Jedna zlatna vlas

photodune-1196654-healthy-blond-hair-mSeća se ona dobro tog jutra. Zna i tačan datum i koji je dan u nedelji bio i da je sunce sijalo tako jako da je rasipalo blještave zrake po njenom stanu.

Sedela je baš kao i jutros, za istim ovim stolom, sa šoljom vruće kafe. Pozdravljala je i tog jutra sunce svojim osmehom. A ono joj je uzvratilo. Laganim svetlucanjem na uglačanom parketu.

Bljesak je trajao kao treptaj oka. Samo načas. Kasnije joj je izgledalo da ga nikada ne bi ni ugledala da tog trena nije usmerila oči u tom pravcu. Baš tada. Baš tamo.

Ponekad, u danima koji su sledili, potajno se kajala što je tog jutra tu sedela. Ali bilo je kasno. Ustala je tada sa svoje stolice i uputila se ka sumnjivom svetlucanju. Samo dva koraka do dnevne sobe. I iskorak iz srećnog života kakav je do tada poznavala.

Sagla se i podigla dugu zlatnu vlas sa poda. Dugu, talasastu, tanku kao nit svile.

Nešto se skotrljalo u njoj  i zaledilo joj dušu. Sve je stalo u jednom trenu, kao neka teška tama koja pritiska svaki deo tela. A onda su u glavi pitanja počela da vrište, a ona pokušala da ih zatrpa labavim objašnjenjima. Ali, bila su jača: čija je to plava kosa ušetala u njihov dom? Onako drsko i nehajno se preliva na svetlosti dnevne sobe. Tako drugačija od njene duge, ravne i crne, poput pera vrane.

Osećala se kako joj se život zaustavlja. Poput zadihane lokomotive koja usporava pri usponu jer ne može da ga savlada.

Htela je da ćuti i bude mudra, da ispita, da prouči. Uzalud. Čim se muž te večeri pojavio na vratima stana, buknula je njena ljubomora. Sumnje i strah raspukli su kroz suze koje su joj krivile lice. Vikala je i pretila, a on je ravnodušno slegao ramenima rekavši da je najlakše u kuću doneti tuđu vlas kose, pokupljenu u nekoj gužvi na reveru kaputa.

Tada se umirila. Gledala ga je sumnjičavo, a on je zagrlio i nasmejao se njenoj ljubomori. I ona se nasmejala koliko ume ponekad da bude nesigurna i luda. Da upropasti ceo sunčan dan. Pa, naravno, govorio joj je, to je zato što nema nikakvih obaveza pa nekim sitnicama pokušava da razbije kolotečinu dosadnih dana. Umirila se tek kad je kasnije te noći zaspala u njegovom naručju.

Kada se sledećeg jutra probudila, sa lakim titrajem oko srca sela je za sto sa šoljom vruće kafe. Tamo, na rubu svetlosti juče je stajala zlatna vlas. Danas je bio oblačan dan i više je nije bilo. Ali šaputava sumnja opet je počela demonski da joj nagriza dušu.

Pokušavši da je otera, otišla je u predsoblje i sa čiviluka skinula sportsku jaknu svoga muža, koju je nosio vikendom kad bi išao na duga trčanja pored reke da bi, kako je govorio, održavao kondiciju za naporne radne dane. Na crnoj svilenoj kragni zapletena stajala je zlatna vlas. Duga, talasasta.

Šolja joj je ispala iz ruke i razbila se na stotine delova po podu. I kafa se razlila na sve strane. U drhtavici gledala je kao curi poput njene sreće, nemoćne da pobegne od talasa nemerljivog užasa i patnje.

Nekih trenutaka ni danas se ne seća. Pomalo tek onih kada je iz ormana iznela sve stvari svoga muža i na njima pronašla još nekoliko zlatnih vlasi. Dok je bol mleo poput drobilice drhtavih ruku premetala je sve našta je naišla. Nije smela da stane, morala je sve da zna. Ispreturala je i one skrajnute na vrh, letnje, koje čekaju nove sunčane dane. I na njima je bilo izdajničkog zlatnog dokaza.

Sela je posle svega na pod prekriven izgužvanim stvarima, obamrla od strave otrovnog saznanja, okamenjene duše i ugaslog pogleda. I pitala se šta da radi. Muž će joj opet lagati i zabašurivati istinu dugim lažnim zagrljajima. Ko je ta žna? Peklo je pitanje kao žar koji ne jenjava. Ko je ta žena koja s njenim mužem provodi leta, jeseni i zime?

I danas pamti taj dan u kome je zatvorila svoju dušu i počela da posmatra. Hladno, glavom, umrlog srca. Gledala je muža kao da ga vidi prvi put, njegove oči, poneki zanesen pogled i prikriveni osmeh, koji je umeo da izroni samo na tren i da nestane kao da ga nikada nije ni bilo. Sada je znala šta znače njegove poslovne večere i duga trčanja pored reke. I želela je da sazna sve.

