kućnih ljubimaca” (izvor: dogeareddogtagged.com)

I sve bi se završilo na tome da sledeća žrtva kamiona na auto-putu nije dvogodišnji sin Kridovih – Gejdž. Uzalud će stari Krendal pričati priču šta se vratilo kada je jedan otac pre mnogo godina pokušao da vrati sina, i pored stroge zabrane da se na mikmačkom groblju ne mogu sahranjivati ljudi. Roditeljska ljubav u Luisu će prevagnuti sve zabrane.

Od ovog trenutka počinje najstravičniji i najgnusniji deo romana, lepo reče čovek u predgovoru, a ja vam ga nikako neću ispričati, pustiću vas da ga sami pročitate. Jer, verujte da ne možete ni da zamislite šta se sve dalje dešavalo, šta se vratilo u obliku dvogodišnjeg dečačića i da li je nadigravanje sa smrću ostalo otvoreno do kraja romana.

Za one koji vole da istražuju posle čitanja, ova knjiga je prava poslastica. Jeste da se i dalje traumirate, ali je i vrlo interesantno, tim pre što su činjenice veoma zanimljive: kuća u kojoj se radnja dešava zaista postoji, kao i Groblje kućnih ljubimaca, kao i činjenica da je na njemu Kingova ćerka zaista sahranila svog mačka kada ga je pregazio kamion na auto-putu pored njihove kuće.

pet kuca stivena kinga thelocationhouse

Kuća Stivena Kinga u Ladlou (thelocationhause.com)

Šta je nagnalo Kinga da napiše roman u kome će preći sve granice, pogotovo koristeći svoju porodicu kao inspiraciju, nije poznato. A možda i jeste. Zavisnost od alkohola i raznih droga u deceniji kada je napisao svoja najstravičnija dela, možda nude deo odgovora na ovo pitanje. Za jedan od romana je sam priznao da se uopše ne seća kako ga je napisao!

I ne samo to, čini se da je u ovoj knjizi King sabrao sve svoje strahove i životne traume. To posebno dobija na značaju kada otkrijete da je pisac kao dete prisustvovao sceni kada je njegovog malog druga pregazio voz i kako on od tog pa do današnjeg dana odbija o tome da govori, kao da se nikada nije ni dogodilo. Ali je zato scena smrti deteta pod točkovima kamiona u Groblju kućnih ljubimaca ispisana tako detaljno i strahovito da vam se od nje diže kosa na glavi, ali i potiskivanje samog oca, koji o tome ne želi da priča niti da se vrati u realnost.

Još jedan detalj može da pomogne da se sklopi cela Kingova slika. Njegova prva priča koju je objavio samostalno, još kao učenik gimnazije, zvala se Bio sam tinejdžer, pljačkaš grobova. Znači, ako sve ovo znate, u ovoj knjizi više ništa neće moći da vas iznenadi. I verovaćete mu na reč kada prizna da je napisao najgnusnije delo u kome je zaista preterao.

Njegove knjige spadaju u najpopularnije horor bestselere svih vremena. U njima je lagana jeza strašnih priča Edgara Alana Poa samo odskočna daska za najjezivije scene koje ljudski um može da smisli, sa stimulativima ili bez njih. Otud su i neki od najpoznatijih horor filmova ekranizacije njegovih romana. Osim već spomenute Keri i Isijavanja, tu je i film To, koje se upravo sada daje u našim bioskopima, ali i Bekstvo iz Šošenka, koji ima nešto drugačiju tematiku. A ono što je još zanimljivo je da se Stiven King počesto, poput Hičkoka, pojavljuje u sporednim ulogama svojih filmova.

pet stiven king kao svetenik 89z103.5.com

Stiven King kao sveštenik u filmu “Groblje kućnih ljubimaca” (izvor: 89z105.3.com)

Za nevericu je zato činjenica da je Stiven King bio nesiguran u svoj rad. Tako je svoj prvi roman Keri odbio da izda plašeći se neuspeha. Pa i kasnije, kada je već bio slavan, napisao je nekoliko knjiga pod pseudonimom Ričard Bačman, a kada je razotkriven, jer mu je stil pisanja već postao prepoznatljiv, iscenirao je bolest i smrt fiktivnog autora. Kasnije je priznao da je iza njega stajao on, a razlog za njegovo stvaranje bilo je da proveri da li je do uspeha i slave došao slučajno.

