Vilijem Šekspir – pero genija koji ne bledi

sekspir naslovna

U aprilu se rodio, u aprilu napustio ovaj svet – neobična je pojedinost iz biografije najvećeg pesnika i dramskog pisca na engleskom jeziku. I zaista, ovih dana se obeležava 455 godina od rođenja i 403 godine od smrti Vilijema Šekspira, tvorca 38 pozorišnih komada i 154 soneta neprocenjive lepote i sjaja.

Rođen je i odrastao u Stratfordu na Ejvonu u porodici čija je glava bio rukavičar Džon Šekspir a majka kći zemljoposednika Meri Arden. Sa 18 godina Šekspir je oženio En Hatavej, koja mu je rodila troje dece. Upravo je ovo siromašno okruženje, kao i činjenica da se školovao samo do 14. godine bacala sumnju na autentičnost njegovog stvaralaštva.

shakespeare- dzon tejlor

Portret Vilijema Šekspira, rad Džona Tejlora (izvor: pixabay.com)

O njegovom životu do dolaska u London 1592. se malo zna. Baš to je i izazov za  biografe, koji su se odvajkada trudili da otkriju šta se dešavalo u dotadašnjem Šekspirovom životu. Tako su nailazili i na razne neproverene informacije: da je u London došao jer su ga gonili zbog lovokrađe jelena, da je pozorišnu karijeru započeo timareći konje vlasnika pozorišta, da je bio seoski učitelj i mnoge druge.

Ono što se zasigurno zna je da u London dolazi osamdesetih godina 16. veka, kada počinju da se izvode komadi družine „Ljudi lorda Čemberlena“, koja se sastojala od nekoliko glumaca i samog Šekspira. U to vreme on već piše komedije pod uticajem italijanskih autora i istorijske drame inspirisane narodnom tradicijom.

Vremenom na „daskama koje život znače“ počinju da izvode i njegove tragedije i komedije, i to u periodu kada Šekspir stvara svoja najbolja dela. Koliko su predstave bile popularne, pokazuje velika gledanost, a smatra se da su se publici najviše dopadala preprušavanja, koja su posebno isticana jer je ženama bilo zabranjeno da glume, pa su njihove uloge najčešće preuzimali golobradi mladići.

sekspir shakespeare-in-love variety ralf fajns

Džozef Fajns kao Šekspir u filmu “Zaljubljeni Šekspir” (izvor: variety.com)

Romeo i Julija

(„Vaj, zašto ljubav, mada slepo luta,

  U naša srca uvek nađe puta!“)

Tragedija o nesrećnim ljubavnicima je svakako najčuvenije Šekspirovo delo. Budući da je svaki njegov komad nastajao po uzoru na neka druga, već napisana dela, to je i ovde bio slučaj. Inspiraciju je pronašao u poemi „Tragična istorija Romeusa i Džulijet“ Artura Bruka.

Cela priča se dešava u Veroni, gde su dve ugledne porodice Monteki i Kapuleti zavađene a njihovi najmlađi članovi, Romeo i Julija, doživljavaju sudbinsku ljubav. Uprkos roditelja i težnji da za svoju decu pronađu drugačije izbore, njih dvoje se tajno venčavaju i u želji da sačuvaju svoju ljubav završavaju tragično, upravo zato što sudbina igra svoju igru do njihovog kraja.

U ovom svevremenskom delu Šekspir je želeo da pokaže da u svakom čoveku ne postoji samo dobro i zlo, već su te dve dvojnosti kao svetlo i tama prisutne u svakom od nas. Teme zabranjene sudbinske ljubavi, niza nesrećnih okolnosti koji ne daju da se dohvati sreća, težnja da se vreme ubrza da bi se prevarila i nadigrala ružna stvarnost najznačajniji su elementi koji su publiku privlačili ovoj dinamičnoj i potresnoj drami.

