Šaren svet oko mene

sarenU jednom od tekstova Jelene Pantić čitala sam o tome kako bi trebalo da unapređujemo sebe. Pošto mi se tekst svideo, a i savet da izađemo napolje i posmatramo ljude koje susrećemo i na njima pronađemo šta nam se dopada, pa to i usvojimo, rešila sam da je poslušam.

Danima sam izlazila napolje, šetala po svom kraju i gradu, posmatrala prolaznike na ulici, gledala ljude u redovima na šalterima i u prodavnicama, osmatrala putnike u autobusu i one opuštenije na klupi u parku kako hvataju jesenje zrake sunca. I posle višednevnih opservacija, izvela sam sledeće zaključke:

1. Deca

saren-deca

Ima ih, hvala Bogu, mnogo. Ne smeta mi cika i vriska, naprotiv, u društvu njihove buke se mnogo bolje snalazim nego u društvu neprijatne tišine nekih odraslih. Primećujem mnogo toga: da su željna pažnje, igre i slobode. Kad kažem slobode, ne mislim na rodoljublje nego na slobodan korak u svetu koji tek treba da otkriju.

Sa jedne strane su im mame, koje ih ne konstatuju mnogo, zapričane sa drugim mamama o sopstvenim porođajima, strijama, serklažima i mnogim drugim važnim temama i koje tek povremeno dreknu da opomenu svoje čedo ili da bi ga pozvale da mu u usta strpaju poneki smoki.

Sa druge strane su babe. One su najčešće zamenice boga koji bdi nad unučetom kao nad babl bojem, zatvorenim u svoj mali sterilisani svet. One su tu da ne daju da se trči jer može da se padne, da se ne sedi na travi jer je mokra/hladna/zapišana od kučića, da se jede sve što se našlo u kući i ponelo jer je dete sigurno gladno, da se ne hoda jer je bezbednije da ga baba nosi, da se ne komunicira sa drugom decom jer su bezobrazna/bolesna/imaju urokljive oči itd. Ukratko, prava mala omča oko vrata.

Uvek se nađe poneko dete sa strane i mama koja je iz nekog razloga neprilagođena bulumenti. Ona obično sa detetom istražuje park, travu, cveće, mazi psa i mačku i uči ga šta je dobro, a šta loše. Takvu ostatak klana smatra debilkom, a dete je za zaobilaženje

2. Školarci

saren-skolarci

Njih obično prati graja jer su uzbuđeni zbog prelaska ulice, domaćih i kontrolnih zadataka i veoma su slatki kada se uhvate za ruke i doterani, sa velikim torbama na leđima, čoporativno idu od kuće do škole i nazad.

Oni stariji koje još nije cepio pubertet su ozbiljni i puna im je glava obaveza, kako u školi, tako i van nje. Naravno, ne računam one kod kojih se od najranijeg detinjstva vidi da će biti problematični, takvi rano krenu da gluvare po ćoškovima i sa obožavanjem gledaju starije duvače po parkovima.

3. Tinejdžeri

saren-tinejdzeri

Ono što njih prati je vrištanje, uz pomoć kojeg se uspešno oslobađaju viška energije. Devojčice su sve iste, sa kosom ispeglanom i dugom do dupeta, sa istim patikama, jaknama, uskim plitkim pantalonama, iscrtanim očima i velikim mobilnim telefonima sa kojih puštaju muziku kao sa malih tranzistora kad se uveče okupe sa društvom. Preko dana u njih nabiju slušalice i ne čuju ništa sem Pinkovih zvezda koje se ipak u svom treštanju pomaljaju ostatku sveta.

Dečaci se motaju oko njih kao oko ringišpila. Neki su opčinjeni njihovim mirisima i smehom, pa i sami puštaju muziku i prate ih u modnim krikovima. Ipak, većina igra košarku i fudbal, ako ima gde. Takvi su devojčicama i zanimljiviji jer deluju nezainteresovano pa ih treba animirati.

Škola im dođe tek kao manekenska pista, čast štreberima, koji su sve samo ne neko na koga se treba ugledati.