I na kraju savet koji Stiven King daje onima koji bi želeli da postanu uspešni pisci:

Čitajte i pišite 6 sati dnevno. Ako nemate vremena za to, nemojte očekivati da postanete uspešan pisac. Ja dnevno napišem dve hiljade reči i ne odustajem dok to ne uradim.

Ako ga poslušate, možda ćete i sami početi da stvarate sjajna dela. Samo ne preterujte, ja od njegovog preterivanja još uvek uveče teško zaspim.

pet goodreads.com

izvor: goodreads.com

 

 

0

Bookchallenge 2017: Istina o životu kneza Pavla Karađorđevića ili teško pobeđenima

knez pavle poc

Tragajući za zadacima književnog izazova rado sa njima uklapam knjige koje bih volela da pročitam. Mnogi su zato i izbegli ovu književnu avanturu misleći da će ih usmeravati daleko od onaga što bi privatno čitali, ali nisu bili u pravu. Prednost svega je što se u skoro svakoj knjizi može pronaći ponešto od zadataka koji se nude.

Knjigu Knez Pavle Karađorđević, jedna zakasnela biografija, koja je 1990. izašla u izdanju Litere, oduvek sam želela da pročitam. Kada sam otkrila da za to upravo sada imam razloga jer su je napisala dva autora, Nil Balfur i Seli Mekej (kao što je bio jedan od zadataka), jedva sam dočekala da se na nju bacim.

Možda i ne bih došla do nje tako lako ali imala sam je u svojoj kući, uz još mnoštvo knjiga o porodici Karađorđevića. Pogađate onda za koju je dinastiju bila opredeljena moja porodica vek unazad.

Priča o knezu-namesniku svakome je interesantna, posebno zbog vrtloga događaja u koji ga je uvukla njegova zlosrećna sudbina uguravši ga na pozornicu istorije, davši mu ogromnu ulogu, ali i ogromnu odgovornost i teret od posledica. A pošto smo decenijama u školi bili učeni o izdajnicima i pobednicima, došlo je vreme da se neke istine otkriju, ma kako one bile bolne. Ali i neophodne.

Biografiju kneza Pavla Karađorđevića napisao je prvenstveno Nil Balfur, drugi suprug njegove kćerke Jelisavete, koji je imao tu čast da ga upozna i bude jedan od retkih koji je o kneževom životu pisao jer je Pavle pred svoj kraj uporno odbijao da piše memoare ili učestvuje o bilo kakvom pisaniju o događajima koje je najviše želeo da zaboravi. Ona je u našoj zemlji objavljena deset godina kasnije od izdanja koje se pojavilo u inostranstvu. Otud je još vrednija jer je donela istinu o kojoj se ćutalo, a pisana je od strane nekoga ko je bio tesno povezan sa porodicom i imao uvid u njene priče, uspomene i tajne.

Kao što i svaka biografija počinje, tako je slučaj i sa ovom. Pored prvih generalija o Pavlu kao jedinom detetu kneza Arsena Karađorđevića, rođenog brata kralja Petra I i majke kneginje Aurore Pavlovne Demidov, opisuje se njegovo turobno detinjstvo lišeno roditeljske ljubavi nakon razvoda roditelja i njegov život u kući strica koji je postao kralj Srbije kada je mali knežević imao deset godina.