Zanimljiv podatak je da čuvena scena na balkonu u Šekspirovo vreme nije postojala, ponajviše zato jer u njegovo vreme reč „balkon“ nije bila poznata u engleskom jeziku. Tek u 18. veku, nakon jedne od mnogobrojnih adaptacija ove tragedije, scena je uvedena i od nje se više nikada nije odustalo.

Danas su u Veroni Romeova i Julijina kuća mesta koja svake godine posete na hiljade turista. Posebno je interesantan Julijin balkon, kao i zid do njenog dvorišta na kome se ostavljaju imena ljubavnih parova u zalog da će i njihova ljubav postati besmrtna kao i Šekspirovih junaka.

 

Bogojavljenska noć

(„Ako je muzika hrana ljubavi, onda sviraj,

Pokaži mi je.“)

Kao neka vrsta predaha između istorijskih drama i tragedija Šekspir je stvorio nekoliko veoma uspelih komedija. Poslednja kojom završava ciklus velikih naslova je nastala po uzoru na italijansku komediju intrige „Giliganati“ i dobila je naslov zbog povoda za koji je napisana – poslednji dan božićnih praznika, Bogojavljensku noć, u kojoj se u Starom Rimu održavao festival Saturnalija, kada su se na karnevalu sluge oblačile kao gospodari, muškarci kao žene i slavilo se do duboko u noć.

Radnja je izuzetno živopisna: mlada Viola doživljava brodolom koji je razdvaja od brata blizanca. Uspeva da se spasi na obali Ilirije i odlučuje da se preruši u mladića Cezarija i stupi u službu kneza Orsina. Knez je šalje da ubedi romantičnu Oliviju, devojku koju voli, da se uda za njega. Situacija se zapetljava kada se stvori ljubavni trougao jer se Olivija zaljubljuje u Cezarija (Violu), a Viola u Orsina. Sve raspetljava brat blizanac Sebastijan, koji takođe uspeva da se spasi i budući da izgleda isto kao prerušena sestra, on se ženi Olivijom, a Viola osvaja Orsina.

Teme muškog prijateljstva, preoblačenja i veselog provodadžisanja izazvale su veliku gledanost publike. Posebno im se dopadala pometnja i zabuna na kojoj se ovaj komad zasnivao, kao i komplikovani zaplet sa mnogo obrta gde se likovi smešno ponašaju u izvitoperenim situacijama. Zamene identiteta i u raspletu prepoznavanje izgubljenih rođaka izazivali su mnogo smeha i aplauza.

sekspir 12 noc

Malvolio, Olivija i Marija u “Bogojavljenskoj noći”, rad Danijela Maklisa (izvor: wikipedia.org)

Soneti

U isto vreme kada stvara svoja najlepša dela, Šekspir se oprobao i u poeziji.  U zbirci od 154 soneta, toliko specifične forme da su kasnije dobili naziv „Šekspirovski sonet“, nalaze se najlepše misli elizabetanskog doba o prolaznosti vremena, ljubavi, lepoti, moralu.

U njima se pojavljuju tri lika. Najzastupljeniji je Vrli mladić, koji je izazvao različita tumačenja Šekspirove seksualnosti. Neki su smatrali da ga je predstavio na romantičan način, koji nagnje ka homoseksualnoj vezi, a drugi pak da je ovo platonska, očinska ljubav, pogotovo zbog toga što mu se preporučuje brak i težnja da izrodi decu kojoj bi preneo lepotu i učinio je besmrtnom. Njegova ljubav okreće se ka Crnoj dami, što i govori u prilog tvrdnjama da je naginjao ljubavi prema ženama. Kao treći lik pojavljuje se Suparnički pesnik, oko koga se proučavaoci i dan-danas pitaju ko se od Šekspirovih savremenika skriva iza njegovog lika.

