Osmeh od milion dolara

smileNekada davno, kad sam bila malo dete, stalno sam se smejala. Na svim slikama je osmeh od uva do uva. I baš su lepe, milina da ih gledaš.

Čim su mi ispali prvi zubi, zatvorila sam usta. Bog otac nije mogao da me natera da ih otvorim. Bila sam krezava, pa mi se nije sviđalo da se takva smejem.

Ni kad su izrasli novi zubi, nije se mnogo promenila situacija. Ko za baksuz, nasledila sam usku vilicu pa mi ni zubi nisu izrasli ravno, nego počeli da se guraju pa se meni to nikako nije sviđalo.

Školski zubar me iz tog razloga pošalje u dom zdravlja da dobijem protezu. Uguravaše mi u usta i prste i razne neke skalamerije do povraćanja, uradiše i gipsarske radove i pošto ispade da mi je vilica baš uska, dadoše predlog da mi izvade četiri zdrava zuba pa da naprave mesta. Odmah ta ideja pade u vodu i ja ostadoh da se sve ispravi samo od sebe.

U našoj kući je u to vreme inventar bila jedna strašno naporna baba. Mene je doduše mnogo volela, a i ja sam bila klinka pa nisam umela od prve da procenim ko je smor. Nije mi smetalo ni kada me odvuče svojoj kući da mirišemo plastično cveće i prebrojavamo drangulije po lusteru.

Elem, ona je svojevremeno bila pomoćno osoblje na Stomatološkom fakultetu i nadigne ti dreku da me vode kod njene čuvene doktorke Kelečević, jer gre’ota da ja pored nje, tako bitne u medicinskim krugovima, ostanem nesređene vilice. Nego će sve ona da mi sredi da dobijem protezu, ili, kako je to ona zvala – aparatić.

Odvede ona mene tamo i, iako sam dete, vidim da je doktorka Kelečević ne ferma ni za crvljiv sir. Al’ da je skine s mozga opet mi gura ruke u usta, skalamerije do povraćanja i dobijem ti ja čak i jebeni aparatić. Stavljam ga uveče pred spavanje, a ujutru skidam, pa jednom nedeljno ključićem širim. Dosadno u božju mater. A baba se natovrzla da me proverava danonoćno, da je ne obrukam pred doktorkom Kelečević.

Nosim ja tako to godinu dana i vidim, počinje da mi se pravi razmak između prednjih zuba. Tu poludim, pa neću sad tako da mi bude, al’ baba me smiruje, to tako mora. Ta ne bi nas zajebala doktorka Kelečević.

I već se meni ne nosi, nezadovoljna sam, al’ moram. Odem ti ja nevoljno na milionitu kontrolu, kad tamo jedna nova sestra, debela kao slon, sad će meni pedagoški da pristupi jer pitam što mi se odjednom mnogo šire zubi:

– Ako ne budeš nosila protezu, sva će deca u školi da ti se smeju – kaže ona meni i unosi mi se u facu dok ležim u onoj odvratnoj zubarskoj stolici. – Nikad nijedan dečko neće hteti da te poljubi i nikada se nećeš udati.

Znate, ja sam bila mnogo osetljivo dete. Umela sam strašno mnogo da trpim i gutam suze, ali kad me neko gurne preko ivice, ode sve u tri lepe.

Izađem ja napolje i, mimo svih očekivanja, iz besa bacim jebeni aparatić u prvu kantu za đubre. U isto vreme oteram u još tri i dosadnu babu i sestru slonicu i doktorku Kelečević. I nađem dečka. Da dokažem da će da me poljubi i sa takvim zubima.

Baba se tu smrtno razočara u mene i mislim da se od tog udarca nikada nije oporavila. Al’ ja nastavim sa svojim životom iako nisam sredila zube. I sve mi dobro, i momci, i niko mi se ne smeje, al’ ja na slikama i dalje ne pokazujem zube.

Pre nego što ću da se udam (zamislite, i to sam prokletstvo razbila, sve u inat onoj odvratnoj debeloj sestri) odem kod fotografa da se dogovorimo oko slikanja. Gleda on mene i odjednom će da mi kaže:

– Ti ko moja ćerka, nećeš da se smeješ jer imaš zube kao zeka. Ja slikam samo nasmejane mlade, da znaš. Sredićemo mi to.

I uspe, verovali ili ne! U početku sam bila nepoverljiva i frktala kao besna mačka, al’ kad poče da me loži: “To, lutko! To, mačko!”, meni postade smešno i opusti me čovek. Dobro, jeste se malo zaneo kad je u prorezu venčanice video da nosim plavu podvezicu, ali ga je smirila moja kuma, koja je čuvala moju čast kao pas čuvar, pitavši ga da li planira da mi predloži da se svučem. Čovek pocrvene i pobeže, ali hvala mu što mi je vratio osmeh.

Od tog dana stalno se smejem. I slike sa osmehom su mi najdraže. Kad sam tužna, pregledam ih i odmah se oraspoložim. Znam da bi zubi mogli da mi budu pravilniji, ali baš zato što su nesavršeni meni su draži. I kad bih pravila nove, čini mi se da to ne bih više bila prava ja.

I nije da se ja to sad nešto tešim. Ali mislim da najsavršeniji osmeh ne vredi ništa ako ne dolazi iz srca. Pa pogledajte i sami: najlepši je onaj koji je najiskreniji. Zato tražite način da vam osmeh obasja lice i on će se pojaviti. Ne samo onda kad vas neko nasmeje nego i kad osetite radost što ste vi nekoga nasmejali, ne samo onda kad vam neko učini nešto dobro nego kad i vi sami nekoga učinite srećnim, ne samo kad ste voljeni nego kad vas obuzme čarolija jer volite vi.

Zato ja svoj osmeh doživljavam kao osmeh od milion dolara. Jer mi se uz usne osmehuju i oči. I nije važno da li je savršen ili ne, važno je da se iza njega skriva čista, nepomućena radost.

smile1

 

 

Advertisements

5 thoughts on “Osmeh od milion dolara

  1. Jeco, slična situacija: kad sam bila mala, iz nekog razloga se moji roditelji nisu dogovorili sa dr da nosim baš tu protezu koja se skida (ne znam, možda je bila skupa, pa nisu mogli da je plate), a kasnije su mi predlagali onu fiksnu, a ja tad već počela da se zaljubljujem i nije mi padalo na pamet da godinu, dve nosim to “gvožđe” u ustima pa da se ne svidim simpatiji. 😀 I ostadoh tako krivih zuba, ali se i dalje smejem na fotkama (nekad čak i preteram, pa se kezim), ali si potpuno u pravu – osmeh iz srca i očiju je najlepši osmeh. A tvoj je baš takav! 🙂 ❤

    Liked by 1 person

  2. Nosim gvožđe u 25-oj i nesretna sam 😀 i dalje se ne smijem, iako koliko toliko imam savršen osmijeh. Predebeli mi obrazi! Hahaha – dobar tekst i simpatično iskren 🙂

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s