Knez_Pavle-beba 27martch.org

Knez Pavle kao dete (izvor: 27march.org)

U knjizi koja obiluje odlomcima iz pisama i uz mnogo emocija i pristrasnosti, jer se oseća naklonost pisca prema svome tastu, opisani su samotni dani kneza Pavla u vili kralja Petra, školovanje a potom i studije umetnosti na Oksfordu. I sam Prvi svetski rat ovog mladog čoveka nežnog zdravlja zatekao je nespremnog za vojničke podvige. Otud mu je povrena diplomatija, ali i zauvek nepoverenje srpskog naroda, naviklog na ratničku hrabrost i slavu.

knez pavle mlad 27march.org

Knez Pavle (izvor: 27march.org)

Posebnu poslasticu knjige predstavlja priča o upoznavanju kneza Pavla sa kneginjom Olgom, unukom grčkog kralja Đorđa I, koje se desilo na balu u Londonu, kako i priliči kraljevskim parovima. Najzanimljivije je što su ovde dati odlomci iz dnevnika i nje i njega pa se može pratiti kako se razvijala ljubav i ko je od njih dvoje osećao strepnju i nestrpljenje da li će naći odziv u srcu druge strane.

knez pavle kneginja olga znanje.org

Kneginja Olga (izvor: znanje.org)

Kao što i sama istorija priča, ljubav je krunisana brakom istog dana kada je kršten i najstariji sin kralja Aleksandra, prestolonaslednik Petar II Karađorđević.

KNEZ PAVLE I KNEGINJA OLGA vencanje znanje.org

Venčanje kneza Pavla i princeze Olge (izvor: znanje.org)

Nekima će najzanimljiviji biti baš ovi delovi koji govore o privatnom životu kneza Pavla i kneginje Olge, opisani kroz Olgine dnevnike i pisma koje je razmenjivala sa najvišim ličnostima evropskih dvorova. Pored svedočanstava o izuzetnoj Pavlovoj ljubavi prema umetnosti i strastvenom sakupljanju slika i umetničkih predmeta, posetama evropskim dvorovima, skriva se, ali i otvoreno piše, o neizvesnoj budućnosti njihove porodice koja se polako uvećavala i želji da ih kralja Aleksandar napokon prihvati i ponudi im bilo kakav smeštaj u Beogradu.

knez pavle kraljevski dvorac suvobor na bledu

Kraljevski dvorac Suvobor na Bledu (fotografija iz knjige “Dinastija Karađorđevića”)

Taman kad je sve došlo na svoje i kad su knez Pavle i njegov brat od strica, kralj Aleksandar postali prisni, došao je atentat u Marselju.

knez pavle kralj aleksandar

Kralj Aleksandar I Karađorđević (fotografija iz knjige “Dinastija Karađorđevića”)

Prema testamentu, Pavle je prestao da bude šef svih muzeja u zemlji i postao je ono što je, kako se u biografiji stalno pominje, najmanje voleo – knez namesnik, sa Perovićem i Stankovićem uz njega, do punoletstva svog bratanca, budućeg kralja Petra II i to u vreme koje je postajalo sve turbulentnije u Evropi, u osvit Drugog svetskog rata.

knez pavle namesnici princesselizabeth. org

Regent Pavle sa namesnicima (izvor: princesselizabeth.org)

Od ovog trenutka počinje za neke najvažniji deo knjige. U pet poglavlja kroz zvanična dokumenta, svedočanstva savremenika, dnevnike i službena i privatna pisma prikazano je sedam godina namesništva kneza Pavla u godinama zamršene unutrašnje, ali još zamršenije i teskobne spoljne politike zemlje koja, po svemu sudeći, nikako nije mogla da izbegne sopstvenu propast.

knez pavle Kneginja_Olga wiki

Kneginja Olga (izvor: wikipedia.org)

Od ovog trenutka istorija i priča se razilaze, bar ona koju su nakon Drugog svetskog rata pisali pobednici. Zato je, čini se, ova knjiga i objavljena, da iz jednog drugog ugla, možda i najvažnijeg, opiše događaje koji su nezaustavljivo mleli i uništavali svet.