Mnogi veruju da su soneti napisani kao parodija na tradiciju Petrarkinih ljubavnih soneta, zbog čega su i uloge uloge mladića i devojke obrnute u izlivima osećanja, ali se govori i o lošim osobinama, ruga se ljubavi i lepoti, priča otvoreno o seksu i pornografiji.

Soneti su doneli početak nove ljubavne poezije i u svoje vreme nisu primećeni. Zato sa periodom romantizma doživljavaju veliku popularnost i do današnjih dana su zastupljeni u mnogim književnim delima, filmovima i serijama.

Sonet 116

Spoj vernih duša smetnja ne remeti.

A ljubav nije ljubav, koju svako

S promenom menja, il’ ako se seti

Da s nevernikom izneveri lako.

O, ne! Ljubav je tek kula svetilja

Što gleda bure i njihovu penu.

Ona je zvezda, visoka vodilja,

Za zalutalu barku. Ni vremenu

Igračka nije, mada su rumena

Lica pod njenom kosom koja čeka;

O, ljubav nema promena ni mena

Već traje dok je sveta i veka.

                   Ako ja grešim, moj stih je laž tada

                   I niko nije voleo nikada.

(prepev Stevan Raičković)

large

Sonet 116 u čuvenoj sceni iz filma “Razum i osećajnost” iz 1995. godine (izvor: weheartit.com)

 

Godine 1599. počinje takozvani „tragični period“ Šekspira, za koji proučavaoci njegovog života i dela, čuveni šekspirolozi, smatraju da doživljava vrhunac svog spisateljskog talenta stvarajući duboke psihološke komade u kojima fatalna sudbina i životne greške remete normalne okolnosti u kojima žive likovi i njihovi najbliži.

U isto vreme nekoliko glumaca pravi svoje pozorište na južnoj obali Temze – Gloub teatar, u kome je prva izvedena predstava bila Šekspirova tragedija o čuvenom rimskom vojskovođi. Ovo mesto će narednih trideset godina biti stecište svih slojeva željnih pozorišnih predstava i umetničke atmosfere.

gloub

Skica Gloub teatra iz 17. veka (izvor: pinterest.com)

Julije Cezar

(„Martovskih ida pričuvaj se!“)

Prva predstava u novootvorenom Gloub teatru izazvala je veliku pažnu, posebno jer se radilo o stvarnim događajima iz daleke isotorije Rimskog carstva, tačnije detalja preuzetih iz prevoda „Uporednih životopisa Plutarha“ Tomasa Norta.

U njoj je prikazan atentat koji se spremao Cezaru, izazvan strahom od njegove narastajuće moći, a u koju su zaverenici, predvođeni Kasijem, uvukli i Bruta, jednog od najbližih Cezarovih ljudi. Uprkos upozorenjima vidovnjaka i bliskih ljudi, on biva ubijen, a odustaje od borbe za život kada vidi da je među zaverenicima i sam Brut. Potom slede događaji nakon Cezarove smrti, uloga Marka Antonija, borbe sa Oktavijanom i Brutovo samoubistvo nakon poraza kod Filipe. Poslednje rečenice u tragediji koje izgovara Marko Antonije su dokaz da su vodilje svih bile zavist i ambicija, a Brut, „najplemenitiji od svih Rimljana“, jedini je činio sve radi patriotizma i časti Rima.

U ovoj tragediji glavni lik je zapravo Brut jer se cela kompozicija ispliće oko njegovih misli i unutrašnjih sukoba vezanih za čast, ljubav prema domovini, odanost i prijateljstvo. On je i pokretačka snaga drame i tragični heroj jer, stavljajući Republiku iznad ličnih odnosa sa Cezarom, ubija očinsku figuru.

sekspir orson vels kao brut u predstavi julije cezar 1938 u pozoristu merkjuri u njujorku wiki

Orson Vels kao Brut u predstavi “Julije Cezar” iz 1938. u Merkjuri teatru u Njujorku (izvor: wikipedia.org)

