Dorćolski prahovi prošlosti Svetlane Velmar Janković

15494135_10211704155785479_444800035_n

Prošle nedelje sam pročitala sjajnu knjigu naše velike književnice. Privukla mi je pažnju idejom da ponešto novo naučim i popunim neke stare rupe, nastale bežanjem sa časova u gimnaziji, a pronašla sam neverovatan spoj mašte, legende i istorije. Zato vam o njoj pišem i toplo je preporučujem. Ne samo onima koji u Beogradu žive nego i onima koji ga vole i koji žele da imaju zavidno poznavanje opšte kulture.

Svetlanu Velmar Janković sam prvi put čitala kao devojčurak, i to njen „Lagum“. Možda je bilo rano da ga tako rano razumem, ali ostao mi je u sećanju kao potresna knjiga o surovim beogradskim vremenima posle Drugog svetskog rata. Kasnije sam čitala i „Ožiljak“, ali su mi najjači utisak ostavili „Prozraci“, njena autobiografija, u kojoj je sažeto sve ono što sam do tada pročitala. Ne samo njeno detinjstvo u predratno doba, bombardovanje Beograda, život u Vučju tokom okupacije, već i kako izgleda biti ćerka člana Vlade narodnog spasa Milana Nedića i suočavati se sa posledicama toga kada se rat završio.

Tada sam shvatila o kakvim je lagumima govorila u  prvom njenom romanu koji sam čitala. Onima koje ljudi grade u svojoj duši kada beže od poniženja i surovosti moćnih pobednika. Onima koji zaista postoje pod Beogradom, ali ponekad i nad njim jer on živi istu sudbinu, bez obzira ko u njegovim ratovima izlazi ovenčan lovorovim vencem.

To je izgleda i tema koja je zarazila Svetlanu Velmar Janković kao književnicu i ona joj se vraćala u svakom svom romanu i zbirci priča, kao nešto što je u duši bolelo, ali i vuklo da o njoj piše i tako se izleči. Ne znam da li je u tome uspela, ali nam je iza sebe ostavila dela izuzetne lepote.

Zbirka priča „Dorćol“ vas možda neće privući u početku. Kad vidite sadržaj, tačnije spisak ulica nekadašnjeg Zereka, a kasnije Dorćola, kraja Beograda koji se sa vrha grebena spuštao ka Dunavu, pomislićete da tu ne može biti bog zna šta zanimljivo. Čime su zaslužili svi oni da ulice ponesu njihova imena. I pogrešićete.

Priznajem da sam i ja pomislila da će me dočekati proširene odrednice iz enciklopedije, ali sam i pored toga poželela da saznam nešto više o tim ličnostima i istoriji ovog dela Beograda. Ali nisam znala da ću naići na gospodare, trgovce, ustanike i vladare koji imaju i dušu i krv i meso. Iako su sa ovog sveta otišli pre više od dva veka, oni su u zbirci Svetlane Velmar Janković još živi, kao senke se guraju sa nama po pešačkim prelazima i među automobilima svojih ulica.

pint

Ulica Zmaja od Noćaja (pinterest.com)

Na prostoru nekadašnjeg Zereka, kraja koji je dobio ime po turskoj reči za vidikovac, sa koga se pružao pogled na „Dunav koji nestaje u prostranstvima neba“, a danas pripojenog  Dorćolu, koji je nekada bio kraj sa nesrpskim kućama uz obalu reke, okupio se svako ko je bio važan u godinama srpskih ustanaka i na ovaj ili onaj način bio povezan sa Obrenovićima u mračnim godinama turske vladavine.

bg-dorcol-dusanova-od-jevrejske-i-kralja-petra-zita-deak

Dorćol iz 1893. (fotografiju obezbedila Dita Zeak, “Stari Beograd – Beograd koga više nema”)

Moglo bi se reći da ćete, čitajući ovu knjigu ući u atmosferu burnih ustaničkih dana, osetiti svu stravu turskih zuluma i sav polet koji je pokretao srpsku raju da se otrgne okova, straha i beznađa.

Dok jaše kao nekad na svom konju, u senkama svoje ulice, saznaćete ko je bio Gospodar Jevrem, zašto nije voleo kapetana Mišu Anastasijevića i zašto je mislio da njegov brat knez Miloš ne treba da bude vladar Srbije. Ali i Gospodar Jovan, drugi brat, i zašto voli senke, a u njegovoj ulici nema nijednog drveta.

bg-bajrakli-dzamija-gospodar-jevremova-1895-zita-deak

Bajrakli džamija iz 1895. (fotografiju obezbedila Dita Zeak, “Stari Bograd – Beograd koga više nema”)

Zašto i dan- danas dva gospodara, devera, okružuju i kao da čuvaju kneginju Ljubicu, ženu koja je sve svoje patnje pretvarala u strogost, a bračna poniženja u vladarsku sposobnost.