Ovde se prikazuje Pavlova taktična unutrašnja politika, težnja da se država kakvu je prihvatio sačuva za prestolonaslednika po svaku cenu, i pored previranja tri naroda, sasvim različitih, sa različitim ciljevima, tri vere i tri različita životna shvatanja.

knez pavle sa d.cvetkovicem i premijerom stojadinovicem gradjanin.rs

Knez Pavle sa Milanom Stojadinovićem i Dragišom Cvetkovićem (izvor: gradjanin.rs)

Ovde su prikazane diplomatske muke usmerene na težnju da se Jugoslavija sačuva od rata, i to u godinama kada su se oko nje sve više okupljale neprijateljske sile Osovine, a sve manje postojale nade da će joj ijedna prijateljska zemlja Evrope ponuditi pomoć ako do rata ipak dođe.

Novija istorija, tačnije ona koju nisu pisali pobednici, sakupila je dovoljno saznanja i dokaza da je Jugoslavija unapred bila žrtvovana, i to od strane mnogih sila koje su bile na njenoj strani. Naime, mnogima je odgovaralo da se Hitler ustremi baš na nju kao najvažniji centara Balkana. Pitate se zašto? Jednostavno je, da bi na taj način kupili vreme, čekali na slabljenje nemačke vojske i navijali za otvaranje frontova što dalje od sebe. Jednostavno, zar ne? U politici nema emocija, pogotovo kad svetski rat pritisne.

knez pavle kralj_petar_knez_pavle_novosti

Knez Pavle i mladi kralj Petar II Karađorđević (izvor: novosti.rs)

U takvim životnim i istorijskim virovima obreo se knez Pavle. Optužen u kasnijim godinama da je bio pronacistički orijentisan, da je naredio pristupanje Trojnom paktu i uništio ratničku slavu svoje zemlje izdajničkom politikom, u biografiji je priča ispričana na potpuno drugačiji način. Kroz dokumente i pisma stiče se utisak da drugačijeg izlaza nije ni bilo. I šta god da je uradio, a verovao je da radi najbolje, na kraju bi se završilo isto. Reklo bi se da mu je sudbina nametnula život u vrlo pogrešno vreme na vrlo pogrešnom mestu.

knez-pavle-i-hitler nedeljnik,com

Knez Pavle i Adolf Hitler 1941. (izvor: nedeljnik.com)

Ljubiteljima istorije zanimljiv će biti i deo o vojnom puču, o dokumentima koji govore kako je Velika Britanija stajala iza njega i kako je u javnosti prikazana uloga mladog kralja Petra II u preuzimanju vlasti nakon čuvenih demonstracija 27. marta 1941.

knez pavle 27mart nspm.rs

Demonstracije 27. marta 1941. (izvor: nspm.com)

Drugima će opet biti interesantan deo priče potkrepljen Pavlovim pismima i dnevnicima kneginje Olge o izgnanstvu u britanskim kolonijama u Africi, u kome je knez sa porodicom bio politički zatvorenik u lošim uslovima za život, odbačen i osuđen od svih. Otkrićete ovde ko je sve jedva dočekao da ih ocrni i zašto kraljica Marija nikako nije trpela kneginju Olgu.

knez pavle kraljica marija

Kraljica Marija Karađorđević (fotografija iz knjige “Dinastija Karađorđevića)

I kako je, i pored osude na nirnberškom procesu od strane komunista pobednika, ipak uspeo da proživi mirno svoj život do smrti, bez obzira na to što je bio potkopavan bolestima, klevetama, životnim tragedijama i bolnom razočaranju u sudbinu čije je kormilo vodio najbolje što je mogao, a ono mu ipak stalno klizilo iz ruku.

knez-pavle-i-kneginja-olga-sa-cerkom-jelisavetom-i-sinovima-aleksandrom-i-nikolo-1349652197-216713

Knez Pavle sa porodicom (izvor: majasapicsrb.wordpress.com)

Posle svega, 2011. godine knez Pavle je rehabilitovan pred sudom Srbije, a 2012. ekshumirani su njegovi ostaci, kao i kneginje Olge i njihovog drugog sina Nikole i sahranjeni u crkvi na Oplencu, sa svim Karađorđevićima.

