Harold Robins – na međi loše kritike i svetske slave

97377517_647761442740433_7542730576353034240_n

Na dan 21. maja 1916. u Njujorku se rodio Harold Rubin, budući naslednik Henrija Milera, jednog od najznačajnijih i najkontroverznijih američkih pisaca, i književnik koji će pomeriti granice seksualne revolucije i pokazati šta znači raskorak između književne kritike i svetske popularnosti.
Dečaka koji će u odraslom dobu promeniti prezime u Robins i postati slavan, sreća nije pratila po rođenju. Ubrzo mu je preminula majka Frensis Smit, ruska doseljenica iz Minska, pa je odrastao uz oca apotekara Čarlsa, takođe emigranta, Poljaka iz carske Rusije i maćehe u Bruklinu.

hr njuj

Njujork dvadesetih godina prošlog veka (izvor: weebly.com)

Tek po smrti velikog pisca otkrile su se mnoge kontroverze iz njegovog života koji je pošto-poto želeo da učini što intrigantnijim pa su se oko njega ispredale mnogobrojne senzacionalističke priče, koje je lično puštao u javnost. Tada je otkriveno da u detinjstvu nije bio jevrejsko siroče odgajano u katoličkom domu za dečake niti je u tom periodu zarađivao za život prostitucijom. Istina je da je živeo u mirnom porodičnom okruženju koje se uzdrmalo samo onda kada su tokom Svetske ekonomske krize zbog nemaštine morali da se iz Bruklina presele na Menhetn.
Mladi Harold je ovde pohađao srednju školu i diplomirao 1934, mada mu takav miran život nije delovao preterano zanimljivo. Umesto toga voleo je da priča da je napustio školu i prijavio se u mornaricu, kao i to da je sa 19 godina počeo da se bavi berzanskim špekulacijama koje su mu donele prvi milion zahvaljujući ulaganju u useve, a već sledeće godine sve izgubio jer je propao rod šećerne repe. Umesto toga, zaista se bavio poslovima u prehrambenoj industriji, oženio, a sa 36 godina počeo da radi u filmskom studiju Juniversal pikčers kao službenik.
Rad u filmskoj industriji, u kojoj je posle dve godine napredovao na poziciju finansijskog direktora studija, načinio je prekretnicu u njegovom životu. Nezadovoljan filmovima koji su se u to vreme snimali, opkladio se sa direktorom produkcije da će napraviti bolju priču. I tako je krenula istorija.
Harold Robins je svoj prvi roman napisao i objavio 1948. godine pod nazivom Nikad ne voli stranca, u kome je dao priču o njujorškom dečaku koji se odaje kriminalu i raspusnom životu. Činjenica da su se na prvoj strani pojavile suze, a na drugoj erekcija, bila je dovoljna izdavaču Patu Noftu da se zainteresuje za knjigu. I bio je u pravu jer je već prvo delo novom piscu nadenulo atribut najprodavanijeg. Opkladu je dobio, pogotovo kada se deset godina kasnije radnja sa stranica prenela na filmsko platno u istoimenom filmu.

Neverloveastrangerposter

Prvo izdanje romana “Nikad ne voli stranca” Harolda Robinsa iz 1948. godine (izvor: wikipedia.org)

Od tog trenutka kreće vrtoglavo uspešna spisateljska karijera Harolda Robinsa, puna popularnih romana koji govore o svetu novca i borbe za moć i vlast, kontroverznih detalja iz života poznatih, pisanih jednostavnim stilom prijemčivim za širu čitalačku publiku.
Kada se samo godinu dana kasnije pojavio roman Trgovci snovima, koji govori o počecima filmske industrije do pojave ton filmova, vrata ka čitaocima ostala su mu zauvek otvorena. Senzacionalizmu je doprinosio i Robinsov rad u filmskom studiju pa samim tim i bliskost sa filmskim zvezdama i poznatim ličnostima o čijim tajnama i pikanterijama je u aluzijama stalno govorio u svojim delima. Njim će započeti čitav niz škakljivih senzacionalističkih priča kojima je aludirao na živote slavnih sa zamršenim zapletima i preokretima, vrućim scenama i likovima individualaca koje odlikuje težnja ka poslovnom uspehu i moći.

hr King_Creole_1958_(Elvis_Presley_and_Dolores_Hart)

Elvis Prisli kao Deni i Dolores Hart kao Neli u adaptiranom filmu “Kralj kreol” po romanu “Kamen za Denija Fišera” iz 1958. godine (izvor: wikipedia.org)

