Opasna za mlađe od 18

costume-15682_960_720

Draga Saveta,

Dugo ti nisam pisala, ali ne zato što nemam nikakav problem nego sam u svojoj uobraženosti mislila da sad sve mogu sama i da mi ti više nisi potrebna. Baš pogreših. Zato evo mene opet!

Nema ništa novo, dobro sam, što i tebi želim. Nego sam prošle nedelje imala neke nedoumice, pa eto.

Elem, dobijem ti ja poruku u inboks od urednika jednog portala, pita me čovek hoću li da sarađujem sa njima. Ja kulturno, neću odma’ da pitam kol’ko mi para dajete, nego pitam šta bi izvoljevali od mene. Hoće li moje svakodnevne teme ili možda putopise, a on kao zapeta puška: “Sve je dobrodošlo, pogotovo od nekog poput Vas”. Vau, pa ovo neki fan mog bloga, mislim se ja.

Raspitam se konačno šta nudi, kad ono, po starom dobrom običaju –  šipak. Opet volontiranje! Pa, sunce mu jebem, dokle više da vam pišem za dž, pitam se ja. (Izvini na mom poganom jeziku, al’ znaš me). Mislim, htela bih ja da volontiram al’ recimo u zoološkom vrtu, to mi simpa, al’ jebiga, život je nekom majka nekom maćeha.

E sad krenu reklama o portalu, da je veoma čitan, da bi mi to bila sjajna reklama, pa mi ponudi čak i mesto u uredništvu u budućnosti. Ko da ću da radim za “Njujork tajms” jebote. (Opet ja s prostaklucima! Jezik, a u ovom slučaju prstiće ću namazati ljutom papričicom!)

Kad je razgovor počeo da se zahuktava pa ja pristadoh na reklamiranje tekstova sa svog bloga, urednik mi zatraži broj telefona, da se dogovorimo jer ne voli da “piše romane” u inboksu. Pade razgovor od celih 45 minuta. Odmah pređosmo na ti, ismejasmo se, izvrištasmo se, samo se još ne okumismo.

Ali, kroz taj veseli ton, stavlja on mene već na muke. Kao valjda i svakom volonteru koji ništa ne dobija za svoj rad, i meni krenu čovek da se servira ograničenja i naredbe uvijene u svilen papir. Ne smeš da pišeš o politici, ne smeš da vređaš ni pljuješ nikoga i ništa, da tekstovi budu kraći i da odma’, ali odma’ kažem koliko ću ih često objavljivati! I da batalim te reportaže o Srbiji ili da ih pišem al’ bez fotografija. Ili ako sam baš toliko zapela, da od svakog fotorgrafa, pa čak i sajta izdejstvujem dozvolu za svaku fotografiju. Jebiga, rizične su te sličice. Kako bre da pišem putopis bez slika, pitam se ja, al’ već gledam kako da premostim problem, glupača.

Prihvatim ja kao majmun sve uslove opuštenog reklamiranja i volontiranja i jedva nekako završismo razgovor. Doduše, malo neobično jer me urednik zapita gde mi radi muž i prepade se od odgovora da je službenik omražene Poreske uprave. Šta li se ti, momčino, prepadaš, pitam se ja, pa od tebe niko ne očekuje da mi uručiš fiskalni račun.

I tako krenem da smišljam šta ću prvo da kačim pa u to ime maltene angažujem i neke tajne službe ne bih li došla do fotografa, pa čak i amatera. Oni ljudi u šoku što ih jurim i kakve ih gluposti pitam, neki se čak i prepadoše. Al’ propisi su propisi. Sa sajtova mi niko ništa ne odgovori, valjda su se pitali koja se ovo glupa plavuša kači njima na vrat.

Usput proćaskam ja i sa jednom blogerkom, mojim guruom. Šokira se ona našta sam ja pristala. Pokuša i da me ubedi da je to iskorišćavanje mog rada i da ne dozvolim da me neki tamo minorni portalčići obmanjuju jer nikakvu reklamu sa njima imati neću. Iako i sama primećujem gomilu pravopisnih grešaka u člancima i već se pitam da li bi možda bolje bilo da mu ponudim usluge lektorisanja, al’ tvrdoglavo to i sjebano u glavu, pa ne odstupa. (Oh, opet opsovah. Strašno!)

