Ko je ubio gospođu Angelinu? (II deo)

correcting-1351629_960_720

Gledala je iznenađeno u fotografije koje su se smenjivale na displeju mobilnog telefona gospođe Angeline. Dok su se dvojica kolega smejuljila, ona je ostala zatečena. Bičevi, maske, lanci, visoke potpetice, crna koža… sve je bilo na njima. I u centru zbivanja urednica najveće izdavačke kuće u zemlji.

-Vidi ti staru koku kako je seksi u ovom domino izdanju – komentarisao je onaj koji je najviše izvirivao na fotografije.

-Dobro je, momci, smanjite malo doživljaj – rekla je inspektorka zatomljujući osmeh. – Mene više zanima koliko ih je učestvovalo u ovim orgijama.

-Evo, na ovoj fotografiji se vidi odraz jednog u ogledalu – reče kolega informatičar koji je dobro proučio mobilni telefon gospođe Angeline.

-Uveličaj malo, molim te. Čekaj, čekaj, pa to je Nikola Maletić, advokat Angelinine izdavačke kuće! – rekla je iznenađeno inspektorka.

-I ne samo to nego i blizak prijatelj Angelininog muža. Moraću da proverim, ali mislim i jedan od akcionara u njegovoj firmi – reče onaj drugi, i dalje sjajnim očima gledajući u telefon.

-Imam još jedan bingo – reče informatičar. – U porukama koje je razmenjivala sa njim vidi se da im nisu baš cvetale ruže u vezi. Zapravo je gospođa Angelina, najblaže rečeno, bila vrlo nezadovoljna što advokat Maletić ne namereva da ostavi svoju ženu. Kako ti zvuči poruka: Možemo mi i drugačije da razgovaramo, dragi moj, ne zaboravi!

Meni, bogami, zvuči kao noćna mora svakog muškarca koji bi da se malo zabavi sa strane pa đavo dođe po svoje – reče onaj drugi.

-Da, da, situacija postaje sve zanimljivija, pogotovo što ih je bilo očigledno troje, jer neko je morao i da slika, zar ne? – reče napokon inspektorka zamišljeno. – Ima li nešto bitno na laptopu?

-Ništa – odgovori informatičar. – Samo tekstovi izdatih knjiga i jedan koji je sa jučerašnjim datumom trebalo da ode u štampu, ali nije. Valjda nije stigla da ga pošalje.

-Dobro, hvala, momci – osmehnu se inspektorka Budišić i reče odsečno: – Vrlo dobro!

-Staraćemo se, šefice – uglas se nasmejaše obojica.

 

Dok je išla ka šefovoj kancelariji, razmišljala je kakav stav da zauzme prema Angelininom mužu. Ako je znao, ako je sumnjao u ovo što je ona upravo videla, mogao bi da bude kandidat sa odličnim motivom. Ali opet, ugledan poslovan čovek, bog i batina u biznis krugovima. Šef će se uvijati oko njega kao crv, mislila je, i sprečiće je da ga pritisne.

Ušla je u njegovu kancelariju ugledavši mu usiljeno snishodljivo lice. Prekoputa njega sedeo je Petar Topolovački, namršten, sa primetnim podočnjacima od neprospavane stresne noći.

-Ovo je inspektorka Budišić, ona vodi slučaj – reče udvorički šef.

Petar ustade i pruži joj ruku. Sedoše oboje a ona mu se obrati:

-Gospodine Topolovački, možete li mi reći da li se sećate nečega od jučerašnjeg dana što bi moglo da bude neobično, a moglo bi da nam pomogne da rešimo slučaj? – odlučila je da nastupi sa poštovanjem.

-Ne, celu noć razmišljam i zaista ne. Video sam je samo ujutru pre mog odlaska u firmu. Ostala je da u bašti naše kuće pije sok od ceđene pomorandže. Znate, vodila je vrlo zdrav život.

-Da, naravno – reče inspektorka dok joj slike iz telefona prođoše kroz glavu.Da li poznajete nekoga ko je imao neke neraščišćene račune sa Vašom suprugom? Neko od vlasnika drugih izdavačkih kuća, neko od njenih ili Vaših klijenata, bilo ko?

-Ma kakvi, gospođice ili gospođo, izvinite – reče Petar.

-Gospođica, u redu je.

-Niko mi ne pada na pamet, sve je to oko nje kulturna elita. Pa ko bi, pobogu…? – okrete glavu u stranu da se sabere.

Inspektorka odluči da ne padne na njegove suze, ma koliko delovale stvarne.

-Da li ste znali da Vaša supruga održava intimne odnose sa advokatom Nikolom Maletićem? – reče direktno da vidi kakvu će reakciju izazvati kod ucveljenog supruga, praveći se da ne vidi kako šef seva očima na nju.

On se trže, ali prikri neprijatnost.

-Neću da lažem policiju, sumnjao sam, ali valjda nisam želeo da verujem. Angelina je bila dobra žena, ma šta sad vi svi mislili o njoj.

-Da, naravno – reče inspektorka. – A gde ste Vi bili sinoć u vreme njenog ubistva? Sem toga, čujem da ste je sami i pronašli.

