Septembar

jes1Da li ste ikada razmišljali o tome kako je septembar jedan neobičan mesec? Bez obzira na to što je više pri kraju godine, mnogi ga smatraju nekim posebnim početkom. Početak nove školske godine, novi početak radne nakon godišnjih odmora, doba kad se prave svadbe i započinje bračni život. Rekao bi neko da je septembar podjednako važan kao i januar.

Da li i vas septembar podseća na miris novih knjiga i svezaka donesenih iz Trsta ili Soluna? I pernica punih tek naoštrenih olovaka, šarenih flomastera i gumica. I teške torbe koja se naslanja na ramena dok pod njom leprša tamnoplava kecelja koja skriva haljinicu, kupljenu za novu školsku godinu. Ili na žutu kabanicu koja se izvlači iz ormana kada počnu septembarske sitne kiše i cipele na šniranje koje pljuskaju po baricama pod tmurnim nebom?

Ali nisu septembar samo dani u kojima se piše kako se proveo raspust i dok se sabiraju utisci sa plavetnih mora punih talasa i mirisa sena i zrelog kukuruza po poljima Srbije. Septembar je i sunce koje pravi meke senke među lišćem koje počinje da vene. Sveže jutro koje nosi pramenje magle koja čeka da je rastera sve niži sunčev zrak. I boja zlata koja prekriva sve, kao neka nežna patina otkrivajući koliko je godina stara.

Septembar je miris pečenih paprika, vetar koji nosi garež zapaljene pokupljene sasušene trave, večernji dah svežih nadolazećih noći. I borovine koja još nosi uspomene na daleke plaže meke pod sasušenim iglicama. I miris sve vlažnije zemlje koja kao da je odahnula od vrelina i žega od kojih je pucala i čekala toplu kišu.

I šum visokih trava koje žute pod modrim nebom i povijaju se pod svežim vetrovima. I huk zvezda padalica koje se survavaju sa dalekog neba izvezenog milionima zvezda. I šušanj prvog opalog lišća punog rose koje miluju meki prozraci zore.

Septembar je žamor jutarnjih gužvi u prepunim autobusima. Miris cvetnih parfema koji se otimaju jeseni i toplih oprljenih tela koja još nose dah slanih kapi mora i sunca.

I zvuk ciganskih orkestara koji prate kolonu automobila koja trubi dok mladoženja ide po mladu. I ruža i hrizantema kojima se ukrašavaju kapije koje čekaju svatove. I dah onog starog srpskog kada se izvodi nevesta koja kreće u novi život.

Septembar su i uspomene na neke davne dane kada su mladići išli u vojsku, a devojke plakale za njima kao da polaze u rat. A oni, pobledelog lica, kratko podšišanih glava, gutali suze i junačili se, a tugovali u sebi kao da kreću u pakao a ne u kratak odsečak života o kome će posle pričati i sećati ga se sve dok su živi.

U njemu se još ogleda leto i grčevito drži svojim već ohladnelim prstima za krajeve njegovog kaputa. I opet ga septembar lagano otrese kada sve lišće naprečac požuti. I ostavi njegov dah da ga kroz kišnu jesen, ledenu zimu i novo buđenje proleća priželjkujemo da nam opet dođe.

jes

 

 

11 thoughts on “Septembar

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s