Leonardo da Vinči – blistavi um ispred svog vremena

leonardo poc

Da je čovečanstvo znalo da se 15. aprila 1452. u jednom malom toskanskom selu rodio najveći um renesanse, univerzalni genije u obličju slikara, vajara, arhitekte, pronalazača, umetnika i mislioca, osetilo bi beskrajni ponos i upravilo sve poglede u njega. Ali nije tako bilo, koliko voljen i poštovan, Leonardo da Vinči je tokom svog života doživeo mnoge teškoće, nepoverljivosti, čak i spočitavanja i surevnjivosti drugih umetnika. Pa ipak, iako je najveći broj dana proveo u tišinama svog genijalnog bića, tajanstvenim rukopisima i nacrtima, pisani na način koji je tek trebalo razotkriti, ostavio je iza sebe neizbrisiv trag, takav da je svim generacijama nakon 15. veka dao odgovore na pitanja koja se i danas postavljaju.

1024px-Vinci_casa_Leonardo

Kuća u Ankjanu, u kojoj je u detinjstvu živeo Leonardo da Vinči (izvor: wikipedia.org)

Tek se u 19. veku otkrivaju mnogobrojne tajne vezane za Leonarda da Vinčija, od kada se i biografi trude da ostave svoj trag o njegovom životu pa tako i njih okrzne pomalo slave ovog večnog umetnika. Među njima je najpoznatiji Đorđo Vazari, koji je prvi, još u 16. veku  opisao život slavnog Da Vinčija u enciklopedijskom delu Životi slavnih italijanskih slikara, arhitekata i vajara, a biografija koju vam predstavljam je delo Bruna Tardinija, italijanskog izdavača, pisca, pesnika i esejiste, za koju je tokom prošlog veka sakupio sve poznate detalje iz Leonardovog života, sačuvane skice, nacrte i slike, dočarane i ilustrovane upečatljivim fotografijama scena iz serije italijanskog reditelja Renata Kasteljana Život Leonarda da Vinčija, snimljene 1971. godine, koja je nagrađena Zlatnim globusom.

ldv amazon

Originalno italijansko izdanje knjige Bruna Nardinija “Život Leonarda” iz 1975. (izvor: amazon.com)

Prema njegovim istraživanjima, Leonardo je rođen 1452. u blizini grada Vinčija. Budući da je u to vreme bilo sasvim prirodno rađati decu van braka, prvi put se spominje u poreskim knjigama kada ga je deda Antonio da Vinči prijavio kao još jedno izdržavano lice, nezakonito dete njegovog sina ser Pjera i seljanke Katerine. Dečak je tako ušao u očevu kuću i nasilno odvojen od majke, koju su udali za lokalnog meštanina a Pjera oženili maloletnom Firentinkom Albijerom.

U ovim prvim poglavljima otkrićete šta je dečaku značio njegov stric Frančesko, zašto je zavoleo prirodu, kojoj će se uvek vraćati, koja je simbolika jastreba u njegovom životu, koji u najodsudnijim momentima preleće preko modrog neba i ko je ta žena koja se, kao nekim čudom, uvek stvorila kada bi on prolazio kraj njene kuće i gledala ga dugo sa bolom u očima.

Pratićete Leonarda kada se sa ocem i maćehom preseli u Firencu, njegove prve dane školovanja kada je učio da svira flautu i pripremao se da nasledi oca u pozivu beležnika. Pratićete i važan zaokret u njegovom životu kada umesto računa, u kome je nadmašivao svog učitelja, odluči da izabere radionicu slikara i vajara Verokija, Donatelovog učenika. Otkrićete kako je izgledala jedna mala „umetnička škola“,  koji su to zadaci čekali buduće umetnike i kako je Leonardo izvršio prvi zadatak dobijen od Verokija.

Hristovo krštenje

Verokijev zadatak Leonardu bio je da naslika glavu jednog anđela na način kako je to naučio u njegovoj radionici. Međutim, mladi učenik je to tako maestralno učinio da je Verokio, čuvši kako se ostali dive, odlučio da više nikada ne uzme četkicu u ruke.  

