Popsugar Reading Challenge 2018: Priča o Džordžu Eliotu ili kako postati muškarac u književnom svetu

dzordz poc

Kako vreme u mom književnom izazovu odmiče, sve više priznajem sebi da mi se ovogodišnji mnogo više dopada nego onaj lane. Prvenstveno jer su zadaci interesantniji, ali i pomalo lakši. Ono što im je zajedničko jeste da su, iako na prvi pogled možda i ne izgleda tako, dobro promišljeni i za cilj imaju učenje o raznim istorijskim epohama, životnim temama, odnosima među ljudima i pravima koja čak i dan-danas ponekad zaboravimo da bi svako trebalo da ima.

Moj poslednji zadatak bila je knjiga koju je napisala žena sa muškim pseudonimom, ili bolje rečeno pseudandronimom. Izbor mi nije bio mali, našli su se tu Žorž Sand, sestre Bronte, Džoana Rouling, ali sam se ja ipak odlučila za Džordža Eliota iza čijeg se imena godinama skrivala engleska književnica Meri En Evans i njen roman Vodenica na Flosi.

Razloga da ove žene pišu pod muškim imenom bilo je više. Društvo je sredinom 19. veka smatralo da je nepristojno da žene pišu, bilo im je zabranjivano da izdaju knjige bez pristanka supruga, ali i radi bolje prođe jer im se pripisivala tek laka ljubavna literatura sa mnogo osećanja, dok muškarcima ozbiljnija sa mnogo akcije i dubljih tema.

538298.gettyimages-2669929.lucyquintanilla mental

Meri En Evans 1865. (izvor: mentalfloss.com)

Život Meri En Evans podjednako je interesantan koliko i njeni romani. Rođena je početkom 19. veka u Engleskoj, od oca vlasnika seoske vodenice. Sa pet godina je poslata u internat i već tada je otkrila veliku strast prema čitanju. Sa školovanjem nije prekidala iako se u to vreme devojkama davalo samo osnovno obrazovanje. Budući da je bila smatrana neuglednom, nije bilo izvesno da će pronaći mladoženju, pa je otac odlučio da joj pruži mogućnost da se bar iškoluje kao muškarci tog doba.

Iako obrazovana u konzervativnom duhu prožetim verskim učenjima, u skladu sa vremenom, sa 20 godina doživljava prekretnicu kada upoznaje ljude koji su imali potpuno drugačije stavove o njenih, liberalne i slobodoumne, pa pod njihovim uticajem počinje da sa nemačkog prevodi dela istorijskih kritičara, posebno predstavnike nemačke filozofske škole koji su Bibliju posmatrali kao svetovni, istorijski dokument a ne najznačajniju knjigu hrišćanstva. Kada se preselila u London u nameri da postane književnica, postala je urednica naprednog časopisa Vestminster rivju, i tako se približava pozitivistima, sledbenicima Ogista Konta pa počinje da se bavi socijalnim pitanjima, koji će biti najčešće teme u njenom književnom radu.

dzordz routinematters.wp

Izvor: routinematters.wordpress.com

Savremenici su je opisivali kao fizički vrlo neuglednu, ali toliko harizmatičnu da su se muškarci listom zaljubljivali u nju i ostajali očarani kao da je najveća lepotica. U to vreme upoznala je Džordža Henrija Luisa, filozofa, pisca, psihologa i književnog kritičara, s kojim je stupila u tajnu vezu zato što je bio oženjen. Iako nije živeo sa svojom ženom i troje dece, Luis nije mogao da dobije razvod jer je pre Meri En već bio u drugoj vanbračnoj zajednici i u njoj dobio još četvoro dece. Međutim, to ih nije sprečilo da žive zajedno, da se javno pokazuju pred svetom, pa čak i jedno drugo smatraju supružnicima. Za to vreme njihova veza smatrana je za skandal velikih razmera i doživela je veliku osudu javnosti zbog poligamije iako su u njoj proveli punih 20 godina, sve do Luisove smrti.

