Tragač za zrnom dobra

12191081_10208182470545549_432528580020924146_n

Završi se i ovaj izazov radosti. I mogu vam reći da je baš prijao. Nekako leči kada se svaki dan okrećete onom što donosi sreću, a ne samo pričama o nepravdi, manama i teškom životu.

To me je valjda i vodilo kada sam napravila svoj blog. Nazvala sam ga Tragač za zrnom dobra nekako spontano, kao da je iz mene samo ispalo, bez nekog velikog razmišljanja. Možda je to baš i bila moja najjača crta, kad nesvesno kažeš prvo šta misliš.

Ipak, u poslednje vreme sam zaboravila na naziv svog bloga. Počela sam da promašujem temu, kao kada u školi pišeš pismeni zadatak pa zaboraviš da se stalno osvrćeš na naslov i izgubiš nit sa svojim ciljem. Opteretila sam ga pričama o lošem, teškom, tužnom i naizgled bazizlaznom. Sve začinjujući cinizmom i sarkazmom. Tako sam počela da zatrpavam to malo zrno dobra na koje sam navalila sav krš i lom ovog sveta.

Kad sam počela da pišem o radosti, osećala sam kao da raščišćavam nered u svojoj glavi. I dajem onom zrnu šansu da ugleda svetlost sunca.

I počela sam sve više da pišem, takav je bio zadatak. I što sam više kuckala po tastaturi i prisećala se svega što me čini i činilo srećnom, osećala sam kako me te priče isceljuju. Guraju sve ono loše i tužno i sve to postaje nevažno.

Prestala sam da mislim o svim ničim izazvanim nepravdama nanetim meni, ko me voli ko me ne voli, ko me pogledao popreko, ko mi nije rekao dobar dan i sličnim nebulozama. Pa ne mogu svi da me vole, a i ne treba. I to ne znači da su oni loši. Ne, nikako. To samo znači da ih ja nisam dotakla i da postoje oni koji to mogu i pored kojih i njima umeju da zablistaju oči. Eto, svako u sebi ima zrno dobra, samo treba da se nađe šta i ko će ga iščeprkati iz dubina.

Prestala sam da mislim u kakvom okruženju živim. O ludom komšiluku, nezahvalnim prijateljima, uvređenoj rodbini. Neka su svi oni živi izdravi, a najviše među njima ja. Puna radosti i bez i trunke gorčine. Sve dok još postoje oni koji me čine srećnom.

I neću ja sad prestati da pišem o iskrivljenoj sadašnjosti u kojoj živim. Naprotiv, baš u poslednje vreme stalno srećem jednu devojku sa muževnim glasom i tetovažom svojih roditelja na ramenu. Cenim da su roditelji jer izgledaju kao bivši bokser, sadašnji taksista i žena koja rado prevrće šolju, ali ne znam kako da dođem do informacija o njoj, a da me ona ne isprepucava u nekoj pomrčini.

Eto, sve su to razlozi zbog kojih bi i vama preporučila da krenete u ovaj terapijski izazov. Da budete tragači za zrnom radosti i dobra u svakome oko vas, pa čak i onima za koje mislite da to u sebi nemaju. A ako u tome i ne uspete, izvucite ga iz sebe i uživajte u njemu. Jer posle svega, niko nas neće paziti i ugađati nam onoliko koliko to mi sami možemo da učinimo za sebe…

 

Advertisements

3 thoughts on “Tragač za zrnom dobra

  1. Hvala ti, to i jeste moj cilj i poenta. Kad se ljudi okrenu sebi i lepom u sebi i oko sebe, zaborave na neke stvari. Neću ovde ni u naznakama da kvarim to zrno dobrote. Ti si, Jelena, mnogo više od zrna, ti si jedna dobrota – sastavljena od mnogo zrnaca… i svako nosi po neku priču, neku toplu reč, nešto slatko, nešto okrepljujuće, nešto ljudsko. Šta kome treba. Onaj ko ne nađe, neću reći da je loš, jednostavno reći ću – neka traži svoju dobrotu na nekom drugom izvoru. Nama neka ostavi tebe 🙂

    Liked by 1 person

  2. Pingback: Vreme je da bolje sutra bude naše dobro danas

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s