4. Momci i devojke

saren-momci1

Kad prođe tinejdž doba, ekipa se račva u dva pravca: jedni bi da studiraju, druge to ne zanima. Neki studiraju stvarno, neki samo nastave da faks koriste kao modnu pistu. Oni drugi ili gluvare po parkovima i upadaju u krug čuvenih “duvača sa klupe”, a devojke, u zavisnosti od mogućnosti, ili postaju “klaberke” ili crnče kod nekog privatnika. Ipak, svi oni zajedno na kraju dođu u fazu: “Kad ti misliš da ulaziš u brak i imaš decu? Hoćemo unuče, hoćemo unuče!”

E onda kreće lov na bračnog saputnika. Ako već ne postoji neka stabilna veza, ako osoba nije šarmantna/zanimljiva/puna samopouzdanja/privlačna suprotnom polu ili je jednostavno nesrećna u ljubavi, tada se kreće na varijantu daj šta daš.

To su oni što idu ulicom i zjakaju okolo nadajući se da će baš taj dan sresti osobu svog života jer tako im je rekao horoskop/tarot karte/vračara/Ostrog i život samo čeka da ih ubaci u svoj vrtlog bračne sreće i porodičnog blagostanja.

Pa kad neke Bog pogleda i na’vataju bračnog partnera i zasnuju porodicu, od njih se ne može živeti. Onda valjda jedva dočekaju da nastave da jebu majku dalje. Tako ih možete videti kako puni ponosa koračaju širinom celog trotoara sa svojim podmlatkom u kolicima/za ruku i svi moraju da im se sklone, kao da su u najmanju ruku obezbedili prestolonaslednika jalovoj dinastiji. Baj d vej, na taj način daju odličan vaspitni primer svom potomstvu, ali koga to briga.

To su isti oni koji po ulici spopadaju sve one nekadašnje sapatnice u maltretiranju, koje sada sa prezrivim izrazom lica pitaju: “Kad ti misliš da ulaziš u brak i imaš decu? Vidi kako ja!”

5. Roditelji

saren-roditelji1

Ova kategorija upadljiva je po izmoždenom izrazu lica. To su majke koje vuku kese iz prodavnice ne bi li na’ranile večito gladnu žgadiju kod kuće, umorne od posla sa koga se vraćaju i koji ih tek čeka u toplom porodičnom gnezdu, sa brojkama u glavi i ratama kredita koje treba da odvoje ne bi li otplatili one iste patike i velike mobilne telefone koje su morali da kupe svojoj deci ne bi li zaostajala za drugima, nadajući se da će im bar nešto ostati, pa da i one sebe upristoje za dostojanstven odlazak na posao.

I očevi su takođe u dubokim mislima. Ako se nisu propili ili posegnuli za nekom mladalačkom suknjom, brine ih egzistencija i kako ćerkama obezbediti studije po privatnim fakultetima i letovanja na koja se mora otići, nikako drugačije. Tek poneki nosi ružu svojoj supruzi, ako se seti da i za njih dvoje ima života.

6. Penzioneri

saren-penzioneri

Ova brojna grupa deluje najžilavije. Dok oni mlađi uglavnom jure za unucima, stariji idu nogu pred nogu, pomireni sa svojim životom. Bilo da su dame u bundama ili priproste bivše kafe kuvarice u sintetičkim košuljama, a poneka čak i sa maramom vezanom ispod brade, sve su spokojne. Znaju da ih čeka sigurna penzija.

Ali nije ni njima lako. Mora se kod lekara, u apoteku, u autobus u kome svima smetaju, poboljeva kuk, a bogami i srce popušta, pa su to glavne teme. Sem ako se ne kritikuje omladina i poneka posrnula devojka. Ili ako neki udovac ne traži sebi novu saputnicu pa se bakice pomame i pocrvene kao šiparice. A nije ni čudno, dobra je to prilika, sa sigurnim primanjima. Malo li je u današnje vreme?

 

 

I tako ja gledam taj šaroliki svet koji prolazi pored mene. I vraćam se zadatku i temi šta bih ja to mogla da preuzmem od njih što mi se sviđa.

E pa ovako: od dece bih preuzela nepomućenu ideju da je život bajka, od tinejdžera veliki mobilni telefon, od devojaka ideju da je brak ringišpil u luna parku, od roditelja mudrost da od dva naprave četiri, a od penzionera, naravno, penziju jer bi mi to rešilo sve brige u životu.

Pa kapu da nakrivim i zapevam…

saren-kraj

Advertisements

8 thoughts on “Šaren svet oko mene

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s