Virdžinija Vulf – žena na raskršću svesnog i nesvesnog

celendz gospodja dalovej

Kada se 25. januara 1882. godine rodilo sedmo dete u porodici Stiven, niko nije mogao ni da pretpostavi da će devojčica nazvana Virdžinija jednoga dana promeniti svet postavši jedna od najvažnijih engleskih književnica 20. veka.

A možda se i moglo naslutiti, premda joj je otac Lesli Stiven bio čuveni književni kritičar i izdavač, da će i ćerka krenuti očevim stopama. Budući da je dobila najkvalitetnije obrazovanje svog vremena, njen odlazak u deo Londona koji je važio za stecište britanskih intelektualaca bio je sasvim prirodan sled događaja. Među njima je upoznala i svog budućeg supruga Leonarda Vulfa, izdavača, pisca i društvenog aktivistu. Od tog trenutka njen život se potpuno okreće književnosti.

Prvi radovi joj nisu doneli interesovanje publike, ali jesu psihička rastrojstva i nervne slomove sa kojima se borila čitavog života. Radi poboljšanja njenog zdravstvenog stanja, suprug Leonard osniva čuveno nezavisno izdavačko društvo Hogart pres, u kom se se afirmisali avangardni i nepoznati pisci, pa i Virdžinija.

vv Virginia_Woolf_1927 wiki

Virdžinija Vulf 1927. (izvor: wikipedia.org)

Tada dolazi 1922, prekretnica u britanskoj književnosti, godina zaokreta i konačnog opredeljenja za odabir modernizma kao pravca kome će se okrenuti svi napredniji pisci. Uzrok svemu bio je završetak Prvog svetskog rata, i kao i uvek kada svet uzdrmavaju značajni događaji, tako je bilo i ovoga puta. Moralo se izvršiti preispitivanje, mali pretres i osveženje i naći nova forma, motivi, teme, tehnika pisanja, interesovanja. Taj zadatak izneli su Džejms Džojs sa romanom Uliks, Tomas Sterns Eliot sa zbirkom poezije Pusta zemlja i Virdžinija Vulf sa delom Džejkobova soba. Svet napokon dobija književnicu novog zamaha.

U vremenu kada su preokret doneli Darvinova teorija, opovrgnuvši verovanje u postojanje boga, Frojdova psihoanaliza, koja je u centar interesovanja stavila nesvesno, i Bergsonova filozofija, koja je propagirala da čovek život i svet oko sebe doživljava kao tok a ne skup utisaka, razvilo se interesovanje pisaca za istraživanje čovekovog unutrašnjeg sveta. Tako su sve više koristili unutrašnje monologe, sećanja i iskidane, haotične misli koje zatrpavaju usamljenost modernog čoveka, nedovršenog i neshvaćenog, samog u gomili, kome je sopstvena duša jedino utočište.

Tri godine kasnije, 1925, Virdžinija Vulf objavljuje svoje najznačajnije delo Gospođa Dalovej, i na taj način potpuno odgovara na sve elemente koje diktira modernizam.

Mrs D website

Vanesa Redgrejv u filmu “Gospođa Dalovej” iz 1997. (izvor: myblog-inplainenglish.blogspot.com)

Radnja je jednostavna i traje samo jedan dan u junu 1923. Gospođa Klarisa Dalovej, dama iz visokog društva, organizuje prijem u svojoj kući. Ipak, ta zabava je u drugom planu, pred nama je do najdaljih dubina data njena podsvest, sećanja na mladost, izbori i najintimnije tajne. Nasuprot njoj je Septimus, veteran iz Prvog svetskog rata koji pati od posttraumatskog sindroma i živi u svetu halucinacija gde vidi i čuje poginulog prijatelja iz rata. Iako se njih dvoje ne poznaju, oko njih se pletu mnogobrojni unutrašnji monolozi, uspomene i osećanja čak dvadeset drugih likova koji se dodiruju u jednoj tački da bi se dalje razgranavali poput velikog lavirinta misli i opažanja vremena i atmosfere u kojoj žive.

Mnogo godina kasnije, tačnije 2015. ovaj roman je od strane časopisa Tajm izabran za najbolji u 20. veku, ne samo zbog tehnike koja je pomerila granice književnosti, već i zbog obrađenih tema, onih o kojima se početkom prošlog veka nije govorilo već se samo naslućivalo. Predstavljena je usamljenost žene koja bi, prema svakom parametru trebalo da bude srećna i ispunjena, ali ona to nije, samo je naizgled mirna, dok je u sebi puna praznina koje popunjava sećanjima i beskrajnim evociranjem uspomena. Iz njih izvire i tema feminizma, nova za vreme Virdžinije Vulf. Ona se oslikava u liku Seli Seton, Klarisine drugarice iz mladosti, koja uživa u svojim slobodama i neobuzdanosti, ali i tema biseksualnosti jer se gđa Dalovej i posle 37 godina seća Salinog strasnog poljupca koji je tera na preispitivanje i pretresanje svojih najskrivenijih želja i htenja.