800px-Andrea_del_Verrocchio,_Leonardo_da_Vinci_-_Baptism_of_Christ_-_Uffizi

“Hristovo krštenje”, slika koja se danas nalazi u Galeriji Ufici u Firenci (izvor: wikipedia.org)

Otkrivaćete potom put Leonarda da Vinčija koji je čvrsto povezan sa učenim ljudima humanizma, koji su se zahvaljujući vladaru Firence, Lorencu de Medičiju, prozvanom Veličanstveni, okupljali u njegovom gradu. Već tada će vam biti nagoveštena i značajna rečenica iz umetnikovih spisa: „Mediči su me stvorili, Mediči su me uništili.“

Pitaćete se zašto je Firenca, koja je jednog od najvećih umova svih vremena koji je u njoj potekao, toliko malo volela. U njoj je doživeo neke od najmagičnijih trenutaka, ali i neke i od najponižavajućih dana. Moći ćete da birate da li je to optužba, pohranjena u „usta istine“ (bronzanu lavlju čeljust u dvorištu upravne palate u koju su građani ubacivali papiriće sa prijavama) da upražnjava homoseksualne aktivnosti sa svojim vršnjacima koji su zajedno učili u Verokijevoj radionici, osude zbog seciranja leševa u mrtvačnici firentinske bolnice, zbog čega je mogao da skrene pažnju ozloglašene inkvizicije, ili mnogo godina kasnije kada je njegov povratak dočekan sa podozrenjem, bio prevaren od strane braće u poslednjoj volji oca ili oklevetan da je uzeo novac za sliku koju nije uradio.

Firenca je ipak i grad njegove prve porudžbine, čuvene slike iz Firentinskog razdoblja.

Poklonjenje mudraca

Slika naručena od strane redovnika crkve San Donato u Skopetu sadržala je 57 figura koje kruže oko Bogorodice. Započeo ju je Leonardo, ali je nikada nije dovršio. Umesto njega to je učinio Filipo Lipi. Već tada se među Firentincima začelo nepoverenje i utisak umetnikove neodgovornosti.

poklonjenje-mudraca-leonardo-da-vinci

“Poklonjenje mudraca”, slika koja se čuva u Galeriji Ufici u Firenci (izvor: wikipedia.org)

Saznavaćete koliko je za njegov istraživački i naučni rad bio važan svestrani umetnik i čovek neobičnog kova Tomazo Mazini, zvani Zaratustra, i kakve su sve ideje njih dvojica pokušavali da sprovedu u delo.

Biće interesantno pratiti zaokret u Leonardovom životu preseljenjem u Milano, kojim je vladao vojvoda Lodoviko Sforca, zvani Moro (Crni) i kakvo je pismo sa sopstvenim preporukama u vidu ideja sa izumima ratnih veština Da Vinči poslao da pretekne svoj dolazak, kakvu je inspiraciju u njemu izazvala Cecilija Galerani, Lodovikova sedamnaestogodišnja ljubavnica, i kako je nova sredina uticala na širenje njegove slave.

Dama sa hermelinom

Cecilija Galerani je bila izuzetno obrazovana žena svog vremena, govorila je nekoliko stranih jezika i pisala je pesme. Njena lepota nagnala je Leonarda da stvori posebno umetničko delo. Slikao ju je gledajući njen odraz u ogledalu smatrajući da se tako najbolje vidi lepota duše slikarskog modela. Tokom poziranja se trudio da je zabavi pričama, basnama, pa čak i sviranjem lire. To je učvrstilo njihovo prijateljstvo i čak se verovalo da je Da Vinči prema njoj imao i dublja osećanja.

800px-Dama_z_gronostajem

“Dama s hermelinom”, slika koja se čuva u Muzeju Čartoriski u Krakovu (izvor: wikipedia.org)

Bogorodica u pećini

Narudžbina za veliku oltarsku ikonu crkve Svetog Franje prevazišla je sva očekivanja. Na njoj su postavljeni Bogorodica, Jovan, mali Hrist i anđeo u savršenom skladu sa posmatračem. Na njoj je pokazao ono što je najbolje naučio u Verokijevoj radionici – formu u kojoj figure stvaraju jedinstvo sa prirodom. Slika je donela veliku slavu Leonardu, ali crkva je za nju nudila mnogo manje nego što je umetnik procenjivao, zbog čega je odlučio da je zadrži. Umesto nje, slikari koji su ugovorili posao napravili su kopiju, na kojoj nema ruke anđela koja pokazuje na malog Jovana.

Leonardo_da_Vinci_-_Virgin_of_the_Rocks_(Louvre)

“Bogorodica u pećini”, slika koja se čuva u Muzeju Luvr u Parizu (izvor: wikipedia.org)

Otkrivaćete i svu svestranost ovog nenadmašnog uma, dalja istraživanja čovekove anatomije zahvaljujući kojima je stvorio „Vetruvijevog čoveka“, crtež tušem koji predstavlja proporcije idealnog muškarca. Iz tog vremena je i način na koji je secirao ljudsko oko, koji se, zahvaljujući njemu, koristio sve do 19. veka, koliko je učestvovao u izgradnji Milanske katedrale, na koji je to način osmislio i izrežirao veličanstvenu predstavu u vidu alegorije Raj povodom venčanja Morovog bratanca Đana Galeaca sa napuljskom princezom Izabelom Aragonskom o kojoj je pričao ceo Milano.

