Tetanus

vakcina

Prošle nedelje opet sam kampovala po domu zdravlja. Muž mi se ukočio pa sam ga vukla da prima injekcije i terapije.

Jednog dana dođemo mi i ispred sobe za intervencije zateknemo cirkus. Vremešni pripadnik romske nacionalne manjine došao da primi vakcinu protiv tetanusa i poveo sa sobom celu familiju, što će reći: vremešnu suprugu, ćerke, snajke, sinove i zetove.

Odvukoh ja muža u sobu, a sa nama i on. Sede na stolicu, zavrnu rukav i poče da koluta očima. Tek što mu je sestra prišla, on poče da viče:

„Lele, sestro slatka, pušti me!“

Gleda ga ona, gledamo ga i svi mi unutra i sad već ima našu nepodeljenu pažnju.

Kako mu ona priđe sa špricom i iglom, tako on zakoluta, a čim se odmakne, on krene da leleče. Njoj prvo bi smešno, pa mu na kraju zapreti da će da ga ispljuska vodom ako se ne smiri. Ućuta se on i ona obavi svoje.

Mislio bi čovek da će lelekanje da prestane, al’ ne lezi vraže. Ne prođe ni par sekundi, on poče da skiči:

„Lele, pade mi šečer!“, i da se raskopčava i svlači.

Gledaju ga sestre i vide da mu nije ništa, samo se prepao. Pozvaše muške članove familije da uđu i da ga izvedu. Uđoše oni, uznemireni zbog glave porodice, i uzeše ga pod ruku da ga vode napolje. On se malo osokoli kad ih vide, a i da ne ugrozi svoj autoritet, valjda, pa im reče da može i sam. Al’ kad im sestra saopšti da će za dva meseca opet morati da dođe i primi poslednju vakcinu protiv tetanusa, on opet poče da se spovodi i viče:

„Lele, pade mi šečer!“

Odvukoše ga napolje, a izađoh i ja za njima, da ostavim muža da ga na miru bockaju. Napolju tek predstava. Skupile se žene oko glave familije, zabrinuto ga gledaju i nešto ispituju, al’ na njihovom jeziku. On se kuraži i otima i nešto im priča.

Al’ tad nastupi baba, odgurnu ćerke i snajke i poče sama da zakopčava muža i nešto odsečno priča. Ostale se spremno okrenuše ka vratima i, uz srpske psovke, na svom jeziku nešto oštro poručiše medicinskim sestrama unutra. Verovatno neke kletve.

Odoše tako svi zajedno, zabrinuti i ozlojeđeni zbog lošeg tretmana. I iza njih ostade mir i tišina.

I znate šta, ne znam da l’ je sve to bilo smešno ili tužno, al’ kad ih vidite kako se drže „svi za jednog jedan za sve“, dođe čoveku da se dobro zamisli i ponešto i nauči od njih…

Advertisements

5 thoughts on “Tetanus

  1. Jeco, iz iskustva znam da Romi imaju veoma nizak prag osećanja bola. Stravično se plaše i uvek sa sobom vuku podršku 😉 Ostali su uz njega jer i sami se u sličnim situacijama ponašaju isto i zato idu jedni s drugima da “čuvaju” strah 😉 I da, oni su sačuvali zajedništvo u svemu; pesmi, tuzi, bolu, naporu…

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s