Kamen za Denija Fišera

Knjiga objavljena 1952. godine pokazala je da Harold Robins postaje ozbiljan pisac, pogotovo u oštrini i upečatljivoj priči, kao i izrazu revolucionarnom za vreme u kome je ovo delo ugledalo svetlost dana.
Priča prati događaje koji podsećaju na piščevo detinjstvo – uticaj Velike depresije na život jedne jevrejske porodice niže srednje klase. Mladi Deni Fišer živi u velikoj kući u Bruklinu uživajući u slavi koju mu donosi amaterski boks za koji je veoma talentovan. Kada porodica doživi krah, seli se u mali stan u gradu i on je taj koji mora da pomogne da se prehrani. Tada Denijev život kreće neželjenom putanjom u odnosu na onu koju očekuju roditelji – otac je protiv boksa, a majka protiv devojke, Italijanke Neli, jer je katolkinja. Deni stiče slavu u boksu, ali postaje i meta lokalnih mangupa koji na njemu žele da zarade i nude mu novac da namesti borbu i izgubi je. On uzima novac, ali odlučuje da ipak pobedi protivnika. Od tog trenutka njegov život više nikada neće biti isti.
Priča o ambiciji, nadi, nasilju u opasnom vremenu američke istorije nosi i jaku simboliku, posebno jer se naslov odnosi na jevrejsku tradiciju nošenja kamena na nadgrobni spomenik preminulom.

I ovaj roman je Robinsu doneo sve veću čitalačku publiku, ekranizovane filmove njegovih dela, ali i negativnu kritiku. On zato odlučuje da prekine sa radom u Juniversal pikčersu i posveti se isključivo pisanju. Bila je to odluka koja će mu sasvim promeniti život i dovesti do vrtoglavog uspeha, slave i bogatstva.

hr lovci u mutnom

Originalno izdanje romana “Lovci u mutnom” iz 1961. godine (izvor: dailymail.co.uk)

Lovci u mutnom

Posle tri godine od poslednjeg romana nastaje najpoznatije delo Harolda Robinsa u kome daje svoj maksimum stvarajući upečatljive scene seksa, kriminala, raskoši i njemu svojstvene vulgarnosti, ali postaje i začetnik posebnog žanra u književnosti – romana sa ključem, spoja realnosti i fikcije, koji prikazuje stvarne ličnosti i događaje ali sa izmenama u vidu njihovih imena, mesta radnje i neznatnih detalja. U njemu čitaoci prepoznaju stvarne ličnosti, imaju „ključ“ za „dešifrovanje“.
Priča u njemu predstavlja Džonasa Korda, mladog milionera prema kome je život vrlo blagonaklon, on živi sa slavom svoga oca, bogatstvom i mladom i lepom maćehom. Kada mu otac premine, Džonas postaje naslednik njegove fabrike eksploziva i više ništa na svetu za njega nije nedohvatno. Međutim, sudbina mu je dodelila Rinu Marlou, fatalnu ženu sa filmskog platna koju niko ne može da poseduje već ona iskorišćava svoje ljubavnike držeći ih na konstantno održavanom plamenu njihovih želja. Džonas i Rina počinju da vladaju Holivudom koji se trese od njihove burne veze, žestokih svađa, izliva ljubavi i strasti, podizanja milionerske imperije i prolivanja krvi njihovih neprijatelja. Oboje uče da novac, moć i osveta nisu dovoljni da dosegnu sreću kao i da što veće visine dosežu, i ambicije postaju sve krupnije, ali i paklene strasti sve tamnije i smrtonosnije.

hr 5e38bf9dcbeec92c4c3e9559b43c7cd0

Marta Hajer kao Dženi Denton u filmu “Lovci u mutnom” iz 1964. godine (izvor: pinterest.com)