800px-Da_Vinci_Vitruve_Luc_Viatour

“Vitruvijev čovek”, crtež koji se čuva u Galeriji dela Akademija u Veneciji (izvor: wikipedia.org)

Bruno Nardini opisuje i susret Leonarda sa desetogodišnjim dečakom Jakopom, kome je zbog nestašluka i neposlušnosti dao nadimak Salaj (đavo) i koga je i pored svega toliko zavoleo da je odlučio da ga usvoji. Savremeni biografi kažu drugačije. Oni Da Vinčijevu homoseksualnu sklonost ne dovode u pitanje, a smatra se da je upravo ovaj dečak bio dugogodišnji ljubavni partner velikog umetnika, skoro do kraja njegovog života.

Leonardo Filip Liroj kao ldv u seriji 1971.

Filip Liroj kao Leonardo u seriji “Život Leonarda da Vinčija” iz 1971. (izvor:wikipedia.org)

Ipak, njegov umetnički život mnogo je manje obavijen velom tajne. Saznaćete zašto se odustalo od grandioznog spomenika Frančesku Sforci i kako je završila njegov veliki glineni model. Umesto nje Leonardu se smešila velika slava zahvaljujući narudžbini slike za trpezariju jednog manastira.

Tajna večera

Porudžbina manastira Santa Marija dele Gracije odnosila se na oslikavanje trpezarijskog zida, imala je temu Tajne večere i Leonardu je donela ogromnu slavu. Umesto dotadašnjih formi apostola koji čine krug oko Hrista, Da Vinči je doneo nešto sasvim novo. Na slici 9 m x 4 m naslikao je dramatičan trenutak nakon Hristove rečenice: „Jedan od vas će me izdati.“ Upotrebivši potpuno novo rešenje perspektive i geometrije, postavio je Isusa u idealno središte kompozicije a sa obe strane uznemirene apostole. Prema spisima, danima je po Firenci tragao za likovima običnih ljudi koje će dodeliti apostolima, a najviše muke imao je za Hrista i Judu. Kada je slika bila gotova, da bi boje bile još lepše, premazao je troslojnim malterom, ali je shvatio da je to bila velika greška jer su pukotine nagovestile brzo propadanje slike. Dan kada je otkrivena doneo je uzbuđenje posmatračima, pola Firence se slilo da se sa strahopoštovanjem divi remek-delu. Pa ipak, monasi su je odmah oštetili kada su je okrnjili da bi probili vrata na zidu a tri veka kasnije Napoleonovi vojnici su od trpezarije napravili štalu.

Leonardo_da_Vinci_(1452-1519)_-_The_Last_Supper_(1495-1498)

“Tajna večera”, freska u milanskoj crkvi Santa Marija dele Gracije, od kraja 20. veka i kompletne restauracije ponovo je dostupna javnosti (izvor: wikipedia.org)

Okupacija Milana od strane Francuza oterala je Leonarda nazad u Firencu, među surevnjive i nadmene umetnike. U njoj će ostaviti neka od svojih najlepših dela, ali doživeti i najnesrećnije trenutke. Pročitaćete zašto je bio u sukobu sa Mikelanđelom i kako su to jedna nedovršena slika i prejaka vatra srušile sav njegov ugled.

Sveta Ana, Bogorodica i dete

Freska naručena za oltar manastira Svete Blagovesti donela je Leonardu slavu i u hladnoj Firenci. Ceo grad se okupio da vidi remek-delo na kome su Sveta Ana, Bogorodica i mali Hrist postavljeni u obliku trougla, što je predstavilo suštinski zaokret i uslovilo novi pravac u slikarstvu renesanse koji se zasniva na matematičkim proračunima umetničkih dela. To je uticalo na sve slikare, uključujući Rafaela, mladog umetnika koji se beskrajno divio Leonardovom radu.

