Drugo carstvo – kroz lavirinte neizvesnosti i uzbuđenja

Ako ste u potrazi za knjigom u kojoj želite da pronađete elemente detektivskog romana, političkog trilera i romana zavere, imam za vas dobru vest. Ne, nije u pitanju ni novo delo Ladlama, ni Baldačija, ni Patriše Kornvel, već prvenac našeg pisca Neše Popovića Šonerija, i to začinjen uticajima nabrojanih pisaca i uzbuđenjima koja nose najgledaniji akcioni filmovi.

Radnja započinje jednog običnog beogradskog jutra, kada svako kreće u susret novom danu i novim obavezama. Ali, taj dan promeniće sve kada na uglu Beogradske i Bulevara kralja Aleksandra bomba raznese tramvaj na liniji broj 7 i iza sebe ostavi mnogo mrtvih i povređenih. Počinilac se ne zna i to će biti inicijalna kapisla i glavobolja za mnoge – vladu, policiju, medije, i to u celom regionu, rovitom i poljuljanom mogućim novim sukobima.

Kroz prizmu inspektorke krvnih delikata Jelene Todorović i njenog partnera, od strane američke ambasade nametnutog agenta CIA Markusa Morisona, uronićemo u napete i uzbudljive istrage, iznenađujuće obrte, ali i strepnje i najdublje strahove od scenarija koji samo tankom linijom dele maštu od realnosti.

Svaki od likova, bilo da su oslikani kroz pripadnike policije, BIA, stare udbaše ili tajnovite agente CIA, kao da su isklesani u atmosferi užasa, beznađa i neizvesnosti. U trci sa vremenom, manipulacijama, egoističnim sakupljanjem poena, u trenucima kada se nikome ne sme verovati i kada život visi o koncu, atmosfera i samog čitaoca uvlači u vrtlog zbivanja. I stalno ga drži “na ivici” dok ga vodi ka vrhuncu i potpuno neočekivanom sledu događaja.

Svaki od ovih u mnogobrojnim nijansama oslikanih likova ima neke važne momente iz svoje prošlosti koje pokušava da sakrije, ali ga baš oni i pokreću u najodsudnijim momentima. Niko od njih nije crno-belo prikazan, svi su ljudi od krvi i mesa i umeju da vole, budu gnevni, pate, greše, pa i teško podnose najteže strane svojih poziva. U dve reči – bliski čitaocima. Toliko da i kada ih osuđuju, ne mogu da ih i pomalo i ne opravdavaju.

Kao u najboljim romanima ove vrste, za počiniocem stravičnog zlodela se uporno traga. Inspektorka Todorović će imati tu (ne)sreću da prva stigne do cilja i razotkrije ovaj neobičan slučaj. Zajedno sa čitaocima, i od nje će biti skrivane mnoge važne informacije pa je i čitaocima želja za otkrivanjem podjednako važna koliko i njoj.

Jedna od najupečatljivihih karakteristika Neše Popovića je u tome da pojačava neizvesnost tamo gde je to najvažnije, vešto navodeći čitaoce da roman ne ispuštaju iz ruku, u želji da otkriju kada će se završiti ta neprekidna tenzija i da li će doći do neizbežne propasti svega na čemu počiva svet romana. I kada se učini da je sve toliko zapetljano da iz izlaza naprosto nema, autor raspetljava čvrsto vođenim perom pa svaka kockica dobija svoje mesto u savršenom mozaiku razrešenja.

Mnogi se slažu da su elementi istorije, umetnosti, potraga za relikvijama iz stare srpske srednjovekovne države Nešu Popovića približili čuvenom piscu Denu Braunu, kod koga takođe pronalazimo dobro poznati dah uzbuđenja i zamršenih događaja pri razotkrivanju onih koji iz duboke senke kreću da naprave novi svetski poredak.

Novinski članci, izveštaji sa televizijskih i radio emisija doprinose ne samo dinamici nego i životnosti cele priče, koja nas opominje da se ovakve igre na visokim političkim nivoima verovatno igraju svakoga dana i da nikada ne znamo kada će se neko odvažiti da najsumanutije ideje pokuša da sprovede u delo.

Do tada romani sa ovakvom tematikom biće popularni među čitaocima svih generacija i meridijana. Pa i mi možemo biti ponosni što je među nama pisac koji nas je nagradio jednim ovakvim nezaboravnim romanom. A ovo je tek početak, jer inspektorku Jelenu Todorović mnogi već željno iščekuju u novim slučajevima i napetim akcijama.