Bookchallenge 2017: Orvelove aspidistre ili kako uspešno kritikovati društvo sopstvene zemlje

orvelDođe vreme da u čitalačkom izazovu pronađem knjigu pisca koji je pisao pod pseudonimom. Priznajem da mi je prvo pao na pamet Mark Tven, ali pošto u biblioteci nije bilo ničega što ja već nisam pročitala, a za odrasle je, krenem da tragam dalje.

Na Guglu ukucam spisak pseudonima i izađu mi mnogi za koje nisam ni znala da nisu pisali pod svojim imenom, kao npr. Tenesi Vilijams, Džek London ili Čarls Bukovski. Ipak, tik do pevača Radiše Trajkovića zvanog Đani, zapadne mi za oko Džordž Orvel. I zalepim se za njega.

aspidistra orvel faroutmagazine.co.uk

Džordž Orvel (faroutmagazine.co.uk)

Erik Artur Bler, kako mu je zapravo pravo ime, poznat mi je po romanu Životinjska farma, koji sam u Bigzovom džepnom izdanju dobila za 12. rođendan od druga iz odeljenja, a pročitala ga u svojim studentskim danima. Setivši se ove alegorijske satire na temu staljinističke vlasti u nekadašnjem Sovjetskom Savezu, ali i znanja o tome da Orvel najviše kritikuje društvo u kome živi, znala sam da sa njim nikako ne može da bude dosadno.

U biblioteci sam namerno preskočila 1984 i poželela nešto drugo. Bingo! Na polici čekala me je knjiga Samo nek aspidistre lete.

Odmah da kažem da sam naslov ovog dela iz davne 1936. godine jedva zapamtila. Pogotovo zato jer nisam imala pojma šta je to aspidistra. Silueta bujne biljke na koricama navodila me je na zaključak, ali ja ne budem lenja, i opet, normalno, konsultujem Gugl.

aspidistra prvo izdanje wiki

Prvo izdanje roman (wikipedia.org)

Tamo lepo pročitam da je to biljka, ali ne bilo kakva već izuzetno izdržljiva i spremna da se prilagođava veoma lošim uslovima za život. Pišu kako je posebno bila popularna u periodu viktorijanskog doba u Engleskoj kada su se kuće osvetljavale gasnim i lampama na ugalj. Od svih biljaka koje su teško podnosile ova teška isparenja, ona je jedina izdržala, a vremenom je postala maltene obeležje niže srednje klase jer je svaka takva porodica držala bar po jednu u okvirima svojim oronulih prozora. Tako da je odmah jasno bilo da je aspidistra u romanu simbol.

I zaista, šta god da se dešava, ona je uvek tu, iz prikrajka mirno stoji i kao da posmatra situaciju.

aspidistra film alchetron.com

Ričard Grant kao Gordon Komson u filmu “Merry War” iz 1997. (alchstrom.com)

A situacija je prilično mučna. Naime, glavni lik romana Gordon Komson zapleten je u tridesete godine prošlog veka i  sve je samo ne ono što bismo očekivali od jednog mladog čoveka. Iako u kasnim dvadesetim, već se oseća kao da su ga „pojeli moljci“. Iako iz dobre porodice, obrazovan i perspektivan, naizgled mu ništa ne ide od ruke. Dok radi u maloj knjižari gospodina Mek Kenija sa polovnim knjigama, odlučuje da se odrekne novca „radi principa“, ali, kao i u vezi sa svim što mu se u životu događa, ne može do kraja da bude zadovoljan.

S jedne strane spreman je da živi u sirotinjskoj sobi za iznajmljivanje u pansionu gospođe Vizbah, bez ambicija i da gladuje kao svi veliki pesnici koji praznog stomaka najbolje pišu. Pa ipak, on niti je perspektivan pisac, niti ga novac i ambicije  baš toliko ne interesuju, pogotovo onda kada razjedan kompleksima, i pored principa, priznaje sebi da ga strašno pogađa kada u društvu nije uvažavan ili kad smatra zbog siromaštva nije zanimljiv devojkama.

