Elementarna nepogoda u mom kraju

elem

Prošle nedelje zadesi nas biblijski sneg. Usred zime, kad mu vreme nije. I ne samo da je napadao nego se i zaledio, pa poterao ledene bregove niz reke pa se sludele i ptice i ribe, a ne samo mi ljudi.

I kao i svake godine, kad nas zadesi nešto totalno nepredviđeno, u mom kraju nastane lom. Opustili smo se mnogo, oslonili se na košavu i kišu pa digli ruke od lopata i soli. Kad, opali nas elementarna nepogoda.

Ja živim na vrhu prilično strme ulice. I od mene idu dva putića – a kad dođe biblijski sneg i ledeno doba 5 (pošto ima četiri crtaća, pa da im ne kradem naslov), ne znam kojim pre bih pošla jer nijednim ne mogu.

Sve je bilo dobro do pre par godina dok je bio samo jedan, onaj strmiji putić. Tada se ceo kraj pun elana sakupljao u radnu akciju i bacao po putu so, šljunak, pesak, đubre, lopatao, lomio i treskao samo da se odledimo i možemo da živimo. E, a kad se izgradio još jedan, svi su digli sve četiri u vis, po principu: neka se čisti onaj drugi, ja sam ovaj prošle godine. Tako iz inata ne očistiše nijedan. Pa se zato sada tociljamo i stavljamo nisku kvotu kao šansu da završimo na ortopediji. A takođe skupljamo i pare za auto-limara u najavi.

Mislite da nismo pokušali da prekinemo suludo teranje inata i rešimo stvar? O, pa prevarili ste se ako ste mislili da nismo. U mojoj zgradi neko je nameštajem i biciklima zagradio prilaz do lopata i džakova u kojima je so. A kad sam ja ljubazno, svojim krasnopisom okačila molbu da dragi pojedini stanari oslobode put do ovih sada neophodnih stvari, dočekali su me dronjci od papira. Neko, uvređen zbog mojih drskih insinuacija, a verovatno i lenjosti, rešio je to tako da sredi.

Ali, nije sve tako crno. Komšije iz ulice ispod moje, inače puniše sa vilama pastelnih boja i besnim automobilima sa zatamnjenim staklima, svoju drže kao da je avgust mesec. Pa je onda sirotinja sa vrha našla način da se nekako strmekne do njihovog sokaka, pa onda dalje, kao sav normalan svet.

Još jedan dobar primer su duševni ljudi. Oni koji kad neko padne priđu da mu pomognu da ustane, oni koji uvode promrzle životinje u svoje ulaze i snabdevaju ih vodom i hranom, vozači GSP-a, koji stoje na stanici i čekaju na vas čak i ako ne ulazite, ali i penzosi koji rado zapodevaju razgovor o junaštvu da su i u poodmaklim godinama rešili da ne ustuknu pred zimom i izašli na led.

Sve to me podseti na bombardovanje, kada se autobusima u grad išlo kao na ekskurzije, gde su svi pričali iako se ne poznaju, prosto padajući u iskušenje i da zapevaju, kada su se i oni u svađi mirili i delili između sebe semenke i suncokret da grickaju i smanje nervozu. E tako i sada. Ta, elementarna nepogoda je, daj da budem čovek i dobra duša. Sve dok ne prođe pa ne išutiramo napolje kučiće, ne preskočimo nekoga ko je pao uz komentar:„Pijana svinja!“ i dok vam drajver sa zadovoljstvom ne zatvori vrata ispred nosa, a neki duhovitiji isprska vodom iz bare dok u oduševljenju pored vas dodaje gas.

Al’ nisu svi duševni, ima još onih poput ovih iz mog komšiluka. Onih koji hejtuju penzose što izlaze na ulicu pitajući se koj’ moj će napolju pa posle da zauzima krevet mlađima u bolnici, decu što se sankaju i sve one koji paze na životinje iako imaju krzno i predviđene su za niske temperature, uz obavezni komentar da bi bilo bolje da dete vode za ruku nego te džukele.

Ali, oni i nisu važni. A nisu ni prave patriote, pa ih treba ignorisati, što njih, među nama, najviše i boli. One prave su kao komšija na kraju moje ulice. Čovek na terasu izbacio srpsku zastavu, u inat snegu i ledu! Nego! Da se zna! Srbija se saginjati neće, bre, ni pred elementarnom nepogodom!

Advertisements

2 thoughts on “Elementarna nepogoda u mom kraju

  1. I smesno i tuzno. Predivno si opisala elementarnu nepogodu, tj.sneg, u sred zime. Cudni su ljudi, nema vise zajednickih akcija. Jedina je, ako treba nekog ili nesto popljuvati, ali, latiti se posla, jok.
    Evo tebi nove brige, novi ledeni talas. Spremi sanke, bar za dole, ili montiraj omanju zicaru i patentiraj je. PozdRav i srecno! 🌷

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s