Novica

novicaU Novičinom životu sve je krenulo nizbrdo kad je ostao bez para. Da mu je neko pričao da će biti tako, on ne bi verovao.

Ko je mogao da pretpostavi da će njegova dobrostojeća firma propasti zahvaljujući konkurenciji, koja je, po njegovom mišljenju, bila daleko lošija od njega? On nikako. A ni ostali se time nisu mnogo bavili. Nisu imali vremena baveći se sobom.

A nekada je sve bilo drugačije. Došavši iz malog mesta u veliki grad, mislio je da mu je ceo svet pod nogama. Uživao je u studentskim danima i spremno se zaljubio u Ljiljanu, najlepšu devojku koju je ikada video. Činjenica da ga je jedna Beograđanka pogledala ispunjavala ga je ponosom i nije razmišljao o siromaštvu u kome je živela niti o svemu čega se njena porodica odricala da bi je iškolovala i izvukla iz bede.

Ni kada je Ljiljana ostala u drugom stanju nije požalio što je morao da napusti studije i počne da radi da bi izdržavao svoju malu porodicu. Bio je spreman da prevrne i nebo i zemlju da joj nadoknadi sve što u životu nije imala i da se nikada ne zapita kakav bi njen život bio da nije morala da napusti fakultet da bi postala majka.

Kada mu se rodio sin, bio je najsrećniji čovek na svetu, a kada je dve godine kasnije dobio ćerku, mislio je da u njegovom životu ništa ne može da krene po zlu. Radio je sve što mu je došlo pod ruku i jedva čekao veče da dođe kući i posmatra tri najvažnije osobe svog života kako mirno dišu u snu.

Upoznajući mnoge ljude, učio je koji je posao unosan i kako da postigne mnogo. I najednom, sreća je počela da mu se osmehuje. Za nekoliko godina toliko je napredovao da ne samo što je svojoj porodici mogao da obezbedi život bez briga nego je podigao i veliku kuću, u čijem je dvorištu najlepša bila cika dece koja su rasla kao iz vode.

A onda su došle zle godine. Ne odjednom, nego neosetno, malo-pomalo, kao kad velikom drvetu koren počne lagano da se suši a grane se još okreću ka suncu, ne znajući da će uskoro zauvek postati gole i tamne.

Kako je posao propadao, u kući su počele prve svađe. Deca, već tinejdžeri, navikli na lagodan život, nisu mogla da shvate da se sve promenilo, a Ljiljana, sećajući se svoje devojačke bede, osećala je da to ponovo ne bi mogla da preživi. I svi su bili saglasni u jednom – Novica je za sve kriv. I gledali kako da pobegnu od siromaštva koje im se prikradalo.

Jednog tmurnog jutra Novica se probudio kao i obično sa rojevima misli u glavi i ugledao Ljiljanu kako sedi sa koferom pored kreveta i čeka ga da se probudi. Na njegov uspaničen pogled saopštila je da odlazi i vodi decu sa sobom. Jednom je u životu dozvolila da joj uništi život kad je odvojio od studija i naterao da po zanimanju postane majka, ali drugi put mu neće proći.

Uzalud je Novica molio, plakao, preklinjao i iznuđivao samo još malo vremena da sve vrati na staro – gledao je u leđa svoje žene, sada tako tuđe i daleke i dva deteta koja su nekada trčala po bašti kuće iz koje su sada odlazili. Seo je u ćošak svoje velike sobe i sa bolom koji peče u grudima satima gledao u prazno.

Danima se budio u svitanje posle par sati nemirnog sna prepunog uznemirujućih slika. Počeo je da shvata sve ono što nije mogao da vidi u danima svog beskrajnog i uzaludnog rešavanja problema: Ljiljanu koja se sve više doteruje i sjaj u njenim očima i decu koja se sve više otuđuju i vezuju za majku koja im nudi bolji život.

Onoga dana kad je konačno shvatio da u njenom životu postoji drugi čovek, koji može da joj pruži sve što on više ne može, osetio je kao da propada u dubok bezdan. Ali to je još i mogao da podsnese, ali bol zbog dece koja su ga tako lako odbacila potkopavao je njegove temelje.

Danima i noćima sedeo je sam, svestan da niko više neće doći, u kući u kojoj je svaka soba nekada bila ispunjena smehom i grajom, a sada hladna, prazna i nema. I pitao se kako će naći snagu da se bori protiv tišine koja mu para dušu poput oštrog sečiva.

Posle nekoliko meseci, kada je već ličio na senku od koje su se svi prijatelji sklanjali jer od njega više nisu imali koristi, došla je Ljiljana. Prvi put posle mnogo vremena osetio je kako mu se um budi iz neke duboke tame i osetio nadu. Uzalud. Tražila je da proda kuću i obezbedi za nju i svako dete po jedan stan ne bi li im tako dao ono što im pripada. I otišla.

U Novici se probudila nada. Mislio je: ako proda kuću i kupi četiri stana, opet će svi biti blizu, i ko zna, možda će sve moći da bude kao pre. Zaigraće na kartu svoje dobrote, oprostiće sve i naterati ih da ga ponovo zavole.

I razjurio se Novica na sve strane, zvao, nudio, molio, tražio. I jednog dana došao je visoki čovek obučen sav u tamno. Čuo je da se prodaje ta velika kuća, a on bi želeo da na njenom mestu podigne zgradu. Novica je uzdrhtao, a kada je čovek u tamnom pristao da mu zauzvrat da četiri stana, mislio je da će se onesvestiti od sreće. Sad je još jedino ostalo da smisli gde će živeti dok se njegov plan ne obistini. Sav srećan javio je dobre vesti svojoj ženi. Ponadao se da će možda i od razvoda odustati i da će opet moći da budu srećni kao da ih nikakvo zlo nije ni prekidalo.

Počeo je da pakuje stvari i iznosi ih iz kuće koja mu je donela toliko radosti i toliko bola. Gledao je fotografije u velikim ramovima koje su stajale na velikoj trpezarijskoj komodi: isečci iz života jedne srećne porodice. Mora opet da ih pogleda sreća, mora, mislio je. I taj bol što opet tako jako peče tu blizu srca proći će kad opet svi budu zajedno, samo da se smiri, samo da se malo odmori sad kad opet ima nade. Samo da malo sedne i zatvori oči…

 

…Ljiljana i deca su prodali svoje stanove u zgradi na mestu njihove nekadašnje kuće. Sada žive u potpuno drugom delu grada. Svako od njih ima terasu iz velike sobe sa koje mogu da gledaju jedni u druge. I Novica ima svoju sobu – na Novom groblju. I svi su zadovoljni…

 

 

Advertisements

10 thoughts on “Novica

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s