Priča koja prati radnju holivudskih dvadesetih godina prošlog veka eksplodirala je u svetskim razmerama. Poseban značaj dala joj je aluzija na živote poznatih ličnosti tog vremena pa su čitaoci jedva dočekali da zagrebu ispod površine sjaja čuvenih milionera, biznismena, producenata i filmskih zvezda. Iako je demantovao, svima je bilo jasno da se iza lika Džonasa Korda krije Hauard Hjuz, čuveni bogataš, pilot, producent i režiser, iza njegove ljubavnice starlete Rine Marlou – Džin Harlou, glumica, najveća zvezda i seks simbol Holivuda dvadesetih godina, a iza lika kaskadera, kauboja i Kordovog mentora Nevade Smit, glumac Tom Miks, koji je najčešće glumio u vesternima.
Moglo bi se reći da je Robins imao „dobar tajming“ za svoje delo, jer ga je, sticajem okolnosti, objavio u vreme seksualne revolucije, samo dve godine nakon što su Lorensov Ljubavnik ledi Četerli i Milerova Rakova obratnica zabranjeni i završili na sudu. Pa ipak Lovci u mutnom nikada nisu dočekali tužbu iako je u njima bilo lascivnih i provokativnih scena koje su naginjale pornografiji. Bio je to prvi roman na listi Njujork tajmsa u kome je opisan felacio, kao i eksplicitne scene seksa, ali se ipak smatra prvim i zbog toga što je, zahvaljujući seksualnoj revoluciji, pokazao koliko su se značajno olabavili standardi u književnosti. Moglo se reći da je naslednik Henrija Milera rođen.
Iako je kritika roman dočekala na nož, smatrajući da je „bolje da je ispisan na toalet papiru nego među koricama knjige“, posebno zbog „seksualnih nastranosti, nasilja i jezivih ubistava“, na dan izdavanja našao se među prvih deset bestselera na listi Njujork tajmsa. Ujedno, Lovci u mutnom su Robinsova najuspešnija knjiga, prodata u 8 miliona primeraka, četvrta po redu najčitanija u istoriji i najpopularniji roman sa ključem u istoriji književnosti.

Zarada u milionima dolara omogućila je piscu da živi život svojih likova. Tada počinje njegovo življenje puno raskoši na mnogobrojnim putovanjima, razuzdanim zabavama punim najskupljih pića i droga, na jahtama, u vilama, sa prostitutkama i obožavateljkama, stalno podgrevajući sočne detalje glasinama u kojima su se provlačili i poznati. U to vreme upoznao je i jednu od najupornijih ljubiteljki Lovaca u mutnom. Bila je to njegova buduća supruga Grejs, kojom se, nakon razvoda od prve žene, oženio 1965. godine u Las Vegasu i posle par godina dobio ćerku.

hr2b021808f5f3767afa1ca5b72525cdf9

Grejs i Harold Robins (izvor: pinterest.com)

Međutim, život sa Haroldom Robinsom samo je spolja ličio na bajku, dok je iz perspektive njegove životne saputnice, uprkos najsrećnijem dobu njenog života, imao mnoštvo tamnih strana. Nakon Robinsove smrti i sama je objavila svoje memoare pod nazivom Pepeljuga i lovac u mutnom, u kojima je otkrila sve tajne njihovog zajedničkog života. Naime, „otvoreni brak“ je podrazumevao muževljeva neverstva na mnogobrojnim „istraživačkim“ putovanjima i divlje orgije sa slavnima u sopstvenoj kući za koje je tražio da ih ona organizuje pa da u njima sama i učestvuje. U svojoj biografiji prozvala ga je „čovekom koji je izumeo seks“.

hr žene

Harold Robins u hedonističkom periodu života 1984. godine (izvor: dailymail.co.uk)

Na krilima slave, čitaoci su željno iščekivali naredno delo. Ono je stiglo samo godinu dana kasnije. Bio je to roman Gde je ljubav nestala, u kome je na indirektan način prikazao tragičan slučaj iz života čuvene glumice Lane Tarner kada je joj je ćerka ubila ljubavnika.

hr avanturisti

Bekim Fehmiu kao Daks i Kendis Bergen kao Sju En Dejli u filmu “Avanturisti” iz 1970. godine (izvor: pinterest.com)

Avanturisti

Buran život učinio je svoje tako da se naredna knjiga pojavila tek deset godina kasnije, 1966. Bio je to najambiciozniji roman Harolda Robinsa zasnovan na sopstvenim iskustvima iz Južne Amerike, gde je čak tri meseca proveo u kolumbijskim planinama sa grupom razbojnika, ali i, po oprobanom receptu, dao sliku života Porfirija Rubiroze, dominikanskog diplomate, reli vozača, plejboja i likvidatora u vreme diktatora Rafaela Truhilja.
Radnja prati desetogodišnjeg Daksa Senoksa, koji živi u južnoameričkoj državi Kortegvaj, stegnutoj diktaturom. On je svedok brutalnog silovanja i ubistva sopstvene majke od strane vladinih vojnika pa odlazi ocu Haimu koji pripada grupi revolucionara. Kada Haimovi ljudi uspeju da uhvate krivce za ovaj zločin i daju dečaku da im presudi i osveti majčino ubistvo, odvode ga u svoje skrovište u planinama gde upoznaje revolucionarnog vođu Rohu i njegovu kćer Amparo. Nakon što pobunjenici svrgnu diktatora sa vlasti, Daks se sa ocem seli u Rim, gde je Haime postavljen na mesto ambasadora. Godinama kasnije vrativši se u svoju zemlju, Haime otkriva da je Roho od revolucinara postao diktator. Povezuje se sa novim pobunjenicima i zbog kontakata sa novim vođom El Kondorom biva ubijen. Na očevoj sahrani sada već odrasli Daks saznaje kakve se sve političke spletke pletu oko njega i biva stavljen pred veliku dilemu: da li da se vrati životu punom privilegija plejboja i bogatog žigola Rima, u društvu evropskog džet-seta, međunarodnih bankara i diplomata ili da postane odmetnik u svetu večito korumpirane prirode onih koji vole da vladaju i dâ život za slobodu svoje zemlje.
I ova epska priča o bekstvu iz strahota režima zemalja trećeg sveta prožeta je senzualnošću koja se prepliće sa političkim igrama, raznolikim egzotičnim destinacijama i neprolaznim temama moći, novca, seksa, nasilja i izdaje.