Tek posle nekoliko dana, kad već počeh da sumnjam da je ona Poreska uprava dobrano prepolovila dušu urednika, on se javi. Popričasmo o tehničkim pitanjima, dobih ja tu silne komplimente na temu slike koju sam poslala da mi stoji ispod tekstova, te plavuša, te lepota, te divota, opet se izvrištasmo i ismejasmo i ja nakon svega sedoh da šaljem prvi tekst za portal.

Danima sam pre mislila koji ću. One najbolje ne mogu, uglavnom pljuju nekoga, ili transvestite, ili nakaradne stavove našeg vrlog društva, pa reših da stavim onaj o sopstvenim pripremama za venčanje, u kome najviše pljujem – sebe, pa valjda neće doći do nekog sranja. (Eto ga, izlete mi!)

Nema urednika danima. Ja sve gledam po portalu kada će da izađe moj vrcavi tekst, al’ ništa. Ta nije valjda nezadovoljan, mislim se ja. Svi ga rado čitaju, ai čovek je fan mog stila i bloga, on zna sve moje tekstove, biće to sjajan uspeh! Ćutanje.

Tek, jedno jutro dočeka me poruka napisana u pola noći. Urednik se javlja i već koristi IF kondicionalne rečenice. Pita kada bih volela da mi izađe tekst, AKO ga i objavim. I zamera mi na rečniku jer njegov sajt posećuju i deca, pa me moli da se malo podsetim šta je to autocenzura i da upotrebljavam sinonime za taj odvratan i raskalašan glagol na bezobrazno slovo j, koji se u tekstu pominje samo jedanput!

E tu je plavuši konačno pukao film. Em ti volontiram, em se cimam da bude po tvome, em me jebeš u mozak i pišeš mi pod okriljem noći, pa ja ujutru na’vatavam smisao, pa ti i to malo nego bi da mi menjaš tekstove i stil, sve ovo mislim ja.

Ja ti tu pošaljem dragom uredniku pozdrave bez psovanja, mada me je je jezik mnogo zasvrbeo sa širokim dijapazonom kočijaških i prekinem saradnju koja nije ni počela. Čak i bez opaske da na portalu stoji vest koja je Grandova zvezda promovisala novi hit u “Žikinoj Šarenici” pa je to valjda benignije za podmladak od mog poganog glagola na slovo j.

Zavrišta na to urednik. Pa polako, nije tako mislio, on strašno želi našu saradnju, ona mu je zaista važna! Pa gre’ota za mene da se ne reklamiram, ja, sa tako sjajnim stilom. Pa evo, on će mi dati ideje kako bih drugačije mogla da napišem tu opskurnu reč, pa koji izraz je bolji. Ili, možda ipak ne. Ali, evo, bar te proklete reportaže da pišem, to SVI MOGU DA ČITAJU. Au, bre, brate, ti baš umeš da zasereš, sa sve prostačkim izrazom jer za to što ti radiš sinonima nema, mislim se ja. I ostanem tvrda i mudra, kao da sam prirodna crnka.

I nemoj, Saveta, da me pitaš kako sam se osećala. Kao da sam u emisiji »Šoder lista«, koja se nekada davno davala na Trećem kanalu, a u njoj likovi  Žika Obretković, Stole Piksi, Popaj i Džon Travolta iz Borča Grede. E pa kao svi oni zajedno. Urednik ih koristi da mu u svojoj imbecilnosti šire slavu, a oni za to ne dobijaju ništa. A još ih i izvrgavaju ruglu.E baš kao i ja.

Pa na kraju ove moje opširne ispovesti, evo ga konačno i pitanje: da li bi trebalo da prestanem da se farbam u plavo jer sve mi se čini da mi je višegodišnja upotreba hidrogena, pored kosice, pomalo oštetila i mozak?

Nestrpljivo čekam tvoj odgovor!

Tvoje Jelenče

 

P.S: Molim te da skloniš od svoje maloletne dece ovo pismo da ih ne oskrnavim  razvratnom jezičinom! Ljubimmm!

Advertisements

8 thoughts on “Opasna za mlađe od 18

  1. Važno je da tom minornom portalčiću koji se ubi od želje da reklamira tebe,kladim se “čitaniju” od njega (da si daleko načitanija nije ič ni za diskusiju), ne smetaju pravopisne, gramatičke i logičke greške autora kojima se verovatno i ne meša u pisanje. A šta bih ti sve rekla da sam iole pakosna, al sam bre mLogo dobra, pa ćutim, evo časna reč ubih se ćuteći. 😉
    Ma šta drugo da ti kažem – ako si mu rekla.

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s