Daj neki vampirski

Pile-of-VHS-TapesZnate onaj osećaj kad počnete da radite jer vam treba novac, a onda uhvatite sebe da vam se tako osladilo da više bez para i ne možete, ma koliko da vam i nisu više baš toliko neophodne?

E u takav vrtlog ja upadoh krajem devedesetih, kad je para bilo malo, a obaveza mnogo.Pa ne znaš da li ćeš pre da radiš ili da studiraš. A duša ti ište sve.Pa radiš šta ti padne pod ruku, samo da ti ne preti hapšenje, naravno.

Otvori se jedne godine video klub u mojoj zgradi. Sad mu to dođe kao pluskvamperfekat, sa sve video rikorderima i VHS kasetama. Mnogi od nas su to dočekali sa oduševljenjem. Nemaš da se smaraš i ideš daleko, samo se spustiš u ulaz, biraš koji film hoćeš i uživaš.

Jedino je smetalo babama u zgradi. Uznemiravala ih ideja da će se nepoznati ljudi vrzmati oko njihove kuće, a neonska reklama terala u nesanicu. Iako smo mi, devojke bile zadovoljne jer je postojala mnogo manja šansa da nas neki manijak zaskoči u mrklom mraku, jer su te iste babe nemilice krale sijalice u ulazu, njima je ideja o silovanju izgleda delovala primamljivo.

Elem, gazdarica video kluba, bliska komšinica, ostane u drugom stanju, i budući da je morala da održava trudnoću, pita mene da radim i menjam je godinu dana. Ja odmah prihvatim, već vidim finu paru, a i studentu sve lakše samo kad batali knjigu.

Bila je to jedna od boljih godina u mom životu. Radilo se naveliko, a ko god da uđe, znaš ga. Pa ti posao dođe kao proslava godišnjice mature. Uživancija.

Bilo je tu i likova sa strane, naravno. Veliki kraj pa se stalno novi doseljavaju, a meni teško da im pamtim imena, pa ih pamtim po broju, kao logoraše.

I voleli su da me vide, nije da nisu, pogotovo smarači. A bilo ih je na kilo. Neki su mislili da sam maloletna, ali ne onako za kompliment nego da imam 12 godina. Znači, nisam cupi nego retard. Te sam odmah stavljala na ignor. Neki su me i muvali, ali sve neki klošari.A i nisam bila slobodna.

Posao sam ozbiljno shvatila i pripremila se za desetku. Ispregledala sam skoro sve filmove, da bih mogla da preporučujem. Što mi je mnogo teško palo, posebno da ne moram da učim. Tako sam počela da stvaram psihološke profile članova i umela tačno da pogodim koji žanr će da mi traže. Ko će ljubavni, ko će triler sa masovnim ubicom, ko komediju za debila, a ko bi da istražuje infantilnu stranu gledajući crtaće.

Bilo je i ruralnih likova, koji bi podrigivali na sremsku kobasicu i crnim noktima prebirali po kutujama na policama. Takvi bi sa posprdnim osmehom tražili da im preporučim neki dobar pornić. U početku mi je bilo neprijatno, a posle sam im nudila neke sa crncima, pa su me ostavili na miru.Samo jednom mi je ušla muškobanjasta žena i zatražila preporuku za dobar erotski sa istim polom. Na moje oči koje su postale tri broja veće, samo se nasmejala. Pala sam na gej testu kao i na svim ispitima te godine.

Iako rizikujem da ispadnem netolerantna, najmanje mi je prijalo kad su dolazili pripadnici romske nacionalne manjine. Sa sve tonom blata na cipelama iz svog Karton sitija, kako smo popularno zvali njihov kraj i miomirisom koji bi sat vremena morala da luftiram. Za njih sam već znala šta vole, neku tučnjavu sa Brusom Lijem i horor pun krvi. To sam saznala čim sam počela da radim, kad mi je jedan, u pratnji tri slinava deteta, koja su lizala pult za kojim sam radila, pitao:

– Seko, imaš neki vampirski? – sa akcentom na pi.

I odmah sam skakala da preporučim. I ne samo to. Znala sam sve glumce, godine dobijanja Oskara, režisere i tračeve iz Holivuda. A kad su se pojavili sega i soni, morala sam da naučim i igrice, od Nid for spid trka, Premijer menadžera, sve do Tomb Rajder i pucačine sa Džejmsom Bondom. I da napnem živce ne bih li sabrala mlade gikove koji su se kočili kao u epileptičnom napadu dok čekaju da im spakujem jebenu konzolu sa džojsticima.

Bilo je tu i mnogo dobre zabave. Hapšenja rasturača droge u komšiluku, ponekog podmetanja bombi na parkingu, tuča i svađa, a ti staneš na vrata i sve gledaš kao na TV ekranu. Davalo se najbolje lice devedesetih, a najsjajnije kad radiš uz sveću jer si u nekoj od grupa za isključenje struje, pa ti došlo vreme da te utrnu. Mi smo nekako najčešće bili u F grupi, da ne kažem na F odeljenju.

Tu sam dočekala i 5. oktobar 2000. Nisam bila na licu mesta, vadila sam se da moram da radim. Tu sam sedela i u mraku slušala mali tranzistor čekajući mog momka da se vrati, nagutan suzavcem i sa nadom da će biti drugačije. I bilo je. Godina je istekla i rodili su se blizanci. Nastavila sam da polažem ispite i povremeno radim u video klubu, a mušterije bi se uvek obradovale kad bi me videle. Imala sam besplatne filmove da gledam dok ne padnem u nesvest.

Danas više nema video klubova, ni video rikordera, ni traka koje moraš da premotavaš. I filmovi su nekako drugačiji. Ali, vampirski, o pa za to mi ne trebaju kasete i diskovi. To ionako gledam svaki dan.

 

 

Advertisements

9 thoughts on “Daj neki vampirski

  1. Znaš, kad listam “Blogere”, vidim tvoj post, prvo to ččcitam. Razveseliš me laganim stilom, nasmeješ vedrinom i…dođem opet. Nekad, kao sad, ostavim trag, nekad ne, ali uživam, uvek.
    Ovo pisanije, bila neka, ipak, pitomija vremena.

    Liked by 2 people

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s