LITURGIJA

Sahrana posmrtnih ostataka kneza Pavla, kneginje Olge i princa Nikole 2012. (izvor: nspm.com)

Ova knjiga će se možda više dopasti onima koji nisu potomci pobednika. Možda će je i pročitati iz radoznalosti. Ali mene je osvojila. I terala me da istražujem dalje, zainteresovala za događaje, možda i njavažnije u istoriji prošlog veka. I naučila me da odnose među narodima gledam na sasvim drugačiji način. I da sada sve razumem mnogo bolje.

A vi? Pročitajte pa prosudite. I učvrstite svoje stavove. Ja svoje oduvek znam.

knez pavle vencanje blic.rs

Kraljevske porodice na venčanju kneza Pavla i princeze Olge (izvor: blic.rs)

 

3

Bookchallenge 2017: Al’ se nekad svašta jelo baš

hrana poc

Odgovarajući na zadatke čitalačkog izazova, povremeno naiđem na neke knjige koje inače nikada ne bih pročitala. U saznanju da još više istražujem neke oblasti koje mi ne deluju interesantno na prvi pogled, imam osećaj da dostižem najveću vrednost ove „igrice“.

Ovoga puta sa zadovoljstvom mogu da kažem da sam ispunila zadatak i pročitala knjigu o hrani. Tako mi je, zahvaljujući ljubaznim bibliotekarkama Biblioteke „Milutin Bojić“, pod ruku došla Evropska kultura hrane sa podnaslovom Povest ishrane od kamenog doba do danas, koju je napisao Gunter Hiršfelder. I opet ponavljam, verovatno je u drugim okolnostima nikada ne bih pročitala. A bila bi šteta.

Ovaj nemački kulturalni antropolog i folklorista prikupio je impozantnu količinu informacija, izvršio opsežno istraživanje i dao presek ishrane od ljudskih početaka do današnjih dana. S obzirom na to da je docent Nemačke akademije kulinarstva, nije ni čudo što ga je ova tema toliko zaintrigirala.

hrana serviranje-stola banjalucanke,com

izvor:banjalucanke.com

Ono što mi se posebno dopalo bilo je da je knjiga podeljena u poglavlja prema istorijskim periodima, od praistorije do danas, a u njima ne piše samo to kakva se hrana jela i kako se pripremala nego su dati i istorijski podaci, kultura, pa čak i umetnost tog vremena. Sve upakovano u pravu malu riznicu informacija na jednom mestu, prilagođenu za svakoga kome knjiga dođe pod ruku.

Saznaćete u njoj kako su neandertalci živeli u svojim šatorima od krzna i lišća, kakvu je revoluciju za njih napravila vatra, koju su otkrili prilikom erupcije vulkana i udara groma pa je preneli u svoja skrovišta napravivši prva ognjišta. Kako su kopljima od tisovog drveta lovili irvase, divlje konje, evropske bizone, nosoroge pa čak i mamute koje bi u grupi gonili i čekali da se umore pa ih tako ubijali.

Otkrićete šta su jeli Sumeri u Mesopotamiji i Vavilonu, prvoj metropoli davnih vremena, kako su Egipćani pravili prve paštete od tovljenih gusaka i pečeni hleb od žitarica, koji je na sebi imao jaja i povrće i podsećao na današnju picu, ali i sa kojim su se jelima sahranjivali viđeniji Egipćani u svojim velelepnim grobnicama.

