Ljubavna pisma

love lettersDa li ste nekada pronašli u poštanskom sandučetu pismo od osobe koju volite i koje jedva čekate? I radost koja vas obuzme kad u tami ugledate njegovu belinu?

Čim sam počela da čitam knjige u kojima se spominjala ljubav, a u njima bilo ljubavnih pisama onoliko, jedva sam čekala da odrastem, pa da i ja dobijem jedno. Maštala sam da bude kao u romanu, dugo, toplo, sa puno osećanja i čežnje.

U to vreme moja sestra se dopisivala sa svojim momkom koji je bio u vojsci. Iako sam bila dete, gledala sam je kako piše, svakog dana po jedno. 365 pisama putovalo je do njegove kasarne i njoj do Beograda od njega. Bilo mi je to nešto predivno. Maštala sam da tako jednog dana i ja radim i pronađem nekoga koga ću toliko da volim.

Prvo ljubavno pismo dobila sam posle mnogo godina. Počela sam da se zabavljam sa jednim simpatičnim dečkom, u čiji osmeh sam se do daske zaljubila. Bilo je to možda najlepše što je imao, ali sa 16 godina tek počinješ da otkrivaš sebe i svoje želje.

I pored različitosti i čestih nesuglasica, opstali smo dovoljno dugo da ga ispratim u vojsku. Došla sam i ja na svoje, iako sam osećala da to baš i nije ono o čemu sam u detinjstvu maštala. Ali nisam gubila nadu. Tada su počela da stižu i pisma.

Moja su bila baš onakva kakva piše svako zaljubljeno žensko čeljade, željno čežnjivog odgovora, a njegova haos. Više o žalopojkama i krvavom vojničkom životu, rasklapanju puške i zlim desetarima, obaveznom mestu pisanja, obično kolena, orman ili krevet i kukumavčenje kad će kući. O ljubavi ponešto, tek da naslutim da mu nedostajem. Ali, ono što mi je najviše paralo oči, iako sam se trudila da ne gledam, bile su pravopisne greške. Čoveče, pa taj mora da je pobegao sa svakog časa srpskog koji je imao! Ponekad sam se jedva odupirala ideji da ih čitam sa crvenom hemijskom i ispravljam greške.

Romansa je bila kvalitetna koliko i njegovo poznavanje sopstvene gramatike. Njemu je dosadilo da piše, a meni da čitam glupa pisma. Nije da me nije bolelo, ali nisam se mnogo mučila u preživljavanju.

Ali, čim se vratio, ne lezi vraže, poželeo je da romansu obnovimo, valjda mu je lakše išlo usmeno od pisanog izražavanja. Tralajo je to opsedanje neko vreme, ali kad je definitivno shvatio da od nas nema ništa, došao je do moje zgrade i u moje poštansko sanduče nagurao sva pisma koja sam mu poslala, da mi se osveti valjda. Kad sam ih videla, nešto me zabolelo ispod srca. Ali, onda sam se nasmejala, iznela ih i bacila u prvu kantu za đubre. Kad njemu nisu bila potrebna, meni su još manje. Nikada ga više nisam videla.

Ali ako sam dobila ideju da momci nove generacije ne vole da pišu, ja nisam prestajala da izlivam svoje misli na papiru, samo za svoju dušu. I nadala se da tamo negde postoji neko čije ljubavno pismo čeka na mene.

U jednoj novoj vezi koja je brzo doživela kraj, iako meni nije bio jasan povod, na poslednje viđenje donela sam svoje pismo kojim se od momka opraštam. Kada ga je preda mnom pročitao, počeo je toliko da plače da ja nisam znala šta sa njim da radim. Shvatila sam tada da umem da gađam muško srce dobro odabranim rečima, ali u tom trenutku sam više gledala kako da ga saberem. Da bi došao sebi, seli smo u kafić i bili centar pažnje konobara i šankera jer je on ridao, a ja ga tešila. Bili su čak pomalo i namršteni, delovalo im je da me hvata na suze, ali ni na kraj pameti im nije padalo da sam upravo ja razmazivala njega. Predomislio se i poželeo da i dalje bude sa mnom. Proveli smo još godinu dana i vezu sam nekako polagano okončala ja, valjda nikada nisam mogla da zaboravim taj početni prekid bez stvarnog razloga.

I nastavila sam dalje da čekam i nadam se. A onda se pojavio on. Zapravo bio je tu uvek, ali nikad da pokaže sve svoje strane. Kada smo počeli da se zabavljamo, osećala sam da bi to moglo da bude ono što čekam. A kada je posle kratkog vremena otputovao na letovanje, moje slutnje su se obistinile.

Dok sam ga čekala, svaki dan sam dobijala po jednu razglednicu, ukupno osam. Na prvoj je pisao da ću u svakoj morati da pronađem po jedno obeleženo slovo, koje ću upisivati u kvadrat koji je nacrtao u ćošku. Slova su bila podebljana i nije bilo teško. Na poslednjoj, osmoj, bilo je sedam praznih kvadrata i s prepisanim slovima, njegova poruka meni. Kada sam ih popunila, ispisalo se: volim te. Bilo je to konačno ono što sam čekala, vrednije nego tuce ljubavnih pisama.

Tada sam znala da sve može da se nađe samo ako se traži i ako si dovoljno strpljiv da sačekaš. I da tamo negde postoji neko ko je vredan svega onoga o čemu ti pišeš i pred kim možeš da budeš svoj i onaj pravi, bez maske i obmana.

Zato sam se i udala za njega. I to je moja najveća radost.

P.S. I znate šta? Na svih osam razglednica nije bilo nijedne pravopisne greške…  🙂

Advertisements

3 thoughts on “Ljubavna pisma

  1. Romantično sa njegove strane, a i kreativno, baš se se lepo dosetio. 🙂 I drago mi je Jeco što si dočekala baš to što si želela!
    Samo bih još prokomentarisala kako smo i u ovome slične (više se ne iznenađujem), jer ja isto jako volim pisma… Doduše, ljubavna tako poštom nisam dobijala, samo sam se dopisivala sa sestrom koja je živela u Banji Koviljači. 🙂 Nekoliko ljubavnih pisama sam dobila u ruke sa uputstvom da ih kasnije pročitam. 😀 A razglednice i dan-danas šaljem. 🙂 Divan tekst! :*

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s