Pod Luisovim uticajem, Meri En počinje da objavljuje prve priče u svom časopisu, ali i romane. Tada se odlučuje za muški pseudonim ne samo da bi lakše izgradila karijeru pisca, nego i da bi svoj književni rad odvojila od kritičarskog i uredničkog, ali ponajviše da bi izbegla osudu javnosti koja ju je satanizovala zbog vanbračne veze. Zahvaljujući ovom mudrom potezu uspela je da postane jedna od najznačajnijih evropskih spisateljica viktorijanske epohe.

Taman kad su se, nakon Lukasove smrti, strasti oko nemoralnih odnosa stišale, Meri En je ponovo uzbrkala javnost udavši se za 20 godina mlađeg bankara Džona Krosa, koji je, mučen depresijom, prve noći njihovog medenog meseca u Veneciji pokušao da se ubije skočivši sa balkona apartmana u kanal. Preživeo je i par se vratio u London. Međutim, samo šest meseci kasnije Meri En je umrla od infekcije grla koja je pogoršala dugogodišnju infekciju bubrega. Tako je do kraja ostala dosledna svojoj kontroverzi proživevši u braku manje od godinu dana. Nije mogla da bude sahranjena u Vestminsteru jer se crkva zbog njenog neverništva tome protivila, pa joj je poslednje počivalište groblje Hajgejt, pored velike ljubavi Džordža Henrija Luisa.

dzordzHighgate_Cemetery_-_East_-_George_E wikiliot_01

Grob Meri En Evans na groblju Hajgejt (izvor: wikipedia.org)

Roman Vodenica na Flosi ostao je kao delo koje najbolje oslikava njeno stvaralaštvo, u kome je kao i u ostalim romanima kao inspiraciju uzimala događaje iz ličnog života, ali i uverenje da je od sveta koji je okružuje moguće stvoriti bolje i humanije društvo. I ovaj govori o engleskoj seoskoj sredini i obiluje realističkim opisima i psihološkim nijansiranjem likova, po kojima je bila poznata. Beskonačno čitanje književnih dela tokom školovanja, pogotovo dela iz antičke književnosti i grčkih tragedija, izvršili su jak uticaj na njene romane, posebno u momentima kada se glavne ličnosti suočavaju sa pojmom tragične krivice, ali i kroz oštru osudu društvenih prilika svog vremena.

Vodenica na Flosi opisuje vreme u kome je Meri En živela, sa sve događajima i sudbinama kojih je Engleska tada bila prepuna, životima kojima je sudbina potpuno promenjena nakon iznenadnog zapadanja u bankrot i socijalnu bedu, ali i osude društva i konzervativne sredine koja je moral shvatala strogo i rigidno.

Upravo su zbog toga čitaoci vikotorijanskog perioda voleli njene romane, prožete opisima seoske sredine, a ključ uspeha Džorž Eliot iliti Meri En Evans krio se u tome što je mnoge detalje prenosila iz svog života i svojih sećanja iz detinjstva. Od pesnika Vordsvorta preuzela je stav da i obični ljudi iz seoske sredine mogu biti interesantne teme, a ne samo bogate porodice iz velikih gradova, raskošnih salona i balova.

dzordz Tom_and_Maggie wiki

Tom i Megi Taliver (izvor: wikipedia.org)

Radnja romana započinje opisom Dorlkotske vodenice na izmišljenoj reci Flos i takođe izmaštanog sela Sveti Og. Tu živi devetogodišnja devojčica Megi Taliver sa roditeljima, ocem, vlasnikom vodenice, pomalo pritupastim majkom i nekoliko godina starijim bratom Tomom. Njihov bezbrižan život prekida se onog trenutka kada otac iz čiste tvrdoglavosti pokrene događaje zbog kojih će bakrotirati i zauvek izmeniti sudbine članova svoje porodice. Tu nastaje i razdor između brata i sestre, Tomove strogosti, zadrtosti, neosetljivosti i skučenosti nasuprot Meginom otvorenom umu, idealizmu i žudnji za novim saznanjima i učenjima. Njen život tako biva upleten u nezaustavljiv vrtlog vezan za tri muškarca – brata, dragog prijatelja Filipa Vejkema od koga je razdvaja porodični sukob i privlačnog Stivena Gesta, harizmatičnog, ali po Megi kobnog mladog plemića prema kome joj ljubav zauvek uništava život.