hrana anticka kuhinja dejanmilosavljevic1968.blogspot.com

izvor:dejanmilosavljevic1968.blogspot.com

Uživaćete u otkrivanju priča iz stare Grčke i legendama o prvim vinima, koja su čak i žene umele neumereno da piju. Onda više neće čuditi i neslavan kraj Aleksandra Velikog. Biće tu priča i o prvim gostionicama i hotelima u Olimpiji, o tome kako su se muškarci rado odazivali na pijanke i terevenke, zašto je prestalo da se jede meso psa i najimiljenije bilo od divljeg magarca i svinje.

hrana hijeronimus bos bosco mas

Hijeronimus Boš, “Sedam smrtnih grehova”

Nasuprot njima, pročitaćete kako se u Starom Rimu pravilo vino sa medom, smolom, krečom i gipsom, koje se najradije služilo na čuvenim rimskim gozbama na kojima se ležalo. Naći ćete odgovore zašto se tada pojavljuju obroci u toku dana u kojima je porodica na okupu i priču kako se desna ruka upotrebljavala za jelo zato što je leva bila nečista jer je služila za higijenu izvesnih delova tela, pošto je pronalazak toalet papira morao još da sačeka.

Preći ćete potom u srednji vek i priče kako je viljuška prvi put počela da se upotrebljava na vizantijskom dvoru u Konstantinopolju, šta je muškarcima značilo da jedu za solom, poput onog okruglog kod kralja Artura, ali i zašto se u Franačkoj državi slanina koristila kao lek.

hrana hugo fon trimberg trkac uni-bamberg.de

Hugo fon Trimberg, “Trkač” (bamberg.de)

Hiršfelder je uspeo da pronađe i mnogobrojne spise koji svedoče o davnim vremenima, pa ćete moći da vidite spisak proizvoda koji su se prodavali na jednoj srednovekovnoj pijaci, saznate kako se kažnjavala prodaja pokvarenog ili starog mesa i zašto je masno bilo na ceni. Uz to videćete detaljan opis velike gozbe u 15. veku, organizovanu u čast gradonačelnika i namesnika i saznati zašto se spremalo mnogo više nego što je moglo da se pojede.

Kako je vreme prolazilo i približavalo se nama u današnjici, i pisanih tragova je bilo više. Tako će posebno biti zanimljiva priča o Kolumbovom otkriću Amerike u koju je krenuo samo zato što su Osmanlije osvojile zemlje na Putu svile, a on pokušao da pronađe novi put do Indije, ali i kako je to sve uticalo na apsolutno svaki segment života tadašnje Evrope, a posebno hrane dolaskom krompira, kukuruza, paradajza i duvana.

Otkrićete i kakvu je revoluciju napravio krompir kada su Evropljani otkrili da se od njega može praviti rakija, ali i zašto su prvi uživaoci kafe ovaj napitak doživljavali kao čađav i gorak, ali budući da je bilo pitanje ugleda, trpeli, sve dok se napokon nije pojavio novi pomodni začin – šećer, pa su je sladili i tako boje podnosili.

hrana kafa srbijadanas.com

izvor:srbijadanas.com

Saznaćete zašto su u industrijsko doba Evrope vlasnici fabrika radnicima ukinuli doručak, kao najvažniji porodični obrok, ali i kako su se fabričke radnice osamostaljivale i prvi put počele da odlaze u gostionice, poput muškaraca.

Kako se savremeno doba približavalo, i u knjizi se pojavljuju sve poznatiji i nama bliski pojmovi: fish and chips, konzervirana hrana, prve staklene flaše, prvi šporeti i frižideri, prve reklame, priče kada i gde se pojavio integralni hleb, zašto su se otvorile prve samoposluge i supermarketi, kiosci sa brzom hranom, Mekdonalds, ali i kako je pojava TV aparata uticala na raspored sedenja za trpezarijskim stolom.

hrana frizider bbportal.com

izvor:bbportal.com

Mnogo informacija, ali napisanih zanimljivo, potkreplejnih crtežima, umetničkim slikama poznatih slikara i fotografijama. Tek toliko da se i sami zamislimo nad onim što jedemo i odakle nam je to stiglo.