Robins je nastavio da piše nesmanjenim intenzitetom praćen slavom i nestrpljenjem svojih čitalaca. Romani su se nizali iz godine u godinu, a pratili su ih filmovi u kojima je među glumcima vladalo veliko interesovanje da u njima učestvuju. Budući da je pričao kako je sve poroke u sopstvenim romanima i sam proživeo, moglo bi se reći da je svoja iskustva uspešno spajao sa istorijom, melodramom i životom u visokom društvu u dinamično ispričanim pričama. Tako su nastajali neki od najčuvenijih naslova, od Park avenije 79, preko Betsi, Snovi umiru prvi i Pirana.

hr 669full-the-pirate-photo

Franko Nero kao Badir Al Fai i En Arčer kao Džordana Mejson u filmu “Gusar” iz 1978. godine (izvor: listal.com)

Gusar

U još jednoj priči o luksuzu, pohlepi, strastima, poslovima najbogatijih ljudi sveta i međunarodnim spletkama oko nafte i svetskog terorizma, Robins je svoje čitaoce odveo u Aziju. Badir Al Fai je jedan od najbogatijih ljudi na Bliskom istoku i može da ima ženu koju poželi. Rođen je usred pustinjske oluje koja je njegovoj majci oduzela život tako da ni ne sluti da je izraelskog porekla, a ne arapskog, kao što veruje jer misli da mu je otac moćni Arapin zadužen za velika naftna bogatstva u zemlji. Međutim, sudbina ga kuša da dođe do istine dajući mu dva puta i dve žene na njima – jednu, koju je nekad voleo ali nije uspeo da je osvoji i drugu, koja traga za ocem koji ju je davno napustio. Kako se sve više zapliće u političku mrežu koja se plete oko njegovih poslova, moraće da odluči kome sme da veruje ali i shvati da se i prijatelji i neprijatelji mogu pronaći na najneočekivanijim mestima.

Godine raspusnog života i neobuzdanih strasti uzele su danak 1982, kada je Robins doživeo moždani udar, prilikom čega je pao i polomio kuk zbog čega je morao da ostane u invalidskim kolicima. Međutim, ni to ga nije sprečilo da piše. Ipak, bilo je to vreme topljenja ogromnog bogatstva u novcu i nekretninama koje je godinama odlazilo na rasipne navike, alimentacije, pa na kraju i troškove lečenja i probleme koji su ga pratili. Nakon razvoda od Grejs, početkom devedesetih se oženio sa Džen Stap, sa kojom je ostao do kraja života. Sa svojom trećom suprugom bio je prinuđen da skuplja novac ne bi li objavio nastavke nekolicine svojih starih romana.

hr treca

Harold Robins i Džen Stap 1996. godine (izvor: dailymail.co.uk)

Harold Robins je umro jednog oktobarskog jutra 1997. godine od srca u Palm Springsu, gde je i sahranjen. Iza sebe je ostavio 34 romana koji su prodati u 750 miliona primeraka i prevedeni na 32 jezika. Iako je tokom dugogodišnjeg književnog rada trpeo stalne negativne komentare kritičara, koji su ga označavali „nazovi piscem“ čija dela su na nivou prodaje po aerodromskim čekaonicama i omalovažavali njegovo prebrzo stvaranje novih romana, postigao je svetsku slavu neverovatnih razmera i postao najprodavaniji pisac bestselera svih vremena. Nekoliko njegovih romana, uključujući Predatore, Vrelinu strasti, Izdajnike i Tajnu objavljeni su posthumno. Nekoliko godina nakon smrti dobio je i svoju zvezdu na Holivudskoj stazi slavnih.

30d09627e93958abe156d3c2d1289cf9

Zvezda Harolda Robinsa na Holivudskoj stazi slavnih (izvor: pinterest.com)

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s