Posebno je upečatljiv i motiv mentalnih bolesti, tako blizak autorki. Septimus iz te perspektive simbolično čini tamnu stranu duše gospođe Dalovej kroz koju se ispoljava sva njena patnja, nemiri i labilni deo svesti, onaj koji mu zavidi na hrabrosti da sebi oduzme život i tako sačuva svoju ličnu sreću. Postupak koji će zauvek iz najdublje tame mamiti Virdžiniju Vulf.

vv ka svetioniku

Dve godine kasnije autorka stvara još jedno izuzetno delo, teško razumljivo poklonicima dotadašnjih viktorijanskih romana, ali napredno u svojim idejama i ciljevima. U pitanju je roman Ka svetioniku, koji je, prema mnogobrojnim detaljima, najverovatnije baziran na autobigrafskim elementima. Niame, smatra se da je da je Virdžinija Vulf opisala jedno letovanje svoje porodice na ostrvu Sent Ajvi i izlet na svetionik Gadrivi, kao i složen odnos između svojih roditelja, tipičan za vreme kraja 19. veka.

Radnja obuhvata vreme uoči, tokom i nakon Prvog svetskog rata, i prati porodicu Remzi na svom letovanju na škotskom ostvu Skaj. Prekoputa njega je svetionik koji se uporno spremaju da obiđu, a to nikako i da učine.

Radnja je i ovde data tek usput, a težište je na međusobnim porodičnim odnosima i stvaranju kontrasta između ženskog i muškog stava u vremenu i sudbini, gospođe Remzi nasuprot svom mužu, domaćice, zaštitnice porodice, podređene žene koja zna koja joj je uloga i koje je njeno mesto i glave porodice, hladne, racionalne i skučenih sloboda.

Tema feminizma je u ovom romanu još razrađenija jer ukazuje na mesto žene u patrijarhalnom društvu, u kome su njene težnje da se ostvari oduvek bivale omalovažavane i sputavane.

Iako se roman završava konačnom posetom svetioniku, koja kasni mnogo godina, konačnu emotivnu povezanost među članovima porodice nadrasta činjenica da jedino dobrota velikih i požrtvovanih ljudi svetli večno poput svetionika, kao i to da su sećanja dokaz da se vreme može prevariti.

Windswept Sunset

Svetionik Gadrivi koji je Virdžiniji Vulf dao inspiraciju za pisanje svog romana (photo Dave Massey)

Nakon ova dva, Virdžinija Vulf je objavila još romana, ali nijedan nije doživeo veći uspeh. Umesto toga, ostala je upamćena po zbirci eseja i feminističkim književnim kritikama, čija je začetnica bila. U njima se zalagala za brisanje granica među polovima u umetnosti, smatrajući da pravi umetnik nadrasta pol. Najveće domete dala je u razlaganju na najsitnije delove sudbinu žena u tadašnjem svetu i onemogućavanje da se iskažu i ostvare kao kompletne ličnosti i dostignu svoje želje i ciljeve.

Sa početkom Drugog svetskog rata njena duševna bolest napreduje. Ophrvana strahovima i neizvesnošću u koju srlja svet, sve više se upliće u zamršene niti halucinacija i duboke depresije. Dana 28. marta 1941. izvršila je samoubistvo utopivši se u reci Uz, koja je tekla u blizini njenog imanja u Saseksu.

Nakon rata Virdžinija Vulf je doživljavana na negativan način, naprosto pobednici je nisu smatrali svojom. Tek sedamdesetih godina 20. veka, uz jačanje feminističkog pokreta, i njen lik i delo pronalaze mesto koje zaslužuju.

Danas se smatra jednom od najznačajnijih pisaca epohe modernizma u svetu, a njeni Dnevnici u 5 svezaka razgrabljeni su kada su osamdesetih godina prošlog veka ugledali svetlost dana.

Razumeli je ili ne, smatrali je čudakinjom ili ženom ispred svog vremena, doživljavali je neobičnom jer se svako svoje delo napisala stojeći ili običnom u krugu ljudi sličnih njoj, Virdžinija Vulf i danas izaziva interesovanje i radoznalost da se sazna i razotkrije još nešto o njoj nepoznato. I šalje poruku da samo najhrabrije žene menjaju svet.

vv Virginia_Woolf_signature.svg viki

Potpis Virdžinije Vulf (izvor: wikipedia.org)

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s