Pa kad se sklope korice knjige, ostaje nam samo da spoznamo činjenicu da je čovek zaista najveće čudo prirode jer je od pećine i sklepane kolibe stigao do današnjice, a od biljaka i sirovog životinjskog mesa dospeo do najvećih kulinarskih umeća. I da se ponadamo da će taj svoj napredak umeti da sačuva i ne okrene ga protiv sebe.

hrana keywordsuggest.org

izvor:keywordsuggest.com

 

 

0

Bookchallenge 2017: Magične priče Iskupljenog princa

vulkanTačno sam na polovini čitalačkog izazova i mogu vam reći da ako želite da u njemu uspete, morate baš dobro da zapnete, nema šale. Ali nikad se nisam bolje provodila sa knjigama koje mi se nameću kroz zadatke.

Jedan od njih tražio je od mene da pronađem roman u kome će se pojaviti priča u priči. A Iskupljeni princ Vladimira Papića je kao stvoren da ovaj zadatak rešim. Ali, volela bih da ga i vi pročitate, bez obzira na izazove a prvenstveno zato jer će vam prirediti nezaboravan doživljaj.

Zamislite da čitate knjigu koja vas od prvog reda tako obujmi da osećate kako zajedno sa njom zaranjate u vrtlog zbivanja. To se dogodilo meni. Od prve stranice reči su tekle kao vodopad koji se obrušava sa visoke planine, bez prepreka, očaravajuće, melodičnom ijekavicom koju dugo nisam čitala i koja me je podsetila na neke lepe dane kada je sve bilo zajedničko i isto. Dozvolila sam da me ponese priča i spoznala da će mi zauvek ostati u sećanju.

Nije lako objasniti radnju Iskupljenog princa. Ona se sastoji iz isprepletanih priča, različitih vremenskih odseka, sećanja koja su posledica halucinacija, ali svaka priča, naizgled nepovezana, na kraju uspeva da se razmrsi iz velikog čvora i sklopi u slagalicu jedinstvene lepote. Nekoliko likova, na prvi pogled nespojivih, sliće se u jednu neobičnu priču i svaki od njih imaće svoje mesto u životima ostalih.

U pojedinim momentima pitaćete se ko su ovi likovi, u kom svetu i vremenu žive, pomislićete da su to junaci iz knjige u knjizi, nastali u lavirintu misli Frančeska, dečaka koji bi voleo da postane pisac, a koji zbog svoje nežne poetske prirode trpi nasilje i vršnjaka i nastavnika. I on će postati nasilan i zato će svi u njegovim mislima biti nesrećni, gonjeni surovim igrama ljubičaste veštice, skrojene u raznim ženskim obličjima.

Prvi je Esteban, dečak iz sela Markez, odrastao sa farmerima u krčmama u kojima su se igrale igre sa vrelim konobaricama. On će pokušati da prizove svoje strahove i prigrli ih ne bi li ih se oslobodio. Kao što mu i samo ime kaže, ovog “vrhunskog ljubavnika” kroz život će pratiti harizma od koje će žene drhtati i pamtiti ga. Biće odistinski nosilac ljubavi u romanu i ideala da svet može učiniti boljim.

Nasuprot njemu pojaviće se Nero, dečak koji će izrasti u najmračniji lik romana, oličenje samog đavola, a zapravo u biti nesrećno dete poteklo iz zlosrećne porodice osakaćene nasiljem, koje će odrediti i njegov životni put. Gledajući strahote u svojoj kući, postaće pravi naslednik svoga oca, željan da pobedi strah tako što manipuliše ljudima u svoj svojoj obesti i surovosti. I samo ime znači mu “crn”, što je i pravi simbol duboko nesrećne ličnosti koja se plaši da oseti ljubav jer koliko ga i mami, toliko ga i plaši i zato ona uvek stoji u prikrajku kao njegova pretnja.

