Steva vojvoda

angry-kid-flip-off-funny-imageSećate se kad smo u školi na časovima srpskog učili lekciju o prosvetiteljstvu i da su filozofi tog pravca smatrali da se čovek rađa dobar i sa dušom čistom kao neispisani list hartije? E pa ja se sećam, a i znam jedan primer kako se neko takav rodi pa roditelji od njega naprave kretena.

Malog Stevu je bilo veoma teško videti, samo se pričalo da je tu. Roditelji su se više i videli i čuli. Majka, kreštavog glasa i histeričnih pokreta, uglavnom je vriskala da ne dira televizor, noževe, daljinski upravljač, štekere, kantu i u njoj sekundarne sirovine. Pretpostavljam, sedeći na nekom kanabetu, jer ju je mrzelo da ustane i skloni ga od opasnosti koje su mu pretile.

Otac mu se ređe čuo. Večiti student prava, uglavnom je u kućnom kaputiću i patofnama sedeo na terasi i učio iz skripti i knjiga. Supruga mu je bila glasna za svo troje, budući da mali Steva od sebe nije davao glasa.

Mogli ste ga videti samo kada ga voze u vrtić. I po podne samo onda kad ga tata između dva učenja izvede pa sede u kolima. Jer, naravno, park je daleko, a pauza u umnom radu opasno rastegljiva kategorija, pa je valja držati pod kontrolom.

Mnogi su i sumnjali da mali Steva uopšte postoji jer niti ste ga mogli čuti niti videti. Eventualno noću, kad ga zaboli uvo pa vrišti od bolova, a mama ga umiruje tako što viče: »Uja!« i verovatno se krije ne bi li ga zamajavala. Naravno, veoma glasno, tako da cela ulica prestane da sumnja da mali Steva postoji i sazna da ga boli uvo.

Sumnja se definitivno raspršila kad je organizovano prvo rođendansko slavlje malog Steve. Okupila se tu rodbina, donosili veliki pokloni, tapšalo se prilikom duvanja svećica i radovalo uz pesmu i igru.

Tog dana posebno se istakao jedan novi glas. Starija žena bila je najveselija. Posle duvanja svećica povela je pesmu, uz tapšanje i trupkanje nogama. Patriotski obojenu, da ti krv uzavri u žilama:

“Oj, vojvodo Sinđeliću,
srpski sine od Resave ravne,
milije je Srbinu umreti
nego robom ikada živeti”

To verovatno jer je mali Steva staramajku asocirao na Stevana Sinđelića, pa se nastavilo u istom tonu:

“Puče puška, boj se bije
a Sinđelić ljutu bitku bije!”,

pa sve vatrenije, sa posebnim naglaskom na PUŠka, tapšanjem i frenetičnim ciktanjem. A da bi začinila, sve se završavalo skandiranjem:

“Stevo, vojvodo! Ste-vo, voj-vo-do!”, onako navijački.

I bi ljudima iz ulice simpatično. Mali Steva – vojvoda Sinđelić. Nema ga šaka jada, pa ti interesantno. I radovala se rodbina, što da ne.

Al’ problem je ispao onda kada je bolešljivog Stevu počela da čuva ta ista patriotski nastrojena gospođa i svakoga dana dolazi i provodi vreme s njim.

Znalo se, kao da po njoj navijaš sat: u 7 ujutru, kad mama ode da radi, a tata na predavanja, na svom radnom zadatku već je bila staramajka puna elana, uvek u patikama i suknji pun krug, kao i džemperu kome su se rukavi vukli do kolena. Neretko raščupane sede kose, žurila je da zabavi svog malog unuka.

I znalo se, kako roditelji na vrata, tako u rano jutro ulicom počinje da se ori pesma:

“Puče puška, boj se bije,
a Sinđelic ljutu bitku bije!”,

začinjena sa: “Stevo, vojvodo! Ste-vo, voj-vo-do!”.

Tako je cela ulica saznala da mali Steva zaista postoji. I da ima i babu koja ga čuva kad ne ide u vrtić. I svi su počeli da mole boga da “srpski sin od Resave ravne” bude zdrav kao jabuka ne bi li išao u obdanište umesto da staramajka gusla i navija od ujutru.

A kad Stevu vojvodu izmori frenetična narodna pesma, umeo je da zaspi oboren temperaturom ili stresom, ko bi ga znao. Tada je staramajka umela da zaređa od vrata do vrata ako se neko u prepodnevnim časovima drzne da malo glasnije pusti muziku. Jer dete je jedva zaspalo i ne smemo ga buditi.

Uzalud su ljudi pokušavali da je namole da u rano jutro ne peva patriotske pesme, ona bi se na to oglušavala i gledala ih kao da ne razume o čemu govore. Umesto toga, najčešće bi im pričala o srpskim pesnicima i sa kojima je od nekih savremenijih kao mlada bila u ljubavnim vezama. Tada su svi shvatili da od nje nema vajde i da je najbolje da Steva vojvoda bude zdrav kao dren.

Staramajka je nestala u vidu lastinog repa kada je tati došlo vreme za ispitni rok. Ta ne može se učiti uz skandiranje. Možda je i poneka prijava odradila svoje, tek guslanja više nije bilo. A i Steva vojvoda postajao je otporniji na bolesti, kako mu imenu i dolikuje.

Umesto da smeta tati, pala je odluka da ga, kad god imaju priliku, vode u selo, da ojačava na čistom vazduhu i zdravoj hrani. Da večiti student konačno ima mira, a i mama da ne mora da se stresira. I sve bi to bilo idealno da Steva vojvoda nije naučio na dvorište i prostranstvo sveta.

Problemi u se pojavili kada su ga prvi put posle dužeg boravka vratili u stan i dozvolili mu da se igra u svojoj sobi, a ako bude bio dobar, tata će ga voditi da sede u kolima. Tako je Steva vojvoda prvi put ostatku sveta pokazao kako mu zvuči glas. Izašao je na terasu sa reketom za badminton, krenuo da iz sve snage udara po simsu i viče:

“Ljudi, upomoć!”

Mama i tata, videvši da se neki ljudi osvrću i pitaju da li detetu treba zaista pomoć, pokušali su sa njim pedagoški da popričaju. Steva vojvoda za to nekako nije imao razumevanja. Iz revolta je bacio bežični telefon kroz terasu.

Tada su se sva vrata i prozori pozatvarali i Steva vojvoda je dobro izubijan, da ne čuje svet. I da shvati da mora da poštuje pravila roditeljskog doma, bar dok jede hleb pod očevim krovom. I da ako tako nastavi, neće za kaznu ni u kolima smeti da sedi.

Steva vojvoda od ove jeseni ide u predškolsko. Više ne viče sa terase, sada samo urla po stepeništu i ulici kad ujutru ide u vrtić. Mama sa njim ima beskrajno mnogo strpljenja i da bi mu pokazala kako se ne ljuti što viče, odlučuje da ga imitira i viče zajedno sa njim, nadajući se valjda da će mu tako dosaditi pa će i prestati.

Ostatku ulice ostaje da se nada da Steva vojvoda neće postati lokalni huligan i da neće terorisati komšije. Mislim, već ima dobru osnovu, samo još malo da ga zdušno poguraju.

U to ime, ‘ajmo svi: “Stevo, vojvodo! Ste-vo, voj-vo-do!”.

 

 

 

 

Advertisements

4 thoughts on “Steva vojvoda

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s