-Bio sam kod kuće i spremao se za večeru na koju je trebalo zajedno da odemo. Pitajte našu kućnu pomoćnicu Zoru, videla me je. A i pretražite moje otiske po kancelariji i njenom telu, ako ih nađete, vaš sam – rekao je uvređeno. – Ne pamtim kad sam poslednji put bio tamo pre ovog sinoć.

-Ne ljutite se, gospodine Topolovački – umeša se viši inspektor Raspopović i pogleda u nju kao da bi je najradije zgromio. – Koleginica je mlada i još uvek sa entuzijazmom radi svoj posao.

-U redu je – reče i dalje pomalo uvređeni biznismen.

-Još samo jedno pitanje – reče inspektorka. – Kome će pripasti nasledstvo Angeline Topolovački sad kad je više nema?

-Našem sinu Aleksandru, naravno.

-Vašem sinu, o kome sve novine pišu kako rasipa novac po mondenskim centrima u inostranstvu i pravi enormne dugove po njihovim kockarnicama?

-Šta time hoćete da kažete? – naljuti se Petar. – Život mog sina nema nikakve veze sa ovim slučajem, on nije u zemlji i nije mogao da naudi svojoj majci sem ako ne mislite da je naručio njeno ubistvo da bi uz pomoć nasledstva mogao da vrati dugove! – zajapurio se od ljutine.

-Sviđa mi se kako razmišljate, gospodine Topolovački – reče mu inspektorka Budišić.

-Koleginice, sad je dosta! – viknu Raspopović. – Idite svojim poslom, ovde ste završili.

-Doviđenja, gospodine – reče biznismenu koji joj ne odgovori već uvređeno okrenu glavu na drugu stranu.

Dok je izlazila, ču šefa kako mu se izvinjava. Osmehnu se i krenu prema svojoj kancelariji. Muškarci, mislila je s gnevom. Al’ seti se reči svog terapeuta: “Budišićeva, ne generalizujte, nisu svi muškarci isti…”

 

U kancelariji je dočeka mlada žena sa crvenim očima od plača i nepoznati mladić sa rancem na leđima koji se klimao napred-nazad. Shvati da je u pitanju sekretarica gospođe Angeline, ali pogleda upitno u njenog pratioca.

– Ja sam Jagoda Smiljanić, sekretarica, a ovo je Alen Pal, klijent naše izdavačke kuće. Celo jutro je proveo sa mnom, uznemiren zbog smrti gospođe Angeline. Njegova knjiga trebalo je danas da bude štampana i da bude ovogodišnji hit. Da je bilo sreće, danas bi ovaj momak bio najpoznatiji mladi pisac, a moja šefica bi bila sa nama – zaplaka se opet sekretarica.

– Vi ste je sinoć ostavili u kancelariji? – upita inspektorka.

– Da, javili su mi od kuće da mi je dete dobilo temperaturu i morala sam ranije da izađem. Ušla sam u kancelariju da joj se javim, a ona je bila zadubljena u nešto na svom laptopu i samo mi je odmahnula rukom da mogu da idem.

– Da li je to bilo nešto neuobičajeno?

– Ne – odgovori Jagoda – umela bi tako da se zadubi i ja je ne bih prekidala. Ah, kako je sve ovo teško, ne mogu da poverujem da bi neko…

– Razumem – reče saosećajno inspektorka. – Kažite mi sa kim je sve imala sastanke juče.

– Evo – izvadi sekretarica rokovnik. – Radila je po podne i prvo je došao Alen Pal – reče pokazavši na momka koji je i dalje delovao potpuno izgubljeno. – Trebalo je da još jednom pređu sve oko njegovog romana za izdavanje, koji bi našoj kući vratio stari sjaj.

– Firma je bila u problemu? – prekide je inspektorka.

– Kao i svaka izdavačka kuća danas, kada sve manje ljudi kupuje knjige. Ali, gospođa Angelina je bila prava lavica. Ni iz čega je pravila posao godine – obrisa suze.

– To znači da je njegov roman nađen na laptopu kao poslednji koji je trebalo da ide u štampu – reče Budišićeva za sebe. – Nastavite dalje.

– Potom je došao Andrej Stojšin, naš čuveni pisac. Posle njega Karlo Popov, pisac knjiga o popularnoj psihologiji i motivaciji i na kraju Lea Malešev, naša proslavljena balerina koja je htela da objavi knjigu o svom životu – završi sekretarica.

– A Vi, mladiću, dobro ste? Jeste li juče nešto primetili kod gospođe Angeline? – pogleda ga inspektorka.

– Nema više moje Angeline – ponavljao je neprestano ljuljajući se napred-nazad.

– U šoku je – reče saosećajno Jagoda. – Plače celo pre podne, a sve je moglo da bude drugačije…

Odjednom inspektorki zazvoni telefon. Izvini im se i javi se. Sasluša pažljivo kolegu sa druge strane i podiže obrve.

-Stvarno? – reče inspektorka. – Pa to mi je gospodin Nikola Topolovački potpuno prećutao. Znala sam da nešto krije taj nadobudni odvratni čovek – reče skupivši oči.

 

Nastaviće se…

 

 

Advertisements

7 thoughts on “Ko je ubio gospođu Angelinu? (II deo)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s