Jedina osoba koju voli je njegova sestra Speranca, i sama uništena životom u porodici nasilnika i alkoholičara. I ma koliko želeo njenu ljubav, nikada je neće dobiti. Ona će čekati da je drugi oslobode otrovnog daha koji joj je sudbina namenila. Baš kao što joj i ime znači “nada”, maštaće o nekom lepšem životu, daleko od močvarnog grada u kome je doživela samo nesreće.

Nero od ljubičaste veštice dobija sposobnost da svojim besom pokrene vulkan i  njegovu erupciju. Kada to shvati, nošen gnevom, obešću i strahom, mrzeće, uništavaće, mučiće, ubijaće, sakatiće, ali nikada mu neće biti dovoljno.

Od siročadi koju je zarobio napraviće svoju vojsku koja će raditi sve što joj naredi. Samo će jedan od njih biti van njegovog dometa – Noa će uspeti da pobegne i ostvari svoju sreću.

Nero će zatočiti i Rome u vulkanu i koristiti ih kao robove. Najlepši među njima, Sahin, čije ime znači “jastreb”, opravdaće taj naziv hrabrošću i pokazaće odvažnost da svoje potomstvo usmeri na osvetu i oslobođenje od Nerove višedecenijske tiranije. I zaista, sledeća generacija, potomci ovih likova, vodiće lavovsku borbu nasuprot Nerove kćeri Ele, neuporedivo opasnije i surovije od svog oca. Oni će pronaći rešenje i snagu kroz otkrivanje sebe u ovom surovom svetu i preispitivanje šta je ono što je u životu najvažnije.

Da bi čitaoci mogli da se bolje snađu u zapletenim pričama, koje su često fantastične zahvaljujući drogama iz crnog korenja iz podnožja vulkana, služe povremene sekvence u kojima se kroz dijalog ljubičaste veštice sa misterioznim iskupljenim princom vodi razgovor o likovima, njihovim postupcima i sudbinama, ali i neobična diskusija o samoj knjizi na predavanju koje profesor književnosti vodi sa svojim studentima.

Možda će vam roman zaličiti na bajku u kojoj vetar šapuće, mesečeva kći pleše, vrtlozi nose barke put neba, kroz pustinje i prašume, veštice menjaju obličje i upravljaju ljudima, ali u njemu se skrivaju mnoge poruke koje se mogu vezati za savremeni život.

U njemu ćete saznati kako najokrutniji ljudi skrivaju u sebi nemerljivu patnju koja ih je od najranijeg detinjstva najčešće pripremila da nanose bol ne bi li od bola pobegli. Saznaćete da nasilje rađa nasilje i da ono nasilnika nikada ne može da napravi srećnim. Da u životu neprekidno traje borba dobra i zla, nade i beznađa, mraka i svetla, pravde i nepravde. I da ako želimo da se oslobodimo zla, moramo da se udružimo protiv njega i nikad ne prestanemo da verujemo u dobro.

Uvidećete i da je ovaj roman stvarao neko ko odlično poznaje tananu dečju dušu, njene strepnje i tuge, radosti i nade. I bićete u pravu. Pisac knjige Vladimir Papić dugogodišnji je nastavnik i sa svojim učenicima stvara isto tako čarobne priče kakav je i njegov roman. Zahvaljujući tome se i vidi da samo vrhunski pedagozi mogu znati šta deca zaista misle, o čemu sanjaju i čega se plaše, baš kao i ona u Iskupljenom princu.

I na kraju, sigurno se pitate zašto ništa nisam rekla o naslovu. Šta je ili ko je taj tajanstveni iskupljeni princ? E to ćete morati da otkrijete sami. Videćete, biće to jedna avantura kroz magični lavirint prepun fantastičnih boja, slika i zvukova, a na kraju ćete naći ključ koji će otvoriti vrata na izlazu. A kad dođe završetak, poželećete da je trajalo bar još malo. I pamtićete Iskupljenog princa zauvek.

http://www.novapoetika.com/knjizara/iskupljeni-princ/

vulkan1