Ko je bio Sima terdžunam i kako je posao tumača i bolan događaj na Čukur česmi uticao na njegovu sudbinu.

bg-dom-vojske-stari-beograd

Dom Vojske početkom 20. veka (fotografiju obezbedila Zita Deak, “Stari Beograd – Beograd koga više nema”)

Zbog čega Vasa Čarapić, čuveni Zmaj od Avale, danas ne može nikako da pređe ulicu od svog spomenika do svoje ulice. I da li je sudbina odredila da smrt nađe baš 29. novembra ustaničke godine na mestu gde je nekada počinjala Ulica 29. novembra. I kako su ustanici po osvajanju Stambol kapije u isti mah plakali za Čarapićem i radovali se zbog Uzun Mirka.

bakljada-kroz-stambol-kapiju

Đura Jakšić, “Bakljada kroz Stambol kapiju” (buki81.wordpress.com)

Da li tesna mračna Ulica Zmaja od Noćaja podseća na turske tamnice u kojima je i on sam okončao život.

Zašto se prva škola u Beogradu nije nazvala po vojvodi Dobrači.

Kakve je to sumnje i nepoverenje među ljudima umeo da čuje Filip Višnjić i kako je zbog tih zgusnutih strepnji prestao da stvara nove pesme.

Zašto Riga od Fere nije zavoleo Beograd kad ga je prvi put ugledao sa lađe koja je plovila od Zemuna.

presentation1-page-01

izvor: beogradudevetnaestomveku.wordpress.com

Saznaćete ovde i sve o najvažnijim istorijskim događajima, prepletenim sa legendama i zapisanim sećanjima starih Beograđana. I kako su ih oni nosili kroz burne i tamne dane.

Saznaćete mnogo toga i o nekim znamenitostima kojih više nema, kako su izgledali stari raskošni konaci ozloglašenih beogradskih dahija, hanovi takve lepote da su u njima kasnije živeli austrijski prinčevi, mirisi turskih bašta i svežina srpskih vinograda u kojima je zrilo grožđe uprkos odsečenim glavama nabijenim na kolac koje su uz šanac u blizini bile postavljene kao opomena i širile užas i očaj.

bg-pozorisni-trg-1895-zita-deak-stari

Pozorišni trg iz 1895. (fotografiju obezbedila Zita Deak “Stari Beograd – Beograd koga više nema”)

Ali i kako se gradila nova Srbija, daleko od turske kasabe i mračnih ropskih godina, kroz zgrade venecijanske lepote i institucije dostojne naroda koji se razvija i traži svoje mesto u svetu koje mu i pripada.

bg-vasina-1894-zita-deak-stari-beograd-beograd-kojeg-vise-nema

Vasina ulica iz 1894. (fotografiju obezbedila Zita Deak, “Stari Beograd – Beograd koga više nema”)

Ova knjiga će vas podstaći i da odete u te ulice i pogledate u njima kuće znamenitih ličnosti koje su u njima živele kroz prohujale vekove. Da pokušate da zamislite kako su mirisali turski ružičnjaci u vruća leta i kakav je pogled nekada pucao na Dunav i „nad njim nedohvatno nebo“. I da se potrudite da vidite taj crni krug na raskršću ulica Kralja Petra i Dušanove, po kome je ceo kraj i dobio ime.

04-02dorc

izvor: gisabogunovic.yolasite.com

I da knjigu doživite van njenih korica. I sav taj prah istorije koji se posipa po svakom kamenu stare turske kaldrme, koja još ponegde odoleva zubu vremena. I da duboko u sebi pronađete ono „pusto tursko“, koje, nosi i tu poruku Svetlana Velmar Janković, uprkos želji da ga iz sebe isteramo, ipak još pomalo tinja u našim dušama.

„Tu, ugao ispod raskrsnice svetlosti, tu gde njegova ulica izbija iz sivog tesnaca pod prostore neba, tu gde se sudaraju i besne svi dorćolski vetrovi, a leti u avgustu, kada su noći crne i providne do bezdna, padaju zvezde. (Sada padaju na krovove uspavanih, praznih taksija, kao što su nekada padale na uspavana nosačka kolica.)“

pinterset

Ulica Gospodar Jevremova (pinterest.com)

Advertisements

2 thoughts on “Dorćolski prahovi prošlosti Svetlane Velmar Janković

  1. Predivne fotografije starog Beograda. Volim da čitam knjige Svetlane-Velmar Janković. Ona je bila i ostala moja najomiljenija srpska književnica. Ponovo ću čitati “Lagum ” davno sam ga čitala. Pozdrav draga ❤ 🙂

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s