Tuširanje za časni krst

ice-dive-okay

Prošle nedelje procureo nam bojler u kupatilu.

Čim se to desilo, moj muž i ja počesmo da čupamo kosu. Pa zar sad još i to kad nikako da se oslobodimo od ljubavnih pisama koja nam sa velikim uzbuđenjem redovno stižu od Elektrodistribucije. Još vučemo posledice strasne romanse od ovogodišnje sibirske zime.

Nemamo kud, pozvasmo majstora. Dođe čovek, gleda, a nas dvoje se držimo za ruke navijajući u sebi da kaže da nije nešto mnogo strašno.

„Imam dobru i lošu vest“, reče majstor.

„Kuku, dajte prvo onu lošu“, bojažljivo ćemo nas dvoje a ruke nam već poplavele od stezanja.

„Otišo kazan, mora ceo bojler da se menja.“

Zgledasmo se muž i ja, pobeleše nam usta. Šta da radimo sad? Da l’ da raskinemo vezu sa Elektrodistribucijom ili da prestanemo da se kupamo?

„A koja je dobra vest?“, upitah ja ko bez duše.

„Pod garancijom ste, može da se zameni bojler“

„Pa, što ne reče, odmah, čoveče? Zamal da popadamo u nesvest“

„Pa, eto, i ja malo da se našalim. Al’ da znate, ja sad skidam i nosim ovaj bojler sa sobom, a za nedelju dana dobijate potpuno nov, samo da ga pošalju iz fabrike“

„Dobro“, kažem ja. „Kad se mora, nije teško. Ionako je privremeno.“

„A kako ćemo tek da se kupamo…“,  oglasi se više za sebe moj muž retorskim pitanjem, a usta mu još bela.

Iznese majstor bojler i vrati se po alat. Na vratima dobaci mom mužu:

„A ono oko kupanja, uđite zajedno da se kupate, pa što se brže budete trljali, biće vam toplije“

Ismejasmo se mi na majstora šaljivdžiju i prostaka i on ode.

Nakon toga posmatram ja mog muža, seo da gleda televizor, al’ gleda pored njega i isprekrštavao i ruke i noge, kao kad je nešto zabrinut. U tim momentima znam da od mene očekuje hiljadu pitanja, na koja se on tobože ljuti što ih postavljam, al’ se ljuti još više ako ćutim.

„Šta je sa tobom?“, pitam. „Zar ti nije laknulo što ćemo da sredimo ceo problem za dž?“

„Al’ kako ću ja do tada da se kupam?“

„Pa, strpećemo se. Grejaćemo vodu pa ćemo se polivati šerpicom.“

„Neću šerpicu, hoću bojler!“

„Opet se ponašaš kao da imaš pet godina! Ne može, bre, čoveče, shvati.“

„Ali ja moram da se kupam, došao sam s posla i hoću da se istuširam.“

„Pa, tuširaj se, ko ti brani? Evo zagrejaću ti vodu pa se polivaj.“

„Neću tako“, duri se.

„Hoćeš da idemo negde da se normalno tuširaš?“

„Neću, hoću da se kupam u svojoj kući.“

„O, poremećeni čoveče, ja ne znam šta ti uopšte hoćeš?!“

„E sad ću namerno da se kupam hladnom vodom!“

Zgranem se ja  tu. Kojom, bre, hladnom vodom, kad uključuje grejalicu da mu ne bude hladno kupatilo?! Al’ on zapeo kao lud. Il’ hladna voda, il’ da se crkne. Pretih mu da će da se razboli, da ne mogu da ga vučem kod izabranog lekara preko reda, ni da čuje.

„Je li, bre, da ne pokušavaš ti mene da namamiš da se stvarno trljamo unutra? Od toga nema ništa, odmah da ti kažem“, rekoh mu ja odlučno. „Da posle pišam svakih pet minuta i presamićujem se od stomaka po krevetu, ne pada mi na pamet. Te adrenalinske sportove ne upražnjavam.“

„Ma neću, nego znaš, čuo sam da tako može da se smrša“

„Kako, bre, da smršaš?“, zaprepašćeno ću ja.

„Pa od tuširanja hladnom vodom.“

„Šta, od stresa kad te preseče hladna voda? A jesu li ti rekli ti idioti koji ti pričaju takve gluposti da može od ledene vode i srce da te ošine pa da ostanem udovica u najboljim godinama, a? To ti nisu rekli?“

„Ma, neće to mene. Kako oni što plivaju za časni krst u januaru?“

„Pa oni su navikli, lujko, vežbali su da izdrže, a ne ko ti što ti danas dunulo da se šlogiraš.“

Molila, kumila, pretila – džaba. Ode da se kupa hladnom vodom. Poljubih ga pre ulaska u kupatilo, da se oprostimo ako ga ošine. On se smeje, al’ malo mu i neprijatno. Uđe unutra, a ja sve stojim uz vrata, da uletim ako bude neke frke, al’ on se kupa, čujem vodu i sve se mislim: „A, ludog li čoveka…“

Izađe ti moj muž napolje sav modar, obmotan mojim bademantilom boje kajsije:

„Auh, ala je ovo odlično, prostrujala mi krv, sav gorim! Osećam se kao Supermen!“

Al’ zatraži ovaj Supermen u plaštu boje kajsije da klimu pojačam na trideset stepeni i dam mu vuneno ćebe. Valjda da mu još malo šibne krv. Leže na krevet tako umotan i zaspa.

Pustila ga ja da odspava dobrano. Kad odjednom, probudi se sam. A na ustima mu groznica kao petoparac.

„Ju, šta mi je ovo sa ustima? Nešto me boli“, bunovno će on.

„A, ništa, ljubavi, to si osvojio časni krst. Baš su ti ga posred usta zalepili!“

 

Advertisements

8 thoughts on “Tuširanje za časni krst

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s