800px-Leonardo_da_vinci,_The_Virgin_and_Child_with_Saint_Anne_01

“Sveta Ana, Bogorodica i dete”, slika koja se čuva u Muzeju Luvr u Parizu (izvor: wikipedia.org)

Mona Liza

Delo koje je Leonardu donelo slavu za sva vremena zapravo je njegova najveća tajna. Mlada mona Liza Đokonda bila je supruga ostarelog Frančeska del Đokonda, koja je živela prekoputa Sinjorije u kojoj je Leonardo oslikavao zid temom „Bitka kod Angijarija“. Imala je samo jednu kćer koja je umrla kao dete i otud večno setan izraz njenog lica. Osmejak koji je zauvek sačuvan na slici bilo je najviše što je Leonardo mogao da učini pričajući mnogobrojne priče i basne tokom rada. Kako bilo, Leonardo je pronašao toliko veliku inspiraciju da je poželeo da sačuva njenu božansku lepotu od propadanja. Više nije gledao njen lik u ogledalu pa je i ona sama kao živa, sa vlažnim očima, bledim maljicama na licu, izvijenih usta a Leonardovi biografi su smatrali da ako se posmatrač dobro zagleda, može videti kako joj otkucava bilo na vratu. Ni do danas se ne zna u čemu je suštinska lepota Mona Lize, da li zato što je Leonardo naslikao nju ili lik svoje duše.

800px-Mona_Lisa,_by_Leonardo_da_Vinci,_from_C2RMF_retouched

“Mona Liza”, najslavnija Leonardova slika i najpopularniji eksponat u Muzeju Luvr u Parizu (izvor: wikipedia.org)

Povratak u Milano doneo je obloge na ranu povređene duše. Otkrićete šta je to privuklo Francuze, koji su spoznali i beskrajno se divili njegovom geniju ne samo u umetnosti, već i u inženjerskim poduhvatima, na poljima matematike, mehanike, hidraulike, fizike, anatomije, botanike, geologije, astronomije. Leonardo im je pričao o istraživanju biljaka, ljudskog dela prilikom seciranja trideset ljudi oba pola i svih starosnih doba, o Mesecu, za koji je verovao da poseduje vodu čija površina blista na suncu i mnogo toga interesantnog i zadivljujućeg.

Design_for_a_Flying_Machine

Nacrt leteće mašine, ispod koje se vidi čuveno Leonardovo pisanje zdesna nalevo. Čuva se u Institutu Francuske u Parizu (izvor: wikipedia.org)

Upravo je to i bio razlog što je sa njima pošao u Francusku, u kojoj će ostati do kraja života, u palati Klo-Lise u Amboazu, sa svojim vernim učenikom mladim Frančeskom Melcijem. Ovo je period jeseni njegovog života i vreme kada stvara poslednja dela, Bahusa i čuveni  Autoportret na kome se vidi sva težina bolesti i prerana ostarelost.

Jovan Krstitelj

Lik mladića skoro ženske lepote na Leonardovoj slici dugo je bio nepoznanica za Frančeska, koji ga je svakodnevno posmatrao. Na kraju, kada mu je dodao tanak krst zaboden u zemlju, otkriveno je da je u pitanju Jovan Krstitelj. Dok se francuski kralj divio umetničkom delu, Frančesko je jedini znao istinu, da ju je Da Vinči naslikao levom rukom jer mu je desna već bila zgrčena i oduzeta zbog bolesti.

ldv pint

“Sveti Jovan Krstitelj”, slika koji se čuva u Muzeju Luvr u Parizu (izvor: pinterest.com)

Osećajući da mu život klizi kroz prste, Leonardo je napisao testament u kome je sva svoja umetnička dela ostavio mladom Frančesku, koji ga nije napuštao do poslednjeg treptaja njegovog života. I danas postoji legenda da je umro na rukama francuskog kralja Fransoa I, a da su mu poslednje reči bile: „Sada osećam da odlazim kao što otiče voda u rekama, osećam da me bujica nosi ka smrti, da bih je doživeo i proučio.“

Ova jedinstvena knjiga ostavlja dubok trag na svakog čitaoca. Ona tera na dalje traganje, saznavanje o detaljima Leonardovih savremenika, ličnostima koje su ga inspirisale na stvaranje svevremenskih dela. I čovek prosto ne zna čemu više da se divi, da li uticaju na procvat renesanse, nove uticaje u slikarstvu, umetničkim delima koja oslikavaju savršenstvo ili vizionarskim poduhvatima koji su činili preteču današnjeg aviona, padobrana, podmornice ili mitraljeza. Ipak, odgovor je jednostavan – prosto  treba osećati strahopoštovanje što se u jednom čoveku sakupio sav kosmos sa svojim dubinama uma.

„Ja sam uvek govorio da je život dar: ko ga ne ceni, ne zaslužuje ga. Zato valja potpuno zaslužiti život i ne uskraćivati mu poštovanje strahom od smrti“, Leonardo da Vinči.

ldv

“Autoportret” Leonarda da Vinčija, koji se čuva u Kraljevskoj biblioteci u Torinu (izvor: wikipedia.org)

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s