Dobri ljudi i kako ih sačuvati

o-kindness-facebookMnogo volim izazove na blogu. I veoma rado im se odazivam. Htela sam i na ovaj o dobrim ljudima, majke mi, ali već danima mislim šta da pišem i stalno se saplićem o svoje ideje.

Htela sam da pišem o nekim ljudima koji veoma vredno i odgovorno obavljaju svoje poslove. Prvi su da pomognu, da sve bude urađeno na vreme i pod konac. Ponekad čak i da urade nešto što ih tek čeka, kad već imaju vremena. Onda sam se setila da takve ljude okruženje počinje da zluopotrebljava, da im uvaljuje i svoj deo da bi oni hvatali krivine, da ih doživljava kao budale, pod devizom: “Pa, neka radi i za nas kad već toliko voli”, da ih opominje da “smanje doživljaj” i malo prikoče da ostali ne bi izgledali loše pored njih.

Htela sam da pišem o nekim ljudima koji vole da pomažu drugima, koji se odazovu na svaku humanitarnu akciju i ono malo što imaju dele sa drugima. Onda sam se setila koliko su puta saznali da su humanitarne organizacije bile lažne i da su ih zloupotrebili. I da su oni kojima je pomoć zaista neophodna sad u obavezi da dokazuju da su im deca stvarno bolesna ili da su socijalni slučajevi.

Htela sam da pišem o nekim divnim i odanim muževima koji iskreno i bezrezervno vole i podržavaju svoje supruge . Koji čuvaju decu, obavljaju sve kućne poslove, spremni da one uživaju u svom slobodnom vremenu i svojim zanimacijama. Koji mogu da posluže kao primer drugima. Onda sam se setila da većina tih žena njima briše patos, da ih tretira kao papučare i spremno ponižava u društvu. Neke ih i varaju, nemilice.

Htela sam da pišem i o nekim ženama koje obožavaju svoje muževe. A onda sam se setila da su spremne da same podižu decu, obavljaju sve što mogu i za šta imaju snage dok im jače polovine sede po kladionicama i kafanama, dobacuju za maloletnicama i misle da je dovoljno što su napunili frižider.

I stvarno sam htela da pišem o svim tim divnim osobama, koje svojom iskrenošću, dobrotom i saosećajnošću plene i ne traže zauzvrat ništa, kao što je i red, jer da traže i trguju time, onda ne bi ni bili tako dobri. A onda sam se setila da je većina mnogo puta osetila koliko je ta dobrota kao neko breme koje vuku na svojim leđima.

Danas mnogi kažu kako cene dobre ljude jer ih je sve manje, a čine sve da njihov broj još više skrešu. Ako je neko iskren i osećajan, budala je i hajde da ga iskoristimo. Ako je neko vredan, magarac je, hajde da ga dobro natovarimo. Ako je neko požrtvovan, odlično, daj da ga iscedimo do koske.

Slušala sam kako neki roditelji uče svoju decu životnim mudrostima: “Najviše se čuvaj ljudi koji ti se osmehuju. Oni sigurno nešto hoće od tebe”. Pitala sam zašto takav stav usađuju potomstvu, zar im treba u korenu saseći ideju da postoje ljudi sa iskrenim osmehom. Rečeno mi je da je bolje tako, bezbednije za njih da ne veruju nikome. Pa se mi onda pitamo zašto su dobri ljudi u izumiranju…

Ne mislim da dobri ljudi treba da se postanu drugačiji, naprotiv. Našta bi ličio svet bez njih? Ali, da bi opstali, moraju da se povuku. Da svoju dobrotu ne rasipaju neštedimice na sve strane nego da je čuvaju za sebe kao najveću dragocenost i dele je samo sa odabranima.

Znam da to nije lako. Kad je neko dobar, on to ne može da dozira, ili jeste ili nije. Ali tako mora. Jer i dobrota se izliže i pohaba kada se mnogo dugo daje lošim ljudima, pa se čovek i sam zarazi njihovim zlom i zaboravi da je nekada bio dobar.

Zato samo polako. Ima još mnogo dobrih ljudi, ali sada nije njihovo vreme. Doći će valjda jednog dana i taj čas kad će svako ponovo moći da pokaže svoje srce. Tada će konačno svi oni koji su sačuvali svoju dobrotu moći da budu ponosni na nju. I da budu srećni što još postoje oni sa kojima mogu da je dele.

 

Advertisements

3 thoughts on “Dobri ljudi i kako ih sačuvati

  1. Sve je nesporno tačno što si napisala i ovakve pojave postoje, ali su, po meni, odlika sitnih duša i onih koji ne vole da dele. Zato, po meni, imamo baš ovo u čemu živimo i kako ti reče, dobri ljudi čuvaju dobrotu za posle..Kad posle? To posle možda nikad i ne dođe. A šta dotle? Da živimo ovako kako živimo? Opet, lično, ne mogu tako. Ako onaj ko je iskusio neko dobro od mene to ne vrednuje, to nije do mene. Što se mene tiče, dobro dajem uvek i samo s jednom namerom, da dam, ako imam, mogu i želim. Ne očekujem nikad i ništa kao protiv uslugu jer onda to i nije dobro, onda je to, kako skoro neko reče biznis, a ja nisam biznismen(ka).

    Liked by 1 person

    • Napisala sam da dotle “svoju dobrotu ne rasipaju neštedimice na sve strane nego da je čuvaju za sebe kao najveću dragocenost i dele je samo sa odabranima”. A da za sve ostale treba da se strpe dok ne dođe vreme kada će se dobrota ceniti. Takođe sam pisala o onima koji “svojom iskrenošću, dobrotom i saosećajnošću plene i ne traže zauzvrat ništa, kao što je i red, jer da traže i trguju time, onda ne bi ni bili tako dobri”. Tako da se sve ovo o čemu sam pisala odnosilo baš na sve koji nisu “biznismeni”.

      Liked by 1 person

      • Pod stare dane učim kako da se čuvam od zla u ljudima. Baš iz razloga koje si navela. Tužno je kada sputavaš želji da pomogneš, jer nisi siguran da li će pomoć stići onome kome je namenjena. Na dobrotu se, u današnje vreme, uglavnom gleda sa podsmehom. Empatija se smatra beskorisnom glupošću. Ogavno.

        Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s