Kad jedna nit izveze put do slobode

Ljubitelji romana Trejsi Ševalije uvek znaju šta mogu da očekuju od svoje najdraže autorke. Svako njeno delo nosi zadivljujuće oživljenu atmosferu vremena u koje je smeštena radnja, živo ocrtane likove sa kojima se svako od nas lako poistovećuje, čaroliju prirode i umetnosti tesno stopljenu sa ljudskim sudbinama, a ponajviše širinu duše za najslabije karike društva – niže slojeve, decu i žene. Međutim, ono što čini pokretačku snagu njenih knjiga i inspiraciju kojom pleni upravo je tiha borba za prava svakog od njih, bilo da se radi o socijalnim ili ličnim nedaćama, a junakinja knjige Jedna nit možda je najviše od svih do sada nosilac samosvesti i hrabrosti koje donose dah promena.
Vajolet Spidvel je tridesetosmogodišnja usedelica, „prekobrojna“ stara devojka koja je verenika i brata izgubila u vihoru Prvog svetskog rata. U želji da iz sebe izvuče najbolje, uprkos negodovanju porodice odlazi od kuće i u Vinčesteru započinje novi život kao samostalna i hrabra žena koja je sama kovač svoje sudbine. Slučajan odlazak u katedralu u vreme sastanka vezilja povući će je da im se pridruži, što će joj doneti sasvim neočekivane događaje i odrediti životni put. Na njemu će se nalaziti mnoga dirljiva iskušenja, neprijatnosti i zamke ali i sreća, dohvatna samo onima koji imaju hrabrosti da do nje preskoče sve provalije rigidnog engleskog mentaliteta.

Li Evison, Par u Londonu (izvor: fineartamerica.com)

Trejsi Ševalije se u svojim delima često vraća na već oprobane teme čijom je obradom postala prepoznatljiva na svetskom književnom nebu. Ona koju često obrađuje je umetnost u najrazličitijim vidovima. I dok je u Dami i jednorogu u centru zbivanja izrada tapiserije, a u Devojci sa bisernom minđušom slikarska remek-dela Johanesa Vermera, u Jednoj niti se priča plete oko veza jastučnica u Vinčesterskoj katedrali. U potankom opisu šema i motiva, koji služe da bi se što bolje zamislilo delo veštim bodovima vredne vezilje a nikako da bi nas bespotrebno opteretilo detaljima, sažeta je potka oko koje se plete i mnoštvo ženskih sudbina, i stanje engleskog društva tridesetih godina prošlog veka, i položaj žena, posebno onih koje bi da prkose ustaljenim pravilima ponašanja, i zbivanja u svetu koja nose dah nadolazećih strahota oličenih u postepeno osnažujućem nacističkom pokretu u Nemačkoj. Na taj način Vinčesterska katedrala postaje svet u malom u kome se rađaju ljubavi, skrivaju strasti, otkrivaju tajne zvonjenja zvona i odigravaju pritajene pobune, vidljive samo dobro obaveštenim umovima sa širinom u spoznaji sveta.
I kao što i u drugim delima autorka na posredan ili neposredan način uvodi motive borbe za ravnopravnost (setimo se sifražetkinja u Palim anđelima ili revolucionarnih ideja Francuske revolucije u Plamenom sjaju), tako se i ovde nekoliko žena trudi da pokida niti koje im živote vezuju poput najdebljih konopaca i lanaca. I kao i u drugima, ni u ovom romanu nije strana seksualna sloboda mladih žena, koja se posebno oseća u Vajoletinim „muškarcima uz šeri“, sklonostima preljubi, prikrivenim trudnoćama pre braka ali i preispitivanju najkontroverznijih stavova prema homoseksualnim vezama i odnosima.
Na kraju romana autorka je među zahvalnicama spomenula da je bilo mnogo nedoumica oko izbora naslova za delo. Konačno je prelomila pomoćnica urednika i na najoštroumniji način sabrala celu priču u samo dve reči. Kada pročitate poslednju stranicu, i vi ćete znati koja je to jedna nit potrebna na bi se započeo vez do konačnog oslobođenja. Neko će ga pronaći u skrivenoj borbi protiv svetskog zla, neko u tihom potčinjavanju životu koji se blaži povremenim lahorima sreće a neko u javnom odbacivanju licemerja i biranja da mu ljubav bude životni put, ma koliko bio posut trnjem i osudama.

Klif Rou, Dve žene i kolica (izvor: wikioo.org)



Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s