Odbor za doček

babesastanak6tkgmyh8ei

Da li ste nekada ispred svoje ili nečije zgrade videli klupu na kojoj su se ustoličile gospođe koje na istoj ubijaju vreme i zabavljaju se posmatranjem komšiluka? Sigurna sam da jeste. A ako ih dobro osmotrite, shvatićete da su samo za dlaku bolje od mangupa koji sede na istoj takvoj klupi, samo u nekom parku i dobacuju devojkama, a sa muškim svetom zameću kavgu.

E, sa takvom jednom klupom ispred svoje zgrade sam ja odrasla. Znalo tačno se ko tu sedi, i gde je čije meseto, čak i šta doživljava kao svoje zaduženje. Tako da sam i sama od najranijeg doba već prepoznavala ko će da mi vrišti ako trčim po travi, ko ako vozim bicikl, a ko će da mi se najebe majke ako diram ruže.

Društvance su u najvećoj meri činile babe, većina samohrane udovice sa po jednim detetom i muževima koji su stradali u ratu. Pošto je to delovalo kao neka epidemija, jednom sam pitala majku da li su svim ženama u ratu muževi poginuli, a ona mi je rekla da će mi na to pitanje odgovoriti kad porastem. Kasnije sam i sama shvatila da muževa nije ni bilo.

E, ali zato su one bile prve da brinu o moralu zgrade. Nije mogla nijedna devojka da prođe da je ne ispregledaju od glave do pete, pa da se i došaptavaju kad prođe. Neke drskije umele bi ponešto i da priupitaju, čisto radi dobijanja svežh informacija, a i da ispreslišavaju labilnije.

Bio je tu i poneki muškarac. Najdeblji je brinuo o tim famoznim ružama i bršljanu koji je visio sa zida, a kome smo svi mi mlađi naraštaji bili pretnja da se okačimo i iskidamo ga. I zaista, mnogo je brinuo o prirodi, više nego o sopstvenoj snaji koju je njegov sin neretko lešio kao vola u kupusu i trudnu u spavaćici izbacivao na tu istu klupu usred noći. Ali, o tome se ćutalo.

Neke babe su se, još u uzavreloj strasti koja se ogledala u razmenjivanju ljubavnih vukend-romana, i pozaljubljivale u stare momke na klupi. Neke su se u tim zanosima šlogirale, a meni je pričano da su preterale sa sunčanjem na poljančetu iza zgrade pa su dobile izliv krvi u mozak.

I sve je te babe interesovalo, i koliko imam kila, i da li išta jedem, što još ne idemo na more, zašto nisam pocrnela, a bila sam na moru, da li moja sestera ima momka, kako to da ga puštamo u kuću i slično.

Kad sam poodrasla, postala sam zanimljiva za neke druge stvari. Lovile su me gde idem, s kim se družim i dojavljivale mojoj majci u kojoj sam pomrčini i sa kojim banditom viđena. Pola od toga je bilo preuveličano, ali tada je došlo moje vreme da budem hit.

I taman kad su počele da se proređuju,  ja sam sve manje bila u svom kraju jer došao je red da istražujem i neke druge. Na fakultetu sam upoznala devojku koja je iz unutrašnjosti došla u Beograd i iznajmila stan u jednom soliteru.Pomislio bi čovek da je to jedan svojevrsni deža vi, ali u njenom ulazu postojao je takođe odbor za doček, koji su sačinjavale babe koje su improvizovale sedalo tako što su iznele stolice iz svojih stanova.

Budući da su bile veoma ljubopitljive i strašno želele da saznaju ko je ona, drugarica me je zamolila da se našalimo sa njima. Ona ih je upadljivo ignorisala, što je babe dovodilo do blažih tahikardija jer ništa o njoj nisu uspevale da saznaju, a moj zadatak je bio da zamećem tragove.

Za razliku od nje, ja sam im se smeškala svaki put kad dođem, ali ništa nisam govorila, kao da sam gluvonema. Imale smo dogovor da joj ne zvonim na interfon nego da me vidi sa prozora i pusti da uđem. Mnogo ih je uznemiravalo što ne znaju kuda idem.

Sledeći zadatak bio je da ne idem liftom nego pešice, što meni nije mnogo teško palo, jer sam ionako klaustrofobična, pa ne bih ni ušla u isti. E, to je tek babe pomelo. Toliko da su jedanput krenule da me prate, ali pošto nisu mogle da me stignu, jer, jebiga, godine čine svoje, jurile su me liftom, a ja sam ih po spratovima izbegavala sedeći na stepenicama.

I smejale bi se nas dve još onoliko da đavo nije odneo šalu. Naime, sticaj okolnosti je hteo da na mene padne sumnja da se švalerišem sa izvesnim džabalebarošem iz solitera, kome je žena ko za baksuz radila uvek nekako u vreme kad bih ja dolazila kod moje drugarice. Elem, babe su mladoj radenici u poštansko sanduče ubacile anonimno pismo, upozorivši da prate »maloletnicu« s kojom se spanđao njen muž, pa su upučćene i u moje kretanje i u njene radne smene. Tako smo morale da obustavimo sve jer je ispao ceo lom, a drugarica se kasnije združila sa bračnim parom i dokazala da je muž bio veran kao devojčica.

I taman kada je na klupi ispred moje zgrade izgledalo da su pomrle sve tračare i moralne vertikale, pojavile su se nove. Neke su stasale za klupu, neke su se doselile, ali odbor za doček opet se formirao. Baš nekako u vreme kad sam se ja udavala, pa su tako uživale u dolasku svatova i izvođenju mene do automobila da su sve podrhtavale. Razočarala sam ih što nisam povela kolo na parkingu, a i ni trubača nije bilo, pa sam ocenjena kao sirotinjska mlada.

Kada smo mi, mladenci, u jednom trenutku živeli kod mojih roditelja, opet smo postali hit. Da li imam stomak, kada ću da ga imam, jel’ čekamo Ruse, gde mi je muž, gde smo pošli, kad smo došli itd. Vrhunac je bio kada sam jednog dana izašla po podne do prodavnice, a jedna od njih, valjda portparolka odbora za doček me zapitala da li sam ja to izašla da potražim muža jer vreme mu je da se vrati s posla, a još ga nema…

E tada mi je pukao film pa sam prestala da kažem i dobar dan. To ih je mnogo uvredilo. Brzo sam posle toga otišla u novi kraj, ali mi to nikada nisu zaboravile. Pa i sada, kad dođem u staru kuću i prođem pord njih, ućute se. Postavile bi one meni hiljadu pitanja, al’ ćute. A kad prođem, skupe se kao kokoške  i raskokodaču se. A ja pomislim: sirote, bar i njima nešto zanimljivo u životu da se desi.

 

Advertisements

3 thoughts on “Odbor za doček

  1. Super priča. Podsetila si me na one babe u selu kod mojih babe i dede..isto sede na klupama i sve vide i sve znaju. A ovde u zgradi imamo jednu bakutu koja je video nadzor, ona takođe sve vidi i sve zna. 🙂 Biraš originalne teme za priče, svaka čast ❤

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s