Hamlet

(„Biti il’ ne biti – pitanje je sad!“)

Tragedija o danskom kraljeviću smatra se za Šekspirovo najpoznatije i najbolje delo. Nastala je na elementima srednjovekovne drame Tomasa Kida o danskom princu koji je glumio ludilo ne bi li osvetio oca. Tako je i kod Šekspira. Hamlet želi da uspostavi moralni red u državi i zna da u to ime mora da ubije svog strica Klaudija, koji je zajedno sa njegovom majkom Gertrudom, kriv za smrt oca. Iako zna šta mu je činiti, Hamlet se ne odlučuje lako na akciju jer je čovek novog kova koji o svemu duboko promišlja i utemeljuje na sopstvenom iskustvu. Kada na kraju pređe u akciju, to ga košta života.

Hamletova premišljanja, neodlučnosti, protivrečnosti, narušavanja duševne ravnoteže, razočaranja u ljude, žene, život bile su predmet mnogobrojnih rasprava, diskusija i analiza. Ovom najpsihološkijom Šekspirovom dramom bavio se i Frojd, koji je ustanovio da se u korenu problema kraljevića nalazi Edipov kompleks jer potiskuje najskrivenije želje i mržnju prema majci preslikava na nesrećnu Ofeliju.

Fatalna kob Hamletove sudbine, osveta, bratoubistvo, natprirodne sile koje utiču na radnju, tragičan rasplet pun otrova i krvi načinio je ovu dramu jednom od najpoznatijih komada svih vremena.

sekspir kenet brana kao hamlet 1996 pinterest

Kenet Brana kao Hamlet u istoimenom filmu iz 1996. godine (izvor: pinterest.com)

Otelo

(„Poljubih te, pa ubih – put je taj

Da ubiv sebe, poljubac mi je kraj.“)

Na osnovama italijanske novele „Mletački crnac“ Đovanija Batista Điraldija stvorena je drama večitih strasti, spletki, intrige i zlobe u kojoj stradaju nevini kao igračke sudbine. Od tragedije ljubomore nastaje sukob dobra i zla, uživanja u zločinu i kobi koja se nadvija nad oklevetane.

Otelo, mletački crnac poznat po hrabrosti u ratovima na moru, osvaja srce lepoj Dezdemoni, uprkos ljutnji njenog oca i Rodriga, udvarača koji se zariče da će se osvetiti. Još jedan potez, postavljanje Kasija za svog oficira, zapečatiće mu sudbinu. Prepredeni i zlobni Jago će mu to teško zameriti i upropastiti mu život. Spletkom će ga ubediti da mu je supruga neverna sa prvim oficirom i time započeti klupko ubistava koji će trajati do kraja komada. Otelo će zadaviti Dezdemonu u bračnoj postelji i izvršiti samoubistvo, a Jago će ostati živ, ali na milost i nemilost Kasiovoj presudi.

Zanimljiv je i lik Emilije, Jagove supruge, koja se pojavljuje kao najfeminističkiji lik Šekspirovih drama, posebno kada govori kako i supruge imaju iste potrebe i želje kao njihovi muževi. Neki biografi su smatrali da je ona nastala po uzoru na piščevu ljubavnicu iz realnog života, Emiliju Lanijer.

Čest motiv Šekspirovih tragedija vidi se upravo u Otelu – jedan ishitren sud ili pogrešan postupak uništiće više života i čistih duša. Na ovaj način Jago umesto Otela izrasta u glavni lik tragedije jer se svaki događaj odigrava njegovom voljom. Proučavaoci Šekspirovog dela ga smatraju najsnažnijim likom koji svojim intelektom, poznavanjem najskrivenijih kutaka ljudske psihe i zločinačkom dušom nadrasta sve ostale njegove junake.

sekspir otelo, otelo i dezdemona aleksandr-mari kolin wiki

Otelo i Dezdemona, rad Aleksandr-Mari Kolina (izvor: wikipedia.org)

Kralj Lir

(„Kad se rodimo, tad plačemo

Što smo na veliku pozornicu budala stigli.“)

Povest ove tragedije ide u najstarije mitske legende starokeltskog porekla iz „Hronika Engleske, Škotske i Irske“ Rafaela Holinsheda. Smatra se najpotresnijim i najtragičnijim od svih Šekspirovih komada u kojima se približio najčuvenijim starogrčkim tragedijama.