Pa ipak, iako je ovo društveno-kritički roman u kome se na najbolji način opisuje sva beda Londona pred Drugi svetski rat i način na koji  životare mase, u njemu stalno promiče prava, istinska ljubav. Iako tvrdoglav, neobičan i sam sebi težak, postoje oni koji ga iskreno vole. Sestra Julija, usedelica, spremna je da se žrtvuje za svog brata, najbolji prijatelj Ravelston tu je da mu se nađe kad je najteže, a devojka Rozmeri je simbol velike ljubavi koja će Gordonu biti slamka spasa i put ka normalnom srećnom životu.

aspidistra tv orwell.ru

Alfred Linč kao Gordon Komson i Eni Stajlbras kao Rozmeri Voterlou u filmu “Keep the Aspidistra Flying” iz 1965. (tvorwell.ru)

Orvel je u svakom romanu davao ponešto od svog stvarnog života. I ovde je tako. Vrativši se u London iz Pariza, on upravo živi životom Gordona Komsona, u siromašnim sobama velikog grada, u učmalim bibliotekama i knjižarama, gde ga bogati prijatelj, urednik časopisa, objavljuje i kad drugi neće.

Čitajući ovu knjigu nervirala sam se zajedno sa sporednim likovima romana, svađala se sa Gordonom Komsonom, iznenađivala se njegovim čudnim potezima i pokušavala da razumem te neobične antikapitalističke principe u kojima onome ko se bori ostaje samo čast i više ništa. Možda ne bih bila dobar materijal za proletera, očigledno da ima onih kojima je i vrlo malo bilo dovoljno da ostvare svoje ciljeve.

Ako se budete opredelili za ovaj roman, znaćete tačno koji je trenutak kulminacije. U njemu će opet taj famozni novac odigrati važnu ulogu u životu i padu Gordona Komsona. Zbog njega će on dotaći samo dno.

A onda ćete se u jednom trenutku zapitati kako bi uopšte mogla da se završi ova knjiga. I možda ćete se iznenaditi raspletom. Ali i shvatiti da je on toliko jednostavan i prirodan da zapravo nikako drugačije njegova sudbina i ne bi mogla da se zamisli.

MSDMEWA EC007

Ričard Grant kao Gordon i helena Bonam Karter kao Rozmari u filmu “Merry War” iz 1997. (listal.com)

Sam kraj je od strane mnogih različito shvaćen. Ja vam, naravno, neću reći kakav je, ali hoću samo to da postoje podeljena mišljenja da li je to ostvarenje Gordonovog sna ili zamka. Ja sam u grupi onih koji žele da veruju da mu je rasplet sudbine doneo olakšanje i novi pogled na život.

I kao i na početku, kada ga iz prozora bedne sobe pansiona gospođe Vizbah gleda aspidistra, i roman se završava Gordonovom željom da je i sam sebi nabavi. Valjda iz želje da konačno objavi njenu pobedu i prihvati da je ono što stvarno jeste. Ili možda i prizna da je i sam poput aspidistre, imun na bedu i jad i na kraju ipak spreman da se prilagodi.

Za kraj reći ću vam kao da odgovaram pred učiteljicom: šta sam ja to naučila iz ovog književnog dela? Da u svakom društvu, u svako vreme postoje oni koji imaju i oni koji nemaju, da je pravda često spora ali ponekad i dostižna, da ako nisi rođen srećan, moraš mnogo da se trudiš da bi od svog života napravio izvor svoje sreće.

I ono najvažnije: hteli – ne hteli, novac je stub oko koga se poput bršljana obavija sve što nas okružuje, pa i mi sami. Gordon Komson je simbol čoveka koji je odlučio da objavi rat novcu i odrekne ga se. Pročitajte kako je završio. I pomirite se sa sudbinom. Što kaže izreka: ako ne možeš da ih pobediš, a ti im se pridruži…

(c) Bristol Museum and Art Gallery; Supplied by The Public Catalogue Foundation

Jean Marchand “The Aspidistra” (pinterest.com)

 

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s