Jednog popodneva, baš kada je proleće počelo da donosi topli južni vetar, krišom je otišla do reke pored koje je njen muž trčao. Hodala je i izdaleka tražila njegov obris pokraj plave vode. I dok joj je tutnjalo u glavi kao da se horde divljih konja zatrčavaju na njenu dušu videla ga je kako šeta pored žene duge zlatne kose. Nogu pred nogu, dok gledaju jedno drugo pravo u oči i osmehuju se ljubavnički. Zaverenički. Nisu se dodirivali, ali po načinu na koji se on naginjao prema ovoj tuđoj ženi, ona je znala.

Tada se u njoj pokrenula bura snažne ljubomore. Ko je ta žena koja se zagleda u ono što je njeno? Kako sme da oči tako upravlja na njega? Razbesnela se mržnja u njenom raskomadanom srcu i rešila da se bori. Nikada neće pripasti njoj, povratiće ga ona, izboriće se za svoj brak i svoju ljubav!

Otišla je kući puna prkosa i nekog odlučnog zanosa. Obukla je svoju najlepšu haljinu, svoju sjajnu kosu crnu poput pera vrane zategla u nisku punđu, onako kako je muž oduvek voleo, nazivajući je svojom krhkom balerinom i čekala da se vrati. Te večeri je spremila njegovo najdraže jelo i bila nežna i nasmejana. I narednih dana ga je zavodila, ispunjavala mu sve želje i hvalila sve što uradi ili odluči. Osećala je kako glumi u najvažnojoj ulozi svog života.

Kada ga je jednog popodneva pratila u šetnji, pošla je za ljubavnicom svoga muža. Videla je kuću pored reke u kojoj živi. Na kapiji velike bašte sačekala je devojčica zlatne kose, poput majčine i muž koji je dete držao za ruku. Steglo joj se srce, ali znala je šta treba da radi.

Te večeri napisala je jedno dugo pismo i između listova stavila sve zlatne vlasi koje je pronašla u svojoj kući. Odnela ga je na kapiju kuće pored reke. Spustila u poštansko sanduče i udahnula duboko. Bio je ovo put da sačuva muža.

Nedeljama posle toga gledala je onog koji joj je nekada pred bogom dao zavete za ceo život kako zamišljeno gleda u prolećne kiše. Umeo je da bude nervozan, rasejan i bezrazložno zbunjen, ali ona je bila strpljiva. I ćutala je čekajući da sve prođe. Kad je jednog vikenda rekao da mu se ne ide na trčanje pored reke, znala je da je opet njen. I sa olakšanjem se radovala danima stare sreće i bezbrižnog života. Daleko od one koja mu je krala dušu.

Eto, godine su prošle otada, a ona uvek kad ujutru sedne za sto sa šoljom vruće kafe ne sme da pogleda na ono mesto gde je ležala zlatna vlas. Tu nikad zaraslu ranu na srcu nije smela da dira. Ali odabrala je da mu veruje. I nije se pokajala. Mogla bi čak da kaže da mu sada veruje koliko i sebi. A takve stvari se dešavaju muškarcima. Ma, oni su i napravljeni takvi da budu, pa neka se malo istutnje, samo da se posle vrate svojim ženama, tešila se.

I zna ona sada da mu se to nikada neće opet dogoditi. Zato je i prihvatila da prvi put posle toliko godina ode sa svojim prijateljicama na izlet preko vikenda. Da pokaže sebi da može da me veruje i da je on u stvari savršen muž.

Dok je išla ka spavaćoj sobi, nasmešila se setivši se kako je dočekao nestrpljiv sa puta. Govorio je kako mu je kuća bila prazna bez nje. Eto, sad joj je drago što je bila toliko mudra i što se borila za njega. Ovaj brak je, shvatila je, najvrednije što ima u životu.

Dok je nameštala belu postelju, pogled joj je pao na  tepih s njegove strane kreveta. Na čupavim svetlim vlaknima ležala je vatrenocrvena vlas kose. Duga i jaka. Tako drugačija od njene crne, poput pera vrane…

 

 

 

 

 

Advertisements

8 thoughts on “Jedna zlatna vlas

  1. Narod, ljudi kažu; Jednom izdajica, uvek izdajica 😦 Muškarci koji imaju potrebu da varaju žene, uvek to rade…pa se smire. Pitanje je koliko dugo one to mogu i hoće da tolerišu? Zarad, ko zna čeg što misle da vredi.
    Mnogo dobro opisana česta životna situacija.

    Like

  2. Uh, bolna tema. Prikazala si je na odličan način, onako kako izgleda u životu. Mnogo puta sam samoj sebi postavila pitanje-zašto muškarci varaju? Da li je to kriza srednjih godina, da li nešto škripi u tom braku, da li…odgovor nisam pronašla…Možda ljubav i brak treba stalno negovati, možda tada neće biti prevare…A kad žena vara..zašto to radi..Inspirišeš me draga Jelena 🙂

    Like

  3. Pingback: Prevara u braku i vezi – Dnevnik slučajne domaćice

  4. Pingback: Prevara u braku i vezi | Slučajna domaćica

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s