Hoću da učinim dobro delo

ruska-plava-maca

Hoću, majke mi! Al’ da mi pomognete!

Svima je već jasno da niko ko živi u mom okruženju nije normalan. E pa sve to ne bi ni bilo tako strašno da nisam došla u neviđenu napast da se umešam. Ispričaću vam.

Sa jedne strane zamislite osobu koja živi blizu mene i ima mnogo problema. Osim što je u mladosti doživela moždani udar, koji joj je ostavio posledice po centar za ravnotežu, zavisnica je od narkotika i alkohola. Pa kad se sve to splete može samo da dovede do belaja. Pored toga je i problematična, pogotovo kad joj treba novac za neodložne potrebe. Neki su pokušavali da joj pomognu, ali džaba, sem što ih pokrade.

Sa druge strane zamislite lika koji se skoro doselio. Dobro, recimo da je entuzijasta i da ima izuzetno meku dušu pa u svima traži dobro. Ali, opet, računate da nije debil i da ume da procenjuje ljude. Često ga možete sresti kako svog izuzetno lepog plavog ruskog mačka vodi na povocu. Pomalo neobično, ali čovek se na sve navikne.

Usred ovog šugavog leta, vodio ga je na parenje. Sve se to uspešno završilo, pa je uskoro počeo da traži gde bi mogao da udomi mačiće. Mene je pitao cirka deset puta, ali ja nisam mogla da ih uzmem. Ne pitajte me zašto, pitajte mog hazbenta.

Kakogod, silujući mentalno svakog ko bi naišao, lik sretne osobu. Ona, pretpostavljam u nekoj euforičnoj fazi, oduševljeno odluči da uzme jedno mače. Lepo od nje, humano, nema šta. Za razliku od mene koja se usuđujem da pričam, a ništa ne radim.

Sve bi to bilo divno da se osoba nije vrlo brzo pokajala. Uzalud je lik obučavao, savetovao i donosio opremu za malog mačka koji je dobio ime Tom. Džaba. Kad bi bila “sređena” bila bi najbolja na svetu, kad bi bila “u potrazi za sređivanjem” ispadao bi lom. Mače bi bežalo pa ne bi umelo da se vrati. Mjaukalo bi kao ludo, a da vlasnica ni ne zna da ono nije kod kuće. Nalazila sam ga nekoliko puta zapetljano u žičane ograde u kraju i veoma pažljivo uspevala da ga oslobodim. Videlo se da je izbezumljeno, kezilo je zube i frktalo kao da ima strašnu potrebu da se brani.

Danima sam razmišljala da li da se naj***m majke liku, koji umesto mozga mora da ima surutku kad je takvoj moronki mogao da da nesrećno mače. I da ne vidi kako je kao kost i koža pa možeš na njemu da učiš anatomiju mačjeg roda. I da ne vidi da ga je uvalio u narkomansko gnezdo, u kome akteri jedva da mogu o sebi da se brinu. Odustala sam. Neka sam vidi da li može mirno da spava, jer izgleda da mu je najvažnije bilo da ga negde ugura, pa i po cenu da mu je gore nego na ulici.

I ne bih se ja mešala da se nešto nije dogodilo. Malog mačka Toma dugo nigde nije bilo, pomislila sam čak da ga je osoba nekome dala, što bi bilo idealno. Ali, džaba mi nadanje.

Sretnem pre neki dan lika. Kaže mi da je Tom povređen, neko ga je šutnuo i iščašio mu nogu iz kuka… Pitah ga kako mu se to dogodilo. On ne zna, osoba tvrdi da ga je povredio neko napolju. Pitam kako kad je izuzetno nepoverljiv i od svih beži. Pa dobro, priznaće mi u poverenju da ga je udario neko ko mu je poznat, hteo je da se mazi, a taj neko nije imao strpljenja. Ali eto…

Ali sad je dobro, lik ga je uzeo i odveo kod veterinara na operaciju. Biće dobro jer je mlad. Sad se oporavlja kod osobe, ipak je ona njegova vlasnica…

E zato sam se umešala. Koga da obavestim, šta da radim, kome da se obratim???

Hoću da pomognem, ali nemam dokaze ni protiv koga. Lik ćuti, a od osobe je i bog digao ruke. Šta da radim, kako nesrećnog Toma da spasim?

Recite mi, ljudi, pa da učinim dobro delo…

Advertisements

5 thoughts on “Hoću da učinim dobro delo

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s