U njoj teku dve paralelne priče – s jedne strane Lirova, a sa druge Glosterova mučna sudbina u kojoj od sopstvene gramzive dece doživljavaju najveće tuge. Lir svojim starijim kćerima, koje licemerjem žele da pridobiju njegovu ljubav i korist, daje sve, a najmlađoj Kordeliji, koja je najiskrenija, uskraćuje ono što zaslužuje. To je pogreška koju će skupo platiti, ne samo zbog duhovnog sloma zbog nezahvalnosti svojih najbližih, već i zbog pada u najnižu bedu i prezrenje.

U najpoznatijoj sceni kralja Lira u buri, u kojoj kao da se u zlu prirodne sile utrkuju sa ljudskim i koja svojom jačinom nosi vrhunac, dolazi se do najvećih životnih mudrosti  –  treba praštati, saosećati sa bedom drugih, davati ako se ima više nego što je potrebno,  deliti sa drugima i najvažnije – biti milostiv i svojim milosrđem popraviti ljudske duše, ali i samom nebu dati bolji i pravedniji izgled.

Three_daughters_of_King_Lear_by_Gustav_Pope

Tri kćeri kralja Lira, rad Gustava Poupa (izvor: wikipedia.org)

Moglo bi se reći da je Gloub teatar imao tu privilegiju da se na njegovim daskama izvedu neki od najvećih i najvrednijih Šekspirovih komada.  Nakon smrti kraljice Elizabete i dolaska na presto kralja Džejmsa, družina doživljava još veći uspeh. Čvrsta saradnja sa vladarom donosi im ime „Kraljevi ljudi“. Da im se gluma isplatila, pokazuje činjenica da je nakon nekoliko godina Šekspir kupio jednu od najvećih kuća u Stratfordu.

Na zalasku karijere Šekspir stvara dela manje vrednosti, najviše tragikomedije i romanse, a u pozorištu su mu namenjene  neke sporedne uloge, npr. duh Hamletovog oca ili Adam u komediji „Kako vam drago“. U Stratford se vraća 1613, gde je i umro.

ShakespeareMonument_cropped

Spomenik Šekspiru u Crkvi Svetog trojstva u Stratfordu (izvor: wikipedia.org)

 

Vilijem Šekspir je sahranjen u Crkvi Svetog Trojstva u kojoj mu je podignut spomenik. Na posvetnoj ploči je upoređen sa Nestorom, Vergilijem i Sokratom. Međutim, u svoje vreme ni nakon smrti nije bio priznat. Reputaciju stiče tek u 19. veku, kada romantičari počinju da ističu njegovu genijalnost, a u viktorijansko doba slavljen je kao idol.

Iako se tokom vekova postavljalo pitanje da li je Šekspir zaista stvorio sve svoje komade, dokazano je da iza svakog stoji njegov rad. Duboka emocija i sposobnost da ih približi publici doveli su do toga da postane jedan od najizvođenijih pisaca na pozorišnim daskama ikada. I ne samo to, sa 410 adaptacija na filmu i televizijskim serijama ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao najpopularniji pisac, čiji je elizabetanski engleski prevođen na bezmalo sve jezike sveta, čak i na esperanto i klingonski. I sigurno će se ta brojka povećavati jer Šekspirova dela nemerljive vrednosti nikada neće izbledeti.

sekspir kraj pixabay

izvor: pixabay.com

 

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s