Autobiografskih detalja u romanu ima mnogo. Počevši od prikaza oca vlasnika vodenice, odnosa roditelja prema Megi, njenih interesovanja i neobuzdane radoznale prirode pa sve do snishodljivosti u odnosu na bogatiji deo familije koji svisoka gleda na one koji su zapali u teškoće. Pa ipak, najupečatljiviji je onaj deo u kome zbog navodnog nepriličnog odnosa sa Stivenom Gestom osramoćena Megi trpi prezir i odbacivanje od strane društva, tako da se ovaj roman smatra delom koje najbolje objašnjava njen život, vezu sa Luisom, ali i način života i stavove društva u kome je živela. Drugim rečima, u Megi Taliver se od detinjstva do devojaštva sabralo najviše osobina Meri En Evans.

Iako nije bila religiozna, književnica je poštovala versku tradiciju i njen uticaj na očuvanje društvenog poretka i morala. Koliko je vera, kojoj je bila izložena u detinjstvu, ostavila traga na nju najbolje se vidi u delu romana kada junakinja u bedi i siromaštvu pronalazi duhovno spasenje koje je skoro pa odvaja od sveta, ali i resko šibanje svoje duše kada se odriče radosti, kida razapeta osećanjima odanosti i želje za srećom i pokajnički krotko trpi svoju zlu sudbinu.

Sa druge strane, njena strastvena priroda, oštar um i svojevoljan karakter stvaraju joj česte neprilike i sukobe sa porodicom i svetom. Upravo se u tome ogleda neprilagođenost jedne nesmirene duše koju društvo pokušava da stegne i sapne u svoje okove.

Zato su u ovom delu najupečatljivije dve teme – odrastanje i ljubav, koja pretvorena u frustraciju nosi sve koji joj se nađu na putu poput nabujale reke. Zbog raskoraka između želja i mogućnosti, društvenih okolnosti i sopstva koje svaki od likova nosi u sebi i kojim pokušava da se protiv tih istih okolnosti bori, dolazi do dalekosežnih posledica i potpunih zaokreta u sudbinama svih koji se drznu da nešto ustaljeno i storogo određeno menjaju. Njihovi životi se tako simbolično održavaju na površini moćne reke Flos dogod ima nade u svetliju budućnost.

dzordz megi i tom na kraju alamy

izvor: alamy.com

Neću napisati kako se roman završava, to ću vam ostaviti da otkrijete sami, ali za mene neočekivano. Mada, kad malo bolje razmislim, možda baš i ne toliko neočekovano. Možda je kraj takav kakav je u stvari bio i jedini izvestan.

U 20. veku književni rad Džordža Eliota, tačnije Meri En Evans, dobio je veoma velike pohvale od kritičara, tako su neki od njenih romana svrstani među 10 najvećih ikada napisanih na engleskom jeziku.

Po romanu je 1937. snimljen film, u kome je lik Megi Taliver tumačila Džeraldina Ficdžerald, a 1997. TV serija u kojoj je Megi glumila Emili Votson, a njenog oca, gospodina Talivera, Bernard Hil. Snimana je na obalama reke Medvej, u blizini kasarne Kraljevske mornarice.

dzordz film 1937 twitter

Film “Vodenica na Flosi” iz 1937. (izvor: twitter.com)

I na kraju, izvodi se zaključak: koliko god kontroverzna bila, Meri En Evans zaslužila je mesto koje joj pripada. Ili bolje rečeno – od sudbine se ne može pobeći, ma koliko neko želeo to da spreči.

dzordz George-Eliot-Quotes-4 thequotes.in

izvor: thequotes.in

 

 

Advertisements

2 thoughts on “Popsugar Reading Challenge 2018: Priča o Džordžu Eliotu ili kako postati muškarac u književnom svetu

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s